Da li ste se osećale usamljeno kad je došla beba?

[unka]

Ja razmišljam o matičnim ćelijama i mislim kako je to kod nas preskupo, a mi toliko jadni nemamo para ni za osnovne stvari, a ne za ćelije. U drugim državama sam čula da je to mnogo jeftinije, a valjda će se nešto promeniti do drugog deteta. Mada mi je muž sad za vikend rekao dosta mu je jedno, on će da poludi jadan ne može na miru da gleda utakmicu dete mu se mota okolo , pitam se samo šta majke treba da kažu???

[misty]

lepo je imati dvoje i vise dece, pogotovo je njima lakse u zivotu ako imaju nekog svog. Ja imam jednog sina i tako ce i ostati na moju veliku zalost posto su mi hormoni poludeli posle porodjaja sa njim i vise ne mogu da imam dece, a i imam sada vec i godina. Svako ko moze treba da ima vise dece.

[Dea]

Pa i moj muz je za jedno dete. Takav je bio i moj otac, pa nas je ipak vise od toga ;o)
Licno, dete je skroz na meni tj. ja sam ta koja se o njemu brinem i sto bi rekla moja majka sve to vuce na grbaci.
Kada (i ako) stignemo do toga da sam ja spremna, pocecu sa obradjivanjem. Ko ga sisa i za ovo je bio neodlucan, a sad je voli najvise na svetu....

[Vanjina mama]

Ma samo još malo, da moja ćera može svaki dan sama da nađe nošu, skine se i sedne, i eto meni stomaka. Pa što kaže Dea

pocecu sa obradjivanjem. Ko ga sisa

[unka]

Ja sam sama i mislim da bi mi bilo lakše da imam sestru ili brata. Kad pogledam nemam rodbinu tj. imam ali bolje da su dalje od mene jer su takvi kakvi su i stvarno mi je teško bez nekog svog. Volela bih da moja devojčica ima brata ili sestru da ne bude joj teško kao meni. I naravno kad bude veća da bi meni bilo lakše, da hoda da bude samostalnija i onda ćemo početi sa radom na prinovi.

[isidora]

Meni je zao sto ce mi ispasti velika razlika izmedju prve dve devojcice i treceg deteta (5 i 8 godina) jer mislim da deca treba da budu pribliznih godina, da bi mogli da budu bliski i da imaju zajednicke teme i drustvo... Ako je razlika prevelika, onda jedno izlazi u grad, drugo se igra sa lutkama, pa kad ce da budu bliski, kad ce da imaju zajednicke teme... I samo oko prvog deteta se toliko traumiras i sve ti je nepoznato. Neko je rekao "prvo dete je cist rucni rad, drugo je poluautomatika, a trece je cista automatika - sve radi samo", tako da ako razmisljate o drugom, nemojte praviti veliku razliku. Osim toga, kad izadjete iz nosa i pelena, sa jednim, to vas ceka sa drugim. A kad sa sva tri ili oba izadjete iz tih bebecih problema, probudite se kao covek jednog dana i nema vise upisanih kreveta, plakanja zbog zubica...

Kako se voli drugo dete? To me je pitala sestra kad sam se porodila sa drugim detetom, je l' se ljubav podeli na dva dela? Ne! Sa drugim detetom dobijes i novu kolicinu ljubavi koju poklonis drugom detetu, a da prvo ne bude ni za miligram manje voljeno. To je nesto neobjasnjivo... Probajte!

Ja cu zbog maticnih celija morati da se porodim u drugom gradu, jer u nasem mestu to ne rade. Malo mi je bzvz sto cu da idem tamo da se poradjam, ali sta da radim, bas sam zagrejana za to da se od bebe uzmu maticne celije, i daj boze da ih nikad ne koristimo, ali bih volela da nam uspe, jer mislim da nismo ni svesni koliko mnogo mogu da pomognu. A da je skupo, skupo je...

[Dea]

Hm, pa ne znam da li mogu da se slozim s tobom oko ovoga da deca treba da budu slicnog uzrasta/ Razlika izmedju mene i moje sestre je 7 godina. Posla sam u skolu kada se ona rodila. Secam se kako sam bas sa zadovoljstvom pomagala mami da je kupa, prepovija, hrani (doduse morala je tad i meni da nabavi jednu flasicu). U svakom slucaju sem mozda tih nekih prvih par godina, kada sam na nju vise gledala kao na igracku, moja sestra je bila i ostala moja najbolja prijateljica. I dan danas je tako mi smo i sestre i prijateljice. A razlika u godinama se odavno vise ne vidi. Zato bih jako volela kada bi moje dete imalo jos seku ili batu, a razlika, nije bitna. Kad god se desi, samo neka oboje budu zdravi.

[isidora]

ok, ovo ima veze i sa licnim iskustvom. Moja sestra je mladja od mene dve godine i jako smo bliske, citav zivot. Ja sam pokusala da medju svojim devojcicama napravim slicnu razliku, pa je razlika medju njima tri godine. Na zalost, sa trecim se malo oduzilo, pa ce trece biti mladje pet, odnosno osam godina od starijih sestara.

No, imam primere i u bliskoj okolini: deca medju kojima je razlika nekoliko godina su bliskija od dece koja imaju samo godinu izmedju, tako da tu verovatno i porodica ima uticaja. Vaspitanje, recimo.

Tako da smo obe u pravu, na neki nacin...

[Dea]

Isidora mislim da je najbitnije kako se detetu predstavi dolazak novog clana porodice. Sto su deca starija to bolje prihvataju i manje je ljubomore. Na ljubavi treba raditi. Mislim da su roditelji tu presudni bar dok su u pitanju deca.
Kasnije zavisi.
Znam mnogo ljudi kojima su braca i sestre pravi teret u zivotu, a opet ima i tako divnih primera. Deca odrastaju, postaju ljudi sa svojim karakterom - neki se otudje, a neki kao recimo moja sestra i ja ostanu bliski ceo zivot.

[isidora]

Isidora mislim da je najbitnije kako se detetu predstavi dolazak novog clana porodice. Sto su deca starija to bolje prihvataju i manje je ljubomore.

Sa ovim se u potpunosti slazem!

Ja sam pred drugi porodjaj procitala genijalan clanak u novinama, u kome kazu da pre izlaska iz bolnice, sa novom bebom, starijem detetu treba kupiti neki veliki poklon, nesto sto je bas, bas zelelo, a nije bilo prilike ranije. To se donese kuci zajedno sa bebom, i predstavi se starijem detetu kao poklon od bebe.

Mi smo nasoj starijoj devojcici kupili nekakva kolica za bebu sa silnim dodacima, jer ih je danima pre toga posmatrala u nekom izlogu. Kakavo je bilo njeno odusevljenje, kad ih je ugledala, i kad smo joj rekli da je to poklon od sestre...

I kad je bila malo starija, kad nas je provalila ("kako moze tako mala beba da sama kupi kolica u prodavnici? A kako ti mozes da znas da je ona bas na ta pokazala?" i sl) da smo ih mi, a ne beba kupili, i dalje ih je zvala "kolica sto sam dobila od bebe" i dugo, dugo se igrala sa njima.

Tako da je to jedan od nacina za pomoc, ali naravno ako su deca mala. Mene bi moje devojke sad ubile od zezanja sto sam pokusala da ih na taj nacin prevrim... Sad su pametnije od nas...

Samo razgovor, i razgovor, i sto vise mazenja i vremena sa starijom decom, jer dok je beba bas mala, njoj osim onog hranjenja i presvalacenja, mnogo manje treba cackanja i cmakanja, nego starijoj deci...

[djidji]

Htedoh da Vas pitam šta mislite koja je najbolja razlika u godinama izmedju dece...kad evo vi već o tome diskutujete Moj brat je od mene stariji 13 meseci i nikada se nismo slagali(negde oko 20te smo bili na istim talasnim dužinama ali je tatina smrt to prekinula posle nje se on ponašao drugačije, zatvorio se..)... tako da sam ja za veću razliku... moja devojčica je napunila 20i mesec, razmišljam o još jednom detetu ali sam toliko umorna od jurcanja za njom da još ni ne radim ništa po tom pitanju Kako ste se vi odlučile ne drugo,treće dete???

[dolce-vita]

mislim da je sve to individualno koliko ce se brat i sestra slagati, bez obzira na razliku.,Izmedju moga oca i njegovih sestara i brata je razlika po gpdinu dana, i izginuli bi jedni za druge.Prosto, stvar je karaktera, za koji sam ja procitala da se forimra do trece godine.
Tako da mislim da je bolje da prodiskutujemo o tome sta je najbolje za dete, odnosno na koji nacin formirati cvrst karakter.Ima i tema, akko ne razmaziti dete, moj tata kaze da ne smem ni u kom slucaju podviknuti detetu vec mu samo objasnjavti.Danas je kasicicom vadio pavlaku i bacao na pod.Ja govorim, ne smes to, on place, hoce,ja govorim to ne valja, to nije lepo, on ponovo, ja ponovo..........

[remi]

A tek što neka vole namerno da prospu smoki na pod i da ga posle jedu? Ima da me gleda u oči i mogu milion puta da kažem NE ali će da završi na pod a posle nastaje takmičenje između mene i nje u brzom skupljanju smokija.

Da li sam se osećala usamljeno? Uh, tih prvih pet-šest meseci su mi bili katastrofa. Ona zahtevna, non-stop traži pažnju a ja kao neka baba, ne mogu da se pomerim, totalni osećaj bespomoćnosti. Ni sada nije mnogo bolje, ali lakše je jer hoda i priča. Mada, u poslednje vreme počinje da zabušava: prvo ne mogu da je smestim u tricikl ili kolica, a sada gospođica neće da ide pešaka ni 100 metara a pre je znala da pešači baš puno. Ali, zato, u kući, može milion puta da se uspentra na krevet, stolicu i da siđe i da se šeta ceo dan, a kad treba da se šeta napolje onda bi da se vozi, onda ne može.

Drugo dete? Uh, i sa ovim jedva izlazim na kraj i finansijski i fizički. Ali, ako se slučajno desi što da ne.

To da li će braća i sestre slažu zavisi na prvom mestu od roditeljskog vaspitanja (batine i zastrašivanja i naredbe tipa: To ti je brat/sestra i morate da se volite i poštujete, deluju samo dokle i "vlast") a kasnije i od okruženja u kojima će se kretati i karaktera.

[dolce-vita]

Remi,
Moj bebac je prosuo plazmu veceras, znaci, uzeo gospodin tanjiric i prosuo svuda i mmmmmmmmm zove me i pokazuje prstom.Ja razumem da je sve to decije, ali kako se mame borite protiv toga.Ja lepo pricam, nemoj sine, nije lepo, nekad ga zveknem po guzi.Prosto ne znam koji ej pravi nacin,verujte mi uvece sednem i razmisljam,boze nisam smela da ga zveknem po guzi, a to naravno ni ne oseca, moze dete da me pomrzi, ili tako nesto.Sta je najpravilnije, karakter se formira do trece godine, koji su pravi postupci????????

[remi]

Remi,
Moj bebac je prosuo plazmu veceras, znaci, uzeo gospodin tanjiric i prosuo svuda i mmmmmmmmm zove me i pokazuje prstom.Ja razumem da je sve to decije, ali kako se mame borite protiv toga.Ja lepo pricam, nemoj sine, nije lepo, nekad ga zveknem po guzi.Prosto ne znam koji ej pravi nacin,verujte mi uvece sednem i razmisljam,boze nisam smela da ga zveknem po guzi, a to naravno ni ne oseca, moze dete da me pomrzi, ili tako nesto.Sta je najpravilnije, karakter se formira do trece godine, koji su pravi postupci????????

Mislim da nema pravih postupaka. Doduše, možda ću posle 10tog deteta ukapirati u čemu je štos, ali sada sa ovim prvim ... IZLUĐUJE ME. Ali, opet ne mogu da je šljapnem. Ono što se ja trudim, kada smo zajedno, jeste da joj ličnim primerom pokažem kako se šta pravilno radi: smeće u kantu za otpatke, sklanjanje sa ulice kada naiđe auto (sklanjamo se i od bicikala. Kaže moja mama, njena baba: Šta se sklanjaš, ima gde da prođe? - Znam ja to da autu ne treba cela ulica, ali bolje da se sklonimo nego posle da razmišljam da li će da se skloni kada baš treba), raščišćavanje igračaka pred spavanje i sl.
Razlika između tebe i mene, s jedne strane, i moje majke, na primer, s druge strane, je u tome što nas dve uradimo nešto vezano za decu i posle toga se pitamo da li je ispravno, dok kod nje postoji TAKO TREBA naučeno od ranije i ne razmišlja o posledicama a posle ko je kriv - NIKO NIJE KRIV, roditelji lepo vaspitavali decu, a vidi šta ispade od njih: Ne jedi sa poda, a dete jede sa poda (videlo od ukućana); Ne bacaj smeće na pod, a ono baca smeće (videlo opet od ukućana), Ne šutiraj igračke, već ih podigni i skloni, a ono ih gazi i gazi (videlo od ukućana)... a posle roditelj kaže JA TE LEPO UČIO-LA A VIDI ŠTA RADIŠ, pa udri. I ko je tu kriv? I ko treba da dobije batine? BRUKA I SRAMOTA, ali čija?