Da li ste se osećale usamljeno kad je došla beba?

[djidji]

Vidim ja svuda ista stvar Moja devojčica se pretvara da je kuca, prospe keks na pod i viče af,af... Ne vredi pričati... ja sam počela da vičem,onda mi žao,jednom sam je i udarila po guzi koliko me je izludela,eee onda sam plakala ja jer je mene to zabolelo više nego nju...i tako...

[Dea]

Te epizode sa cipsom, keksom imamo i mi. Pogotovo posto ja usisem kucu. Inace sad je sva u fazonu dinosaurusa (gledala nekih par crtaca) pa lize tepih (kao pase travu). Nabila se u poslednjih nedelju dana dva puta licem u pesak, pa sad stalno il oko crveno, ili nos slinav....joj....
Prosle nedelje smo imale jako losu nedelju, ona valjda bila u fazi rasta, potpuno neko drugo dete, a ja nesto nervozna kao ris. Ne tucem je, a ne znam sta mi bi prosle nedelje pa sam se drala na nju. I naravno sad je to odmah pokupila i cim nesto nije kako je po njenoj volji krene da dize galamu katastrofa. Ja bih se sad pojela sto je to tako, ali bilo i mene uhvatilo neko ludilo pa nisam bila previse racionalna. Sad sta cu, cim pocne tako da se dere, a ja okrenem da pricamo tiho (ucio je tata sta je tiho a sta bucno) i uglavnom uspe...pocne da sapuce.

[Vanjina mama]

Inace sad je sva u fazonu dinosaurusa (gledala nekih par crtaca) pa lize tepih (kao pase travu).

Buahahahahahahaha

O Bože!
Najteže mi je kazniti dete za nešto tog tipa: ne sme da se radi, a neverovatno je smešno!!!!!

I moja ćerka je istog karaktera, ali ja sam nju od početka po malo kažnjavala. Stavim je da sedi na fotelji/krevetu, ako viče, neću da pričam sa njom dok ne prestane i slično. I neverovatno kako kapira!!! Ne dešava joj se da prosipa klopu i piće (osim ako se ne igra sa malim sudovima pa kao pravi ručak). Kad god neko dete napravi nešto što ona ne sme, ona me samo pogleda i kaže: Nije dobak!

[Dea]

Ha haha, takva je i moja. Deci u igraonici obavezno prica da ne treba tu da se penju jer ce da padnu i povrede se (sto izgleda tako smesno ali se ne mesam), ili da budu dobri i sl.
Za pasenje po tepihu je ne kaznjavam nego pokusavam da joj objasnim da je to prljavo i da ce posle morati da ide kod cika doce. (uglavnom ne pomaze).
Trenutno kada smo napolju jedino pali recenica: Ako ne budes dobra idemo kuci! (posto ima sinu, a ne shvata da ima prepreku za razliku od druge dece pa hoce da divlja i penje se svuda).
Juce je njena drugarica posle 10-tak minuta otisla s mamom kuci (jer je bila vise nego nestasna) i to je moju cerku strasno pogodilo. Ceo dan je pricala: Mama ja hocu da budem dobra!

[maja82]

Prvo, sto se tice usamljenosti...nevjerovatno je to sto je saznanje da vise nikad necu biti sama u meni bas stvorilo osjecaj usamljenosti...glupavo jel da? Al upravo sam se tako osjecala! I ako su svi pritekli u pomoc kad se rodio moj sin, mene je sve to nerviralo, i odbijala sam pomoc, i sve ih pospremila kuci. Jedina pomoc koja mi je trebala, je bila od mog muza...ne fizicka pomoc, ja sam sve to sama radila, nego psihicka...nije da on nije htio, nego jednostavno nije mogao, jer radi od svitanja do sumraka...tako je i dan danas. Jedino se nedeljom druzimo, a ni toga nece biti uskoro, tako je to kad radis u privatnu firmu jako odgovoran posao...Ali to je neka druga prica.
Drugo, moje misljenje o razlici medju godinama izmedju dva djeteta je- sto je veca, to bolje! Iz milion razloga, manje je ljubomorno, ne moras da skaces non stop oko veceg djeteta, mozes mu objasniti neke stvari i lakse ih prihvata...i uvjek ga moze pricuvati svekrva, majka, sestra, kuma itd, da vristi zamnom. Tako da cu se ja potruditi da napravim sto vecu razliku u godinama izmedju Strahinje i druge bebe.
A sto se tice stvari koje treba braniti...pa, ja ne branim nista. Samo sklonim stvari koje su lomljive. Evo dok ovo pisem, moj sin je upalio kucni bioskop(namjesten je na radio, samo pritisne jedno dugme na samom uredjaju) i poceo da igra. Meni je smjesno, i kako ja da mu zabranim i napravim strogu facu, kad je strahovito smjesan dok to radi?

[isidora]

A tek što neka vole namerno da prospu smoki na pod i da ga posle jedu? Ima da me gleda u oči i mogu milion puta da kažem NE ali će da završi na pod a posle nastaje takmičenje između mene i nje u brzom skupljanju smokija.

Ukini mu smoki. Ionako se zubari slazu da je smoki jedna od uzasno losih namirnica, jer i posle pranja, naslage ostaju na zubima. Dve koristi jednim potezom.

Kod mene nema bacanja hrane po podu. NE! Ostro i ozbiljno. A ne "Nemoj, sine, moli te majka, to nije lepo... bla-bla."

Ne shvati te ozbiljno i nastavlja igru "bacam a mama skuplja!".

Ja stvarno nisam upravnica logora za decu, ali ima stvari koje me izludjuju, i to ne dozvoljavam, moze da place dva dana, ne moze i tacka!

Mozda to ima veze sto sam matora (prvo dete sa 29, drugo sa 31,5 a sad imam 36, a trece cekam svakog casa... KAkva li cu biti tek prema trecem?

[remi]

"joj", devojčica je. Ma, više slatkiše jedemo svi redom pored nje nego ona, ali obavezno insistira da ima nešto otvoreno: smoki, čips, krekeri i nešto slično. U planu je kresanje budžeta za smoki i slične grickalice, ionako ga ne jede previše a i mogla bih ja malo na "dijetu".

Što se godina tiče tu sam te pretekla, rodila sam je sa 31,5 god.

A što se generalno tiče glupiranja, kada će da se glupiraju ako ne sada kao mali?

[isidora]

"joj", devojčica je.

Izvinjenje princezi!

[Arijela]

Da, osecam se jako usamljeno. Svi moji prijatelji vode drugacije zivote i nemaju mnogo vremena da se druze sa bebama.

[Kathy]

Da, osecam se jako usamljeno. Svi moji prijatelji vode drugacije zivote i nemaju mnogo vremena da se druze sa bebama.

Tvoji prijatelji i ne treba da se druze sa bebama, nego sa tobom. Ozbiljno bih preispitala sve odnose u kojima najbolji deo mene, moje dete, nekome predstavlja prepreku. Ko ne voli da se druzi sa mojom decom, ne bi mi trebao kao prijatelj. Na kraju, ti si sebi rodila najbolje drustvo, niko te nikada nece tako bezrezevrno voleti i nikome nikad neces biti toliko potrebna One koji znaju to da cene, i da u tebi vide kvalitet vise, zadrzi, ostale arhiviraj. Mozda te se sete kad i oni odbiju decu ali, tvoj malisan ce vec biti veliki momak, nece zeleti da se druzi sa bebama

[Arijela]

Upravo sam zaboravila da napisem da se osecam usamljeno, ali da me to ne boli jer me beba ispunjava i cini me srecnom. Ranije bi me mnogi prijatelji razocarali, ali sada ne stignem ni da mislim o tome.

[wiseslawa]

Zanimljiva tema.
Da, kad sam rodila prvo dete bila sam strašno usamljena. Bila sam usamljena i pre jer sam se preselila u drugu zemlju, nikog ne poznajem, ne znam jezik. Muž je radio po ceo dan a ja.... Bila sam luda od svega. A onda sam se porodila, pa prvo dete, najbliža rodbina cca 1000km, a ja kao pala sa Marsa. To je imalo samo jednu dobru stranu: nije bilo mame, bake, svekrve, tetaka da budu pametne, da popuju. Hvala bogu pa sam imala auto i non stop sam odlazila u razne delove grada, obilazila, ma natukla sam kilometražu a mala je spavala u sedištu, i spavala i spavala....
Srećom, pa smo se relativno brzo vratili u Beograd (beba je imala 10 meseci).
Sa drugim detetom sam imala više pameti (a i bila sam u Beogradu) pa sam non stop zvala goste. Mala je bila strašno zahtevna i visila je na sisi bez prestanka, ali ja sam kupila sling, maramu pa sam dojila u šetnji, u parku, u tržnom centru. Nisam imala nikog da mi pomogne (bake i dede nezainteresovani, prijateljice bez dece uglavnom) pa sam kuću i sređivanje stavila na stand by i sedela sa gostima, primala, ispraćala i obilazila parkove. To mi je baš bio super period, jedino što ne mogu da si oprostim je što sam maloj priuštila "čari" rođenja u Gradskoj bolnici.
Sad, sa trećim sam srećna ako se istuširam. Nemam vremena da budem usamljena, iako smo se opet odselili iz Beograda (šmrc), ali ovde gde sam sad imam nekoliko prijatelja, neki još iz škole, pa je bolje.
A i uskoro ćemo opet za Bg, i onda se više nećemo seliti. Muž nek menja posao ili nek putuje bez nas, mene ubi ovo seljakanje, nepoznavanje jezika....
Idealna razlika... meni je bolja veća razlika. Između prve i druge je malo manje od 4 godine, a između druge i treće jedva dve. Lakše mi je bilo drugi put, ipak je najstarija bila samostalnija, išla u igraonicu, na ples....
I da, istina je da su me skoro svi zaboravili jer sam prva u društvu dobila decu, i kad su nas negde zvali zvali su nas uveče. A pošto nemamo nikog da čuva decu, išli smo ili muž ili ja, ali retko. A kad su oni svi dobili decu, onda su nas se setili.
A što se tiče zabrane stvari, kod nas je keks i smoki zabranjen pa samim tim nemamo problem prosipanja. U većem delu stana imam parket ili pločice i nije mi problem da počistim. Samo u dečijoj sobi (koja je samo za igranje) imam tepih. Ali iskreno, mislim da je malo previše očekivati od deteta mlađeg od tri godine da ništa ne prospe. Pa to je baš zabavno, ne shvatajte to lično!
Nikad ne bih udarila dete ni zbog mnogo ozbiljnijih stvari nego što je prosipanje po podu.
A ako vam sve to baš mnogo smeta onda uvedite da se jede samo za stolom. Prvo, to je dobra navika, drugo dete ne treba učiti na "grickanje", kad se jede, jede se i kraj priče. Ne znači da ja decu teram da sede za stolom dok npr. užinaju voće, ali tanjir sa voćem stoji na stolu (a ja obično se tu muvam, kuvam ručak ili nešto slično) a oni se igraju i dolaze da uzmu po jedno parče. Tako nema ugaženog voća po stanu, ako se nešto slučajno prospe pločice se lako obrišu, a i oni se ne uče da jedu u sobi, boravku....

[Dea]

Pa istina je da ako vecina tvojih prijatelja nema decu, kad ti dobijes dete padne neka vrsta distance.
Licno ne spadam u vrstu majki kojoj je jedina tema dete, kuca i sl, pa ipak dosta poznanika koje sam imala su se dosta iskljucili od kad imamo novog clana porodice. Ne mogu i ne zelim nikog da nateram da se druzi samnom ako to nece. A opet ne mogu ni sve te ljude da iskljucim i budem sama sebi dovoljna. Ipak smo mi ljudi drustvena bica. Ovako se uskladjujemo ko kad moze, a ako imam potrebu za druzenjem a nikoga na vidiku, uvek je tu telefon da se nazove mama ili sestra....

[djidji]

Nemam sa kim da popričam o svom problemu, zato mislim da je vezano za ovu temu Imam devojčicu, 23 meseca ima... i ponovo sam, neplanirano, u drugom stanju...5a nedelja...ima vremena još za odluku a ja se nisam makla u razmišljanjima... ne znam sta da radim ... razmišljala jesam o drugom detetu ali ne pre nego sto prvo napuni 3-4 godine... ne zelim njoj da uskraćujem sebe rodivši drugo dete jer još uvek joj trebam, da ne govorim o tome da je samo ja šetam,hranim,uspavljujem, presvlačim, kupam i da ona ne da, da to i ako može, uradi neko drugi...muž kaže, želi drugo dete, mada ja ne znam zašto, jer i sa prvim nešto ne provodi mnogo vremena, niti na sebe preuzima obaveze vezane za nju( tu mi je jedino objašnjenje da želi sina ili što njegova majka insistira na tome da ima dvoje unučića)... a ja? ne znam da li imam fizički snage za tolike obaveze... ali ni ne znam da li imam hrabrosti da prekinem trudnoću....i eto... ako imate recite mi šta pametno

[tamaraft]

Da niste zeleli dete i da ste planirali porodicu koristili bi kontracepciju i do trudnoce ne bi ni doshlo, tako da verovatno vishe zelite dete nego shto ga ne zelite!

Rodite drugog andjela i sve ce biti lakshe sa drugim klincem, razlika ce biti mala i uzivace igrajuci se jedno sa drugim.

Niko ne moze da vam naredi al da mogu naredila bih vam da rodite drugo dete