Da li ste se osećale usamljeno kad je došla beba?

[Dea]

Ja znam da svaki muskarac zeli sina naslednika, ali oceva ljubav prema cerkama je jedna potpuno druga i posebna stvar. Dosta prijatelja koji imaju decu razlicitog pola mi je potvrdilo tu pricu o toj posebnoj privrzenosti. A da je otac taj koji odredjuje pol deteta, pa valjda zna ako je isao u skolu....
Moj je u pocetku isto se nadao sinu i na UZ izgledao pomalo razocarano (ne iz razloga sto zeli naslednika, nego sve te lepe igracke za decake sa kojima bi se on igrao), ali sad svoju ceru ne bi dao ni za sta na svetu, a igracke kupujemo sve - mrzim razdvajanje po polovima, to mi nekako oskrnavljuje deciju mastovitost u igri...

[isidora]

nego sve te lepe igracke za decake sa kojima bi se on igrao

Jedna veeeeelika istina!

[djidji]

Ja to ne znam sigurno...predpostavljam da je to razlog.. jer zašto bi pričao o drugom detetu od kad se prvo rodilo? on ne priznaje to, to je moje mišljenje

[raduna]

Djiji, bila sam u slicnoj dilemi pre nesto vise od osam godina. Starija cerka je imala svega 14 meseci kada sam neplanirano ostala u drugom stanju. Situacija je bila gotovo identicna tvojoj: strah da ce starije dete puno izgubiti sa dolaskom mladjeg i ne bas dobri odnosi sa muzem. Mi smo tada bili klinci, oboje smo jos uvek studirali, sa dolaskom deteta zivot nam se potpuno promenio, drustvo nas zapostavilo, pa smo u nedostatku mogucnosti da se ispraznimo na drugi nacin, rezali jedno na drugo. Jos jedno dete mi nikako nije bilo potrebno. Ipak, uz mnogo predomisljanja smo se odlucili da zadrzimo bebu.
Ni sama ne znam kako sam pregurala prve dve godine zivota drugog deteta. Bilo je potpuno iscrpljujuce, uz svu nesebicnu pomoc koju sam imala, pretezno od svekrve (!). Sve u svemu, nekako smo prevazisli taj period. Ja sam uspela da u medjuvremenu diplomiram, muz nesto (mnogo) kasnije, jer se svojski trudio da, pored studija zaradi za zivot.
Da ne duzim, moja prica ima srecan kraj: oboje nasli posao, njih dve su najbolje drugarice , muz i ja smo sazrevali zajedno sa decom, tako da, slobodno mogu da kazem da nam odnos nikada nije bio bolji. Cesto razmisljam sta bi bilo da sam se odlucila za drugu opciju i najezim se, jer je malo nedostajalo da nam svima zivot dobije potpuno drugi tok.

[Dea]

Djidji sta bi?

[D.J.]

Uh..sad sam videla temu..sta da kazem...vantelesno smo dobili predivnog andjela posle 7 godina...i sad bih odmah htela jos jednog...samo kad bi ga Bog dao....

Deca su najvece blago!

[djidji]

Imala sam zakazano danas u 12...Rešila sam bila da to uradim jer su me opteretili i neki drugi problemi vezano za porodicu... Ustala sam jutros tj bolje reći noćas, završavala poslove po kući koje bi trebala danas da odradim, spremila se i sela da se odmorim na par trenutaka.. i onda sam počela da plačem jer sam pomislila da bi se beba rodila možda na dan kada je rođen moj pokojni tata... mom tati bi bio rodjendan 04.08... a početkom septembra bi bio termin... moj tata je umro na rodjendan moga brata... možda ovo dete treba da se rodi na njegov rodjendan.... Možda su to gluposti, beznačajne sitnice koje sam tražila da bi odlučila ovako ne znam... tek, pomislila sam ako sam sada toliko tužna i ako mi je sada toliko teško kako bi bilo posle... i uzela sam telefon i pozvala doktorku da joj kažem da me ne očekuje danas I eto... odlučila sam... Ne znam kako će mi biti sa mužem, da li će se išta promeniti ili ne, ali doneti odluku da stvoriš jedan nov život nikako ne može biti graška! Zar ne???

[djidji]

Pardon... 04.09...još uvek sam rastresena... jesam odlučila i ne mogu da kažem da nisam srećna nego sam zabrinuta... valjda ću kroz koji dan uspeti da se opustim i pustim da stvari teku ne razmišljajući više o njima... Hvala sam svima na razgovoru... budite tu i kad budem za 8 meseci davila o pitanjima vezano za novorodjenčad na koje sam zaboravila odgovor

[Ksenija72]

Divno, Djidji, beskrajno sam se obradovala pročitavši tvoju poruku.
Videćeš, ta beba će biti posebna za tebe, tvog supruga i ćerkicu.
Baš sam srećna i imam dobar osećaj da će sve biti o.k kod vas.
Smešno, ni ne poznajem te...pa izvini što sam tako odlepila.
Sve najbolje ti želim!
Ksenija

[Ksenija72]

Nisi ti ništa zaboravila, ne beri brigu...
Divota sa drugom bebom je što si mnogo opuštenija i tek tada uživaš u odgajanju bebice..
Prvo bepče, bar je kod mene takav slučaj bio, ti skrati živce sa silnim bezrazložnim brigama koje ti tek kasnije postanu smešne, pa onda sa drugim bepcem nadoknadiš sve ono što si, ludeći, propustila sa prvim.

[dolce-vita]

Djidji,

Jedva cekam da pocnes da "davis" sa pitanjima o bebici

p.s. milsim, nisam sigurna, negde sam procitala da je Ajnstajna mama htela da abortira

[Dea]

Znam kakav je to osecaj i ja sam na kraju svojih razmisljanja bila sigurna da bi ipak zadrzala bebu. Odlucila sam da za jedno godinu i po poradim nesto po tom pitanju.
Moj utisak je da se majke koje vec imaju decu mnogo teze odlucuju na abortus nego one kojima je to prvo. Pogledas sta imas kuci i nemas srce da to uskratis tom malom bicu koje je u tvom stomaku.
Drzim ti pesnice da sve prodje kako treba, trebace ti sigurno puno snage i volje, ali mislim da su deca nesto najlepse sto na svetu imamo!

[remi]

BRAVO!

P.S. Sa muškarcima je u suštini lako. Samo treba dobro glumeti i na kraju će i kuvati i prati i previjati i buditi se usred noći... A za to treba živaca. Ja ne mogu.

[Dea]

Zato ne postadoh glumica u zivotu. Ja se vodim motom u se i u svoje kljuse....

[remi]

Jedna stvar mi nije jasno: Kako se odlučuju koje će dete da rode a koje neće. OK, prave se planovi ali bez obzira na činjenicu da svi, gotovo svi, znaju kako nastaju bebe i sve u vezi sa tim, ipak je to na neki način stvar slučajnosti - da bi došlo do začeća treba više stvari da se odigra tačno u određeno vreme. I, šta ako se desi beba pre zacrtanog roka? Otarasiti je se jer je došla pre vremena. To mi baš i nije logično. A i čekajući da se stvore idealni uslovi neprimetno se primaknu kasne tridesete i četrdesete a onda već nastaju problemi.
Imam rođaku koja ima dvoje dece i dva abortusa: beba, abortus, beba, abortus. Za drugi sam tek mnogo kasnije saznala jer sam je prvi put dugo nazivala ubicom. I obe trudnoće je preležala. Možda je odbacila "zdravu" trudnoću da bi se posle borila za bebu koja nešto i nije "htela" da bude u stomaku?

Meni je žao što će moja najverovatnije biti jedinica. Imam 34 godine i čekaju me dve malo teže operacije i to ako bih ove godine došla na red, o drugoj bebi bih mogla da razmišljam tek najranije sa 37. Hm, teško da bi između te dve operacije i moglo da dođe do ikakve slučajnosti. Pa i sada je verovatnoća slučajnosti jako mala.