Odgovorno tvrdim da sam zeznula svog starijeg sina balaveći da bude pažljiv i fin, da se dobra deca ne biju, da izbegava nasilnike, da se za sve i svašta obrati vaspitačici koja treba da smiri napasnika.....i šta sam dobila?!?
Dobila sam klinca koji se prve godine u vrtiću nadobijao ćuški, gurkanja, pljuvanja, koji se obraćao vaspitačici za pomoć i dobio etiketu tužibabe, koji nije umeo da se postavi, odbrani, zauzme stav.

E, pa bogami ja bih svaki dan dolazila u vrtic i dosadjivali vaspitacici.Kkav je to nacin?Deca se biju, a sta one rade?Je su li to VASPITACI ili sta su ?Jos dete dobiju etiketu tuzibabee.Ne znam koliko je dete, ali niko me ne moze ubediti da dete od dve i ppo godine ne mogu da savladaju u bilo kom smislu.Moja tetka je vaspitacica i ona ima decu predskolskoh uzrasta, znaci umeju da budu jos agresivnija, i jednostavno ima svoje metode u njenom kolektivu niko nikog ne sme da bije.To se resava i sa roditeljima,dobro je rekla Wiseslawa.U slucaju Vanjine mame, za mene su te vaspitacice za preispitivanje, i njihov rad!Ovo je dobar stos sto je rekao daso, kada dete bude moglo upise na borilacke vestine, to mi je dalo dobru ideju, jer moj deckic je stvarno miran i povucen, i evo bas juce je dosao mali komsija, i ja kada sam videla da djonom hoce da udari mogu glavu, tako sam mu podviknula da vise nije smeo da ga pogleda.Posle je dosla komsinica i ja sma joj priznala da sam mu podviknula, i dala mi je ododbrenje, posto ona ocigledno nema autoriteta, mislim da ocigledno i ta majka nema autoritet nad njenom devojcicom.Ali, u svakom slucaju u slucaju tvoje bdevojcica Vanjina mamo je kriva vaspitacica, jer su to mala deca, i uopste mislim kolika god da su deca dok su u vrtici pod nadzorom su iskljucivo vaspitaca!!!!!!!!!!

Potpuno se slažem sa dasom treba dete dati odma na borilačke veštine jer je takvo vreme da ćemo samo sebi odmoći ako mu govorimo da to nije lepo da se tuku sa decom i te kako treba da znaju da uzvrate.

Drage moje, hvala što ste jasno rekle šta mislite.
Hvala Kathy što si na svoj način pokazala da si zainteresovana za situaciju.

Elem, mislim da ste pogrešno protumačile momenat kućne posete: ja ne silim dete da se druži sa malom nasilnicom i nije mi namera da njene izlive besa lečim glavom svog deteta. Priznajem, nisam toliki nesebični čovekoljubac.
Samo, stvar je u tome što se moje dete uglavnom obraduje kad je vidi. Kažem "uglavnom", jer to raspoloženje obično zavisi od situacije u vrtiću.

@Wiseslawa,
Hvala na bodrenju i lepim rečima. Vaspitačice tvrde da one čine sve da moju devojčicu sklone od ove druge i da je stave u društvo sa mirnijom decom, ali ova mala je navalentna do histerije. Takođe tvrde da je kažnjavaju, i da je pre mesec dana provodila po dva sata dnevno u kazni, jer je udarala moje dete. Mislim i da roditelji imaju dosta sa time. Dosta toga dolazi iz kuće, jer ako Vi i ja i još dosta mama ovde možemo da naučimo svoje dete da ne bude agresivno, tako što ćemo agresiju sprečiti, ima i onih koji to neće uraditi. Možda je neće podstaći, ali će je sigurno zanemariti i pripisati razvojnoj "fazi".

@Dolce-vita,
i ja instinktivno viknem na tu malu kad vidim da se sprema da uradi neko zlo.
Stvarno zlo, ja sam ozbiljna! I tu je činjenica da ni njena majka nema ama baš nikakav autoritet nad njom, bez obzira što je lepo vaspitana intelektualka i divna žena. A ja se posle osećam kao kreten, jer se derem na tuđe dete, a ono dobije samo no-no za čvorugu na glavi mog deteta, ili ujed do krvi na ruci.

@Isidora,
Divno je što se otac uključio u celu priču. Mislim da oni ni ne znaju kakvu ulogu igraju u životima svojih devojčica.

Ksenija, Kathy,
I ja sam odlučila da zauzmem radikalni stav i jednostavno ne vodim dete više kod nje. Ma može da se ljuti ko god hoće, ali ja stvarno sada vidim da nisam usamljena u svom mišljenju da ne treba da bacim dete u vatru i čekam da iz nje izađe sa što manje opekotina.
Bogami ću ja nju pod mišku, pa kući.
Ili gde god.

Vanjina mamo,

To za kucne posete se i meni desilo kad god odemo kod ovog malog, on krene da ga udari, ili kaad dodje...Razmisljala sam da ga vise ne vodim tamo, pa onda ne bi ni oni dolazili ovamo, ali to nije resenje, jer onda bih jednog dana morala da sagradim zid oko kuce, oni zive u kuci do nas.Odlucila sma da se suocim sa situacijom kako znam, i eto da nisam , verovatno bi doslo do toga da ga jednog dana istuce pred vaspitacicama.Nisam znala da ima toliko ne zainteresovanih, elem, koliko god da se komsinica ljuti,u ovom slucaju se ne ljuti, jer i sama zna da je sklon napadanju , odlucila sam da podviknem na njega, naravno priznala sam joj da podviknem,jer necu nista da radim iza ledja.Ona mi je rekla da kada krene da ga uradi slobodno podviknem, jer od mene ocigledno ima strah.E, sad, nezgodno je kada roditelji nece da saradjuju, no, no za cvorugu na glavi, nije po mom misljenju nikakva saradnja, sta treba da joj iskopa oci, da bi podviknula na nju.Ali u tvom slucaju Vanjino mamo, posto je tako, malo eskiviranja nije na odmet, jer dete je ocigledno dosta pusteno.

Pa definitivno mi nema druge...
Od malih nogu se mešam u društveni život svog deteta.

Meni je samo žao što njena majka neće na nju da utiče, nikakve restrikcije ne primenjuje kada se dete očigledno nekontrolisano ponaša.
Možda će me Wiseslawa kritikovati zbog agresivnog stava, ali mislim da se ne može baš uvek podilaziti detetu koje se nateže da plače i čak dva puta za 15 minuta se od tog natezanja ispovraća. Njena majka je tad pita:"je l' ti lakše?", a ja bih, Božemeoprosti, nalupala i majku i ćerku.

Nalupace se ta majka sama jednog dana.

Ili će je ćera nalupati.

Zaista je tako bilo.

Potpuno se slazem. Dete mora imati poverenja da kad ti kaze da ga neko maltretira, da imas "moc" da ga zastitis. Ko ce ako ne roditelji?

Pre ce ovo da se desi. Jbt, ako ne mozes da kontrolises dete od 2-5-7 godina, sta ces da radis kad bude imalo 16-17-21? Da se odselis iz kuce?

A kada najranije deca mogu da se upišu na neki sport i koji?
Znam za neke roditelji koji su devojčice upisivali na balet (jeste umetnost, ali delimično i sportska veština) sa 3 godine. Ja ne mogu da zamislim svoje dete za manje od godinu dana poslušno: "I, idemo - jedan, dva, tri, ... i ispočetka..." Mada, stalno imitira onu balerinu sa RTS, ali to su samo dve sekunde u pitanju.

Remi,

Mi smo sa sportom ozbiljnije krenuli kada je nasa najstarija imala cetiri godine. Pitali smo je sta zeli i odgovor je bio ko iz topa - plivanje. Ovde imamo prelepi polu-olimpijski bazen u sastavu skolske zgrade za sesti i sedmi razred, sa sve modernim svlacionicama, tribinama, dva spasioca non stop i obucenim nastavnicima - trenerima. Nas gradic (tj. opstina), preko skole i crvenog krsta je organizovao skolu plivanja od sest nivoa i primaju decu od tri godine pa nadalje. Ona je prosla sve nivoe - za svaki se polaze test i dobija sertifikat. Od sledece jeseni, ako zeli, moze da se takmici. Za klince do tri godine postoje posebni casovi gde se bucnu u bazen mame ili tate zajedno sa decom . Raspitaj se ako ima slicnih programa kod tebe u blizini, toplo preporucujem.
Kasnije smo se upisali na klizanje, gde isto mogu i sasvim mala deca da se ukljuce. Vidjala sam klinceze od tri godine kako klizaju sa sve haljinicama i uce okrete. Posebno je ovde popularna kao uciteljica klizanja jedna bivsa poznata klizacica iz Rusije, koja ovde vodi skolu i radi sa svim uzrastima - od kad prohodaju, pa nadalje. Mi nismo isli kod nje, posto je bas stroga, ali smo sasvim zadovoljni drugom skolom. Naucili smo okrete i plesne korake, ali nismo skakali - mami je bilo mnogo strasno da gleda .
Kada je cerkica posla u prvi razred poceli smo ozbiljnije da ucimo kosarku i atletiku. To nam nekako odgovara, posto su treninzi i turniri u razlicitim periodima godine. Vec je pocela i medalje da skuplja sa regionalnih takmicenja. Atletiku sada toliko voli da je trazila da je vodimo na terene citavu jesen (van sezone), ni hladnoca joj ne smeta, samo da bi probala nesto novo.
Nas sin, dete sa posebnim potrebama, mnogo voli zivotinje i njemu smo omogucili da jase konje jednom nedeljno. To je njemu i jedna od terapija (hipoterapija) i verovatno najuspesnija terapija koju je do sada probao. Probali smo sa njim i plivanej, sto je kod njega samo rekreativno, ali mu iscrpi visak energije u kratkom roku, tako da vidimo samo benefite.
Najmladje dete koje sada ima dve i po godine cu verovatno upisati na neki sport vec sledeceg proleca. Mozda fudbal za taj uzrast - posto mnogo voli da trci za loptom, ili nesto drugo - mozda plivanje, jos ne znamo. Jedino znam da cu sa njim krenuti ranije, posto vidim da ima veeeeeeeeliki visak energije, koju moramo negde da usmerimo.

Na konto svega ovoga ja znam za jedan primer roditelja koji svoje dete uče da udara drugu decu čak i malu decu i to podmuklo. Oni naravno navijaju i pričaju kako ona sve nalupa. Svi su se žalili bila sam na rođendanu kod prijatelja koji se druže sa njima i koji su mi priačali priču o njima. Videla sam dete visoka je dosta za svojuzrast i jako nevaspitana, čak je uzimala tuđe stvari sa stolova od drugih ljudi ako joj je nešto zapalo za oko. Na rođendanu se isto pokazala tukla je drugu decu i to sve manju od nje. Kasnije sam čula da joj je neko dete vratilo. To je neverovatno ona priđe lepo se igra i odjednom udari dete samo čeka trenutak kad se najmanje nada. Ja to ne bih prećutala ja bih se posvađala s njima i rekla im u lice šta mislim o tome. Da ih trpim u svojoj kući nikako ne bih mogla.

Izvinjavam se unapred što ću pisati esej, ali ova tema me baš pogodila.

Prvo potpuno se slažem sa isidorom u vezi ovoga:


To je i meni jedna mama malog agresivca rekla: "ja ne znam šta da radim on tako jako stegne drugo dete (mali štipa i grize) da ja ne mogu da ga odvojim..."
Ja svoju decu volim i poštujem do neba i nazad ali bogme volim i poštujem svu decu i ne mogu da zamislim da ležerno gledam dok moje dete bilo koga mlati. A da još to ohrabrujem!!! Strašno!

Slažem se i sa ovim:


Ja bih se na glavu popela svima, vaspitačicama, vrtiću, upravi, dala bih u novine.... Uostalom, ako su vaspitačice tako "bajne" možda je za dete najbolje da promeni grupu...



Slažem se potpuno, osim što ja mislim da batine ne bi donele nikakvo rešenje. To dete manipuliše. Ali nije ono krivo zbog toga. Pa ne očekujete valjda od deteta od 2-3-4 godine da bira način na koji će dobiti sve što želi? Njihovo je da pokušaju, naše je da (ne) dozvolimo.
Već sam ranije pisala o prijateljici (bivšoj) koja je dete podsticala da se brani, pa je mala postala skriveni agresivac. I ta mala isto ima te napade histerije i plača (kao što ih sva deca imaju u nekom uzrastu, ali ona ih ne prerasta nikako), pa onda povraćanja i padanja u nesvest. A cela familija skače oko nje i postavlja se na trepavice samo da joj bude sve po volji.
Kao što već rekoh - mislim da su roditelji za sve krivi, a pošto je roditelje teško menjati bolje da se sa njima ne družite. Tako je i moja prijateljica postala bivša...
I da, takva deca se kasnije vrlo često roditeljima popnu na glavu.

Iskreno, malo me iznenađuje da se srećete sa tolikim brojem agresivne dece. Tužno je to. Roditelji su se izgleda malo pogubili.

Vanjina mama, mislim da nije loše mešati se u durštveni život tako malog deteta. Naročito što to nije prijateljica koju je dete izabralo, već su igrom slučaja zajedno u vrtiću.
Deca od nas uče kako se rešavaju konflikti. Možete kod kuće, kroz igru da vežbate kako da se postavi u situaciji kad je neko dira. Napravite joj malo pozorište od lutaka, kratko, gde jedna lutka drugu gurne ili nešto slično... Polako, da joj sve to sedne, oni su mali, ali su mudre glavice...

I da, još nešto mi je upalo u oči. Prvo vaspitačica koja sugeriše vašem detetu da se igra sa drugima (može da se desi da se vaša mala oseti krivom, jer nju vaspitačica izmešta iz situacije, a ne agresivnu devojčicu).
A drugo, što mi govori mnogo više o toj vaspitačici je stavljanje tako malog deteta u kaznu dva sata. One su studirale pedagogiju i morale bi da znaju da to dete može da ponizi i da se dete oseti odbačenim, isključenim a samim tim da postane još agresivnije.
U nekim radionicama na koje vodim decu, tete to rešavaju tako što dete koje ometa, gura, kvari.... uzmu sebi u krilo, uključe ga (deca to uglavnom rade da bi privukla pažnju), posvete mu se malo više nego drugoj deci i u većini slučajeva dete se jako fino zainteresuje i sarađuje...

Evo jednog super linka, pročitajte ako imate vremena:
http://www.zzjzpgz.hr/nzl/34/pedagogija.htm


Ja ću samo citirati jedan deo: