Moja beba ima 36 dana, i vec treceg dana po rodjenju, utvrdjeno joj je da je levi kuk potpuno van casice. Razlog je sto je lezala u karlicnom polozaju skoro svo vreme trudnoce. Jedna nogica joj je bila pored glave (ta je i iscasena) a druga dole. Odmah je dobila da nosi neki Pavlik bandazer. Medjutim na kontrolama se ne vidi nikako poboljsanje. Lekari su mi rekli da s obzirom da je rodjena tri nedelje pre vremena ima malo vise vremena od druge, normalno rodjene dece, da probamo to da korigujemo sa bandazerom. Ukoliko u naredne 2-3 nedelje ne dodje do poboljsanja, oni predlazu da se uradi rengenski snimak sa kontrastom da se utvrdi da nema slucajno masnih naslaga u samoj casici zbog cega ne moze da se kuk vrati na mesto. Ukoliko ih ne bude bilo, stavice joj nogice u gips. Ukoliko bude operisace. Jako sam uplasena.Pogotovo sto pominju narkozu. Razmisljam da odem kod jos nekog ortopeda, ali se plasim da ce mi isto reci. Dok se premisljam, ima li neko od vas savet?

cao dea,

po licnom iskustvu, savjetujem ti da trazis barem jos dva misljenja.. ne moze skoditi...

drzi se...

Evo moja prica sa kukovima se zahuhtava, ali kako ce sigurno jos nekog muciti ovaj problem da napisem do svega sam sve stigla u prethodnih mesec i po dana.

DAKLE imala sam srecu u BGD (hvala mojim skolskim drugaricama!!!) da budem primljena kod dva vrlo dobra decija ortopeda i hirurga.
Iako iz suprotnih kuca (Institut za majku i dete i Tirsova) oba lekara dala su mi gotovo identicne smernice. Ali da pocnem lepo ispocetka.

Dakle sto se tice iscasenja kukova ona postoje u tri razlicita stepena. Moja beba na zalost ima najdrasticniji, tj. kuk je potpuno iscasen, ( kost je skroz van casice).

Ovakva vrsta iscasenja uglavnom nastaje pre 20 nedelje trudnoce. Oba lekara su mi rekla da prosto ne mogu da veruju da nemacki lekari ovo nisu konstatovali i da su lecenje otpoceli Pavlik bandazerom, koji se u principu ne moze koristiti za ispravljanje ovakvog iscasenja. Ostaje mi samo da se nadam s obzirom da je beba ovaj bandazer nosila 7 nedelja, da nije doslo jos i do nekog ostecenja (jer tako mi rekose da je moguce ako se nesto na silu gura tamo gde ne treba!)

Dakle opcije koje trenutno imam pred sobom:
hospitalizacija u trajanju od 21 dan, gde ce beba biti smestena u poseban krevetic. Tu ce joj tegovima biti polako pomerana kost dok ne bude dosla do nivoa casice. Onda je treba gurnuti unutra. Naravno, postoji mogucnost da u samoj casici postoji neka prepreka i da ni u ovom slucaju ne dodje do rezultata.
Ukoliko se to desi preostaje mi operacija.

U oba slucaja kada dodje do toga da je sve u kuku leglo normalno, beba ce nositi gips u trajanju od 4-6 nedelja, pa tek posle toga Pavlikov bandazer. Kako mi rekose ceo proces ispravljanja kuka trebalo bi da traje oko 3 meseca.
Pri tom oba lekara tvrde da operaciju treba ostaviti kao poslednju opciju ako sve ostalo ne da odgovarajuce rezultate.


Jos jedna stepenica u ovom nizu je pravljenje rengenskog snimka sa kontrastom da bi se videlo da li je casica prazna i da li ima smisla provesti ovih tri nedelje u bolnici sa bebom. Naravno, tu je ipak opasnost od zracenja, pa su ostavili meni da vidim da li bih ovo uradila ili ne.
Iskreno plasim se zracenja, ali kada pomislim da ce beba morati da lezi u tom kreveticu 24h 21 dan, bez toga da mogu da je uzmem u narucje i to sa mogucnoscu da i to ne da rezultate, mozda se i opredelim za ovakvo snimanje.

Eto toliko, ostaje samo da mi pozelite puno srece u narednim nedeljama....

evo izvinjavam se sto sam tek sad naisao na ovaj izuzetno koristan i human forum.mogu iz iskustva koje nije malo da predlozim skretnice roditeljima u ovakvim slucajevima.prvo se postavlja pitanje:sta ako se ceka izvesno vreme u donosenju odluke sta raditi,da li operacijom ili lagano ortopedskim istezalima krenuti u namestanje kuka.kuk se obicno nabija gore i laganim istezanjem koje traje nedeljama i mesecima ulazi se u rizik da kosti ne samo kuka vec i kicme,rebara,itd...izrastu i poprime neki drugi oblik,sto ce izazvati dalekosezne posledice.imao sam iskustva pri namestanju mladih ljudi koji su imali iscasenja prilikom porodjaja i jednostavno tako zive.i posle vracanja kostiju na svoja mesta rezultati su samo delimicni ali ipak znacajni.vazno je da napomenem:kod beba je ligamentura izuzetno slaba i ne sme se koristiti vekika sila za istezanje.i ako se uspe vratiti zglob,treba znati da ce posle nekoliko sati doci do velikih upala koje nakon kratkog mirovanja(1 dan) treba vaditi iskljucivo plivanjem i to odredjenim pokretima koji su totalno suprotni klasicnim fizioterapeutskim pokretima za istezanje misica,jer se sa istima isteze i ligamentura.ja licno savetujem i pola litre kozijeg mleka iz tri puta dnevno da uhrani hrskavice(ligamenturu).rezultat se oseti po samanjenom bolu vec za 15 minuta.drugo:brzo uradite snimke po mogucnosti i magnetnu rezonancu u privatnoj reziji(platite iz svog dzepa da odma bude gotovo),zatim licno sacekajte nekoliko uvazenih ortopeda koje ljudi hvale i postuju kao velike strucnjake, i to bez uputa jer ste im onemogucili da daju svoje misljenje ako ste vec usli u proceduru po pravilima sluzbe.i onda ako su misljenja dvojice ili trojice velikih strucnjaka ortopedije istovetna,uradite po njihovom uputstvu i znajte da je to naj vise sto se moze uciniti.nemojte da cekate proceduru da dodjete do pravih strucnjaka ortopedije i nemojte da donosenje vase odluke traje duze no sto vec bude kasno jer deca rastu brze nego sto mi mislimo.HVALA SVIMA KOJI OVO PROCITAJU.bosko

snimali smo kukove. dobili smo ovakav rezultat: obostrano kostani konveksiteti su strmi.
erkeri su tupougli, sa vise hrskavicavih elemenata. glavice femura su dobro centrirane. jezgra okostavanja su prisutna. sta to znaci?

Nije me bilo jako dugo na ovom forumu, pa je i ova tema koju sam gore postavila odavno resena. Cela agonija se kod nas sredila tek posle trece OP (kad je cerka imala 2 godine), kada su secene butna i karlicna kost i tako se dobio bolji nagib pa je casica napokon nadkrilila kuk. Naravno, da sam imala vise iskustava sa ovim pre nego sto sam krenula u celu pricu, postedela bi svoje dete bar jedne operacije (ako ne i dve) i lezanjem u tom krevetu za istezanje.

Moje dete, hvala bogu, fizicki ne zaostaje od svojih vrsnjaka, cak sta vise izuzetno je aktivna (mozda i nadoknadjuje to sto je prvih dve i po godine bila po bolnicama, u gipsevima, sinama i slicnim ortopedskim pomagalima).

Bitno je zaista naci dobrog lekara, i posavetovati se prilikom nedoumice sa jos jednim. Mi smo sve odradili ovde u Nemackoj(najregularnije preko osiguranja), ali sam se konsultovala i sa decijim ortopedima u BGD. Boskov predlog nije los, sem ukoliko za sve to nemate dovoljno para (a mislim da je malo roditelja u Srbiji koji mogu to sve da pokriju iz svog dzepa privatno). U svakom slucaju ako imate nekih konkretnih pitanja, mozda mogu i da vam odgovorim.