prijatelji

[aa_aca]

Нема судбине. Најчешће наш начин живота води према одређеним последицама. Нажалост, поред тога дешавају се и ситуације у којима нас нека будала аутом покупи са тротоара или једноставно стицај околности буде такав да настрадамо без наше директне кривице.

Како да те утешим - никако. Мени је драго што сам последње месеце могао да проведем са мојим деком, а потом и баком. Шта да ти кажем? Тада нисам знао шта се све може предузети у случају тумора. Верујем да би данас ситуација била много другачија. Касно.

[gile52]

LaSorella,
сигурна сам да су многи прочитали ово твоје писмо пуно бола, а да се не усуђују да одговоре. И ја сам три пута започињала одговор и одустајала од слања. Све што бих ти рекла да покушам да те утешим у овом тренутку је беспредметно. Тешко је то што твој отац сада проживљава а и твоја породица с њим. Нема утехе. Тешко је и биће тешко. Од лекара захтевај сву могућу помоћ, поготово да му се умање болови и те муке. А шта ти можеш да урадиш? Да га волиш највише што можеш и да будеш уз њега стално, да му буде лакше. На овом форуму је много бола и сличне туге и питања која ти сада имаш. Многи од нас су то прошли. Мој син је задњих 11 месеци свог живота провео у болници, одвојен од пријатеља и породице која га воли, такође се много мучио, а ја нисам могла да му помогнем. Чак нисам била уз њега кад је умро, јер сам морала да изађем из болнице непуна 3 ч пре његове смрти. Ти барем можеш да будеш уз њега. И користи то време најбоље што знаш за обоје. Просто га воли, мази, причај му и слушај шта он има да каже док може да прича.
Желим вам све најбоље, и да твоја породица истраје у овој борби,
Мила
О, Боже, толико тога бих заправо хтела рећи, али шта год кренем све ми звучи бесмислено, као и оно горе што сам написала.
Тешко је утешити некога у оваквој ситуацији ...

[Slavko_slavko]

mila, nista sto zelite da kazete nije besmisleno, sve ima svoj smisao, mozda mislite da nema u ovom kontekstu ali i to ce neko procitati i odgovorice vam, bice vam lakse...ja znam dobar deo price kroz koji ste prosli, u zadnje vreme vam ne pisem puno jer ne mogu da vas utesim, a zeleo bih...voleo bih da niko nema problema sa karcinomom, da su svi zdravi...
saljem vam veliki pozdrav...
la sorela, samo budite sa vasim ocem i gledajte da provodite sto vise vremena sa njim, trazite lekare, ceprkajte, vucite veze(jer jedino to i pali danas), bitno je da nadjete lekara koji ce se ozbiljnije pozabaviti sa problemom koji je nastao...
budite jaki!

[gile52]

Славко,
ја се не јављам као некада на све што напишеш, иако пратим све што се са тобом дешава, све твоје постове. Ти си се први јављао када смо поставили тему у вези нашег сина, и баш зато што си тако млад, чак млађи од мог сина, одмах сам се на неки посебан начин повезала с тобом. Али, због свега што се мени односно нама десило, због све те туге, временом сам престала да ти се јављам. Ти си, хвала Богу, добро, уживаш у животу и својој младости, и тако и треба да буде. Немогуће је заборавити ову болест и овако страшно искуство, али ипак је то све негде иза тебе и сада можеш неоптерећен болешћу, контролама, терапијама, неизвесношћу, ишчекивањима резултата итд. да уживаш у дружењу са другарима, као сви млади људи.
Желим ти да и на факултету и уопште у животу покажеш овакву борбеност и храброст као у лечењу. А кад већ помињем факултет, не могу да одолим а да не поставим једно непопуларно питање, али онако како би га једна моја комшиница изрекла - сине, шта би с те науке? Не очекујем одговор овде, само сам се - чим сам поменула факултет - сетила како је она то једном питала моју кћерку, и остало ми је у сећању, јер ми је било симпатично. (мало шале)
Поздрав,
Мила

[Slavko_slavko]

mila, razumem sta zelite da kazete, to je sasvim razumljivo...veoma mi je drago da ste se i sad javili, vi samo pisite, a mi cemo odgovoriti, kao i uvek...
nemoguce je zaboraviti, ja ne zelim da je zaboravim, zato sam i ovde na forumu, makar da na neki nacin nekom pomognem sa svojim iskustvom(mozda nije trebalo da ga dozivim tako mlad ali nije mi zao, makar znam da mogu da uticem na nekog da ne dodje u situaciju kao ja)...
ja sam oduvek i uzivao, dok sam bio bolestan pogotovo(ko bi rekao), imao sam svu potrebnu ljubav, cak vise nego sad, bio sam srecan i onda...sada sam daleko rastereceniji, nema brige oko bolesti i snimanja, sad samo briga oko toga kada ce biti lepo vreme za pecanje...
hehehe, s ove moje nauke je sve u najboljem redu... dao sam celu prvu godinu, dao sam i treci semestar, sad slusam cetvrti i kako mi se cini dacu i njega u roku... mada me jede taj faks, nisam bas nesto odusevljen sto stalno moram da idem al' ajde...
ja vise nista ne tajim, ucim kao bajagi, sad se bas nesto nameravam da malo ucim za sutrasnji kolokvijum, cisto onako...
veliki pozdrav mila!

[Jugos]

Dragi Ljudi, ja u svom vlasnistvu trenutno imam kubanske vakcine CIMAvax-EFG za rak pluca.
Nabavio sam ih za svoga strica koji je bio u odmakloj fazi raka pluca, vakcine su nazalost kasno stigle za njega i nije stigao da ih primi, bolest je kasno uocena, brzo napredovala i nije bilo dovoljno vremena. Ne bi zeleo da neko pomisli kako hocu da profitiram na necijoj nesreci jer to zaista nije razlog. Vakcine sam kupio kreditom koji sam podigao u banci i zbog toga ih sada prodajem.
Ukoliko su nakome ove vakcine potrebne naka me kontaktira na E-mail [email protected]

[mtomi]

vepesid cps tj. etoposid mozete pronaci u apoteci u iloku +38532590900

[tanja gajdos]

Moja mama je pre dve godine operisala tumor na debelom crevu. Doktori je nisu poslali tad na hemoterapiju nego godinu dana kasnije posle operacije istog tumora na materici.Prosla su dva meseca od zavrsetka prve ture hemoterapije ali se jako zali da joj noge i ruke jako trnu nema osecaj u rukama ne moze da hoda. Zanima me da li je neko imao takvo iskustvo i koliko je to trajalo. Unapred hvala

[drbgd]

to trnjenje je cesta pojava kod terapijskih protokola koji se koriste kod Ca debelog creva.
postoji simptomatska terapija, ali je najbolje ako moze da izdrzi simptome da ne opterecuje dodatno organizam lekovima (kojima ne mora).

[medicina77]

Pozdrav svima.Nisam odavno pisala.Sto se tice moje mame,ona se super osjeca.Mnogo radi,cak i previse.Ona misli da je taj rad i drzi u zivotu.Nalazi nisu sjajni,tumor marker je porastao.Doktorica je mamu uputila na dosta snimanja,ona jos nije krenula da to radi.Valjda joj se vise smucilo hodanje po snimanjima,jer sto je god dosad uradila od snimaka nikad nista nije pronadjeno,a njoj tumor marker vec 2 godine povisen.Ona je veliki optimista i borac.Kaze da ce umreti onda kad Bog kaze,sve je u Bozijim rukama.Veliki pozdrav i svako dobro

[BoskoB]

Narode, ostavite se citostatika i lečite se na prirodne načine. Govore da je petrolej otrovan. Pa to je smešno. Petrolej je mačiji kašalj u odnosu na citostatike.

[queenT]

Zna li neko sta je sa clanicom *Mica* ?

[Ilonka Mladen]

Pozdrav prijatelji proslo je mnogo vremena od poslednjih postova,ima li jos ikoga?

[gile52]

Da, to se i ja često pitam, ali ova tema je nekako zamrla, ljudi su se okrenuli svojim životima kako je ko umeo i znao, i prestali da se javljaju. Jedno vreme je ova tema bila vrlo aktuelna i mnogi su se javljali, jedni druge hrabrili i davali savete, a u međuvremenu se svašta izdešavalo i tema je prosto zamrla. Ja sam se, nažalost, zbog smrti svog voljenog sina "preselila" na drugu temu, "Kad voljeni odu", ali sam puno puta pomislila šta li je sa onim starim članovima, BobaNS, Kajalena, Evelina, Kat04, Slađaneca i svi ostali, da ih ne nabrajam. Nadam se da su dobro svi, da su im dobro i oni članovi porodica koji su se borili sa ovom strašnom bolešću. Na neki način čak mi je i drago što se više ne javlja mali Slavko-Slavko, jer to znači da se vratio svom životu, čim je prestao da se dopisuje s nama, da kao svaki student provodi vreme sa prijateljima umesto sa nama na ovom forumu.
Pozdrav za sve, drago mi je da je neko ovu temu izvukao na vrh, pa makar i ovim kratkim javljanjem. Nadam se da će se neko od starih "prijatelja" javiti da napiše šta radi, šta se dešava,
Mila

[Slavko_slavko]

pozdrav svima!
ja se bas dugo nisam javljao, zaokupirao se obavezama, to malo lepog vremena provodio na vodi... uglavnom sam ulazio na forum jednom u par nedelja cisto da vidim da li mi je iko slao privatne poruke i to je to. ja sam sada dobro, pre nedelju dana je bilo tacno 5 godina od poslednje terapije, sada sam i zvanicno izlecen
mila, od kad sam poceo da radim sve vise vremena provodim na poslu, dolazim poprilicno umoran i onda gledam samo da sto pre legnem da spavam, cesto ni ne pomislim na forum od svega...zao mi je sto smo prestali da se kuckamo kao ranije, valjda ce se i tu nesto promeniti