metastaze u stomaku
-
sanči
- Stalni član
- Postovi: 82
- Pridružio se: Sub Feb 02, 2008 7:33 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Tivat
metastaze u stomaku
Natasha 2, iskreno saučešće! i ja gubim borbu sa bolešću oca.. cekamo svaki dan ono najgore..
Re: metastaze u stomaku
Jao,strasno! Ne znam sta bih rekla.Budi uz njega do poslednjeg daha,voli ga i reci mu to.Meni je majka na rukama izdahnula,pokusavala sam satima da ugrejem svojim telom njeno ledeno, koje je poceo da obliva onaj hladni znoj!Nije mi uspelo,otisla je tiho,nije ni jauknula,a bolivi su bili neizdrzivi,znam,jer petak noc nikada necu zaboraviti.Budi hrabra,bice tesko,pretesko i ne postoji vreme koje moze da zaleci taj gubitak. Ja se tako osecam,slomljena sam i skrhana bolom!sanči napisao:Natasha 2, iskreno saučešće! i ja gubim borbu sa bolešću oca.. cekamo svaki dan ono najgore..
-
milicicljiljana
- Novi član
- Postovi: 28
- Pridružio se: Uto Maj 22, 2007 2:26 pm
saucesce
Draga Natasha primi moje saucesce, sada procitah sta se desilo. Zaista mi je zao, samim tim sto je i kod mene grozna situacija.
Mamu su prosli petak otpustili iz bolnice gdje je bila na fizikalnoj terapiji jer su rekli da joj ne mogu pomoci. Angazovali smo privatno fizioterapeuta koji dolazi kuci tir puta sedmicno da je vjezba. Prosla je faza intenzivnog povracanja, sada se malo smirila, kuham joj domacu hranu bez zacina i zaprski ciji je sam miris natjera na povracanje. Ovih dana je oblijeva grozan hladan znoj, tjelesna temperatura joj je jako niska, prije par dana me je prestravila temperaturom od 35,5 C. Inace flaster od 50 joj jos uvijek pomaze, ne osjeca bolove nikakve kaze, samo je jako blijeda, najveci dio dana ili cuti ili spava. Uzalud svi nasi pokusaji da je malo pridignemo. Jednostavno nema snage.
Najgore je sto ni ja vise bol ne osjecam. Jako sam ljuta na sebe zbog toga. Kao da sam je vec izgubila i sada samo cekam kraj. To mi je najgore. Sto sam jednostavno utrnula. Nemogu ni da placem vise, ni da zalim zbog svega. Radim, idem na posao, zivim neki zivot, ni sama nisam svjesna kako. A znam koga gubim i uzalud, bol ne osjecam. Samo grc, strah od buducnosti, strah od dana kada je nece biti.
Pozdravljam Vas sve. Borimo se, kako mozemo i znamo, svako na svoj nacin. Njima, koji boluju, ipak je najgore.
Mamu su prosli petak otpustili iz bolnice gdje je bila na fizikalnoj terapiji jer su rekli da joj ne mogu pomoci. Angazovali smo privatno fizioterapeuta koji dolazi kuci tir puta sedmicno da je vjezba. Prosla je faza intenzivnog povracanja, sada se malo smirila, kuham joj domacu hranu bez zacina i zaprski ciji je sam miris natjera na povracanje. Ovih dana je oblijeva grozan hladan znoj, tjelesna temperatura joj je jako niska, prije par dana me je prestravila temperaturom od 35,5 C. Inace flaster od 50 joj jos uvijek pomaze, ne osjeca bolove nikakve kaze, samo je jako blijeda, najveci dio dana ili cuti ili spava. Uzalud svi nasi pokusaji da je malo pridignemo. Jednostavno nema snage.
Najgore je sto ni ja vise bol ne osjecam. Jako sam ljuta na sebe zbog toga. Kao da sam je vec izgubila i sada samo cekam kraj. To mi je najgore. Sto sam jednostavno utrnula. Nemogu ni da placem vise, ni da zalim zbog svega. Radim, idem na posao, zivim neki zivot, ni sama nisam svjesna kako. A znam koga gubim i uzalud, bol ne osjecam. Samo grc, strah od buducnosti, strah od dana kada je nece biti.
Pozdravljam Vas sve. Borimo se, kako mozemo i znamo, svako na svoj nacin. Njima, koji boluju, ipak je najgore.
Re: saucesce
[quote="milicicljiljana"]Draga Natasha primi moje saucesce, sada procitah sta se desilo. Zaista mi je zao, samim tim sto je i kod mene grozna situacija.
Mamu su prosli petak otpustili iz bolnice gdje je bila na fizikalnoj terapiji jer su rekli da joj ne mogu pomoci. Angazovali smo privatno fizioterapeuta koji dolazi kuci tir puta sedmicno da je vjezba. Prosla je faza intenzivnog povracanja, sada se malo smirila, kuham joj domacu hranu bez zacina i zaprski ciji je sam miris natjera na povracanje. Ovih dana je oblijeva grozan hladan znoj, tjelesna temperatura joj je jako niska, prije par dana me je prestravila temperaturom od 35,5 C. Inace flaster od 50 joj jos uvijek pomaze, ne osjeca bolove nikakve kaze, samo je jako blijeda, najveci dio dana ili cuti ili spava. Uzalud svi nasi pokusaji da je malo pridignemo. Jednostavno nema snage.
Najgore je sto ni ja vise bol ne osjecam. Jako sam ljuta na sebe zbog toga. Kao da sam je vec izgubila i sada samo cekam kraj. To mi je najgore. Sto sam jednostavno utrnula. Nemogu ni da placem vise, ni da zalim zbog svega. Radim, idem na posao, zivim neki zivot, ni sama nisam svjesna kako. A znam koga gubim i uzalud, bol ne osjecam. Samo grc, strah od buducnosti, strah od dana kada je nece biti.
Hvala,Ljiljana.I ja sam se tako osecala,mislila sam kada je izgubim necu moci ni da zaplacem jer sam se za ovih godinu dana toliko isplakala.A onda nastupa sok,bol,tuga tolika da sam htela sa njom da se zakopam,ali... Ne ide to tako,moras da se boris zbog svih kojima si potrebna. Godinu dana smo se borili i znali onaj surovi krajnji ishod ali ipak verovali i savasta pokusavali. A kad taj trenutak dodje,ipak nisi spreman,upitas se zasto nisi jos ovo ili ono...I nikad necu biti spremna i nedostajace mi do kraja zivota! Ne znam kako da te utesim jer sam ja neutesna,svakoga dana idem na groblje,tamo se isplacem,pricam da ne bih kod kuce pred decom. Bori se,nadaj se jer nada umire poslednja...pozdrav
Mamu su prosli petak otpustili iz bolnice gdje je bila na fizikalnoj terapiji jer su rekli da joj ne mogu pomoci. Angazovali smo privatno fizioterapeuta koji dolazi kuci tir puta sedmicno da je vjezba. Prosla je faza intenzivnog povracanja, sada se malo smirila, kuham joj domacu hranu bez zacina i zaprski ciji je sam miris natjera na povracanje. Ovih dana je oblijeva grozan hladan znoj, tjelesna temperatura joj je jako niska, prije par dana me je prestravila temperaturom od 35,5 C. Inace flaster od 50 joj jos uvijek pomaze, ne osjeca bolove nikakve kaze, samo je jako blijeda, najveci dio dana ili cuti ili spava. Uzalud svi nasi pokusaji da je malo pridignemo. Jednostavno nema snage.
Najgore je sto ni ja vise bol ne osjecam. Jako sam ljuta na sebe zbog toga. Kao da sam je vec izgubila i sada samo cekam kraj. To mi je najgore. Sto sam jednostavno utrnula. Nemogu ni da placem vise, ni da zalim zbog svega. Radim, idem na posao, zivim neki zivot, ni sama nisam svjesna kako. A znam koga gubim i uzalud, bol ne osjecam. Samo grc, strah od buducnosti, strah od dana kada je nece biti.
Hvala,Ljiljana.I ja sam se tako osecala,mislila sam kada je izgubim necu moci ni da zaplacem jer sam se za ovih godinu dana toliko isplakala.A onda nastupa sok,bol,tuga tolika da sam htela sa njom da se zakopam,ali... Ne ide to tako,moras da se boris zbog svih kojima si potrebna. Godinu dana smo se borili i znali onaj surovi krajnji ishod ali ipak verovali i savasta pokusavali. A kad taj trenutak dodje,ipak nisi spreman,upitas se zasto nisi jos ovo ili ono...I nikad necu biti spremna i nedostajace mi do kraja zivota! Ne znam kako da te utesim jer sam ja neutesna,svakoga dana idem na groblje,tamo se isplacem,pricam da ne bih kod kuce pred decom. Bori se,nadaj se jer nada umire poslednja...pozdrav
-
dejanar
- Novi član
- Postovi: 16
- Pridružio se: Pon Jul 21, 2008 1:00 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Kontakt:
kraj
Neznam ni sam kako ali odjednom sam prestao da se javljam kao da nista vise nije imalo smisla.Sto je majci bilo gore sve sam manje dobijao volju da se javim.svaki dan sam vas pratio na temi *prijatelji* i nikako mi ruka nije polazila za tastaturom.
Moja najdraza majka je preminula 23.septembra u 16h.U bolnickoj postelji na mojim rukama moja majka.Nikad vise necu toliko plakati i toliko osecati praznine oko sebe.mogu pisati celu noc ali to nece vratiti moju majku u zivot.
ostaje samo praznina i ogromna tuga.cuvajte se i neka vam je bog u pomoci.
Moja najdraza majka je preminula 23.septembra u 16h.U bolnickoj postelji na mojim rukama moja majka.Nikad vise necu toliko plakati i toliko osecati praznine oko sebe.mogu pisati celu noc ali to nece vratiti moju majku u zivot.
ostaje samo praznina i ogromna tuga.cuvajte se i neka vam je bog u pomoci.
-
zlatiborac
- Aktivan član
- Postovi: 138
- Pridružio se: Sub Jul 12, 2008 8:54 pm
Re: kraj
dejanar napisao:Neznam ni sam kako ali odjednom sam prestao da se javljam kao da nista vise nije imalo smisla.Sto je majci bilo gore sve sam manje dobijao volju da se javim.svaki dan sam vas pratio na temi *prijatelji* i nikako mi ruka nije polazila za tastaturom.
Moja najdraza majka je preminula 23.septembra u 16h.U bolnickoj postelji na mojim rukama moja majka.Nikad vise necu toliko plakati i toliko osecati praznine oko sebe.mogu pisati celu noc ali to nece vratiti moju majku u zivot.
ostaje samo praznina i ogromna tuga.cuvajte se i neka vam je bog u pomoci.
Re: kraj
Dragi Dejane,sta reci?Natasha2 napisao:dejanar napisao:Neznam ni sam kako ali odjednom sam prestao da se javljam kao da nista vise nije imalo smisla.Sto je majci bilo gore sve sam manje dobijao volju da se javim.svaki dan sam vas pratio na temi *prijatelji* i nikako mi ruka nije polazila za tastaturom.
Moja najdraza majka je preminula 23.septembra u 16h.U bolnickoj postelji na mojim rukama moja majka.Nikad vise necu toliko plakati i toliko osecati praznine oko sebe.mogu pisati celu noc ali to nece vratiti moju majku u zivot.
ostaje samo praznina i ogromna tuga.cuvajte se i neka vam je bog u pomoci.
Zao mi je...bas!
Sad sam stigla s posla i nesto me vuce da sednem za racunar,a to mogu samo kad sam sama jer mi muz i deca bas ne daju da idem na forum,potresem se i placem...Kako vreme prolazi bice ti sve teze,jer ne postoji vreme koje ce uciniti da ih zaboravimo.Razumem te,a to mogu samo oni koji su prosli kroz isto.I moja majkam je umrla na mojim rukama u bracnom krevetu,mazila sam je i govorila joj da je volim iako me vise nije cula.Jedina uteha mi je sto se vise ne muci i sto znam da sam,kao i ti ucinila sve moguce i nemoguce.Drugih reci utehe nemam,ni za sebe,ni za tebe.Veliki pozdrav,volim vas sve...Neka je andjeli cuvaju...
-
sanči
- Stalni član
- Postovi: 82
- Pridružio se: Sub Feb 02, 2008 7:33 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Tivat
metastaze us stomaku
Dejanar, moje saučešće. I moj otac je preminuo, 12.09. na mojim rukama u velikim mukama.. ugušio se.. Nažalost sve nas je više, rijetko ko uspije u toj iscrpnoj borbi s groznom bolešću.. Borite se ljudi i nek vam je Bog u pomoć!
Hvala! Iako su prošla dva meseca ,ja sam i dalje neutešna.Imam svoje faze.I kao što reče Sanči ili ko već,zatvarala sam se u kuću,sebe,nisam želela nikog da vidim,jedino sam srećna bila kad odem kod majke na groblje.A onda su deca počela da me gledaju kao da sam pukla.Oni trebaju zdravu mamu koja je uvek držala sve konce u rukama,muž treba ženu,domaćicu,ljubavnicu,a ja ništa! I onda se trgneš,ustaneš,doteraš se,kreneš na posao podignute glave,glumiš ludilo,a srce i duša se raspadaju.E ,to je još gore,gutam sve u sebi ,a pred drugima glumim,ponekad se nasmejem,ali vrlo retko,ja,na koju su svi računali kad im je teško ,kad potonu,kad im treba rame,osmeh,topla reč...oldtimer napisao:Draga Natasha2, primi moje najiskrenije saucesce.
Nikad više neću biti ona stara ja...Veliki pozdrav svima...