Maximalna dnevna upotreba zelenog caja
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
A sta mislite o belom caju? To je zeleni caj ali ubran dok jos nije sasvim zreo, kao u nekom vremenskom prozoru kada ima jos vise antioksidanata nego zeleni. Manje je opor (ali mnogo skuplji 
) od zelenog.
Da li ste probale? Ima li iste dobre osobine kao zeleni?
I jos nesto - ovde ima dosta mesavina, npr zeleni caj pomesan sa pmorandzinom korom, pa susenim vocem, itd. Da li mu to umanjuje efekat (posto poboljsava ukus
)?
) od zelenog.Da li ste probale? Ima li iste dobre osobine kao zeleni?
I jos nesto - ovde ima dosta mesavina, npr zeleni caj pomesan sa pmorandzinom korom, pa susenim vocem, itd. Da li mu to umanjuje efekat (posto poboljsava ukus
)?
ja pijem zeleni caj redovno evo vec mesec dana. znam da treba piti duzei intenzivnije (ja pijem jednu solju dnevno) ali to je to sto mogu da izdvojim vremenski.
beli caj, kao i zeleni i crni svi poticu od iste biljke ali je razlika u fermentaciji. crni je skroz fermentisan, dok zeleni nije, a za beli ne znam.
nadam se da je pomoglo.
beli caj, kao i zeleni i crni svi poticu od iste biljke ali je razlika u fermentaciji. crni je skroz fermentisan, dok zeleni nije, a za beli ne znam.
nadam se da je pomoglo.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Latinski naziv: Camellia sinensis. Drugi nazivi: kineski, ruski,indijski.
Opis biljke: Zeleni Caj - (kineski, ruski,indijski) je osušeno lišce cajne biljke Camellia smensis ,,,Ova biljka skromnog izgleda i sitnih listica je visoki žbun. Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza.
Za svoje stanište odabrao je najljepše pejsaže i to uz izvore pitke vode u dobro suncanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na plantažama gde se grm reže do visine jednog metra radi veceg broja izdanaka i lakšeg branja lišca.
Lišce mu je naizmenicno, kožasto, sjajno, elipticno, po rubovima nazubljeno. Nema mirisa. Cvetovi su beli, mirisni,zeleni caj, kakav se pije u Kini, sastoji se samo od vruce vode i zelenih listova, bez dotaka cvetova, etericnih ulja, sladila, limuna, narandžine kore, ruma.
Najbolje vrste beru se u martu, kada su listovi još sasvim mali, a ime najboljeg, prevedeno sa kineskog, znaci "pre proletnih kiša". Nema ga u prodaji, služi uglavnom za mito i medjunarodne poklone na visokom nivou.
Suši se u velikim posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša vrlo osetljivim dlanovima znalaca koji znaju kad je caj osušen i kad ga treba skloniti sa vatre. Sušenje je nužno da bi se iz listova isterala voda, ali se mora paziti da zajedno sa vodom iz njih ne izadje i "duša caja".
Važnije od vrste posude (najveci cajnik na svetu ima zapreminu devedeset litara) su vrsta vatre i nacin pripreme. Voda u ne sme biti ni prevruca ni prehladna. Kada se u njoj, pre kljucanja, pojave mehurici (Kinezi ih zovu "riblje oci"), skida se sa vatre i prelije preko listica na dnu staklene šolje. (Staklo je važno zbog uživanja u boji tecnosti.)
Nekoliko minuta ceka se "budjenje" caja. Ako je voda bila prehladna, caj se nece probuditi. Ako je bila prevruca, caj je mrtav.
U Evropu je cameliia sinensis došla sa dve strane. Pod nazivom tei dovozila ga je sredinom šesnaestog veka brodovima holandska Istocnoindijska kompanija, a kao caj stizao je i ranije kopnom preko Rusije. Tek u poslednjih dvesto godina poceo se uzgajati izvan Kine i Japana .
Od nacina prerade zavisi da li ce se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni caj. Crni caj se specijalnim postupkom obradjuje i pri tom fermentira pri cemu i dobija crnu boju.
Zeleni caj se obradjuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utice na kvalitet caja.
Medjutim, veština prerade, nacin pakovanja i cuvanja presudni su za kvalitet.
Caj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje šecera. . . . ,
Stanište: Gaji se plantazno. . .. .
Lekoviti deo biljke: Listovi i cvet
Lekovito delovanje: . : Ispitivanja delovanja zelenog caja ukazala su da se njime može spreciti maligno oboljenje prostate, a može i popraviti stanje vec obolelih osoba.
Zeleni caj snižava ukupni holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska što blagotvorno deluje na srce i krvne sudove. Stara kineska poslovica kaže: "Bolje tri dana bez hrane nego jedan dan bez caja".
Miris tog napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstice pozitivne misli, krepi celo telo, umiruje, opušta te procišcava organizam. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobivenih iz listova biljke zelenog caja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze.
Zeleni listovi caja bogati su i fluorinom koji sprecava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj supljini. Caj sadrži i minerale važne za covekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvozdja i mangana. Sadrži malo teo-filina i teobromina.
Odavno je poznato da deluje i diuretski, pomaže protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoce i podstice površinsku cirkulaciju.
Zaceljuje rane,ekstrakt caja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina te za lecenje akni.
Ukusni napitak može se piti u bilo koje doba dana i veceri jer tein znatno blaže stimulise mozak nego kofein.
Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni caj nema smrtnosti od raka želuca i pluca.
Da bi se došlo do približnih doza za korisno dejstvo zelenog caja, ispitane su tipicne navike kineskih i japanskih potrošaca. Prosecno oni piju 3 šoljice napitka dnevno . Tipicna šoljica caja podrazumeva 1 cajnu kasikicu zelenog caja (oko 5 grama) i 250 ml vruce vode uz držanje od 3 minute pod poklopcem. .
Opis biljke: Zeleni Caj - (kineski, ruski,indijski) je osušeno lišce cajne biljke Camellia smensis ,,,Ova biljka skromnog izgleda i sitnih listica je visoki žbun. Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza.
Za svoje stanište odabrao je najljepše pejsaže i to uz izvore pitke vode u dobro suncanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na plantažama gde se grm reže do visine jednog metra radi veceg broja izdanaka i lakšeg branja lišca.
Lišce mu je naizmenicno, kožasto, sjajno, elipticno, po rubovima nazubljeno. Nema mirisa. Cvetovi su beli, mirisni,zeleni caj, kakav se pije u Kini, sastoji se samo od vruce vode i zelenih listova, bez dotaka cvetova, etericnih ulja, sladila, limuna, narandžine kore, ruma.
Najbolje vrste beru se u martu, kada su listovi još sasvim mali, a ime najboljeg, prevedeno sa kineskog, znaci "pre proletnih kiša". Nema ga u prodaji, služi uglavnom za mito i medjunarodne poklone na visokom nivou.
Suši se u velikim posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša vrlo osetljivim dlanovima znalaca koji znaju kad je caj osušen i kad ga treba skloniti sa vatre. Sušenje je nužno da bi se iz listova isterala voda, ali se mora paziti da zajedno sa vodom iz njih ne izadje i "duša caja".
Važnije od vrste posude (najveci cajnik na svetu ima zapreminu devedeset litara) su vrsta vatre i nacin pripreme. Voda u ne sme biti ni prevruca ni prehladna. Kada se u njoj, pre kljucanja, pojave mehurici (Kinezi ih zovu "riblje oci"), skida se sa vatre i prelije preko listica na dnu staklene šolje. (Staklo je važno zbog uživanja u boji tecnosti.)
Nekoliko minuta ceka se "budjenje" caja. Ako je voda bila prehladna, caj se nece probuditi. Ako je bila prevruca, caj je mrtav.
U Evropu je cameliia sinensis došla sa dve strane. Pod nazivom tei dovozila ga je sredinom šesnaestog veka brodovima holandska Istocnoindijska kompanija, a kao caj stizao je i ranije kopnom preko Rusije. Tek u poslednjih dvesto godina poceo se uzgajati izvan Kine i Japana .
Od nacina prerade zavisi da li ce se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni caj. Crni caj se specijalnim postupkom obradjuje i pri tom fermentira pri cemu i dobija crnu boju.
Zeleni caj se obradjuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utice na kvalitet caja.
Medjutim, veština prerade, nacin pakovanja i cuvanja presudni su za kvalitet.
Caj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje šecera. . . . ,
Stanište: Gaji se plantazno. . .. .
Lekoviti deo biljke: Listovi i cvet
Lekovito delovanje: . : Ispitivanja delovanja zelenog caja ukazala su da se njime može spreciti maligno oboljenje prostate, a može i popraviti stanje vec obolelih osoba.
Zeleni caj snižava ukupni holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska što blagotvorno deluje na srce i krvne sudove. Stara kineska poslovica kaže: "Bolje tri dana bez hrane nego jedan dan bez caja".
Miris tog napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstice pozitivne misli, krepi celo telo, umiruje, opušta te procišcava organizam. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobivenih iz listova biljke zelenog caja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze.
Zeleni listovi caja bogati su i fluorinom koji sprecava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj supljini. Caj sadrži i minerale važne za covekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvozdja i mangana. Sadrži malo teo-filina i teobromina.
Odavno je poznato da deluje i diuretski, pomaže protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoce i podstice površinsku cirkulaciju.
Zaceljuje rane,ekstrakt caja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina te za lecenje akni.
Ukusni napitak može se piti u bilo koje doba dana i veceri jer tein znatno blaže stimulise mozak nego kofein.
Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni caj nema smrtnosti od raka želuca i pluca.
Da bi se došlo do približnih doza za korisno dejstvo zelenog caja, ispitane su tipicne navike kineskih i japanskih potrošaca. Prosecno oni piju 3 šoljice napitka dnevno . Tipicna šoljica caja podrazumeva 1 cajnu kasikicu zelenog caja (oko 5 grama) i 250 ml vruce vode uz držanje od 3 minute pod poklopcem. .
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Mali dodatak u vezi zelenog čaja. U prodavnicama zdrave hrane možete naći Banča ( zreo list), Banča(Kukiča) pržene sušene grančice i Banča zeleni čaj-zeleni pupoljci listića. Svi banča čajevi su izuzetno efikasni u oslobađanju viška kilograma ( tope žuto salo) jer u sebi sadrže aktivne supstance koje za sebevezuju masti i trigliceride. Banča čajevi se piju 5-6 dana, 1 šolja dnevno, a onda se pravi pauza od 2-3 dana i postupak se ponovi nekoliko puta. 3 sk banča čaja se skuva u l,5 l vode, na taj način što se u vodu stave npr.grančice i stavi se na vatru da provri a zatim se kuva još par minuta, pa skloniiti sa vatre. Čaj procediti a grančice vratiti u čajnik i mogu se koristiti još nekoliko puta.Pozz
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Zeleni , banča, senča, kukiča.... sve je to ista biljka samo drugačiji način sušenja, fermentacije....pieta napisao:Ja kad kod popijem zeleni caj (kupljen u prodavnici zdr.hrane)povracam.Verovatno ne podnosim kofein.Kupicu kukica caj ili tablete (ekstrahovan protein).
Leti se pije Kukiča čaj (od preprženih grančica zelenog čaja) Zimi se pije "Banča" čaj od preprženih listića zelenog čaja.
Ovi čajevi su odlični za žene u menopauzi, kao i za sve one kojima je potrebno da podignu nivo kalcijuma u organizmu.