Kvantna fizika i ishrana!
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
-
sanyalica
- Stalni član
- Postovi: 2263
- Pridružio se: Pon Mar 31, 2008 1:52 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: crno-beli svet
Česta je zabluda da mikrotalasi u mikrotalasnoj rerni ekscituju prirodnu rezonancu u vodi. Frekvencija mikrotalasne rerne je prilično ispod bilo koje prirodne rezonance u izolovanom molekulu vode, a u vodi te rezonance su toliko rezmrljane da su vrlo teško uočljive. To je slično sviranju violine pod vodom - žice neće emitovati normalno definisane tonove u vodi jer voda usporava njihove vibracije. Slično, molekuli vode ne emituju (niti apsorbuju) dobro definisane tonove u tečnoj vodi zato što njihovo gusto okruženje usporava njihove vibracije.
Umesto da pokušava da interaguje kroz prirodnu rezonancu u vodi, mikrotalasna rerna jednostavno izlaže molekule vode jakom elektromagnetnom polju pomoću jakih nerezonantnih mikrotalasa. Frekvencija koju koristi mikrotalasna rerna (2,45 GHz) je dobar, ali ne i jedinstven izbor. Talasi te frekvencije dobro prodiru u hranu normalne veličine, tako da je kuvanje različite hrane jednoliko. Pošto isticanje talasa iz ovih rerni čini radio spektar blizu 2,45 GHz, nekoristan za komunikacije, ova frekvencija je delom odobrena jer se ne meša sa postojećim sistemom komunikacija.
A što se tiče postojanja lasera u mikrotalasnoj rerni, on ne postoji. Laseri nisu rešenje za sve probleme, tako da je izvor mikrotalasa u mikrotalasnoj rerni - magnetron. Ova visokoenergijska vakuumska cev emituje zrak koherentnih mikrotalasa dok laser emituje zrak koherentnih svetlosnih talasa. Iako mikrotalasi i svetlosni talasi čine elektromagnetni talas, imaju vrlo različite frekvencije. Laser proizvodi talase mnogo veće frekvencije nego magnetron. I tehnike koje koriste da proizvedu elekromagnetne talase su posve različiti. Obe naprave su divne, ali rade na veoma različite načine. Činjenica koja nije tačna, a pojavljuje se u knjigama koje uglavnom koriste škole je pomalo obeshrabrujuća. To samo pokazuje da ne treba da veruješ u sve što pročitaš u knjigama ili na veb sajtovima
Umesto da pokušava da interaguje kroz prirodnu rezonancu u vodi, mikrotalasna rerna jednostavno izlaže molekule vode jakom elektromagnetnom polju pomoću jakih nerezonantnih mikrotalasa. Frekvencija koju koristi mikrotalasna rerna (2,45 GHz) je dobar, ali ne i jedinstven izbor. Talasi te frekvencije dobro prodiru u hranu normalne veličine, tako da je kuvanje različite hrane jednoliko. Pošto isticanje talasa iz ovih rerni čini radio spektar blizu 2,45 GHz, nekoristan za komunikacije, ova frekvencija je delom odobrena jer se ne meša sa postojećim sistemom komunikacija.
A što se tiče postojanja lasera u mikrotalasnoj rerni, on ne postoji. Laseri nisu rešenje za sve probleme, tako da je izvor mikrotalasa u mikrotalasnoj rerni - magnetron. Ova visokoenergijska vakuumska cev emituje zrak koherentnih mikrotalasa dok laser emituje zrak koherentnih svetlosnih talasa. Iako mikrotalasi i svetlosni talasi čine elektromagnetni talas, imaju vrlo različite frekvencije. Laser proizvodi talase mnogo veće frekvencije nego magnetron. I tehnike koje koriste da proizvedu elekromagnetne talase su posve različiti. Obe naprave su divne, ali rade na veoma različite načine. Činjenica koja nije tačna, a pojavljuje se u knjigama koje uglavnom koriste škole je pomalo obeshrabrujuća. To samo pokazuje da ne treba da veruješ u sve što pročitaš u knjigama ili na veb sajtovima
-
sanyalica
- Stalni član
- Postovi: 2263
- Pridružio se: Pon Mar 31, 2008 1:52 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: crno-beli svet
Tamna materija 
Može se dogoditi da većina univerzuma nije sačinjena od iste vrste materije kao Zemlja. Na osnovu gravitacionih efekata zaključujemo prisustvo tamne materije, vrstu materije koju ne vidimo. Postoje jaki dokazi da ona nije sačinjena od protona neutrona i elektrona.
Šta je onda tamna materija? Ne znamo. Možda je sačinjena od neutrina ili čak još egzotičnijih oblika materije kao što su neutralini, jedna od teorijski pretpostavljenih supersimetričnih čestica.
Može se dogoditi da većina univerzuma nije sačinjena od iste vrste materije kao Zemlja. Na osnovu gravitacionih efekata zaključujemo prisustvo tamne materije, vrstu materije koju ne vidimo. Postoje jaki dokazi da ona nije sačinjena od protona neutrona i elektrona.
Šta je onda tamna materija? Ne znamo. Možda je sačinjena od neutrina ili čak još egzotičnijih oblika materije kao što su neutralini, jedna od teorijski pretpostavljenih supersimetričnih čestica.
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
CRNA RUPA
Crna rupa je nebesko tijelo koncentrisano od mase s gravitacionim poljem tako jakim da čak i izlazna brzina iz najbližih tačaka prekoračuje brzinu svjetlosti. To znači da ništa, pa čak ni svjetlost, ne može izaći iz njene gravitacije,te joj otuda i naziv crna. Termin "crna rupa" je široko rasprostranjen, čak iako se ne odnosi na rupu u svakidašnjem smislu riječi, već prije na kosmičku oblast iz čega se ništa ne može vratiti. Teoretski crne rupe mogu biti bilo koje veličine, od mikroskopskih do onih veličine opservabilnog Svemira.
Postojanje crnih rupa je predviđeno u teoriji opće relativnosti. Prema klasičnoj općoj relativnosti ni informacije niti materija ne mogu stići iz unutrašnjosti crne rupe do vanjskog posmatrača. Na primjer, nije moguće iznijeti ništa od njene mase napolje ili primiti odraz natrag od sijajućeg izvora svjetlosti poput džepne lampe ili doći do bilo kakve informacije o materijalu koji je ušao u crnu rupu. Efekti kvantne mahanike mogu dopustiti da materija i energija zrače iz crnih rupa. Ipak, smatra se da priroda zračenja ne zavisi od toga šta je upalo u crnu rupu u prošlosti.
Postojanje crnih rupa u Svemiru je dobro podržano astronomskim opservacijama i djelimično studijama supernovih i emisijom X-zraka iz aktivnih galaktičkih jezgara.
[size=18][/size]Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
sanyalica
- Stalni član
- Postovi: 2263
- Pridružio se: Pon Mar 31, 2008 1:52 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: crno-beli svet
Postoje bar dva aspekta savremene fizike crnih rupa i njene primene u kosmologiji koji
ukazuju na holističku prirodu univerzuma, i imaju značaj za antropički način mišljenja. Prvi je
sadržan u činjenici da crne rupe, shvaćene kao klasični objekti sa pojedinim kvantnim osobinama,
sadrže ogroman broj stepeni slobode koji se manifestuju kroz entropiju gravitirajuće materije. Ona
se izražava Bekenštajn-Hokingovom formulom [60,61]:
,
4
3 A
G
kc
SBH h
= (IV.1)
gde je A površina horizonta događaja crne rupe, a ostalo su fundamentalne fizičke konstante (k je
Bolcmanova konstanta, c – brzina svetlosti, G – Njutnova gravitaciona konstanta i ћ je Plankova
konstanta). Zapaža se da je entropija materije unutar horizonta proporcionalna površini horizonta,
pri čemu je fizički problem da li je stanje te materije singularno ili ne sa ovog stanovišta nevažan. U
najednostavnijem slučaju sferno-simetrične nerotirajuće i električno neutralne crne rupe, horizont je
sfera površine A = 4πR2, gde je R Švarcšildov (gravitacioni) radijus dat sa R = 2Gm/c2
(gde je m
masa crne rupe). Kad se ovo kombinuje sa (IV.1), dobija se
.
2 m2
c
Gk
SBH h
= π (IV.2)
Sada je moguće izračunati gravitacionu entropiju materije unutar našeg kosmološkog (čestičnog)
horizonta, ukoliko bi ona na neki način kolapsirala u jednu džinovsku crnu rupu. To bi bilo stanje
maksimalne entropije, pošto je stanje materije u crnoj rupi, kako je Bekenštajn pokazao,
najverovatnije sa stanovišta gravitacione interakcije. Bilo koje drugo stanje, poput onog koji
opserviramo danas i u kome je materija uglavnom koncentrisana u galaksijama, zvezdama,
planetama, itd. i gde postoji samo mali broj crnih rupa, je a priori manje verovatno. Treba zapaziti
da se, sa druge strane, u kontekstu savremenih kosmoloških modela, situacija u kojoj je sva materija
bila unutar svog gravitacionog radijusa zapravo odigrala u prošlosti: sva materija unutar našeg
horizonta nalazila se pre oko 14 milijardi godina u početnoj singularnosti Velikog praska.
Drugi aspekt fizike crnih rupa od velikog značaja za probleme svesti i inteligentnih
posmatrača jeste mogućnost suštinskog narušenja determinizma u semiklasičnom procesu
isparavanja crnih rupa (Hokingov proces). Hipoteza da prelazna stanja svesti uključuju inherentno
indeterminističku evoluciju ("slobodu volje") može se potencijalno fizički objasniti kao reziduum
dubljih fizičkih procesa koji uključuju neunitarnost. Ovakvi procesi su za sada ozbiljno sugerisani
jedino u kontekstu kvantne gravitacije, preciznije Hokingovog procesa. Ovaj argument zaslužuje
detaljniji osvrt, s obzirom na više razloga već diskutovanih u ovoj studiji za verovanje da se ne radi
o podudarnosti, već indirektnom argumenu u prilog hipoteze o značajnoj ulozi kvantne gravitacije u
funkcionisanju svesti.
Na mogućnost neunitarne evolucije fizičkog sistema prvi je ukazao Hoking (1982), kao jedan
od mogućih odgovora na problem nestanka informacije u crnim rupama [63]. Naime, razmotrimo
čisto kvantno stanje |ψ〉 koje odgovara raspodeli materije mase m koja kolapsira pod dejstvom
sopstvene gravitacije. Matrica gustine takvog stanja data je sa ρ = |ψ〉 〈ψ|, sa nultom entropijom S =
- tr ρlnρ. Ako je m dovoljno veliko, materija će neminovno formirati crnu rupu. Nakon toga, crna
rupa će lagano isparavati preko Hokingovog procesa, emitujući zračenje crnog tela (koje po
definiciji ne nosi nikakvu netrivijalnu informaciju). Semiklasični postupak koji je koristio Hoking u
izvodjenju formule za temperaturu crne rupe svakako neće biti više primenljiv kad se masa
isparavajuće crne rupe približi Plankovoj masi, ali šta će se desiti sa informacijom o početnom
stanju još uvek zatvorenom u crnoj rupi? Ovo je zagonetka gubitka informacije u crnim rupamaMogućnost koju je sam Hoking prvi predložio jeste da crna rupa jednostavno potpuno
isparava, te je informacija nepovratno izgubljena. Ovo bi se moglo opisati kao fundamentalna
nepredvidljivost crnih rupa (a po analogiji i svih drugih sistema kojima dominira kvantna
gravitacija). Iako ova ideja ostaje najjednostavnije rešenje zagonetke koje se ne protivi nijednom
prirodnom zakonu, ona je izazvala mnogo diskusija i kontroverzi, pošto ona nužno povlači
fundamentalnu ne-unitarnost evolucije kompletnog sistema univerzum + crna rupa. Alternativna
rešenja uključuju mogućnost da se informacija ipak izračuje kroz korekcije višeg reda ili da se
Hokingovo isparavanje obustavlja kada masa crne rupe postane reda veličine Plankove mase, te da
ispod toga ostaju stabilni ostaci u kojima je kodirana celokupna informacija prvobitnog stanja.
Medjutim, ova alternativna rešenja zagonetke imaju svoje duboke probleme, zbog kojih se
originalna Hokingova sugestija i dalje smatra najprihvatljivijom mogućnošću. Potrebno je istaći da
je to (pored kolapsa talasne funkcije) za sada jedini fenomen u fizičkom svetu gde se fundamentalni
indeterminizam može manifestovati. Da li se on uistinu manifestuje može pokazati samo budući
posmatrački (na detekciji isparavajućih crnih rupa) i teorijski (na razvitku korektne teorije kvantne
gravitacije koja će biti egzaktna na Plankovoj skali) rad. U sklopu ideje – koja potiče od Penrouza –
o ulozi buduće teorije kvantne gravitacije u objašnjavanju problema svesti, moguća kauzalna veza
indeterminizma u svesti i indeterminizma kod crnih rupa može biti indirektna potvrda ideje da se
fizički korelati mentalnih stanja mogu pronaći samo u okviru jedne teorije šire od onih kojima
danas operiše fizika.
Dakle, potpuno ste u pravu, drage moje!
ukazuju na holističku prirodu univerzuma, i imaju značaj za antropički način mišljenja. Prvi je
sadržan u činjenici da crne rupe, shvaćene kao klasični objekti sa pojedinim kvantnim osobinama,
sadrže ogroman broj stepeni slobode koji se manifestuju kroz entropiju gravitirajuće materije. Ona
se izražava Bekenštajn-Hokingovom formulom [60,61]:
,
4
3 A
G
kc
SBH h
= (IV.1)
gde je A površina horizonta događaja crne rupe, a ostalo su fundamentalne fizičke konstante (k je
Bolcmanova konstanta, c – brzina svetlosti, G – Njutnova gravitaciona konstanta i ћ je Plankova
konstanta). Zapaža se da je entropija materije unutar horizonta proporcionalna površini horizonta,
pri čemu je fizički problem da li je stanje te materije singularno ili ne sa ovog stanovišta nevažan. U
najednostavnijem slučaju sferno-simetrične nerotirajuće i električno neutralne crne rupe, horizont je
sfera površine A = 4πR2, gde je R Švarcšildov (gravitacioni) radijus dat sa R = 2Gm/c2
(gde je m
masa crne rupe). Kad se ovo kombinuje sa (IV.1), dobija se
.
2 m2
c
Gk
SBH h
= π (IV.2)
Sada je moguće izračunati gravitacionu entropiju materije unutar našeg kosmološkog (čestičnog)
horizonta, ukoliko bi ona na neki način kolapsirala u jednu džinovsku crnu rupu. To bi bilo stanje
maksimalne entropije, pošto je stanje materije u crnoj rupi, kako je Bekenštajn pokazao,
najverovatnije sa stanovišta gravitacione interakcije. Bilo koje drugo stanje, poput onog koji
opserviramo danas i u kome je materija uglavnom koncentrisana u galaksijama, zvezdama,
planetama, itd. i gde postoji samo mali broj crnih rupa, je a priori manje verovatno. Treba zapaziti
da se, sa druge strane, u kontekstu savremenih kosmoloških modela, situacija u kojoj je sva materija
bila unutar svog gravitacionog radijusa zapravo odigrala u prošlosti: sva materija unutar našeg
horizonta nalazila se pre oko 14 milijardi godina u početnoj singularnosti Velikog praska.
Drugi aspekt fizike crnih rupa od velikog značaja za probleme svesti i inteligentnih
posmatrača
jeste mogućnost suštinskog narušenja determinizma u semiklasičnom procesu isparavanja crnih rupa (Hokingov proces). Hipoteza da prelazna stanja svesti uključuju inherentno
indeterminističku evoluciju ("slobodu volje") može se potencijalno fizički objasniti kao reziduum
dubljih fizičkih procesa koji uključuju neunitarnost. Ovakvi procesi su za sada ozbiljno sugerisani
jedino u kontekstu kvantne gravitacije, preciznije Hokingovog procesa. Ovaj argument zaslužuje
detaljniji osvrt, s obzirom na više razloga već diskutovanih u ovoj studiji za verovanje da se ne radi
o podudarnosti, već indirektnom argumenu u prilog hipoteze o značajnoj ulozi kvantne gravitacije u
funkcionisanju svesti.
Na mogućnost neunitarne evolucije fizičkog sistema prvi je ukazao Hoking (1982), kao jedan
od mogućih odgovora na problem nestanka informacije u crnim rupama [63]. Naime, razmotrimo
čisto kvantno stanje |ψ〉 koje odgovara raspodeli materije mase m koja kolapsira pod dejstvom
sopstvene gravitacije. Matrica gustine takvog stanja data je sa ρ = |ψ〉 〈ψ|, sa nultom entropijom S =
- tr ρlnρ. Ako je m dovoljno veliko, materija će neminovno formirati crnu rupu. Nakon toga, crna
rupa će lagano isparavati preko Hokingovog procesa, emitujući zračenje crnog tela (koje po
definiciji ne nosi nikakvu netrivijalnu informaciju). Semiklasični postupak koji je koristio Hoking u
izvodjenju formule za temperaturu crne rupe svakako neće biti više primenljiv kad se masa
isparavajuće crne rupe približi Plankovoj masi, ali šta će se desiti sa informacijom o početnom
stanju još uvek zatvorenom u crnoj rupi? Ovo je zagonetka gubitka informacije u crnim rupamaMogućnost koju je sam Hoking prvi predložio jeste da crna rupa jednostavno potpuno
isparava, te je informacija nepovratno izgubljena. Ovo bi se moglo opisati kao fundamentalna
nepredvidljivost crnih rupa (a po analogiji i svih drugih sistema kojima dominira kvantna
gravitacija). Iako ova ideja ostaje najjednostavnije rešenje zagonetke koje se ne protivi nijednom
prirodnom zakonu, ona je izazvala mnogo diskusija i kontroverzi, pošto ona nužno povlači
fundamentalnu ne-unitarnost evolucije kompletnog sistema univerzum + crna rupa. Alternativna
rešenja uključuju mogućnost da se informacija ipak izračuje kroz korekcije višeg reda ili da se
Hokingovo isparavanje obustavlja kada masa crne rupe postane reda veličine Plankove mase, te da
ispod toga ostaju stabilni ostaci u kojima je kodirana celokupna informacija prvobitnog stanja.
Medjutim, ova alternativna rešenja zagonetke imaju svoje duboke probleme, zbog kojih se
originalna Hokingova sugestija i dalje smatra najprihvatljivijom mogućnošću. Potrebno je istaći da
je to (pored kolapsa talasne funkcije) za sada jedini fenomen u fizičkom svetu gde se fundamentalni
indeterminizam može manifestovati. Da li se on uistinu manifestuje može pokazati samo budući
posmatrački (na detekciji isparavajućih crnih rupa) i teorijski (na razvitku korektne teorije kvantne
gravitacije koja će biti egzaktna na Plankovoj skali) rad. U sklopu ideje – koja potiče od Penrouza –
o ulozi buduće teorije kvantne gravitacije u objašnjavanju problema svesti, moguća kauzalna veza
indeterminizma u svesti i indeterminizma kod crnih rupa može biti indirektna potvrda ideje da se
fizički korelati mentalnih stanja mogu pronaći samo u okviru jedne teorije šire od onih kojima
danas operiše fizika.
Dakle, potpuno ste u pravu, drage moje! 
-
sanyalica
- Stalni član
- Postovi: 2263
- Pridružio se: Pon Mar 31, 2008 1:52 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: crno-beli svet
Eh Martat, to je filoSofsko pitanje...hm ali mi, fizicharke, naravno da imamo objashnjenje i za to. Da bi ponovo ushlo-to je odgovor na tvoje pitanje...hm mada ako govorimo o fizici i ishrani na taj nachin, ne bi bilo dobro da ono sto je ushlo, kad izadje, ponovo udje...mada hm sve je relativno...tako da mnogima i to ulazi i josh kako!!! 
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
