[b]HLEB[b]
Хлеб (ијекавски хљеб; остали називи: крух, крув, леб, лебац) је врста хране која се најчешће прави печењем теста чији су основни састојци брашно и вода. Најчешће се додаје и со, квасац, шећер и јестиво уље, а понекад и зачини (на пример сусам). Хлеб је већ дуго времена основна намирница у исхрани у многим културама.
Овас, јечам, и производи направљени од њих.
Врло је могуће да је човек, пре него што је почео да припрема хлеб, јео свеже житарице. Претпоставља се да је касније, у неком тренутку, почео да их умаче у воду, а тек после тога и да их меље и пече. У почетку се хлеб правио без квасца, али већ у Старом веку, код Египћана, користи се квасац, као и различите врсте брашна (меко и тврдо).
Приликом изгона Јевреја из Египта, жене нису имале времена а ни квасца па је хлеб прављен само од брашна и воде. Није било могућности да се пече па је резвијан танко као палачинка и пекао се на јаком сунцу на сапима коња и камила које су биле у каравану. Тај специјални „хлеб“ се зове „Мацес“ и једу га Јевреји током великог празника „Пасха“ (Јевреји и српски Јевреји кажу „Песах“). Овај догађај је описан и у Библији, Стари завет, друга књига Мојсијева.
Већ од 168. године пре нове ере, у Риму постоје велике државне пекаре. Од деветог века, у већим европским градовима појављују се пекарски еснафи; квалитет, тежина и цена хлеба су прописани градским статутима, а пекари који не поштују ову одлуку најстроже се кажњавају.
Квалитет хлеба се значајно побољшава почетком Новог века у северној Италији, у 17. веку у Паризу, а у Бечу се почиње производити луксузно пециво у 18. веку. Од 19. века, производња хлеба се све више механизује.
Врсте хлеба и пецива
Хлеб
* Хлеб прављен од брашна различитих житарица (пшеница, раж, овас, јечам...)
* Проја (хлеб од кукурузног брашна)
* Кифла
* Бухтле
* Лепиња
* Погача
* Ђеврек
* Переца
* Земичка
* Лакумић
* Плетеница
* Кроасан
* Багет
* Сомун
* Двопек
* Пексмит
Догађања, изреке везане за хлеб
* У Библији се каже „Ко тебе каменом, ти њега хлебом“
* У старом Риму услов за стабилност државе је био сажет у реченици „Хлеба и игара“ (Panem et circenses)
* Када је Марија Антоанета чула грају побуњеног народа и кад је на питање „Шта узвикују?“ добила одговор „Немају хлеба!“ одговорила је „Па што не једу колаче?“
* „Рударски хлеб је са седам кора“
Јесте ли знали...
* ...да у месту Пећинци, на 40 километара од Београда, постоји музеј посвећен хлебу, који поседује три збирке: збирку оруђа за обраду земље, збирку предмета за припрему хлеба и збирку хлебова. Хлебови су поређани по групама: божићни, ускршњи, свадбени итд. Овај музеј поседује и документацију о обредном хлебу код Срба.
* ...да је хранљивост једног килограма хлеба отприлике две хиљаде калорија.
* ... да је после Октобарске револуције једно време био на снази закон који је имао члан „Крађа хлеба није крађа и не кажњава се!“
* ... да се приликом исказивања добродошлице, у Србији, пред госта износи хлеб и со
* ... да се погача не сече ножем него ломи
* ... да би хлеб, (то је чак прописано законом), пошто се извади из пећи, требало да одстоји 24 сата и да се тек онда употребљава
* ... да стављањем бајате кришке хлеба у микроталасну пећ на 15 секунди добијате свеж и врућ хлеб као да је управо испечен...
* да се од 1 kg брашна добија 1.5 kg хлеба...
* да се препоручује да се у самопослугама хлеб поставља на средину продајног простора јер мирис свежег хлеба подстиче продају осталих производа