MAČIJI NOKAT-UNA DE GATO

Nijedna biljka od otkrića kinina u 17. veku, nije privukla toliku pažnju naučnika kao Uncaria tomentosa Willd D.C., ili mačiji nokat. Ispitivanja pokazuju da ima toliko lekovitih svojstava da prevazilazi aloju, ehinaceu, astragalus, sibirski ginseng, šitake pečurke... Upravo je zato Svetska zdravstvena organizacija u čast ove biljke organizovala poseban kongres u Ženevi 1994. godine, na kome je ona zvanično uvrštena u red najlekovitijeg medicinskog bilja.

A reč je o lijani koja raste u srcu amazonske prašume. Naizgled neugledna drvenasta loza, sa trnjem nalik na mačije kandže, vešto se kači za ogromna stabla tropskog drveća i kao puzavica vere u visine, ka nebu i svetlosti. Ima koru smedje boje sa pukotinama po dužini. List je u obliku koplja, cvet sitan, žućkasto-beo, plod bobičast i suv.

U recepturi mudrih Inka

Postoji preko 30 vrsta Uncaria, ali je tomentosa Willd D.C. najlekovitija. Njeno ime u rodnom Peruu je Una de Gato. Smatra se da unutrašnja kora biljke ima najlekovitija svojstva. Još u spisima drevnih indijanskih plemena, starim više od 2000 godina, nadjene su recepture vezane za list, koren i koru ove biljke, koje su stare Inke koristile za spravljanje melema i tinktura i tako opstajali u surovim životnim uslovima. Pleme Ašaninka danas je koristi za čišćenje bubrega, zaceljenje dubokih rana, lečenje astme, artritisa i raka. Plemena u Piuri njome isceljuju tumore, sve upale i čireve. Domoroci iz Kolumbije leče gonoreju i dizenteriju, a pleme Kašibo je vekovima upotrebljava za čišćenje krvi i jačanje organizma.

Broj jedan za imunitet

Austrijski naučnici su prvi počeli da ispituju mačiji nokat. Sedamdesetih godina prošlog veka oni su i prvi objasnili lekovitost alkaloida iz ove biljke, od kojih bar 6 mogu da povećaju otpornost organizma i do 50%. Kao posledica pada imuniteta javljaju se razne vrste bolesti, upalni procesi, virusi, prehlade, infekcije, bakterijska oboljenja, ptičiji grip... Mačiji nokat uspešno sanira upalne procese bilo kog porekla od 46-89%, deluje kao prirodni antibiotik i uspostavlja normalnu funkciju posle bolesti.

Najčešća upotreba kod nas

Mačiji nokat može koristiti čitava populacija, a najčešće ga koriste pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom, šećerom u krvi, ginekološkim problemima (gljivice, bakterije, ciste...), reumom, tumorima dojke, sa upalama urinarnog trakta, tumorima pluća, pacijenti na hemio i radio terapiji, sa stomačnim i crevnim oboljenjima, artritisom, sterilitetom; a deca sa slabim imunitetom i kožnim oboljenjima. Una de Gato – Mačiji nokat koriste u velikom broju i oni koji svoj organizam štite od uticaja spoljnih faktora, odnosno kao preventivu.

ISKUSTVA PACIJENATA


Zorica iz Valjeva, imala cistične jajnike kao i povišen šećer. Konzumiranjem Una de Gato tri puta dnevno po dve kapsule u kontinuitetu, potpuno su nestale ciste i šećer je na normali.

Pacijent, M., četrnaestogodišnja devojčica bolovala je od kolitisa. Na antibiotike bolest nije reagovala. Počela je da uzima mačji nokat (tri kapsule dnevno) i tretman je trajao od 25.4. do 10.7.1999. godine. M. je prekinula uzimanje antibiotika i krenula je u školu. Bilo joj je bolje ali je i dalje imala blagi kolitis. Nastavila je sa uzimanjem mačjeg nokta i do septembra je bila potpuno izlečena. Otišla je u bolnicu na pregled gde su ustanovili da nema ni traga kolitisu. Nastavila je da pije mačji nokat u preventivne svrhe jos šest meseci. M. priča je primer korišćenja alternativne medicine bez neželjenih efekata.

Pacijent P., star 71-nu godinu iz Beograda dugogodišnji je reumatičar. Standradna antireumatska terapija nije imala dovoljno efekata na bolove u zglobovima ruku, kolenima i ramenima. Otežano se kretao, nije mogao sam da se obuče. Posle sedam dana korišćenja Uña de gato javio je u savetovalište da je posle nekoliko godina prvi put sam otišao do pijace i da sada može sam i da se obuče i okupa. Bolovi više nisu tako izraženi, a pokretljivost u zglobovima se vratila.

D., star 10 godina, od drugog meseca života boluje od dečjeg ekcema. Periodično, zimi na predilekcionim mestima javljaju se svake godine ekcematozne kožne promene, koje vlaže, svrbe i podložne su infekcijama. Upotreba klasične kostikosteroidne i antibiotske terapije, kao i pokušaj njgeovih roditelja da pomognu detetu alternativnim načinima lečenja dovodili su samo do trenutnog, ali ne i do dugotrajnijeg poboljšanja. Nakon terapije od dva meseca kapsulama Uña de gato kožne promene su se potpuno povukle i dečak osim klasične toalete kože hranljivim kremama ne mora više da koristi lekove.

Gordana, 42 godine iz Beograda obolela od Non Hodžginovog limfoma. Na Institutu za onkologiju potvrgnuta skupim hemioterapijama, usled čega je počela da gubi kosu. Limfne žlezde vrata su bile izuzetno izražene i nisu se povlačile nakon klasičnih tretmana. Pod visokim dozama Uña de gato žlezde su počele da se povlače, kosa je ponovo počela da raste, a hemioterapije je podnosila bez malaksalosti, povraćanja i mučnine.

Veselinka, lekar, počela je da uzima Uña de gato zbog neregulisane glikemije. Redovnu terapiju uzimala je godinama. Nakon cele kutije i doze od 3 kapsule dnevno glikemija je sa vrednosti 15 pala na 6.

Snežana, 70 godina iz Beograda. Nakon dugotrajne upotrebe antibiotika dobila sistemsku kandidijazu, koju tri godine uz udarnu terapiju antimikoticima nije uspela da otkloni. Terapija Uña de gatom 3 puta po dve kapsule dnevno od tri meseca dovela je do poboljšanja opšteg stanja pacijentkinje i negativnih rezultata na candidu u brisu grla, fecesu i urinu.

Ivan, 17 godina iz Novog Sada, lečio se bez uspeha klasičnom antibiotskom terapijom preporučenom od strane infektologa od Entamebe hystolitike. Poboljšanje opšteg stanja i nestanak tegoba primetio je već posle nedelju dana od početka korišćenja Uña de gato u dozi od 3 puta po 2 kapsule. Nakon dva meseca u koprokulturi ameba nisu pronadjene, kao ni u histopatološkom nalazu debelog creva.

Jovan, star 39 godina lečio se nekoliko godina od sekundarnog sterilioteta zbog prisutne bakterije Enterococusa u spemokulturi. Nakon 6 meseci lečenja Uña de gatom, spermokultura je ostala sterilna, a Jovan sa svojom suprugom očekuje prinovu.

Stana, učiteljica iz Bara, bolovala je godinama od Lamblije intestinalis. Redovna terapija je ostala bez rezultata. Prvih desetak dana nakon što je započela terapiju Uña de gatom, osetila je intenziviranje stomačnih tegoba, da bi nakon toga došlo do potpunog smirivanja simptoma i negativnog rezultata na prisustvo lamblije.

L. J., 56 godina iz Beograda, usled velikog mioma imala je dosta tegoba vezanih za cirkulaciju, bolove u stomaku, češće ili otežano mokrenje i sl. Pod udarnom dozom Uña de gate miom se smanjio i pacijentkinja nema tegoba.

Lara, 24 godine, medicinska sestra. Više godina je imala problema sa cistama na jajnicima koje se nisu smanjivale ni nakon upotrebe hormonske terapije. Posle jedne kutuje Uña de gate, ciste su se smanjile na prihvatljhivu veličinu i nema tegoba..

Displaziju dojke, S. L., lekar iz Beograda, rešila je za dva meseca uz preventivnu dozu Uña de gate.

Kod nekoliko pacijenata sa ulceroznim kolitisom i kronovom bolešću dobijeni su izuzetni rezultati nakon korišćenja Uña de gato dva do tri meseca. Krv i sluz u stolici su nestali, opšte stanje pacijenata se poboljšalo. Vode normalan svakodnevni život.

Kod svih pacijenata na hemio i radio terapijama Uña de gato dovodi do izostanka neželjenih dejstava. Umanjuje bolove, izostaje mučnina i povraćanje, smanjuje se stepen opadanja kose. Pacijenti odmah nakon terapije mogu normalno da funkcionišu i obavljaju redovne poslove.

MelOp G - melem za opekotine

Sastav
MelOp - G predstavlja dispergovan ekstrat lekovitog bilja iz poslednje berbe u polučvrstoj masnoj podlozi od pčelinjeg voska i maslinovog ulja.

Dejstvo
Ovaj melem je namenien za zaceljivanje rana na koži lica i tela, nastalih dejstvom raznih agenasa (vatre, hemikalije, fizička dejstva i dr) Primenjuje se kod opekotina drugog i trećeg stepena tj. kod povreda gde je koža pokrivena plikovima ili je uništena i kod rana različitog porekla.

Nаčin primene
Lice koje ukazuje pomoć mora prethodno da izvrši dobro pranje ruku. Ovo se postiže pranjem u toploj vodi uz upotrebu sapuna i četkice. Po izvršenom pranju, vodu sa ruku pokupiti stenlnom gazom i izvršiti dezinfekciju, upotrebom razblaženog alkohola ( 70% etanol).

Prostor oko rane u širini od oko 5 cm očistiti gazom natopljenom razblaženim alkoholom. Ranu isprati 3% rastvorom hidrogena a kod težih slučajeva ( gde je skinuta koža) i sterilnim fiziološkim rastvorom. Ukoliko na opečenoj koži ima plikova, treba ih sterilnom iglom probušiti i iz njih nežnim pritiskom istisnuti likvor (tečnost) i ponovo izbrisati razblaženim alkoholom.

Na četvorostruku sterilnu gazu, nešto veću od veličine rane sterilnom špatlom (nožem) naneti sloj melema debljine oko 1/2 mm. Ovako pripremljenu gazu staviti na ranu tako, da je sloj melema svom širinom u direktnom dodiru sa njom. Da bi gaza ostala u prisnom kontaktu sa ranom, treba je bez zatezanja previti zavojem ili pričvrstiti flasterom, dakle onako kako je komfornije. Po stavljanju melema na ranu, bol počinje da se gubi, da bi za relativno kratko vreme sasvim nestao.

Posle svakih 24 časa ceo postupak ponoviti sa novom sterilnom gazom. Zarastanjem rana se sužava i premaz melema ograničavati samo na nezarasli deo rane. Zarasli deo više ne mazati melemom. Kad rana zaraste, tj. kada se uhvati pokožica, dalja terapija se nastavlja melemom MelOp - E, i to na sledeći način: tamponom vate ili tuferom od gaze, zarasli deo opekotine premazati tako da mlada koža bude stalno pod dejstvom melema. To činiti dok potpuno ne nestane crvenilo. Sa primenom melema MelOp - E treba nastaviti sve dok se koža ne normalizuje.

Neželjeni efekti
U dosadašnjoj primeni nisu zapažene neželjene nus pojave.

Način čuvanja
Melem se čuva na sobnoj temperaturi zaštićen od svetla i vlage.

MelOp E - melem za otklanjanje posledica od opekotina

Sastav
MelOp - E je emulgovan ekstrakt lekovitog bilja iz poslednje berbe u prirodnom nerafinisanom maslinovom ulju.

Dejstvo
Ovaj melem svojim pogodnim lekovitim sastavom vrlo efikasno deluje kod opekotina prvog stepena intenziteta, tako što odmah po stavljanju, na opečeno mesto bol umine i gubi se eritem (crvenilo) u relativno kratkom vremenu. Veliki rezultat ovaj melem pokazao je u skoro potpunom smanjenju, odnosno otklanjanju ožiljaka i keloida nastalih od opekotina i drugih vrsta povreda.

Nаčin primene kod opekotina
Lice koje ukazuje pomoć mora prethodno da izvrši dobro pranje ruku. Ovo se postiže pranjem u toploj vodi sa sapunom uz upotrebu četkice. Po izvršenom pranju, vodu sa ruku pokupiti sterilnom gazom i izvršiti dezinfekciju upotrebom razblaženog alkohola (70% etanol).

Ovaj melem se upotrebljava kod tek nastalih opekotina, gde je na opečenom mestu ostala nepovređena koža zahvaćena jačim eritemom (crvenilom). Zato treba hitno reagovati, tj. tamponom vate ili tuferom od gaze, opečeno mesto natopiti melemom, tako da opekotina bude stalno pod dejstvom melema, sve dok se crvenilo ne izgubi. Bol nestaje odmah po stavljanju melema na opekotinu, koja se sasvim smiri kada se izgubi crvenilo, što može da traje 2—4 časa od momenta kada je melem stavljen na opekotinu.

Nаčin primene kod ožiljaka i keloida
Keloide, deformisano nabrano tkivo (u narodu poznato pod imenom »divlje meso«) i ožiljke oprati mlakom vodom uz upotrebu dečijeg ili glicerin sapuna, a zatim to mesto osušiti čistim mekim peškirom.

Tako pripremljeno mesto natopiti melemom i vrhovima prstiju blago masirati 5—10 minuta uz povremeno dodavanje melema. Ovo činiti ujutru i uveče pre spavanja. Kod starijih ožiljaka i keloida postupak je isti, samo što masaža traje 20—30 minuta uz primenu snaznije masaže. I u jednom i u drugom slučaju, uveče pre spavanja, na ožiljke i keloide staviti četvorostruku gazu natopljenu melemom i fiksirati je zavojem ili flasterom i tako provesti noć. Terapija traje zavisno od starosti i veličine ožiljaka odnosno keloida.

Neželjeni efekti
U dugogodišnjoj praksi nisu zapažene neželjene pojave.

Način čuvanja
Melem se čuva na sobnoj temperaturi zaštićen od svetla.

Mentaten - sredstvo za negu lica i tela

Uputstvo za upotrebu
Uveče pre odlaska na spavanje, tamponom vate ili tuferom od gaze natopljenim »mentatenom« dobro izbrisati lice i vrat. Zatim oprati lice mlakom vodom i dečijim sapunom. Mekanim peškirom obrisati lice i ponoviti postupak vatom ili tuferom od gaze natopljenim »mentatenom« uz nežnu masažu llca i vrata sve dok koža ne postane skoro suva.

Ujutro lice oprati mlakom vodom bez upotrebe sapuna i izbrisati ga mekim peškirom. Potom tamponom vate ill tuferom od gaze ne mnogo natopljenim »mentatenom«, lice premazati i ostaviti da se osuši, posle čega može da se eventualno nanese šminka. Stalnom upotrebom ovog blagotvornog sredstva, koža postaja glatka i nežna, a kod osoba sa pojačanim borama ove vremenom postaju sve manje.

Mentaten se sa istim uspehom, koristi za stalnu negu tela. l to 1—2 puta sedmično, posle kupanja, laganim utrljavanjem po celoj površini kože.

Način čuvanja
Preparat se čuva na sobnoj temperaturi zaštićen od svetla.

Mate-borovnica čaj:

Vodi poreklo iz Južne Amerike. Kao i guarana, jača telesnu i mentalnu sposobnost i izdržljivost i pomaže u otklanjanju umora. Pored toga znatno ubrzava metabolizam. Mate čaj podstiče razmenu materija, ublažava apetit i ubrzava metabolizam. Vitamin C iz borovnice potpomaže sagorevanje masti.

potrebno je za šolju čaja: 1 kesica mate čaja, 4 kašikice soka od borovnice i 1 kašikica meda

priprema: kesicu čaja prelijte prokuvanom vodom, ostavite da odstoji 5', začinite sokom i medom

MALINA

Srpski naučnici otkrili da plodovi jagodastog voća, posebno malina sorte "vilamet", deluju blagotvorno na razne oblike kancera

Plodovi jagodastog voća, posebno malina, koje se sve više gaje u Srbiji, imaju značajno citostatičko dejstvo, pokazala su istraživanja sedmoro naučnika iz Instituta za onkologiju i radiologiju, Instituta za medicinska istraživanja biljaka u Beogradu i čačanskog Instituta za voćarstvo.

Sastojci jagodastog voća kao što su antocijanini i polifenoli, od kojih se posebno ukazuje na elaginsku kiselinu, pokazali su se u epruveti, ali i uživo, kao veoma blagotvorni u zaštiti ćelija od oštećenja, starenja i raznih oblika kanceroznih oboljenja, navedeno je u naučnom radu srpskih istraživača koji je nedavno objavljen u britanskom časopisu Hemija hrane, čiji je izdavač Univerzitet u Redingu.

Pošto su maline veoma bogate elaginskom kiselinom, posebno je istraživano dejstvo vodenih ekstrakta maline od pulpe i semena pet raznih sorti, a potom je vršeno poređenje njihovog dejstva u odnosu na učinak elaginske kiseline kad se primenjuje sama.

Ova istraživanja su potvrdila nesumnjivo citostatičko dejstvo na ćelije karcinoma debelog creva kod čoveka, a lekovito dejstvo najizraženije je kod ekstrata semena sorte "vilamet". Saznanja do kojih se došlo u ovom istraživanju deo su šireg projekta o "proizvodima od maline", kojim rukovodi profesor dr Svetislav Petrović, a istraživanjem je potvrđeno antikancerogeno delovanje jagodastog voća, posebno kod nas veoma rasprostranjene sorte "vilamet".

Zajedničko istraživanje naučnika iz Srbije pokazalo je da sama elaginska kiselina takođe izaziva citostatičko dejstvo, ali da u kombinaciji sa drugim sastojcima jagodastog voća, kao što su, na primer, antocijanini, deluje još efikasnije.

Podaci dobijeni eksperimentima posvedočili su da dnevno uzimanje samo 121 grama "vilameta" obezbeđuje dovoljno antiproliferativnog potencijala za suzbijanje ćelija karcinoma debelog creva, a to je znatno manje od količine plodova drugih sorti potrebnih da bi se postiglo slično dejstvo, naveo je jedan od koautora rada Aleksandar Leposavić, istraživač Instituta u Čačku. Sorta maline "vilamet" okosnica je malinarske proizvodnje u zapadnoj Srbiji, gde je 95 odsto površina pod malinom.

MAJČINA DUŠICA (THYMUS SERPYLLUM)


Omiljen lijek, ne samo u narodnoj (sirotinjski antiseptik), nego i u naučnoj medicini. Majčina dušica ulazi u sastav mnogih preparata, koji se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji uopšte.

Ljekoviti dio biljke : Nadzemni dio biljke u cvijetu. Cvjeta i bere se od maja do oktobra.

Nalazište : Na sunčanim briježuljcima, padinama, livadama, rubovima suma... Traži puno toplote i sunca, te dobro raste na kamenitim površinama i planinskim suvatima.

Ljekovite materije : Ljekovitost uglavnom potiče od etarskog ulja, prisutnog u količini od 0,5 – 1% (timol, karvakol, linalol i pinen). Biljka sadrži i tanine (oko 5%), flovanoide, smolu.


Ljekovita dejstva : Vijekovima se upotrebljavala za vrijeme raznih epidemija zaraznih bolesti, jer ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a neke i uništava. Efikasna je kod infekcija disajnih organa, grla, bronhija, kao i astme i velikog kašlja, zadaha u ustima. Poboljšava funkciju organa za varenje, naročito pogodna za proliv, crijevne upale, gliste kod djece. Majčina dušica jača nervni sistem, smanjuje nervozu, otklanja nesanicu i noćne more. Od pomoći je pri odvikavanju od alkohola (na svakih 15 minuta se daje po jedna supena kašika, sto dovodi do osećaja mučnine, pojačanog mokrenja, znojenja i odvratnosti prema alkoholu)

Napomena : Veće doze nijesu preporučljive u trudnoći. Ima svojstvo izvrsnog i neškodljivog konzervansa, jer svojim etarskim uljem spriječava vrenje. Koristi se i kao začin.

Pripremanje čaja : Punu supenu kašiku popariti sa šoljom ključale vode, ostaviti poklopljeno 30 minuta.
Piti 3 puta dnevno u gutljajima, nezaslađen.

Pripremanje tinkture: Flašu rastresito napuniti majčinom dušicom, preliti 40% rakijom i ostaviti na suncu
dvije nedjelje. Potom procijediti i piti 3 puta dnevno, 20 kapi u vodi ( ne davati djeci)

Morske alge u ishrani

Nema sumnje da morske alge spadaju u najkvalitetnije namirnice koje su čoveku dostupne. Iako ih najviše koriste makrobiotičari, zaista nema nikakvog razloga da ne postanu deo svakodnevne uobičajene ishrane. Kvalitetne alge koje se mogu naći na domaćem tržištu uvezene su iz Japana i njih proizvode dve vrhunske makrobiotičke firme u svetu. Iako alge na prvi pogled izgledaju skupo, ako uzmemo u obzir da se one koriste u veoma maloj količini, ova namirnica zapravo uopšte nije skupa u odnosu na druge, pogotovo ako se zna koliku dobrobit može da donese našem zdravlju.

U ovoj temi broja iznosimo vam neke poznate i manje poznate činjenice o algama, poklanjamo vam nekoliko pikantnih recepata i nastojimo da razrešimo jednu dilemu koja već duže vreme izaziva nedoumice među korisnicima algi u Srbiji.

Kvalitet vekovima potvrđen


Približila: dr Vesna Humo, savetnik za ishranu

Više od 4000 godina alge se koriste kao hrana u Kini i Japanu. Danas je Japan glavni korisnik algi, a Japanci su razvili metod kultivisanja i ubiranja tzv. lisnatih algi.

Alge su fotosintetske biljke koje žive u vodi. Mnoge vrste su veoma male, neke se mogu videti jedino pod mikroskopom i često plivaju kao planktoni. Neke alge, koje često zovemo „morska trava”, istaknute su forme vegetacije. Najveće su iz roda Laminariae, (kod nas u prodaji poznate kao kombu alge), mogu biti sa veoma dugim listovima, do metra veličine, i one formiraju vrlo impresivne podvodne šume. Makroskopske alge su česte na plažama, a i inače ih često srećemo kao hranu, sastojke nekih komercijalnih proizvoda kao i parazite u vodi. Morska trava (alge) ima izuzetnu količinu mineralnih elemenata iz mora - do 36% svoje suve mase!

Izuzetan prehrambeni artikal
Sadrže natrijum, kalcijum, hlor, kalijum, sulfate, fosfate, a od mikroelemenata jod, gvožđe, bakar, cink, selen, molibden, fluoride, mangan, bor, nikl i kobalt. Alge imaju veliku količinu joda, i mi ih primarno znamo baš po sadržaju ovog elementa u tragu. Najveća količina joda nalazi se u tzv. braon algama, kao što je kombu (Laminaria japonica). Crvene i zelene alge imaju količinu joda koja, ako ih pojedemo samo jedan gram dnevno, obezbeđuje dnevnu potrebu za ovim mikroelementom! Dalje, alge su jedna od namirnica najbogatijih kalcijumom. Sadrže i nekoliko vitamina, kao što su karotin i vitamin C, kao i vitamin B12 koga nema u većini biljaka. Količina belančevina u algama varira. One sadrže malo masti, svega 1 do 5% suve materije, ali te masti imaju visoki procenat esencijalnih masnih kiselina. Zelene alge sadrže linoleinsku i alfa-linoleinsku masnu kiselinu. Takođe, imaju visok nivo vlakana, 32 do 50% suve materije, koja smanjuje holesterol!

Luksuzna hrana

Japanci gaje čuvenu crvenu algu, porphyra, (bukvalno znači purpurno crveno) koja se u Japanu zove nori. Spore ove alge su razbacane po školjkama; one sporo rastu i formiraju izdanke, „filamente” na školjkama, koji onda prave svoje spore. Za dva meseca biljka poraste velika, seče se i suši na suncu. Nori se koristi za pravljenje sušija. Kelp ili kombu se proizvodi takođe u Japanu, prodaje se suva u suvim komadima 10 do 15cm dugačkim, zahteva malo kuvanja, stavlja se u soja sos, a proizvodi se i u prahu, kao dodatak supama i raznim varivima od povrća. Treća alga je vakame i prodaje se kao luksuzna hrana i za salate.

Jadranske alge – samo u kozmetici
Danas je Japan vodeći izvoznik algi. Japanci pojedu 4kg algi godišnje! Iz Jadranskog mora (više hrvatsko primorje) uzimaju se alge koje se koriste u kozmetici zbog njihovog blagotvornog delovanja na kožu, a još se ne koriste u ishrani.

Makrobiotika i alge


Najčešće korišćene alge u makrobiotičkoj ishrani su: hidžiki, kombu, vakame, nori, arame i agar-agar. U makrobiotičkoj ishrani alge sačinjavaju nekoliko procenata, uopšteno govoreći oko 1 supenu kašiku po obroku, jer su izvor prvorazrednih nutritivnih elemenata.

Morske alge su ekstremno jin, i radi se o dobrom jinu koji treba koristiti po pravilima makrobiotičkog umeća kuvanja, odnosno u malim količinama. Korisne su zbog svog bogatstva minerala, ali nekontrolisano obilna upotreba može da dovede do teških posledica. Uopšteno govoreći, možemo reći da alge u makrobiotici omogućavaju dobru eliminaciju otpadnih materija i purina koji potiču od životinjskih proizvoda, naročito od mlečnih proizvoda, imaju pozitivne efekte na krvni i nervni sistem i obezbeđuju dobru ravnotežu minerala u organizmu.

NORI

Postoji tridesetak podvrsta ove alge i nori koju mi poznajemo je najhranljivija i najkorišćenija u Japanu. Vrlo lako se uzgaja. Listovi nori alge se koriste u suvom stanju i mogu se tostirati iznad plamena i tada dobijaju lepu plavo-zelenu boju i lepo zamirišu. Određeni isparljivi vrlo jin sastojci se tako eliminišu. Nori je posebno bogata proteinima (do 35%) i vitaminom B12. Sadrži dosta Ca, Fe, K i vitamina A. Naročito se koristi za pripremu sušija, odnosno za umotavanje žitarica, povrća i ribe, odlična je za spravljanje kuglica od pirinča sa umeboši šljivom. Služi i za pravljenje odličnih začina.

ARAME

Arame blagotvorno deluje povećavajući elastičnost kardiovaskularnog sistema. Može se jesti kuvana, sama ili u kombinaciji sa povrćem. Odlično se slaže sa žitaricama i svi recepti za hidžiki algu mogu se primeniti i na arame.

HIDŽIKI

Od svih algi koje se koriste u makrobiotici, ona je najviše jang. Vrlo je bogata mineralima, sadrži do 34% minerala, a ima 14 puta više kalcijuma od mleka. Ovo je neprevaziđena alga za regeneraciju jer pospešuje pad holesterola u organizmu. S obzirom da je vrlo bogata gvožđem, preporučuje se vrlo jin osobama i trudnicama. Sprečava pojavu zubnog karijesa i sedu kosu. Kažu da Japanci imaju svoju karakterističnu kosu zbog redovnog konzumiranja hidžiki alge. U kuhinji se koristi u kombinaciji sa svim žitaricama ili u salati.

KOMBU

Bogata je mineralima (22 %) i Ca, Fe kao i vitaminom A i grupom B vitamina. Kombu je alga za prevenciju i lečenje skleroze, artritisa, povišenog i sniženog pritiska, poremećaja rada tiroidne žlezde, odnosno dobra je za prevenciju degenerativnih bolesti. Kombu je alga za bujone, olakšava kuvanje povrća i naročito mahunarki.

VAKAME

Bogata je mineralima, sadrži do 1300mg Ca na 100g i uz hidžiki je najbolja za rešavanje problema nedostatka Ca. Naročito je dobra za kosu i nokte. Obično se koristi za miso supu, ali se može jesti i u salati.

Morske alge zdravlja vrede


Nije daleko vreme kada će veliki broj stanovnika naše planete Zemlje početi konzumiranje algi kao najkvalitetnijeg izvora minerala. Alge su naš jedini prirodni izvor joda.

U standardnoj makrobiotičkoj ishrani morske alge zauzimaju 5% od celokupne ishrane i igraju značajnu ulogu kao izvor minerala. Pored zelenog povrća (raštan, brokoli, blitva, lišće šargarepe i daikona), pasulja, soje i proizvoda od soje, susamovog semena, i alge su veoma bogate kalcijumom (koji je potreban za jake kosti i zube). Alge takođe sprečavaju zgrušavanje krvi, regulišu rad srca (normalizuju otkucaje srca), aktiviraju enzime a time i jačaju ceo digestivni sistem i normalizuju funkciju i rad metabolizma.

Zašto su alge hit?
Kalcijum je dominantan u algama. Na primer: u 100 grama hidžiki algi ima deset puta više kalcijuma nego u jednoj šolji mleka. Sto grama hidžiki algi sadrži 1400mg kalcijuma; u 100g vakame algi ima 1300mg; kombu alga u 100g sadrzi 800mg kalcijuma. Zbog nekontrolisane primene pesticida, zemlja je osiromašena mineralima a time i hrana koju jedemo. U prodavnicama zdravije hrane sve više se traže morske alge. Alge su, takođe, veoma bogate i proteinima, kao i vitaminima. One imaju visoki procenat vitamina E, A, C i B. Vitamini B1 i B12 su prisutni u skoro svim algama. Nori alga je veoma dobra za rad mozga, tankog creva, posebno ako je osoba bila izložena bilo kakvoj radijaciji. Propržene kombu i vakame alge (propržene u rerni i samlevene u prah) se koriste u kombinaciji sa proprženim susamovim semenom u lečenju osteoperoze, kao i za metastaze u kostima.

Saveti za pripremu
U makrobiotičkoj ishrani alge se koriste prilikom kuvanja žitarica, pasulja, povrća, začina koji se koriste kao lekovita sredstva u lečenju raka, i kao prevencija od degenerativnh bolesti. Veoma je važna opreznost u količinama korišćenja algi. Prilikom kuvanja žitarica, na jednu šolju uzeti 2cm kombu alge. Na šolju pasulja, 2,5cm alge. U jelima od povrća, 2cm algi je najmanja količina. Ove proporcije se menjaju u slučaju medicinske ishrane u lečenju degenerativnih bolesti, u odnosu na vrstu bolesti. Arame alge su veoma dobre u lečenju seksualnih organa. Naravno, svaku primenu algi u ishrani treba da stručno odredi makrobiotički konsultant. U knjizi Mičija Kušija „Makrobiotički kućni lekovi”, mogu se naći recepti za primenu algi u lečenju.

Pikantna jela sa algama

Salata od azuki pasulja sa kombu algom

Potopiti preko noći šolju azuki pasulja (sitan crveni pasulj). Ujutru, prosuti vodu, naliti 3 šolje hladne vode, a na dnu suda u kome će se kuvati pasulj staviti 3cm kombu alge. Kuvati do momenta vrenja a zatim dodati: 1 koren na kockice seckanog čička, 2 šargarepe, 1 glavicu crnog luka (može i crveni) seckanu na rebarca. Kuvati oko 1 sat, poklopljeno, a pri kraju kuvanja od oko 10 minuta dodati prstohvat morske soli. Ohladiti, višak tečnosti upotrebiti kao čaj za osobe koje imaju problema sa bubrezima, jer azuki pasulj, s obzirom da je visokoproteinska namirnica, ima i snažno antioksidativno dejstvo i odličan je čistač bubrega. Kuvani zrnasti deo staviti u činiju, dodati nekoliko kapi tamarija i poslužiti. Može da se garnira i kuvanim integralnim pirinčem i dinstanim povrćem. Azuki pasulj može da se jede svaki dan, a s obzirom da je lako svarljiva namirnica, mogu da ga jedu i deca.

Hidžiki sa lukom i šargarepom

Hidžiki alga je bogata gvožđem, sadrži 29mg gvožđa, 1400mg kalcijuma, pa je preporučljivo da je koriste osobe koje imaju problema sa anemijom. Način pripreme je vrlo jednostavan, koristi se u malim količinama; jedna kašičica hidžiki alge se potopi 10–15 minuta u vodi a zatim se priprema na sledeći način: Sa 1 kašikom hladno ceđenog ulja susama 5 minuta dinstati 1 glavicu na rebarca iseckanog crnog luka sa prstohvatom morske soli. Dodati jednu do dve šargarepe seckane na kolutove; preko njih staviti ili dodati hidžiki alge zajedno sa vodom u kojoj su se natapale i tako kuvati 15 do 20 minuta poklopljeno, dok voda iz suda ne ispari. Da bi vaš obrok bio potpuniji, možete ga garnirati nekom kuvanom integralnom žitaricom po želji (integralni pirinač, proso), kao i dinstanim kukuruzom, ili mahunarkama, sočivom, azuki pasuljom.

Nori u miso supi

Nori alga se koristi za snižavanje holesterola direktno iz krvi, sadrži veliki procenat beta-karotina, te je stoga poželjno da se na našem tanjiru nađe svakodnevno. Koristiti 1/4 do 1/2 table tostirane nori alge. Odlična je kao dodatak u jutarnjoj miso supi, za pravljenje sušija. Deluje na virus herpesa.

Dugovečni narodi jedu alge
Alge su biljne forme koje postoje od nastanka života na Zemlji, datiraju od pre oko 4 milijarde godina. Korišćene su kao hrana u mnogobrojnim kulturama, pa tako postoji evidencija da su Asteci i Inke jeli alge. Plemena u Africi takođe koriste alge za ishranu, u Kini se koristi stolećima, kako za hranu, tako i u medicinske svrhe. Koriste ih i narodi u Japanu, Koreji, Polineziji, Havajima, u Evropi, Južnoj i Severnoj Americi, Africi i Australiji. Povećana upotreba algi u određenim krajevima povezuje se i sa dugovečnošću i boljim zdravljem.

Ozbiljna prevencija protiv SIDE

Studija koja je objavljena u časopisu Medical Hypothese, 2004. godine, istakla je da regularna potrošnja algi može da posluži kao prevencija i umanji razvoj HIV infekcije. Autori su zapazili da Japan, Koreja i Čad, zemlje gde se alge koriste u svakodnevnoj ishrani, imaju manji procenat HIV/AIDS. Prosečna dnevna potrošnja algi u ovim zemljama je 3 do 13g. Međutim, i u slučaju korišćenja algi treba biti oprezan, jer su alge veoma osetljive na sve vrste zagađenja u vodi. Zato je jako bitno znati poreklo algi i stanje voda iz kojih se vade, uz naravno proverene testove i sertifikate o zdravstvenoj ispravnosti. Takođe, treba imati na umu da alge sadrže i velike količine joda, a povećan unos joda može da ima i svoje štetne efekte.

Mnogo buke oko teških metala


U Srbiji već nekoliko meseci vladaju nedoumice u pogledu upotrebe hidžiki algi u makrobiotičkoj ishrani. Ipak, razloga za zabrinutost nema ako se ova alga konzumira u malim količinama.

Bezbednost upotrebe hidžiki algi prvo je osporila Kanadska agencija za pregled hrane (Canadian Food Inspection Agency) 2001. godine. Ovo mišljenje je zauzela i Britanska agencija za standarde u ishrani 2004. godine. Negativan stav o hidžiki algama je još jače utemeljen nakon sprovedenog ispitivanja sadržaja ukupnog i neorganskog arsena u algama prisutnim na tržištu Velike Britanije (vakame, kombu, arame, hidžiki i nori). Rezultati ove studije (Rose M. i saradnici: Arsenic in Seaweed- Forms, Concentration and Dietary Exposure, Food and Chemical Toxicology 45 (2007) 1263-1267) ukazuju da je koncentracija neorganskog arsena u hidžiki algama vrlo visoka, što nije slučaj sa drugim vrstama algi, i da se konzumiranjem samo jedne porcije hidžiki algi u količini od 25g može uneti količina arsena koja odgovara uobičajenom unosu u toku jednog do dva meseca.

Zabrinutost preterana
Iz ovog razloga su Britanci zaključili da hidžiki alge treba izbegavati. Ugledna firma „Clearspring”, distributer makrobiotičke hrane u Velikoj Britaniji, oglasila se sa namerom da objasni da je zabrinutost u pogledu upotrebe hidžiki algi preterana. „Clearspring”navodi da su hidžiki alge vekovima deo japanske i kineske tradicionalne ishrane. One sadrže vlakna, esencijalne minerale, posebno kalcijum, vitamine i druge hranljive supstance. Hidžiki alge povoljno deluju na creva, hormonske procese, kardiovaskularni sistem, imaju diuretički efekat, jačaju kosti i zube. Na upozorenje Britanske agencije za hranu odgovorilo je i Ministarstvo zdravlja Japana. U njihovoj izjavi se kaže da do sada nisu zabeležena trovanja arsenom usled upotrebe morskih algi u ishrani (što se priznaje i u dokumentu izdatom od strane kanadske vlade), već naprotiv - da morske alge konzumirane u malim količinama imaju veoma povoljne zdravstvene efekte.

Do 10 grama nedeljno – nema problema
U Japanu, kao i u makrobiotičkoj ishrani uopšte, upotreba hidžikija je daleko manja u odnosu na druge alge - vakame, kombu i nori - i iznosi oko 6% ukupne količine konzumiranih algi. Po mišljenju Ministarstva zdravlja Japana, tek dugotrajna upotreba više od 4,7g hidžiki algi dnevno može dovesti do povećanog unosa arsena. Svetska zdravstvena organizacija je 1988. odredila približnu nedeljnu dozu unosa neorganskog arsena koja se može tolerisati i ona iznosi 15 µg/kg telesne mase. Iz ovog razloga je firma „Clearspring” na pakovanjima hidžiki algi koje se prodaju na engleskom tržištu stavila upozorenje da je maksimalna nedeljna doza za odrasle 10g suvih algi.

Ribe sadrže više arsena od hidžikija!
Do sada je poznato da se hronična trovanja arsenom dešavaju uglavnom na terenima gde voda i zemljište sadrže visoke koncentracije ovog elementa. Hrana se ne smatra značajnim izvorom, iako je ispitivanjem različitih namirnica utvrđeno da je koncentracija arsena najveća u morskoj ribi, rakovima, školjkama i morskim algama. Za razliku od hidžiki algi, riba sadrži veće količine organskog arsena koji se ne smatra opasnim! Ipak, nauka tvrdi da povećana količina arsena uneta u organizam putem vode i hrane kroz duži vremenski period može dovesti do obolevanja od malignih oboljenja (najviše pluća, kože, bešike, jetre i krvi)

NEMA DOKAZA da hidžiki izaziva oboljenja
Uzimajući u obzir sve do sada iznete podatke, može se zaključiti da još uvek nema dovoljno dokaza da se bilo koje oboljenje kod ljudi može dovesti u vezu sa upotrebom hidžiki algi. Jedno od mogućih objašnjenja leži u činjenici da je makrobiotička ishrana puna biljnih vlakana koje imaju osobinu da vezuju toksične supstance (celuloza se čak koristi za prečišćavanje arsena iz voda za piće). U svakom slučaju, hidžiki alge treba upotrebljavati povremeno i u malim količinama.

Kako se koriste alge u svetu


Hleb sa algama

Porphyra (u Engleskoj se popularno zove „purpurni laver”) se takođe skuplja i koristi na razne načine (na primer, laver hleb na Britanskim ostrvima). U Irskoj se od nje pravi kremasta masa kuvanjem ili dinstanjem. Ona se takođe koristi i u određenim delovima Azije, posebno u Kini i Japanu, kao nori, i duž gotovo čitave obale Kalifornije i Britanske kolumbije. Takođe je koriste i Havajci i Maori na Novom Zelandu. Ulva lactuca (koja se popularno zove morska salata), koristi se u Škotskoj, gde se dodaje supama i salatama. Alaria esculenta (popularno se zove daberlok), koristi se ili u svežem ili kuvanom stanju, na Grenlandu, Islandu, u Škotskoj.

Spirulina kao superhrana

Jedna od najpopularnijih algi je spirulina, poznata i kao plavo-zelena alga. Prema određenim mišljenima predstavlja superhranu i hranu sa najvećom koncentracijom hranljivih sastojaka na Zemlji. Ona je i naučno najviše ispitivana i postoje dokazi da može da bude veoma korisna u prevenciji kancera usta. Istraživanje je rađeno u Indiji, u delovima gde je veoma učestala ova bolest. (http://www.ars.usda.gov/is/np/fnrb/fnrb1095.htm#algae). Osim toga, SZO je koristila spirulinu u programu obogaćivanja ishrane za neuhranjenu decu Indije. Studije su pokazale da korišćenje 1 grama spiruline dnevno smanjuje određene zdravstvene probleme, koji su povezani i sa nedostatkom vitamina A.

Alge su i za decu


Bitno je istaći da uvođenje algi u ishranu ne mora da znači menjanje uobičajenog načina ishrane ukoliko porodica to ne želi. Korisno bi bilo da se alge bar ponekad koriste kao dodatak ishrani.

Alge se najčešće vezuju za makrobiotiku tako da se u konvencionalnom načinu ishrane gotovo i ne upotrebljavaju. Najčešće roditelji imaju predrasude, tako da deca nemaju priliku ni da ih probaju. Ukoliko nekada i dođu u situaciju da probaju jelo koje sadrži alge, u većini slučajeva im se ne dopada, jer nisu naviknuta na njihov ukus. Alge su bogate vitaminima i mineralima a neke sadrže i značajne količine proteina. U najvećoj meri su zastupljeni kalcijum, gvožđe, jod i beta karotin. Ovo su važni sastojci kojima se može obogatiti obrok ukoliko mu se dodaju alge. Međutim, alge spadaju u namirnice sa nešto jačim ukusom na koji su posebno deca osetljiva, tako da im je potreban određeni period da bi se navikla na njega. Pošto postoji više vrsta algi trebalo bi izabrati one sa blažim ukusom, kao što su na primer arame. Iako se alge dodaju u malim količinama, kada se radi o deci i ove količine se mogu smanjiti da bi se postepeno na njih navikla. Za početak se mogu dodavati supama, čorbama i jelima od mahunarki. Takođe se mogu osušiti, samleti i dodati u malim količinama salati ili raznim varivima od povrća. Alga koju će deca bez sumnje najlakše prihvatiti je agar-agar. Ona se koristi za pripremu poslastica i odlična je zamena za želatin životinjskog porekla. Sa njom se mogu spremiti izvrsni voćni želei

Postepeno uvoditi alge u ishranu dece


Morske alge imaju sve kvalitete života u moru: pune su lako iskoristivih minerala vitamina i kvalitetnih proteina. Verovatno su najzdraviji koncentrisani multimineral iz prirode.

Alge sadrže obilje gvožđa, kalcijuma, joda, vitamine A, B12, C, i druge korisne sastojke, pa zato pomažu pravilan metabolizam materija, daju kvalitet zubima, kostima, koži i kosi, regulišu nivo masnoća, poboljšavaju memoriju, koncentraciju i pamćenje... Postoje pouzdani podaci da su naši preci, još u 11. veku u svojoj ishrani redovno konzumirali morske alge: dočekivani su karavani sa mora, koji su donosili morsku so i sušeno bilje morsko... Vremenom su se te navike iskorenile, štaviše, na one koji ih konzumiraju gleda se sumnjičavo, negodujući... One su i kvalitetan izvor soli, tako da se ne daju deci do 9 meseci (sem u slučaju dijareje, ili problema izazvanog nedostatkom soli).

Postepeno se uvode u ishranu:
prvo samo čorbica, sa usvojenim povrćem, u kojoj je kuvana alga (vakame)
meka žitarica u kojoj je kuvana alga (kombu)
mahunarka i komadić raskuvane kombu alge, sa kojom se kuvala
parčence blago tostirane nori alge, u omiljenoj salati.

Postepeno povećavajte količinu i učestalost, ali ne više od dužine detetovog palca, dnevno. Deca ih rado jedu, i ako im ih redovno ponudite, i pravilno iskombinujete sa ostalom hranom, ne morate da brinete za zube, kosu, nokte... Ukratko, pravilan rast i razvoj vašeg deteta.

MORSKA SO

So je namirnica koju koristimo u svakodnevnoj upotrebi,
ali o kojoj ne vodimo puno racuna kad je kupujemo.
Svi smo culi da treba kupovati morsku so, ali retko kad se
odlucujemo za nju zbog velike razlike u ceni izmedju obicne
(kamene soli) i morske.
Razlika u kvalitetu se odnosi na kolicinu natrijumhlorida i
minerala, jer obicna so sadrzi 99% natrijumhlorida i veoma
malu kolicinu minerala. Morska so, koja se dobija prirodnim
metodama isusivanja morske vode moze sadrzati oko 90%
natrijumhlorida i do 10% minerala u tragovima (jod, magnezijum, flour, itd.) koji su potrebni organizmu za normalan rad.
Kolicina minerala zavisi od morske vode koja je koriscena, te
se kod nas moze naci morska so koja sadzi do 15%.

U makrobiotici osim morske soli, za zacinjavanje jela se mogu koristiti:

tamari sos- dobija se pri postupku pravljenja misoa
miso- pasta koja se dobija dugotrajnom fermentacijom soje, zitarica i
morske soli
umebosi sljive- usoljene sljive
gomasio- dodatak jelu koji se pravi od susama i morske soli

Da bi se izbeglo preterano soljenje i prelazak u jang stanje
organizma, jela treba soliti tek toliko da se njihova statkoca i
prirodna aroma naglase, a ne da budu slana. Optimalna mera za
soljenje je prstohvat, a ne kasicica.

M A S T I - Zaboravite na njih!

Kada se se danas sumiraju rezultati dvogodišnje hajke na “zasicene „ masti i holesterol onda se mora zakljuciti da je sve to bio samo još jedan skup nepotvrdenih “naucnih „ hipoteza donetih na osnovu suviše prostih logickih poredenja cisto hemijskih osobina...Jedna od skandinavskih zemalja je pre desetak godina donela cak nacionalni program potpune zamene životinjskih masnoca biljnim (sojinim) uljem i veoma ga uspešno sprovela ocekujuci znacajno poboljšanje zdravstvenog stanja citavog naroda.Medutim, desetogodišnja statistika nije pokazala nikakve promene iz cega se može izvesti zakljucak da nije bitno koje se vrste masti koriste vec koja kolicina! No, i takav zakljucak je površan i polovican jer ako se uzme u obzir sposobnost ljudskog organizma da sav višak hrane bilo koje vrste koji prevazilazi stvarne biološko- energrtske potrebe pretvara u masnice i deponuje ispod kože i oko unutrašnjih organa, kao i cinjenice da se potrebna kolicina holesterola takode bez problema stvara u organizmu, onda je daleko verovatnije da zdravstvene probleme stvara prevelika kolicina bilo koje vrste hrane pogotovo ako je ona prošla
industrijske procese rafinacije (procišcenja) koji su joj oduzeli sve ili vecinu neophodnih bioloških pratilaca ( vitamina i minerala) a dodali razne hemijske konzervanse,emulgatore, stabilizatore i sl.
Takva, rafinirana, hrana ni kad je uneta u normalnoj kolicini ne može da bude pravilno svarena i upotrebljena u organizmu na nacin na koji je to priroda zamislila, jer su za pravilno odvijanje tih složenih biohemiskih procesa u organizmu neophodne tacno odredene kolicine vitamina i
minerala kojih u ovoj modernoj hrani gotovi i nema.Rzume se da prvenstveno mislim na rafinisana ulja, beli šecer i belo brašno.Potvrda ispravnosti ovakvog zakljucka može se naci i u novinskim izveštajima o eksperimentalnim dokazima da višak namirnica tj. energetske vrednosti za 1000 kilokalorija iznad potrebe organizma ucetvorostrucuje broj „slobodnih radikala“ koji su merilo prisutnosti štetnih materija u organizmu....
Rezimirajuci sve ovo što sam o mastima našao u raspoloživoj strucnoj literaturi mogu da zakljucim sledece:
- masti, u nekom izdvojenom-koncentrovanom obliku (mast, ulje, puter, margarin) uopšte nisu neophodne u ljdskoj ishrani osim kao pomocno tehnicko sredstvo za podmazivanje tepsija i tiganja...
- masti su prisutne u svim vrstama namirnica biljnog i životinjskog porekla pa se svakim mešovitim ili vegetarijanskim jelovnikom koji zadovoljava energetske potrebe organizma avtomatski unosi i potrebna kolicina esencijalnih masnih kiselina ( onih koje organizam
nemože sam da stvara),
- Ove esencijalne masne kiseline koje imaju vitaminsku funkciju pa su i dobile naziv „vitamin “F“, potrebne su u kolicini oko 6,0 grama dnevno tako da se mogu zadovoljiti vrlo malim kolicinama namirnica biljnog ili životinjskog porekla kao na primer 9 grama suncokretovog ulja, 20 grama semenki suncokreta, 13 grama oraha, 19 grama maka, 200 grama mesa, 200- 250 grama žitarica itd., medutim, u vezi njih ostaje nerazjašnjena sumnja da im se zagrevanjem potpuno gubi biološka (vitaminska) vrednost ?!
Prema tome, makrobioticari savim pravilno upotrebljavaju biljna ulja ( istina nerafinisana!) krpicom nakvašenom u ulje premazuju tiganj kada peku svoje palacinke od integralnog brašna.