COPY/PASTE SVAŠTARA
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
GLOG
Glog je trnovit, vrlo razgranat i otporan grm ili nisko drvo, 3-4 m visoko. Listovi su podeljeni u 3-5 režnjeva i po obodu testerasti. Cvetovi su beli, ređe malo ružičasti, pravilno građena, sakupljeni u mirisne cvasti slične štitu. Ističe se mnoštvom prašnika crvene boje. Plod je okruglasto-duguljasta crvena, malo mesnata koštunica sa l—3 semenke. Cveta u maju. Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima.
Gaji se u nekim zemljama kao živa ograda. Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Plodovi su jestivi, jajasto okruglasti, tamno ili svetlo crveni. Razmnožava se semenom ili izdancima. Cvetovi se beru kad je u cvasti polovina cvetova otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Beru se cele cvasti po suvom i sunčanom vremenu, pažljivo u korpama prenose i u što tanjem sloju na promaji u hladu suše bez prevrtanja, da se ne izlome. Prijatan miris svežih cvetova sušenjem se izgubi. Plodovi se beru kad sazru. Bere se mlad list i suši kao i cvet.Osušen cvet se mora čuvati dobro zapakovan. Kao droga se koristi cvast, list, cvasti s lišćem i zreo plod (Crataegi flos, folium et fructus).
Sastav: U cvetu i listu ima flavonskih i antocijanskih heterozida, saponozida, guanina, adenina i drugih purinskih derivata, sitosterola, Holina, acetilholina, izoamilamina, trimetilamina i drugih alkilamina, aromatskih aminokiselina, triterpenoida, tanina i drugih sastojaka. U gloginjama ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, a u kori alkaloida bliskih berberinu.
Upotreba: Glogov cvet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanje, protv nesanice, raznih uzbuđenja, gušenja, kao srčani sedativ, za snižavanje krvnog pritiska (širi krvne sudove). Smanjuje tonus i pokrete materice i creva. Kod nas tek u novije vreme sve više upotrebljavaju lekove od gloga, osobito srčani i nervni bolesnici, osobe u klimakterijumu i drugi.
Dužom svakodnevnom upotrebom glog može izazvati ne podnošljivost i trovanje. Zbog toga se posle 5-7 dana moraju činiti pauze od 2-3 dana. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara.
Narodna imena: beli glog, bijela drača, bijeli trn, glah, glogić, glogovka, gloščić, medveclova hrušica, oštri trn, pasji trn, trnka, čobančica.
Glog je trnovit, vrlo razgranat i otporan grm ili nisko drvo, 3-4 m visoko. Listovi su podeljeni u 3-5 režnjeva i po obodu testerasti. Cvetovi su beli, ređe malo ružičasti, pravilno građena, sakupljeni u mirisne cvasti slične štitu. Ističe se mnoštvom prašnika crvene boje. Plod je okruglasto-duguljasta crvena, malo mesnata koštunica sa l—3 semenke. Cveta u maju. Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima.
Gaji se u nekim zemljama kao živa ograda. Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Plodovi su jestivi, jajasto okruglasti, tamno ili svetlo crveni. Razmnožava se semenom ili izdancima. Cvetovi se beru kad je u cvasti polovina cvetova otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Beru se cele cvasti po suvom i sunčanom vremenu, pažljivo u korpama prenose i u što tanjem sloju na promaji u hladu suše bez prevrtanja, da se ne izlome. Prijatan miris svežih cvetova sušenjem se izgubi. Plodovi se beru kad sazru. Bere se mlad list i suši kao i cvet.Osušen cvet se mora čuvati dobro zapakovan. Kao droga se koristi cvast, list, cvasti s lišćem i zreo plod (Crataegi flos, folium et fructus).
Sastav: U cvetu i listu ima flavonskih i antocijanskih heterozida, saponozida, guanina, adenina i drugih purinskih derivata, sitosterola, Holina, acetilholina, izoamilamina, trimetilamina i drugih alkilamina, aromatskih aminokiselina, triterpenoida, tanina i drugih sastojaka. U gloginjama ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, a u kori alkaloida bliskih berberinu.
Upotreba: Glogov cvet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanje, protv nesanice, raznih uzbuđenja, gušenja, kao srčani sedativ, za snižavanje krvnog pritiska (širi krvne sudove). Smanjuje tonus i pokrete materice i creva. Kod nas tek u novije vreme sve više upotrebljavaju lekove od gloga, osobito srčani i nervni bolesnici, osobe u klimakterijumu i drugi.
Dužom svakodnevnom upotrebom glog može izazvati ne podnošljivost i trovanje. Zbog toga se posle 5-7 dana moraju činiti pauze od 2-3 dana. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara.
Narodna imena: beli glog, bijela drača, bijeli trn, glah, glogić, glogovka, gloščić, medveclova hrušica, oštri trn, pasji trn, trnka, čobančica.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
GLOG
CAJEVI I TINKTURE - POMOCNA TERAPIJA
Lecenje koronarnih (srcanih) bolesti (procitajte i stranu 53) ne sme se vezati za lekovito bilje, iako mnogi sastojci lekova, koji se i danas upotrebljavaju, poticu iz bilja. Medjutim, rec je o tacno doziranom odredjenom sastojku, koji se dobija izolacijom ili hemijskim promenama na dobijenom jedinjenju.
Upotreba cajeva u lecenju ovih oboljenja nema opravdanja. Samo u izuzetnim slucajevima lekovito bilje moze da bude pomocno lekovito sredstvo u otklanjanju faktora rizika, kao sto su gojaznost, povecana vrednost holesterola u krvi, ateroskleroza, pusenje, stres, obilni obroci, itd. Iako se radi o lekovitom bilju, za koje vazi misljenje da ne moze biti stetno, nije uvek tako. Ipak je potrebno savetovati se sa lekarom ili farmaceutom ukoliko se odlucite da uz lekove koristite i lekovito bilje.
Glog sadrzi aktivne sastojke koji podsticu bolju prokrvljenost srcanog misica i krvnih sudova srca, a samim tim i bolje snabdevanje kiseonikom. Takodje, upotrebom gloga normalizuje se krvni pritisak. Moze se koristiti u obliku tinkture ili cajnog napitka. Tinktura (kapi od gloga) upotrebljavaju se tri puta dnevno po 20 kapi posle jela.
Caj se priprema od cveta, lista ili ploda ili mesavine sva tri zajedno. Jednu kafenu kasiku preliti sa 200 ml kljucale vode. Poklopiti posudu i posle 15 minuta procediti. Po solju svezeg caja piti 2 do 3 puta u toku dana.
Za beli luk odavno je poznato u narodnoj medicini da povoljno utice na stanje krvnih sudova. Danas se u farmaciji proizvode kapi, kapsule i drugi farmaceutski oblici od belog luka. Potvrdjeno je da poboljsava cirkulaciju krvi, sprecava zgrusavanje trombocita, snizava krvni pritisak, smanjuje rizik od nastajanja ateroskleroze itd.
Ukoliko se koriste kapi od belog luka, piju se tri puta dnevno po 10 kapi, najbolje pomesane sa malo mleka, pola sata pre jela.
Kao pomocno lekovito sredstvo, koje utice na smanjenje kolicine lipida i holesterola u krvi, mogu se koristiti kapi od articoke. Piju se tri puta dnevno po 30 kapi pre jela.
U otklanjanju napetosti, nervoze i u svim onim stanjima kada se treba smiriti, stari provereni lek, biljnog porekla, su valeriana kapi. Koriste se jedan do tri puta dnevno, 15 do 20 kapi. Kapi se ukapaju u malo vode ili na malo secera i tako popiju.
Pored kapi od valeriane, mogu se koristiti i razliciti cajni napici u kojima je ova biljka skoro uvek glavna komponenta.
Protiv nervoze srca i pektoralne angine preporucuje se i sledeci caj:
*po 15 g odoljena, cveta gloga, cveta lavande, srdacice, kima, moraca i 10 g maticnjaka pomesati. Tri supene kasike smese se popari sa pola litra kljucale vode, poklopi i posle 2 casa ocedi. Caj se zasladi medom i popije u toku dana u 3-4 doze.
U otklanjanju gojaznosti kao pomoc mogu se takodje upotrebiti razlicite cajne mesavine:
*po 30 g cveta hajducice i kantariona i po 20 g bracica (morska alga) i moraca izmesati. Tri kasike isitnjene smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. Kad se prohladi, procediti i taj caj popiti u toku dana u 3 doze posle jela umesto vode. Caj piti nezasladjen.
*Po 25 g plodova pasdrena, bracica i cveta bele mrtve koprive i trna. Priprema kao kod prethodnog caja.
Obilni obroci bi trebalo da se izbegavaju, ali ako se to ne dogodi mogu takodje dovesti do problema. Za olaksavanje varenja, smanjenje nadutosti i slicne tegobe postoji veliki broj lekovitih biljaka koje mogu pomoci. Cajevi se mogu pripremati od pojedinacnih lekovitih biljaka ili od mesavina. Obicno u sastav ovih cajeva ulaze: kim, morac, anis, mirodjija, kamilica, kicica, hajducka trava, nana i druge.
Takodje se izradjuju kapi od pobrojanog bilja. Obicno se uzima 10 do 20 kapi u malo vode.
Za bolje varenje mogu se koristiti sledece cajne mesavine:
*po 25 g plodova angelike, anisa, moraca i kima pomesati i od te smese uzeti 2 supene kasike, popariti sa 100 g kljucale vode, poklopiti, ostaviti ukraj stednjaka, ali da ne vri, 2-3 casa; piti posle jela.
*po 20 g idjirota, maticnjaka, nane, kamilice i moraca pomesati. Punu supenu kasiku popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti i, kad se ohladi, popiti posle jela.
Mr ph spec. Ljubinka LEMAJIC
Pomozite srcu
PREPORUKE JOVANA TUCAKOVA
Dr Jovan Tucakov kao pomocnu terapiju kod angine pektoris preporucuje ove cajne mesavine:
*po 20 g trave veremnjace (Calamintha), maticnjaka, srdacca, kima i odoljena dobro isitniti, pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola litra hladne vode, poklopiti i tako ostaviti da se preko noci ekstrahuje. Sutradan zagrejati i kuvati 3-4 minuta. Kad se ohladi, procediti, zasladiti bagremovim medom i piti u toku dana umesto vode.
*po 25 g lista maticnjaka, rutvice, majcine dusice i metvice: pripremiti kao prethodni caj.
*trideset grama trave steze, po 15 g maticnjaka, srdacca, timijana i trave veremnjace i 10 g rutvice pripremiti kao prethodni caj.
Dopunska terapija se obavezno mora sprovesti pod kontrolom lekara.
CAJEVI I TINKTURE - POMOCNA TERAPIJA
Lecenje koronarnih (srcanih) bolesti (procitajte i stranu 53) ne sme se vezati za lekovito bilje, iako mnogi sastojci lekova, koji se i danas upotrebljavaju, poticu iz bilja. Medjutim, rec je o tacno doziranom odredjenom sastojku, koji se dobija izolacijom ili hemijskim promenama na dobijenom jedinjenju.
Upotreba cajeva u lecenju ovih oboljenja nema opravdanja. Samo u izuzetnim slucajevima lekovito bilje moze da bude pomocno lekovito sredstvo u otklanjanju faktora rizika, kao sto su gojaznost, povecana vrednost holesterola u krvi, ateroskleroza, pusenje, stres, obilni obroci, itd. Iako se radi o lekovitom bilju, za koje vazi misljenje da ne moze biti stetno, nije uvek tako. Ipak je potrebno savetovati se sa lekarom ili farmaceutom ukoliko se odlucite da uz lekove koristite i lekovito bilje.
Glog sadrzi aktivne sastojke koji podsticu bolju prokrvljenost srcanog misica i krvnih sudova srca, a samim tim i bolje snabdevanje kiseonikom. Takodje, upotrebom gloga normalizuje se krvni pritisak. Moze se koristiti u obliku tinkture ili cajnog napitka. Tinktura (kapi od gloga) upotrebljavaju se tri puta dnevno po 20 kapi posle jela.
Caj se priprema od cveta, lista ili ploda ili mesavine sva tri zajedno. Jednu kafenu kasiku preliti sa 200 ml kljucale vode. Poklopiti posudu i posle 15 minuta procediti. Po solju svezeg caja piti 2 do 3 puta u toku dana.
Za beli luk odavno je poznato u narodnoj medicini da povoljno utice na stanje krvnih sudova. Danas se u farmaciji proizvode kapi, kapsule i drugi farmaceutski oblici od belog luka. Potvrdjeno je da poboljsava cirkulaciju krvi, sprecava zgrusavanje trombocita, snizava krvni pritisak, smanjuje rizik od nastajanja ateroskleroze itd.
Ukoliko se koriste kapi od belog luka, piju se tri puta dnevno po 10 kapi, najbolje pomesane sa malo mleka, pola sata pre jela.
Kao pomocno lekovito sredstvo, koje utice na smanjenje kolicine lipida i holesterola u krvi, mogu se koristiti kapi od articoke. Piju se tri puta dnevno po 30 kapi pre jela.
U otklanjanju napetosti, nervoze i u svim onim stanjima kada se treba smiriti, stari provereni lek, biljnog porekla, su valeriana kapi. Koriste se jedan do tri puta dnevno, 15 do 20 kapi. Kapi se ukapaju u malo vode ili na malo secera i tako popiju.
Pored kapi od valeriane, mogu se koristiti i razliciti cajni napici u kojima je ova biljka skoro uvek glavna komponenta.
Protiv nervoze srca i pektoralne angine preporucuje se i sledeci caj:
*po 15 g odoljena, cveta gloga, cveta lavande, srdacice, kima, moraca i 10 g maticnjaka pomesati. Tri supene kasike smese se popari sa pola litra kljucale vode, poklopi i posle 2 casa ocedi. Caj se zasladi medom i popije u toku dana u 3-4 doze.
U otklanjanju gojaznosti kao pomoc mogu se takodje upotrebiti razlicite cajne mesavine:
*po 30 g cveta hajducice i kantariona i po 20 g bracica (morska alga) i moraca izmesati. Tri kasike isitnjene smese kuvati 10 minuta u pola litra vode. Kad se prohladi, procediti i taj caj popiti u toku dana u 3 doze posle jela umesto vode. Caj piti nezasladjen.
*Po 25 g plodova pasdrena, bracica i cveta bele mrtve koprive i trna. Priprema kao kod prethodnog caja.
Obilni obroci bi trebalo da se izbegavaju, ali ako se to ne dogodi mogu takodje dovesti do problema. Za olaksavanje varenja, smanjenje nadutosti i slicne tegobe postoji veliki broj lekovitih biljaka koje mogu pomoci. Cajevi se mogu pripremati od pojedinacnih lekovitih biljaka ili od mesavina. Obicno u sastav ovih cajeva ulaze: kim, morac, anis, mirodjija, kamilica, kicica, hajducka trava, nana i druge.
Takodje se izradjuju kapi od pobrojanog bilja. Obicno se uzima 10 do 20 kapi u malo vode.
Za bolje varenje mogu se koristiti sledece cajne mesavine:
*po 25 g plodova angelike, anisa, moraca i kima pomesati i od te smese uzeti 2 supene kasike, popariti sa 100 g kljucale vode, poklopiti, ostaviti ukraj stednjaka, ali da ne vri, 2-3 casa; piti posle jela.
*po 20 g idjirota, maticnjaka, nane, kamilice i moraca pomesati. Punu supenu kasiku popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti i, kad se ohladi, popiti posle jela.
Mr ph spec. Ljubinka LEMAJIC
Pomozite srcu
PREPORUKE JOVANA TUCAKOVA
Dr Jovan Tucakov kao pomocnu terapiju kod angine pektoris preporucuje ove cajne mesavine:
*po 20 g trave veremnjace (Calamintha), maticnjaka, srdacca, kima i odoljena dobro isitniti, pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola litra hladne vode, poklopiti i tako ostaviti da se preko noci ekstrahuje. Sutradan zagrejati i kuvati 3-4 minuta. Kad se ohladi, procediti, zasladiti bagremovim medom i piti u toku dana umesto vode.
*po 25 g lista maticnjaka, rutvice, majcine dusice i metvice: pripremiti kao prethodni caj.
*trideset grama trave steze, po 15 g maticnjaka, srdacca, timijana i trave veremnjace i 10 g rutvice pripremiti kao prethodni caj.
Dopunska terapija se obavezno mora sprovesti pod kontrolom lekara.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
GOTU KOLA - CENTELLA ASIATICA ili HYDROCOTYLE ASIATICA ili BACOPA MONINIERI
Tradicionalno se koristi u svrhu procišcavanja (detoksifikacije) krvi, kao tonik (sredstvo za opste jacanje organizma, ukljucujuci povecanje prirodnog tonusa mišica) i diuretik. Opste prihvaceno je njeno delovanje u lecenju bolesti kože, krvi i živcanog sistema (nervnog sistema). Gotu kola je dobra za povecanje inteligencije (povecava moc shvatanja i razumevanja), pomaže u transformaciji seksualnih fluida , pomaže pravilnom (harmonicnom, uravnoteženom) toku energije izmedu desne i leve strane mozga Na Dalekom Istoku se koristi(la) protiv lepre (gube) i tuberkuloze. I u homeopatiji se koristi protiv lepre i TBC-a plus protiv sifilisa, psorijaze, cervicitisa, vaginitisa i protiv plikova (engl. blisters). Farmaceutske firme na Zapadu je preporucuju protiv nervnih poremecaja, reumatizma, groznice/vrucice i za spuštanje povišenog krvnog pritiska. Do neke mere djeluje protiv umora i u tu svrhu se cesto kombinuje sa ginsengom(žen šen). U kombinaciji sa ginkom, koji poboljšava cirkulaciju (posebno u mozgu, organu za kojeg je dokazano da u ljudskom organizmu troši najviše kiseonika i glukoze), koristi se protiv Alzeheimerove bolesti i bolesti demencija (staracka senilnost, zaboravnost...) uopsteno. ,
Poboljšana cirkulacija krvi u mozgu osigurava bolji metabolizam
(razmenu materija i energija) u mozgu pa povecava njegove performance.
Povecana je mentalna energija i jasnoca, koncentracija i memorija. Delovanjem na neurotransmitere, poboljšava se strujanje nervnih (elektrohemijskih) impulsa. Gotu kola poboljšava cirkulaciju i u mozgu i u nogama (pa necete više imati "teške" noge, edeme, flebitis, varikozne vene i sl.), tj. u celom telu. U tom smislu, deluje slicno ginku. Gotu kola se primjenjuje kod mnogih tipova rana, da bi pospešila zaceljenje i smanjila velicinu ožiljaka koji se formira nakon zarastanja. Gotu kola se takodje koristi u terapiji gripe (influence), lupusa eritematozusa, elefantijaze, raka uterusa, bolesti jetre (kao što su ciroza i žutica odn. hepatitis), atrofije mišica; dobra je za isceljivanje lezija oka te za pojacanje rasta kose, protiv cira na želucu i bolesti grla. Gotu kola je bez premca u revitaliziranju živaca i celija mozga. Takodje se koristi za jacanje imunološkog sistema, omogucujuci telu bolju odbranu protiv štetnih faktora koji bi inace ugrozili/narušili zdravlje.Zapaženo je i njeno delovanje na nadbubrežne (adrenalne) žlezde koje se sastoje iz razlicitih slojeva i svaki od njih (ukljucujuci i srž tih žlezda) luci niz hormona koji su od ogromne važnosti za sve funkcije tela. Gotu kola jaca te žlezde i to je jedan od argumenata kojim bi mogli objasniti cinjenicu da poboljšava izdržljivost i povecava energetski nivo kod onih koji je konzumiraju. Isto tako treba istaknuti da korištenje gotu kole olakšava depresivno emotivno stanje i poboljšava varenje. Gotu kola unapredjuje relaksaciju i sklad, harmoniju. To što je gotu kola tonik koji jaca žlezde i koji deluje psihostimulativno, ne znaci da ona sadrži kofein i srodne štetne materije. Gotu kola nema nikakve veze sa tzv. kola-orasima (Kola-nut) jer ne sadrži nimalo kofeina ni slicnih supstanci. Gotu kola se može uzimati sama za sebe ili u kombinaciji sa biljkama kao što su Uncaria tomentosa, Yucca, Sarsaparilla (Smilax off.), Ginseng (Eleutherococcus senticosus, Panax ginseng), Fo - Ti (Polygonum multiflorum), Saw Palmetto (seremoa repens - sabla), Licorice (Glychyrrhiza glabra/uralensis), Kelp (Laminaria, Macrocystis, Ascophyllum), Cayenne pepper(Capsicum annum/frutescens), takoder sa korenom biljke Ashwagandha (Withania somnifera), korenom biljke Stillingia sylvatica, alfalfom, te sa vec spomenutim ginkom kao i sa raznim drugim biljkama. Studente ce možda najviše zanimati cinjenica da gotu kola poboljšava pamcenje dok ce svi pod stresom osetiti njeno antistresno delovanje. Spomenimo i to da deluje protiv kongestije te da se kod problema sa sinusima preporucuje uvece i to u dozi od 1/4 kasikice praha. Samlevena u prah cesto je prakticnija za uzimanje nego da je trošite u obliku caja kojeg možda ni niste u mogucnosti pripremiti u svim okolnostima u želeno vreme. Može se uzimati i sveža biljka, kao salata.
Tradicionalno se koristi u svrhu procišcavanja (detoksifikacije) krvi, kao tonik (sredstvo za opste jacanje organizma, ukljucujuci povecanje prirodnog tonusa mišica) i diuretik. Opste prihvaceno je njeno delovanje u lecenju bolesti kože, krvi i živcanog sistema (nervnog sistema). Gotu kola je dobra za povecanje inteligencije (povecava moc shvatanja i razumevanja), pomaže u transformaciji seksualnih fluida , pomaže pravilnom (harmonicnom, uravnoteženom) toku energije izmedu desne i leve strane mozga Na Dalekom Istoku se koristi(la) protiv lepre (gube) i tuberkuloze. I u homeopatiji se koristi protiv lepre i TBC-a plus protiv sifilisa, psorijaze, cervicitisa, vaginitisa i protiv plikova (engl. blisters). Farmaceutske firme na Zapadu je preporucuju protiv nervnih poremecaja, reumatizma, groznice/vrucice i za spuštanje povišenog krvnog pritiska. Do neke mere djeluje protiv umora i u tu svrhu se cesto kombinuje sa ginsengom(žen šen). U kombinaciji sa ginkom, koji poboljšava cirkulaciju (posebno u mozgu, organu za kojeg je dokazano da u ljudskom organizmu troši najviše kiseonika i glukoze), koristi se protiv Alzeheimerove bolesti i bolesti demencija (staracka senilnost, zaboravnost...) uopsteno. ,
Poboljšana cirkulacija krvi u mozgu osigurava bolji metabolizam
(razmenu materija i energija) u mozgu pa povecava njegove performance.
Povecana je mentalna energija i jasnoca, koncentracija i memorija. Delovanjem na neurotransmitere, poboljšava se strujanje nervnih (elektrohemijskih) impulsa. Gotu kola poboljšava cirkulaciju i u mozgu i u nogama (pa necete više imati "teške" noge, edeme, flebitis, varikozne vene i sl.), tj. u celom telu. U tom smislu, deluje slicno ginku. Gotu kola se primjenjuje kod mnogih tipova rana, da bi pospešila zaceljenje i smanjila velicinu ožiljaka koji se formira nakon zarastanja. Gotu kola se takodje koristi u terapiji gripe (influence), lupusa eritematozusa, elefantijaze, raka uterusa, bolesti jetre (kao što su ciroza i žutica odn. hepatitis), atrofije mišica; dobra je za isceljivanje lezija oka te za pojacanje rasta kose, protiv cira na želucu i bolesti grla. Gotu kola je bez premca u revitaliziranju živaca i celija mozga. Takodje se koristi za jacanje imunološkog sistema, omogucujuci telu bolju odbranu protiv štetnih faktora koji bi inace ugrozili/narušili zdravlje.Zapaženo je i njeno delovanje na nadbubrežne (adrenalne) žlezde koje se sastoje iz razlicitih slojeva i svaki od njih (ukljucujuci i srž tih žlezda) luci niz hormona koji su od ogromne važnosti za sve funkcije tela. Gotu kola jaca te žlezde i to je jedan od argumenata kojim bi mogli objasniti cinjenicu da poboljšava izdržljivost i povecava energetski nivo kod onih koji je konzumiraju. Isto tako treba istaknuti da korištenje gotu kole olakšava depresivno emotivno stanje i poboljšava varenje. Gotu kola unapredjuje relaksaciju i sklad, harmoniju. To što je gotu kola tonik koji jaca žlezde i koji deluje psihostimulativno, ne znaci da ona sadrži kofein i srodne štetne materije. Gotu kola nema nikakve veze sa tzv. kola-orasima (Kola-nut) jer ne sadrži nimalo kofeina ni slicnih supstanci. Gotu kola se može uzimati sama za sebe ili u kombinaciji sa biljkama kao što su Uncaria tomentosa, Yucca, Sarsaparilla (Smilax off.), Ginseng (Eleutherococcus senticosus, Panax ginseng), Fo - Ti (Polygonum multiflorum), Saw Palmetto (seremoa repens - sabla), Licorice (Glychyrrhiza glabra/uralensis), Kelp (Laminaria, Macrocystis, Ascophyllum), Cayenne pepper(Capsicum annum/frutescens), takoder sa korenom biljke Ashwagandha (Withania somnifera), korenom biljke Stillingia sylvatica, alfalfom, te sa vec spomenutim ginkom kao i sa raznim drugim biljkama. Studente ce možda najviše zanimati cinjenica da gotu kola poboljšava pamcenje dok ce svi pod stresom osetiti njeno antistresno delovanje. Spomenimo i to da deluje protiv kongestije te da se kod problema sa sinusima preporucuje uvece i to u dozi od 1/4 kasikice praha. Samlevena u prah cesto je prakticnija za uzimanje nego da je trošite u obliku caja kojeg možda ni niste u mogucnosti pripremiti u svim okolnostima u želeno vreme. Može se uzimati i sveža biljka, kao salata.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
GORCICA BELA - sinapis alba
Opis:
Opis biljke: gorcica bela ima uspravnu, razgranatu stabljiku visine do 60 cm. Ima perasto ili lirasto zarezane listove. Svi su joj delovi dlakavi .
Stanište: raste po vrtovima, žitnim poljima i napuštenim mestima.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi seme koje se nalazi u mahunama. Sabire se u jesen; mora se jako osušiti i cuvati u zatvorenim limenkama
Lekovito delovanje: bela gorcica upotrebljava se kao lek u lecenju še?erne bolesti, protiv navale krvi u glavu, bolesne jetre, nesanice, bolesti dušnika, reumatizma, zapaljenja plu?ne maramice i zatvora.
Drugi nazivi: gorušica, slacica bela.
Opis:
Opis biljke: gorcica bela ima uspravnu, razgranatu stabljiku visine do 60 cm. Ima perasto ili lirasto zarezane listove. Svi su joj delovi dlakavi .
Stanište: raste po vrtovima, žitnim poljima i napuštenim mestima.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi seme koje se nalazi u mahunama. Sabire se u jesen; mora se jako osušiti i cuvati u zatvorenim limenkama
Lekovito delovanje: bela gorcica upotrebljava se kao lek u lecenju še?erne bolesti, protiv navale krvi u glavu, bolesne jetre, nesanice, bolesti dušnika, reumatizma, zapaljenja plu?ne maramice i zatvora.
Drugi nazivi: gorušica, slacica bela.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Grkljani
Sastojci:
500 g lisnatog testa
5 jaja
300 g secera
100 ml vode
1 limun
5 kasika secera
secer u prahu
tumačenje mjera
Priprema jela:
Na nabrasnjenoj povrsini razvucemo koru i isecemo na duguljaste lente. Kalupe obavijemo po jednom lentom testa i redjamo u nauljenu tepsiju. Premazemo mesavinom zumanceta i ulja. Pecemo 15 minuta na 200 C.
Skuvamo serbet od 300 g secera i 100 ml vode. Mikserom mutimo preostala belanca i 5 kasika secera. Dodamo limunov sok i u tankom mlazu ,vreli serbet. Slagom napunimo spric i sa obe strane napunimo grkljane. Redjamo na ciniju i poprskamo secerom u prahu.
GRKLJANI II
Sastojci:
1 pakovanje lisnatog testa
700 ml mleka
3 kesice pudinga od vanile
300 g secera
200g putera
1 jaje
tumačenje mjera
Priprema jela:
Na pobrasnjenoj radnoj povrsini od prvog parceta lisnatog testa oklagijom razvucemo koru. secemo koru na lente. Svaku lentu savijemo u cilindricni kalup. Kalupe stavimo u tepsiju. Na isti nacin pripremamo i drugo parce lisnatog testa. Premazemo testo umucenim jajetom. Stavimo tepsiju u rernu i pecemo 20 minutra na 200C.
U serpu na sporetu stavimo veci deo pripremljenog mleka, dodamo secer i promesamo. U provrelo mleko dodamo prasak za puding i promesamo. U provrelo mleko sipamo izmuceni prasak za puding. Kad dobije potrbnu gustinu, sklonimo serpu sa sporeta i ostavimo da se ohladi. U ohladjeni puding dodamo puter i mutimo mikserom.
Ispecene rolnice vadimo iz kalupa. Napunimo spric i punimo rolnice filom sa dve strane. Poredjamo ih na tanjir i dekorisemo cokoladnim prelivom.
Sastojci:
500 g lisnatog testa
5 jaja
300 g secera
100 ml vode
1 limun
5 kasika secera
secer u prahu
tumačenje mjera
Priprema jela:
Na nabrasnjenoj povrsini razvucemo koru i isecemo na duguljaste lente. Kalupe obavijemo po jednom lentom testa i redjamo u nauljenu tepsiju. Premazemo mesavinom zumanceta i ulja. Pecemo 15 minuta na 200 C.
Skuvamo serbet od 300 g secera i 100 ml vode. Mikserom mutimo preostala belanca i 5 kasika secera. Dodamo limunov sok i u tankom mlazu ,vreli serbet. Slagom napunimo spric i sa obe strane napunimo grkljane. Redjamo na ciniju i poprskamo secerom u prahu.
GRKLJANI II
Sastojci:
1 pakovanje lisnatog testa
700 ml mleka
3 kesice pudinga od vanile
300 g secera
200g putera
1 jaje
tumačenje mjera
Priprema jela:
Na pobrasnjenoj radnoj povrsini od prvog parceta lisnatog testa oklagijom razvucemo koru. secemo koru na lente. Svaku lentu savijemo u cilindricni kalup. Kalupe stavimo u tepsiju. Na isti nacin pripremamo i drugo parce lisnatog testa. Premazemo testo umucenim jajetom. Stavimo tepsiju u rernu i pecemo 20 minutra na 200C.
U serpu na sporetu stavimo veci deo pripremljenog mleka, dodamo secer i promesamo. U provrelo mleko dodamo prasak za puding i promesamo. U provrelo mleko sipamo izmuceni prasak za puding. Kad dobije potrbnu gustinu, sklonimo serpu sa sporeta i ostavimo da se ohladi. U ohladjeni puding dodamo puter i mutimo mikserom.
Ispecene rolnice vadimo iz kalupa. Napunimo spric i punimo rolnice filom sa dve strane. Poredjamo ih na tanjir i dekorisemo cokoladnim prelivom.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
jesy
- Stalni član
- Postovi: 2010
- Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tu u vashoj blizini
- Kontakt:
GASNA GANGRENA
Uzrok nastanka
Najčešći uzročnici su Clostridium perfringens, Clostridium bifermentans, Clostridium septicum, Clostridium sporogenes, Clostridium novyi, Clostridium fallax, Clostridium histolyticum i Clostridium tertium. Ređe uzročnici mogu biti Escherichia coli, Proteus species, Pseudomonas aeruginosa i Klebsiella pneumoniae.
Clostridium u anaerobnim uslovima oslobađa toksine koji uzrokuju nekrozu tkiva, hemolizu, vazokonstrikciju i povećanu propustljivost krvnih sudova. Javlja se na mestu traume, hirurške rane, kod ateroskleroze, dijabeteasa, karcinoma (kolon) ili spontano.
Klinička slika
Gasna gangerena uglavnom nastaje na mestu traume i hirurške rane. Inkubacija traje najčešće 2-4 dana.
Početak je nagao. Često se prvo oseti jak bol. Nastaje promena boje zahvaćenog dela od blede do braonkasto crvene, na kraju crne. Javljaju se bule ispunjene hemoragičnim sadržajem koji se kasnije drenira serosangvinizoni sadržaj neprijatnog mirisa, a nastaje i bolni otok. Na pritisak prstima se može osetiti pucketanje gasa. Ivice inficiranog područja se brzo šire tako da se primećuju za nekoliko minuta. Zahvaćeno tkivo je uvek potpuno razoreno.
Sistemski simptomi se razvijaju rano i uključuju znojenje, tahikardiju (ubrzan rad srca), povišenu telesnu temperaturu, uznemirenost, kasnije se razvijaju šok, insuficijenciju bubrega i smrt.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu karakteristične kliničke slike, izolovanja uzročnika iz delova tkiva ili dreniranog sadržaja, laboratorijskih analiza.
Lečenje
Bez pravovremene terapije gangrena može brzo biti fatalna, zato je neophodna je hitna hiruška obrada, odnosno odstranjivanje oštećenog infektivnog tkiva uz intravensku primenu antibiotika, uglavnom penicilina. Hiperbarični kiseonik je dao različite rezultate.
Uzrok nastanka
Najčešći uzročnici su Clostridium perfringens, Clostridium bifermentans, Clostridium septicum, Clostridium sporogenes, Clostridium novyi, Clostridium fallax, Clostridium histolyticum i Clostridium tertium. Ređe uzročnici mogu biti Escherichia coli, Proteus species, Pseudomonas aeruginosa i Klebsiella pneumoniae.
Clostridium u anaerobnim uslovima oslobađa toksine koji uzrokuju nekrozu tkiva, hemolizu, vazokonstrikciju i povećanu propustljivost krvnih sudova. Javlja se na mestu traume, hirurške rane, kod ateroskleroze, dijabeteasa, karcinoma (kolon) ili spontano.
Klinička slika
Gasna gangerena uglavnom nastaje na mestu traume i hirurške rane. Inkubacija traje najčešće 2-4 dana.
Početak je nagao. Često se prvo oseti jak bol. Nastaje promena boje zahvaćenog dela od blede do braonkasto crvene, na kraju crne. Javljaju se bule ispunjene hemoragičnim sadržajem koji se kasnije drenira serosangvinizoni sadržaj neprijatnog mirisa, a nastaje i bolni otok. Na pritisak prstima se može osetiti pucketanje gasa. Ivice inficiranog područja se brzo šire tako da se primećuju za nekoliko minuta. Zahvaćeno tkivo je uvek potpuno razoreno.
Sistemski simptomi se razvijaju rano i uključuju znojenje, tahikardiju (ubrzan rad srca), povišenu telesnu temperaturu, uznemirenost, kasnije se razvijaju šok, insuficijenciju bubrega i smrt.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu karakteristične kliničke slike, izolovanja uzročnika iz delova tkiva ili dreniranog sadržaja, laboratorijskih analiza.
Lečenje
Bez pravovremene terapije gangrena može brzo biti fatalna, zato je neophodna je hitna hiruška obrada, odnosno odstranjivanje oštećenog infektivnog tkiva uz intravensku primenu antibiotika, uglavnom penicilina. Hiperbarični kiseonik je dao različite rezultate.
nije srecan onaj ko ima shta zheli,
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
-
jesy
- Stalni član
- Postovi: 2010
- Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tu u vashoj blizini
- Kontakt:
PLUCNA GANGRENA
Gangrena pluća je retka bolest, koja se sastoji u truljenju jednog dela ili čitave polovine pluća. Do pojave penicilina i drugih antibiotika ova se bolest završavala smrću. Sada, naročito ako se leči odmah u početku, može se savladati i izlečiti.
Početak oboljenja je naglo, sa jakim probadanjem, teškim disanjem i bolnim kašljanjem koje ne prestaje. Bolesnik se oseća strašno umoran i iscrpljen. Ima česte groznice, temperatura se odmah penje na 39°C i 40°C.
Gubitak apetita je potpun. Dosta često javlja se gađenje i povraćanje. Galvobolja je tako reći stalna.
Ubrzo se javlja ispljuvavanje vrlo smrdljivog gnoja (smrad trulih mrtvaca ili izmeta). Smrad se svakodnevno povećava, tako da postaje neizdržljiv. Bolesnika treba odmah preneti u bolnicu, jer će inače u vrlo kratkom roku podleći u najvećoj iscrpljenosti i bolovima, a često, usled strašnog smrada, napušten i od svojih najbližih.
Svako lečenje tzv. narodnim lekovima pogoršava stanje bolesnika, dovodi do truljenja plućnog tkiva, a time i do težeg izlečenja.
Oporavak je dugotrajan i težak, naročito u slučajevima kod kojih je lečenje započeto docnije.
Gangrena pluća je retka bolest, koja se sastoji u truljenju jednog dela ili čitave polovine pluća. Do pojave penicilina i drugih antibiotika ova se bolest završavala smrću. Sada, naročito ako se leči odmah u početku, može se savladati i izlečiti.
Početak oboljenja je naglo, sa jakim probadanjem, teškim disanjem i bolnim kašljanjem koje ne prestaje. Bolesnik se oseća strašno umoran i iscrpljen. Ima česte groznice, temperatura se odmah penje na 39°C i 40°C.
Gubitak apetita je potpun. Dosta često javlja se gađenje i povraćanje. Galvobolja je tako reći stalna.
Ubrzo se javlja ispljuvavanje vrlo smrdljivog gnoja (smrad trulih mrtvaca ili izmeta). Smrad se svakodnevno povećava, tako da postaje neizdržljiv. Bolesnika treba odmah preneti u bolnicu, jer će inače u vrlo kratkom roku podleći u najvećoj iscrpljenosti i bolovima, a često, usled strašnog smrada, napušten i od svojih najbližih.
Svako lečenje tzv. narodnim lekovima pogoršava stanje bolesnika, dovodi do truljenja plućnog tkiva, a time i do težeg izlečenja.
Oporavak je dugotrajan i težak, naročito u slučajevima kod kojih je lečenje započeto docnije.
nije srecan onaj ko ima shta zheli,
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
DUNJA
Dunju su još pripremali i stari Grci. Izdubili bi je, napunili medom i pekli poput jabuka.
Još tada je ona simbolizirala sreću i blagostanje. A i danas se o njoj pjeva u mnogim ljubavnim pjesmama.
Najčešće se od dunje pripremaju marmelade i kompoti. Zanimljivo je da upravo riječ marmelada potječe od portugalske riječi za dunju – marmelo. Zbog obilja sluzi kompot pripremljen od dunja vrlo je koristan kod upala želuca, crijevne sluznice i dišnih putova.
Svježa dunja stavlja se na manje posjekotine kako bi brže zarasle.
Sjemenke pa imaju moć upijanja vode u kojoj se ostave, a takva sluz idealno je sredstvo za liječenje rana od dugotrajnog ležanja, opekotina i raspucale kože.
Ukuhani sok od dunja dobro je sredstvo za sprečavanje proljeva.
Svježe dunje čuvaju se u plastičnim, zatvorenim vrećicama do dva mjeseca.
U našim krajevima posebno se priprema sir od dunja i slatko od dunja.
Voćni sir od dunja Dubrovčani nazivaju kotunjata. Priprema se ovako:
Sastojci: 2 kg očišćenih dunja, 600 g šećera, 1 limun
Priprema:
Dunje operite, ogulite, prerežite napola, očistite od sjemenki, narežite na kockice i kuhajte u vodi dok ne omekšaju.
Kuhane dunje propasirajte i kuhajte na laganoj vatri 15 minuta.
Umiješajte limunov sok, šećer i nastavite kuhati uz neprekidno miješanje još 30-ak minuta.
Topli sir od dunja izlijte u odgovarajuće kalupe koje ste prethodno premazali uljem.
Dobro ohladite, istresite iz kalupa i narežite.
Kotunjatu poslužite uz očišćene polovice oraha
http://www.youtube.com/watch?v=dve9R4dBVYo
Dunju su još pripremali i stari Grci. Izdubili bi je, napunili medom i pekli poput jabuka.
Još tada je ona simbolizirala sreću i blagostanje. A i danas se o njoj pjeva u mnogim ljubavnim pjesmama.
Najčešće se od dunje pripremaju marmelade i kompoti. Zanimljivo je da upravo riječ marmelada potječe od portugalske riječi za dunju – marmelo. Zbog obilja sluzi kompot pripremljen od dunja vrlo je koristan kod upala želuca, crijevne sluznice i dišnih putova.
Svježa dunja stavlja se na manje posjekotine kako bi brže zarasle.
Sjemenke pa imaju moć upijanja vode u kojoj se ostave, a takva sluz idealno je sredstvo za liječenje rana od dugotrajnog ležanja, opekotina i raspucale kože.
Ukuhani sok od dunja dobro je sredstvo za sprečavanje proljeva.
Svježe dunje čuvaju se u plastičnim, zatvorenim vrećicama do dva mjeseca.
U našim krajevima posebno se priprema sir od dunja i slatko od dunja.
Voćni sir od dunja Dubrovčani nazivaju kotunjata. Priprema se ovako:
Sastojci: 2 kg očišćenih dunja, 600 g šećera, 1 limun
Priprema:
Dunje operite, ogulite, prerežite napola, očistite od sjemenki, narežite na kockice i kuhajte u vodi dok ne omekšaju.
Kuhane dunje propasirajte i kuhajte na laganoj vatri 15 minuta.
Umiješajte limunov sok, šećer i nastavite kuhati uz neprekidno miješanje još 30-ak minuta.
Topli sir od dunja izlijte u odgovarajuće kalupe koje ste prethodno premazali uljem.
Dobro ohladite, istresite iz kalupa i narežite.
Kotunjatu poslužite uz očišćene polovice oraha
http://www.youtube.com/watch?v=dve9R4dBVYo
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
DIVIZMA
DIVIZMA - verbascum thapsus
Opis:
Opis biljke: divizma je dvogodišnja biljka. Stabljika joj je visoka od 1 do 1 1/2 metar, uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, a u drugoj naraste samo stabljika. Listovi su krupni i debeli, duguljasto jajasti. Listovi pri dnu stabljike imaju peteljku i veci su, dok su oni na stabljici manji i bez peteljke, tj. sjedeci. Cvetovi su skupIjeni u gornjem delu stabljike u dugacak klas, žute su boje s belo ili crvenkasto vunastim prašnicima.
Stanište: raste po suncanim kamenitim brežuljcima i na kamenitu tlu.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvatnje
Lekovito delovanje: sveži listovi koriste se za pripremanje obloga za otekline, hemoroide i lišajeve. Pomešana s drugim lekovitim biljkama izvrsno je sredstvo protiv bolesti pluca, posebno suhog kašlja, prsobolje, groznice te za lecenje katara želuca i creva i protiv grceva probavnih organa. Ulje od divizrne izvanredno je sredstvo za mazanje bolesnih ociju i za masažu kod reume i kostobolje. Ulje od divizrne priprema se tako da se boca napuni do polovice sitno iseckanim listovima divizme, prelije se cistim maslinovim uljein, zacepi vatom i ostavi na suncu 40 dana..
Drugi nazivi: beloperka, divlji tabak, svecnik, vucji rep.
DIVIZMA - verbascum thapsus
Opis:
Opis biljke: divizma je dvogodišnja biljka. Stabljika joj je visoka od 1 do 1 1/2 metar, uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, a u drugoj naraste samo stabljika. Listovi su krupni i debeli, duguljasto jajasti. Listovi pri dnu stabljike imaju peteljku i veci su, dok su oni na stabljici manji i bez peteljke, tj. sjedeci. Cvetovi su skupIjeni u gornjem delu stabljike u dugacak klas, žute su boje s belo ili crvenkasto vunastim prašnicima.
Stanište: raste po suncanim kamenitim brežuljcima i na kamenitu tlu.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvatnje
Lekovito delovanje: sveži listovi koriste se za pripremanje obloga za otekline, hemoroide i lišajeve. Pomešana s drugim lekovitim biljkama izvrsno je sredstvo protiv bolesti pluca, posebno suhog kašlja, prsobolje, groznice te za lecenje katara želuca i creva i protiv grceva probavnih organa. Ulje od divizrne izvanredno je sredstvo za mazanje bolesnih ociju i za masažu kod reume i kostobolje. Ulje od divizrne priprema se tako da se boca napuni do polovice sitno iseckanim listovima divizme, prelije se cistim maslinovim uljein, zacepi vatom i ostavi na suncu 40 dana..
Drugi nazivi: beloperka, divlji tabak, svecnik, vucji rep.