Prijava na doktor.rs mailing listu
Pratite nas redovno putem newslettera.

Sva vremena su u UTC + 2 sata




Zaključan forum Ova tema je zaključana, ne možete da menjate postove ili da odgovarate  [ 52 Posta ] 
Idi na stranicu   1, 2, 3, 4  Sledeća
Autor Poruka
 Tema posta: Kako ste pobedili panicni poremecaj?
PostPoslato: Ned Feb 13, 2005 1:32 pm 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Čet Feb 03, 2005 2:29 pm
Postovi: 8
Zdravo svima!
Volela bih da podelite samnom vasa iskustva kako ste pobedlili panicni poremecaj, i svojim iskustvom pomognete i meni. :(


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Uto Feb 15, 2005 12:56 am 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Uto Feb 15, 2005 12:46 am
Postovi: 13
pa znas koji je fazon kod mene...ja pijem vec neko vreme rivotril i moram priznati da mi dosta pomaze...jednostavno ne u upadam u one klasicne frke...moje su da cu naglo umreti,srusiti ili da ce se desiti nesto ne planirano...inace kapiram koliko su zajebani ,pogotovo sto se jos vise uspanicicis kad vidis da te je panika obuzela...sad vec skoro mogu bez lekova da savladam te situacije...znas koji je recept?samo pusti ako panika i dodje da te obuzme nemoj da se boris i videces kako se nista extra nece desiti,da ce napad proci i vremenom ces jacati...sve ce biti manje situacija u kojima ces treperiti i osecati iracionalnu opasnost....


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Uto Feb 15, 2005 12:37 pm 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Čet Feb 03, 2005 2:29 pm
Postovi: 8
Najpre, hvala ti na odgovoru, posebno na tome sto si jedini koji mi je odgovorio.
Pored toga sto se STALNO plasim da cu poludeti, izgubiti kontrolu, ja se jako plasim i samih napada panike, odn.imam strah od straha. Upravo kad pocne napad panike, pomislim da je to mozda taj ''sudbonosni''u kome ce poludeti ili poceti nekontrolisano da se ponasam. Inace, pijem fluxilan, ali jako slabo vezbam...Prica je malo duza, ali ukratko sam objasnila o cemu se radi. Svesna sam da je vezba jedini nacin da se oslobodim, ali uzasno se plasim... :( Znas i sam da su ti napadi panike JAKO neprijatni... :(


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Uto Feb 15, 2005 12:58 pm 
OffLine Stalni član Stalni član
Pridružio se: Uto Apr 06, 2004 2:00 am
Postovi: 1003
tara,poslah ti privatnu poruku
poz
danka


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Ima nade!
PostPoslato: Sub Feb 26, 2005 2:08 pm 
OffLine Stalni član Stalni  član
Pridružio se: Sub Feb 26, 2005 1:30 pm
Postovi: 54
Lokacija: Zemun
Pre svega da vam, kazem da i ja imam ove probleme vec 5 godina.... Stalna napetost - kad ce novi napad, ne smoem da izadjem bojeci se napada, kad me napad "uhvati" bojim se da cu umreti ili da cu doziveti infarkt... Ozenjen sam i imam malu bebu od 8 meseci. Hvala bogu imam suprugu koja razume moje stanje i verujemo zajedno da cemo to jednog dana prevazici. Panicni poremecaji sa ili bez agorafobije (strah od izlaska iz kuce u ljude i na jevna mesta) se najbolje leci bihejvioralnom terapijom. U Palmoticevoj u Beogradu treba potraziti neuropsihijatra koji se bavi ovim tipom pristupa lecenju agorafobije. Preporucuje se suocavanje sa problemom po principu - klin se klinom izbija. Tek nedavno sam saznao za ovaj metod od rodjake koja je neuropsihijatar u Nisu i bavi se bas ovim problemima (tek nedavno, jer sam nedavno saznao i za rodjaku...). Ona sa svojim pacijentima u grupama oldazi na mesta gde ovi nisu smeli ranije (neverovatno ali istinito - to ovde u Beogradu niko ne radi od doktora) suocava ih sa problemom i kada ljudi ukapiraju da im nece biti nista bukvalno od toga , naravno uz primenu medikamenata polako se lece i sticu sve pozitivnija iskustva. Vezbe disanja su izuzetno vazne, jer preteran dotok kiseonika u krv povecava napad (gledali ste u Americkim filmovima kako ljudi duvaju u kesu - uopste nije losa ideja!) a to treba smanjiti. Preporucuje se lagano disanje na nos sa zadrzavanjem vazduha u plucima neko vreme i lagano izdisanje - nikako ubrzano disanje. ZNAJTE DA OD OVOGA NIOKO NIJE UMRO NITI DOZIVEO INFARKT I SL. PA PROBAJTE DA ISKLJUCITE TAKVA RAZMISLJANJA. OVO SE LECI! Od medikamenata dobra kombinacija su: bensedin, ksalol i sulpirid. Setnja i konstantna angazovanost mnogo pomazu!!! U principu kad si aktivan nemas vremena da razmisljas o tome. Inace bolesnici sa ovakvim poremecajima su normalne osobe (nisi ludi) i kao takvi se tretiraju. Znam da ovaj problem uz pravog psihijatra moze da se izleci za oko 3 meseca - (tako sam informisan) uz strogo pridrzavanje saveta doktora. Nada postoji i to vrlo izvesna, treba samo hrabrosti i dobre volje. DRZIM NAM FIGE I ZNAM DA CE NEM BITI BOLJE!!! MogucaZloupotreba! Oprez!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Kako ste pobedili panicni poremecaj?
PostPoslato: Sre Mar 02, 2005 11:16 am 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Sre Mar 02, 2005 11:02 am
Postovi: 1
[quote="tara"]Zdravo svima!
Volela bih da podelite samnom vasa iskustva kako ste pobedlili panicni poremecaj, i svojim iskustvom pomognete i meni. :([/quote][b]

zdravo svima
ja sam pre godinu i po prosla kroz panican poremecaj.Ali na srecu danas vec godinu dana nisam imala ni jedan napad niti ikakve ostatke straha.Moj put lecenja je bio momentalno obracanje psihijatru kada sam primetila da dozivljavam napade panike, gusenja,neopisivog straha.Znala sam da je stvar neprirodna i da nema mnogo veze sa fizickim stvarnim problemima nego da vise ide kako kazu " iz glave". Krenuko mi je iznenada dok sam bila na poslovnom putu u Italiji. U pocetku sam naravno mislila da je to stvra niskog gvozdja, prenapornog tempa, a sve vise sto je trajalo pomisljala sam da cu poludeti.Naravno da sam prvih nekoliko puta mislila da umirem i da je to kraj i gde god da krenem nekontrolisano se javljao strah da cu se ugusiti, srce lupa, usi zuje i uopste u potpunoj si panici.Medjutim moja jako dobra prijateljica je psihijatar i uputila me je u osnovne principe panicnog poremecaja, te sam iz tog razloga i nasla pomoc kod psihijatra. Fluksilan mi nije odgovarao jer on ima i nezeljena dejstva koja upravo daju uznemirenost, jutarnje grcenje zeludca.I samo mi je pojacavao napetost.Pocela sam da se povlacim u kucu i da se tu osecam najsigurnije jer svugde drugo sam mislila da cu se naocigled drugih ugusiti. U tome i lezi problem.Mora se kroz terapiju nauciti da nije bitno sta ce ti se desiti.I da li ce to drugi videti.I sta ima veze i ako padnes u nesvest i ako se ugusis. I da strah od smrti ne sme biti toliko predimenzionisan.Ja sam sebi postavljela tada pitanja Zasto ja? a treba se pitati zasto ne ti, zasto neko drugi?[/b]


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pet Mar 04, 2005 12:32 pm 
OffLine Stalni član Stalni član
Pridružio se: Uto Apr 06, 2004 2:00 am
Postovi: 1003
Biljo, pa dal` si se ti izlecila samo psohoterapijom?

I ja mislim da je brzina javljanja psihijatru izuzetno vazna.

Takodje smatram da ukoliko mi je svejedno da li cu dobiti ili necu dobiti panicni napad, ja sam gotovo izlecena - to je moje iskustvo.

pozdrav,
danka


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Borba
PostPoslato: Pon Mar 07, 2005 9:09 am 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Sre Dec 08, 2004 2:14 pm
Postovi: 16
Cao svima, javljao sam se u topicu "I ja sam agorafobik" i sad bih hteo nesto ovde da dodam.
Vidim da ovaj topic vodi u samu srz ovog neprijatnog problema, a to je sam odnos prema panicnom napadu. Ono sto bi meni bilo bitno da znam su tipovi licnosti koji su podlozni ovim napadima. Za sebe mogu reci da sam ipak introvertan, mnogo vise okrenut sebi nego drugima, mada se to menja u korist porodice koju sada imam.
Vredno je truda da se ovi napadi shvate kao nuzno zlo, kao mentalni blok koji je za razliku od organskih oboljenja ipak manje opasan. Dodajem da sam se veoma trudio da se adaptiram na mnoge situacije koje su mi redovno zadavale muke i sad su manje-vise neprijatne, ne i neizdrzive.
Jedino je gsp i dalje problem...

Do izlecenja!

_________________
Live Like A Man


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Mar 07, 2005 12:09 pm 
OffLine Stalni član Stalni član
Pridružio se: Uto Apr 06, 2004 2:00 am
Postovi: 1003
Gsp je i dalje problem?
Pitanje je da li je to kod mene i dalje problem jer ga ja nikada nisam volela.
Znaci, ne mogu ocekivati da sada volim i ono sto nikada nisam.
Mislim da bih mogla mnogo vise samo kada bih to i zelela.
Ali ja ne zelim niti da probam gsp jer sam u situaciji da ne moram da ga koristim!
Tako da na kraju to postane manje poremecaj a vise neka ekscentricnost.
Nikada nisam volela da negde idem sama - tada nisam imala agorafobiju.
Zasto bih naprasno to sada zavolela?
Mislim da smo svi mi preterano osetljivi, da imamo visak straha i da nam je bas stalo sta drugi misle o nama (ovoga trecega sam se oslobodila).
Duga tema...
Pozdrav,
danka


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Mar 09, 2005 3:11 am 
OffLine Stalni član Stalni  član
Pridružio se: Pet Dec 24, 2004 2:27 pm
Postovi: 97
Lokacija: Beograd
Extra:
>>ja pijem vec neko vreme rivotril i moram priznati da mi dosta pomaze...jednostavno ne u upadam u one klasicne frke...

Ista prica je bila sa mnom. Rivotril mi je pomogao kod samih napada. Godinu dana sam ga koristio.

>>moje su da cu naglo umreti,srusiti ili da ce se desiti nesto ne planirano...

Kao da sebe slusam.

>>inace kapiram koliko su zajebani ,pogotovo sto se jos vise uspanicicis kad vidis da te je panika obuzela...

Ta lancana reakcija... Mada, kada se savlada strah od toga da ce ti nesto (srce na pr.) biti osteceno i kada se strah od smrti nekako suzbije, onda se lancana reakcija prekida. Problem je sto je potrebna strpljivost u situacijama koje izazivaju maximalnu nestrpljivost jer covek ima uzasno jaku potrebu da se resi problema. Mislim da sam deset puta umro u GSP-u, a danas citam knjigu (redovno) i to mi nije neophodno. Jednostavno, ako se covek posveti sebi u trenucima OK stanja, ako se opusta i trudi da rascivija strahove shvativsi njihovu besmislenost, to ce pomoci.

>>znas koji je recept?samo pusti ako panika i dodje da te obuzme nemoj da se boris i videces kako se nista extra nece desiti,da ce napad proci i vremenom ces jacati...

To je savet koji sam ja dobijao i znam ljude koji su tako resili svoj problem. Medjutim, licno nikada nisam imao hrabrosti da pustim da sve tece. Sada shvatam da bi to bio najbolji lek, i najbrzi, jer kada su se napadi smanjili, poslednje ostatke sam pustio da mi se dogode i osetio ojacanje nakon pobede.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Mar 09, 2005 3:14 am 
OffLine Stalni član Stalni  član
Pridružio se: Pet Dec 24, 2004 2:27 pm
Postovi: 97
Lokacija: Beograd
Takodje izuzetno pomaze ako se pronadje neki hobi ili neka obaveza. Sa hobijem je lakse, jer ako je nesto zanimljivo, to odvlaci paznju. Jos ako je korisno!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Ima nade!
PostPoslato: Sre Mar 09, 2005 3:24 am 
OffLine Stalni član Stalni  član
Pridružio se: Pet Dec 24, 2004 2:27 pm
Postovi: 97
Lokacija: Beograd
baneb:
>>bojim se da cu umreti ili da cu doziveti infarkt...

Jos mi je strah od srcanih problema preostao usled necega sto ne mogu da definisem: aritmija, spazam ili palpitacija? Hoce li mi neko razjasniti razlike (i kako da raspoznam kod sebe), a i koliko je sta opasno?

>>Vezbe disanja su izuzetno vazne, jer preteran dotok kiseonika u krv povecava napad (gledali ste u Americkim filmovima kako ljudi duvaju u kesu - uopste nije losa ideja!) a to treba smanjiti.

Napad povecava strah koji nastaje kada telo pocne da trne usled hiperventilacije izazvane brzim disanjem. Kada se stvar imenuje, manje je se plasimo. Kada pocnes da trnes i ubrzano dises, samo reci: "Ma ovo je uobicajena hiperventilacija!", i shvati da od nje ne moze nista lose da bude. Jedino lose je strah od nje! Kada se sam strah odbaci, nema vise ni hiperventilacije. Uostalom, pusaci je dozivljavaju kada na planinu odu bez cigareta.

>>Preporucuje se lagano disanje na nos sa zadrzavanjem vazduha u plucima neko vreme i lagano izdisanje - nikako ubrzano disanje.

Jedan problem ovde vazi: ko praktikuje to, moze povecati koncentraciju na sebe u toku napada a time ojacati senzitivnost. Govorim iz licnog iskustva.

>>ZNAJTE DA OD OVOGA NIOKO NIJE UMRO NITI DOZIVEO INFARKT I SL. PA PROBAJTE DA ISKLJUCITE TAKVA RAZMISLJANJA. OVO SE LECI!

Ovo je izuzetno vazna stvar. Moram priznati da mi je bilo tesko da utuvim to u glavu ali sada je mnogo lakse.

>>Od medikamenata dobra kombinacija su: bensedin, ksalol i sulpirid.

OK, kako za koga. To vec zavisi od lekara. Mene je, recimo 1X25mg Amizola uzombisao, osecao sam se kao robot i lekar mi je odmah menjao terapiju. Neko ga ovde pije bez problema 3X25 mg.

>>Setnja i konstantna angazovanost mnogo pomazu!!!

Na to treba staviti akcenat!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Ima nade!
PostPoslato: Sre Mar 09, 2005 4:32 pm 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Pon Mar 07, 2005 7:17 pm
Postovi: 39
Bajaga je napisao:
OK, kako za koga. To vec zavisi od lekara. Mene je, recimo 1X25mg Amizola uzombisao, osecao sam se kao robot i lekar mi je odmah menjao terapiju. Neko ga ovde pije bez problema 3X25 mg.

>>Setnja i konstantna angazovanost mnogo pomazu!!!

Na to treba staviti akcenat!



Da ja koristim 3x25mg Amyzol-a. Ali vidite sve je pitanje koji intenzitet deprisije ste imali (recimo meni je prvi put 3x10 bilo uspavljujuce, spavalo mi se nevidjeno od toga antidepresiva sa tom manjom dozom a onom veceom 3x25 pospanost ali i to prodje).

Ali citajuci poruke i ziveci niz godina sa ovim problemom shvatio sam jedno i zelim podeliti sa ostalima SVI SMO MI PRICA ZA SEBE kako po pitanju unutrasnje hemije a tako i po samome sklopu licnosti pa sada vi izracunajte kroz kombinatoriku koliko sve varijacija moze da bude ako ih uopste moze pobrojati. Sve sam vise ubedjenja da nekim ljudima (namerno ne govorim grupama ljudi) prija i odgovara jedno a drugima drugi lek i tu nebi trebalo niko da se plasi da mu je lose od nekoga leka a nekome je bio koristan, jer opet kazemo razlicite smo hemije i svako je pesma za sebe. Sa druge strane sve sam vise misljenja da tamo gde ne mora da se ne ide sa jakim anksioliticima u jakim dozama (u pocecima) nego pre antidepresivi poduprti nekim najbolje podnosljivim anksioliticima koji coveka ne "zombiraju". Ovo nisam zaista nigde procitao ali vidim samo sledece a to je ne postoji strah, nemir i razne drz i nedaj peripetije nego postiji SAMO:

- dobro raspolozenje
- lose raspolozenje

Dobro raspolozenje ne poznaje strah, nervozu, napetost i sl. i tako da je sasvim razumljivo zasto se kod panike vrlo malo (nekada je to i duze) tretira pacijent sa anksioliticima a kasnije sa daleko duze antidepresivima. Zasto ?

Pa zato sto je koren svega toga: imas derpesiju ili je nemas a strahovi i sl. stvari su delovi koji mi licno "lepimo" za nesto sto se zove depresija. Koja opet za mnoge gledajuci nekoga doista depresivnog bolesnika nikada nece reci "depresivan je". Naprotiv: "Reci ce ljut je i osetljiv i sl." Pa svako od nas tu cvecku depresiju dozivljava razlicito a tako je onda i ispoljava.

Pored svega toga i mozda iznad svega toga treba odbaciti odmah "Sta ce drugi reci...?" Odbacivanjem toga problem je verujte gotovo prepolovljen.

Plivanje je recimo izuzetno, izuzetno...plivanje do kranjeg umora a ustvari vi postajete psihicki opusteniji, izbacili ste more negativne energije.

Kafa, pusenje, Coca-Cola i cak gazirani napici su za odbaciti da li u startu ili vremenom ali uvek i za SVAGDA. To su otrovi za vegetativni nervni sistem i kada se pojavi neki dozivljaj somatskoga tipa prouzrokovan a pre bih rekao "potaknut" kafom ili pobrojanim gore eto Vam novoga straha a strah povlaci strah i sta je zakljucak: Pa takav covek nemoze biti raspolozen. Tako da ja koliko se borim sa ovim vidim da postoji samo raspolozenje i neraspolozenje i borba za njega kroz svakako medikamente ali i sport ili brate sedite na klupu i gledajte u zeleno u decu koja se smeju, pa psihoterapiju ali ne EXPRESS, pricati ljudima-prijateljima od povrenja kako se osecate i koji u vas imaju poverenja.

Sto vise raspolozenja manje se "bude" strahovi koji su bili zaista REALNI a pregrst koji su vasa fikcija i totalno su iracionalni u stvarnosti ali vama u tom trenutku itekako realni.

Borba za raspolozenje i uz pomoc pazljivih i strucnih lekara pronaci sebi najbolju "hemiju" u borbi kod koga je kratka nekoga duza a sto opet zavisi
od stepena naseg zdravlja i licnosti kao konstitucijom.

Zaobilzite razne gatare i vracare, ako ste pripadnik vere budite i dalje ali znajte da Vas niko nije kaznio "od gore" nego niz zivotnih okolnosti i vase licne nebrige o sebi (mogu i ja to da izdrizim i podnesem eto i moj deda solunac...ostavite se tih prica -vi ste VI) pa vase potisnute emocije a bogami i socijalno okruzenje u kome pre svega radite i zivite. Neko ce izvor problema videti na poslu i stresove a neko kod kuce a najcesce je to tesko razdeliti.

Sve u svemu borite se za raspolozenje a potom nestaju i strahovi i nervoze i napetosti jer ovo sto pricam je jasno: "Panicni poremecaj se uglavnom svodi u nekoj varijanti koriscenje antidepresiva a koja je duza od anksiolitika."

Poneki antidepresivi:
-Amyzol
-Auromid
-Prozac (tj. Flunirin, Fluxeotin)
-Miansan (odlican za one koji ne mogu da zaspe ali potice snove koje nemojte nikako da tumacite, jel' vise skodi nego Vam koristi)
-Seroxat ili Paxil na Zapadu.
-Dok neko stavlja u tu grupu i Ksalol tj. Xanax na zapadu kako ga vec zovu
...

Uzmite savesnog lekara sa iskustvom osobu bez sujete i cak mu sami govorite za neke lekove sto ste culi...na taj nacin stecicete jedno u drugo poverenje i medjusobno uvazavanje a verujete ako je lekar PRAVI cak ga nekada potaknete na razmisljanje sta vam vise odgovara od toga sto ste eto i vi culi.

Poraz panicnih napada = Poraz neraspolozenja kod Vas koga izuzetno cesto odbacujete da uopste postoji nego postoje samo: strahovi nemir i sl.

Ne! Samo dobro raspolozenje!


Miroljub


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Mar 24, 2005 2:16 am 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Čet Mar 24, 2005 2:00 am
Postovi: 28
Pozdrav svima od taze člana! Problema sa panikom imam već 3 godine. Sve je počelo paničnim napadom, zvanjem hitne pomoći i mojim užasnim strahom od potpuno nove situacije koja mi se tada desila. Zanimljivo je da mi tada ni jedan lekar nije rekao da se radi o napadu panike, niti sam ja ranije čula za tako nešto. Usledile su osnovne analize i lekarska konstatacija da je sve u redu. Posle 10 dana još jedan napad. Pošto su mi lekari rekli da je sve u redu tu ja pravim svoju veliku grešku i prihvatam zdravo za gotovo to što su mi rekli...da to nije ništa verovatno samo posledica premorenosti. Sada znam da su to bili klasični panični napadi. Postajali su sve češći i dešavali su mi se na sve više mesta. Za sve to vreme ja ne idem kod lekara, mislim da je to samo jak stres i sama pokušavam da ''provalim'' šta samnom nije u redu. Posle nekog perioda napadi su eskalirali u sindrom, a onda i u poremećaj. Sada ne idem nigde dalje od kuće sama, osim sa suprugom. Nedavno sam (nakon što mi je trebalo skoro 2 godine da iz knjiga, sa TV-a i sa Interneta shvatim šta nije u redu) prvi put u životu otišla kod psihijatra, koji je potvrdio da se radi o anksioznosti i paničnom poremećaju. Još uvek nemam dece, jer su problemi sa panikom počeli ubrzo nakon udaje, Imam 32 godine i interesuje me iskustvo žena u vezi trudnoće i panike. Moj lekar smatra da je moj lek upravo trudnoća i da će mi to pomoći. Tražila sam i second opinion, i drugi lekar, takodje psihijatar, se ni za živu glavu ne slaže da ostanem trudna pre no što rešim problem panike. Da li je moguće izdržati trudnoću a da se pri tom ne koriste nikakvi lekovi protiv napada panike, odnosno da li bi napadi panike štetili plodu ili meni u trudnoći?!? Hvala unapred.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Mar 24, 2005 11:24 am 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Pon Mar 07, 2005 7:17 pm
Postovi: 39
gupika je napisao:
Pozdrav svima od taze člana! Problema sa panikom imam već 3 godine. Sve je počelo paničnim napadom, zvanjem hitne pomoći i mojim užasnim strahom od potpuno nove situacije koja mi se tada desila. Zanimljivo je da mi tada ni jedan lekar nije rekao da se radi o napadu panike, niti sam ja ranije čula za tako nešto.


Veruj da ima mnogo, mnogo Neuropsihijatara po nasim ambulantama koji ne znaju za takav poremecaj pod nazivom 'Panicni poremecaj'. Cesto puta i ovi novi a dobri studenti medicine znaju za panicni poremecaj ali Neouropsihijatri po ambulantama ne znaju a pogotovo ne u manjim sredinama.

Razlog je verovatno da se ne usavrsavaju u svojoj delatnosti tj. ne prate svoju struku kroz vise nacina a jedan je i ovaj nacin preko Interneta. Manji slucaj je sto se tice Psihijatara a da nisu bar culi za tako nesto. Cesto puta je panicni poremecaj takav da moze da bude sa agrofobijom (strah od otvorenog prostora) ali i ne mora.

Terapija krece sa nekim od ankisolitika: (Bromazepam ili Bensedin, Diazepam, Ksalol...) a malo kasnije i antidepresivi (Amyzol, Prozac(Flunirin, Fluxeatin), Auromid, Seroxat...). U pocetku vise se koriste anksiolitici a kasnije sve vise antidepresivi a manje anksiolitici. Nije cesto ni da terapija krene zajedno.

A tu je i psihoterapija pa sada kome kako vise odgovara, neko voli pojedinacnu a neko grupnu, nekome sam lekar prepisuje grupnu a nekome pojedinacnu a u velikoj meri je slucaj da se grupna prepisuje za slucajeve u slucaju tkzv. Socijalne anksioznosti.

Napred i ne brini, moja je preporuka trazi pomoc ali samo kod oni lekara sa iskustvom.


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Zaključan forum Ova tema je zaključana, ne možete da menjate postove ili da odgovarate  [ 52 Posta ] 
Idi na stranicu   1, 2, 3, 4  Sledeća

Izdvajamo za vas:


Sva vremena su u UTC + 2 sata


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
 
Besplatno preuzmite doktor.rs aplikaciju za Vaš Android uređaj!
Ili skenirajte QR kôd sa vašim Android uređajem za najbrže preuzimanje: