anksioznost posle virusa!!!

dr ivica · Post od **dr ivica** » Ned Apr 26, 2009 8:16 pm

U tom slucaju PTSD moze da preraste u anksiozni poremecaj, a u okviru anksioznog poremecaja mogu onda da se jave i panicni napadi, ili da se razvije ansiozno -depresivni poremecaj, ponovo sa povremenim panicnim napadima... PTSD nije uvek stvar koja se razresava vremenom, cuveni "Vijetnamski sindrom" (a ja bih se usudio da rastucu depresiju i broj suicida kod Srba nazovem i "Balkanskim sindromom") slika je i prilika produzenog i neizlecenog PTSD, koji je kod pojedinih evoluirao u pravu neurozu, a ponekad i u poremecaj licnosti i borderline psihoze... (Inace, i poslednja Medjunarodna klasifikacija bolesti i DSM klasifikacija mentalnih poremecaja vise ne pominju rec "neuroza", sto je pomalo zalosno, jer smo se navikli na to, vec se koristi izraz "poremecaj", latinski "disordo"...).

Sve najbolje!

Mrs_Parker · Post od **Mrs_Parker** » Uto Apr 28, 2009 2:11 am

Hvala na odgovoru, mada ne unosi optimizam. Anksiozno-depresivana sam vec deceniju i nikakvi lekovi ni psihoterapije mi ne pomazu, mada ne odustajem. Pomaze mi samo more i ja u njemu, te se nosim mislju da se blizu i preselim

Ako nije problem, molim odgovor na jedno pitanje.
Mozete li mi objasniti dg.: adhesiones pleuropericarditales.
Uz pozitivan koksaki i prolaps mitralnog zaliska, sa dobrim ostalim parametrima srca, treba li da brinem? Da li to moze biti uzrok otezanog nocnog disanja, tahikardija i naglih promena pritiska?

dr ivica · Post od **dr ivica** » Uto Apr 28, 2009 2:39 am

Priraslice izmedju plucne i srcane maramice. Ponekad "zignu", probodu, ali nista strasno. Glavu gore. Nisam pomenuo procenat od jos oko 50% koji se zalece i funkcionisu sa lekovima ili uz manje epizode pogorsanja. To dize broj na oko 65%, odnosno dve trecine, ako hocete, ljudi koji su funkcionalni i ne pate posebno...

Mrs_Parker · Post od **Mrs_Parker** » Uto Apr 28, 2009 3:01 am

Hvala mnogo doktore. Drzim ja glavu gore, ne dam se, radim, kreativna sam, uvek ucim nesto novo, evo sada i ikonoslikarstvo.
Meni je somatizacija problem veci no anksioznost, a depresivno se ne osecam, ali lekari kazu da to je duga i maskirana depresija. Ja cak ni anksioznost ne osecam kao psihicki problem, ali zato mi smeta svetlo, buka, stalno sam u misicnim grcevima, nesanica i sl. Ali zato kada radim ono sto volim, kao npr. plivanje, thai chi (koji sam na zalost zbog ligamenata morala da prekinem), kada sam necemu posvecena, kada me nesto intrigira, zaboravim na sve

zola29 · Post od **zola29** » Sre Apr 29, 2009 3:01 pm

Dr. Ivice, hvala vam sto ste se vratili na forum, a ujedno se zahvaljujem na svim savetima koji su mi mnogo pomogli bas kad je najvise trebalo.

Majjo, Minjab, Jasna , Dakon i svi ostali veliki pozdrav.

Jasna60 · Post od **Jasna60** » Sub Maj 02, 2009 8:36 pm

Kod mene sve naopako.
Celog zivota sam imala nizak pritisak, a sada sa 49 godina moram da pijem lekove za visok pritisak.
Moze li biti zbog klimaksa?
Doktor mi je prepisao Loril od 5mg, dva puta, ali posto nije delovao, povecao mi je na 10mg isto dva puta na dan. I jos je rekao da uzimam i bensedin. Tako dodje otprilike na normalu.
Jos ne mogu da verujem da se to meni desava.
A mozda i sva ona frka sto je bila, mozda tek sada pucam. Ili moze biti nesto organsko?
Nisam pametna.
Samo me malo hvata panika, strah me da me opet ne uhvati... ono nase.

drbgd · Post od **drbgd** » Ned Maj 03, 2009 9:34 am

Jasna60,

lizinopril je prilicno slab lek, a loril je jedna od najlosijih paralela na nasem trzistu! moj savet bi bio da se proba sa jacim ACE-inhibitorom, recimo enalaprilom, i ako ne deluje da se uvede jos neki antihipertenzivni lek.

bensedin nije antihipertenzivni lek, a nije ni resenje za probleme, nego privremena (sto kraca) pomoc!

Jasna60 · Post od **Jasna60** » Ned Maj 03, 2009 1:03 pm

Hvala na brzom odgovoru.
Zasad, sa ovim Lorilom od 10mg mi je uglavnom oko 115/70 do 120/80.
Da li postoji neki nacin da se utvrdi zbog cega dolazi do hipertenzije kod osoba koje su uvek imale nizak pritisak, uglavnom 100/60?
Znam da je bensedin sedativ, ali posto sam zbog svega ovoga bas nervozna, zato ga i koristim, mada ne redovno.
Gde ste ostali, izvuklo vas vreme napolje?

drbgd · Post od **drbgd** » Ned Maj 03, 2009 8:31 pm

to je odlicna regulacija pritiska, onda nista ne treba dirati u vezi antihipertenzivnih lekova.

danka · Post od **danka** » Ned Maj 03, 2009 8:51 pm

...uuups, dupliralo mi se....

danka · Post od **danka** » Ned Maj 03, 2009 8:57 pm

danka napisao:Jasna, sve sto je rekao drbgd stoji, tj nemam ja tu sta da komentarisem (to je nas dr na forumu pored dr ivice ), ali da ti kazem kao zena zeni:

- to sto si imala TA nizak, pa ti je u menopauzi (ili mozda perimenopauzi) postao visok, to se dogadja cesto (bas tako je i meni islo, naravno kod mene je i genetski faktor i to sa obe strane).

Ali, kada se javi tada, onda i ostane zauvek sto ne vidim kao nesto strashno jer ga je moja majka imala 30 godina a umrla od neke desete boljke.

Ja sam dobia identicnu terapiju kao i ti, ali mi nije delovala, pa je malo potrajalo dok mi nije pogodjena terapija.
I da dodam jos da se neki blag anxilitik itekako dodaje terapiji (i to pod obavezno!)jer hipertonicarima je obicno nervni sistem na stand by-ju, pa pritisak lako skace - to se mora srediti i lekovima ako treba (ja imam ne samo licno iskustvo vec i iskustvo svojih roditelja - moja majka je uvek delovala kao flegmaticna persona, ali to je samo spolja, TA joj za cas skoci kada se i malo iznervira pa nece da se spusti - stalno su joj davani i blagi sedativi, ona je redovno pila lekove i punim plucima zivela zivot..ma, uzivala je u svakom trenu, nije razmisljala o lekovima koje je pila!

Tako da je to Jasna tako: jednom hipertenzija - zauvek hipertenzija, ali ako je drzis pod kontrolom, ti si zdrava zena!
poz

PS: ja sam ovde, ali se osecam.... fuj a tako trenutno i izgledam.... postoji jedno narodno kao pitanje-izreka kada vidis nekoga koji ima podocnjake, bled je , umoran i sl, pitaju ga obicno:" jel si bolan ili bolnog lecis?"
e, pa ja negujem teze pokretnog dragog, kao sto vec pre napisah... a u gipsu je jer je jurcao..... ne mogu takvog da ga grdim, ali sam ja ovde izvukla deblji kraj i stvarno ne znam kako cu ovakav tempo izdrzati par meseci.

Jasna60 · Post od **Jasna60** » Pon Maj 04, 2009 8:48 am

Ma vidim ja da ne mogu bez sedativa, bar zasad.
Jer kad osetim onu nervozu, prvo u stomaku, pa se popne gore do grudi, onda mi je bar 150/100.Ali nadam se da ce se i to smiriti kad se i ja i moj organizam priviknemo na ovo novo stanje.
Mada i ne volim mnogo taj aparat, ali doktorica mi je rekla da sad u pocetku moram cesce da merim da vidimo dejstvo lekova. Bljak.
E, Danka, stvar je u tome da se mi gore osecamo kad su drugi povredjeni, nego mi sami.

zola29 · Post od **zola29** » Pon Maj 04, 2009 1:07 pm

Jasna , upravo tako "da se mi gore osecamo kad su drugi povredjeni , nego mi sami". Jedna sam od tih. Kad nije u mojoj mogucnosti da izadjem u susret koliko bih htela i koliko je potrebno . Tad moj pritisak ide gore ili se spusti do te mere da imam u oba slucaja veoma nelagodne aritmije i sve sto ide sa tim.

Ja sam jedino svesna toga za razliku sto sam pre u takvim situacijama vise panicila jer su svi ti simtomi dosta neprijatni, a meni je trebalo dosta strucnih saveta i samo kontrole da se nosim sa tim iako i sad ako se naglo digne pritisak , ja osecam paniku.

danka · Post od **danka** » Pon Maj 04, 2009 9:43 pm

Sramota me da kazem, ali ja tesko podnosim sve te obaveze - mi smo imali svako svoje obaveze (styrogo podeljene).
Ja sada moram da obavljam i sve ono sto je on radio, a kao za inat, neka moja imovina je bas sada u fazi i gradnje (i nadogradnje iznad mene) - i ja moram da petljam sa amajstorima (to u zivotu nisam radila, dok on je expert za majstore), naprosto sve ovo prevazilazi moje snage, ali bukvalno.

Akrobacije kada mu perem kosu, pa presvlacenje, pa higijena, to angazovanje oko njega - to mi nije tesko, ali jedva da imam snage sebe da istusiram, a ovamo moram jos i da idem na gradiliste gde sam jedna totalna neznalica.....

Pa jos imam neku koznu promenu i tek danas odoh kod dr, nekako sam sumnjicava dal` je uopste pogodila sta je, ali sam skontala da verovatno nije nesto strasno.

A da ne pominjem kako se moj dragi nasao u gipsu 5-tog dana po dolasku naseg unuka, pa da ne pricam kako nisam mogla detetu da se posvetim kako sam planirala, a ko zna kada cu ga opet videla.... kao da sam sanjala da je bio....

Naravno, niko taj lom nije zeleo, pa i ne krivim nikoga, ali ne mogu a da ne pomislim da covek toh godina ipak ne treba da izigrava mladica od 25 i bez zagrevanja izvodi fudbalske bravure (da bi zadivio unuka i njegove drugare)..... the....
-------------
Zola, ja mislim da s eniko ne moze privici na aritmije, one uvek svakoga zaplase!

A gde su Minja i Majja?
Dakon?

pozdrav

zola29 · Post od **zola29** » Pon Maj 04, 2009 10:55 pm

Danka , zasto mislis da je sramota reci , kad nam obaveze dodju preko glave? A posebno jos one koje nismo trazili i ne razumemo se bas mnogo.

Jedino mozda da ti neko pomogne ako imas u nekog poverenja oko te gradjevine , koja bas sad mora da se uradi, a i oko muza zasto da ne

malo sale nije na odmet.

Uh , taj fudbal zbog unuka , mislim da je to sve prirodno da za nase voljene idemo preko svake linije samo da su zadovoljni makar i na tren, a kad su deca upitanju, tad zaista nema linije.

Ja kad sam sad bila kuci samo dva puta sam imala malo vece aritmije i povisen pritisak, koji sam sama sebi naterala bas zbog aktivnosti na koju telo nije naviknulo u toj meri. Ali znam da bih opet isto uradila pa i vise, samo za to zadovoljstvo da sam mogla bar mrvicu uraditi za najdraze .

Hvala ti na misljenju, utesno je da ni ucemu nismo jedini ma sta da nam se desava

Majja , Minjab, Dakon i ostali , verovatno su previse zauzeti zbog ovih toplih dana.