Prijatelji...:)

[halle]

Moram vam priznati da mi jako tesko pada da svojim prijateljima priznam da sam dijabeticar.Kada sam se vratila iz bolnice i krenula sa terapijom, zamolila sam roditelje da nikome ne govore o mojoj bolesti.Naravno plan nije uspeo, uostalom zivim u malom gradu...Ali nijedna drugarica me nikada ne pita da li uzimam insulin ili pak pijem tablete.Sigurno su nesto nacule, ali ipak ja nemam hrabrosti da im to priznam.Mozda gresim, ali ipak ne zelim da se prema meni ophode drugacije i osecaju sazaljenje, jer ja se osecam sjajno i sve je kao pre tj. bar se trudim da bude.
A kakva su vasa iskustva?

[sasa.k]

O mojoj bolesti zna samo nekoliko bliskih i ljudi od poverenja.
Razloga je nekoliko: ne želim da bolest nosim kao "orden" i da manipulišem njome; ne želim da, kao i ti, izazivam nečije sažaljenje ali ni zluradost nekih zlonamernih drugih.
Ne dozvoljavam da me bolest dovodi ni u superioran ali ni u inferioran položaj- mada je to paradoks o kome se može filozofirati.

[sasa.k]

I.., da, u novčaniku nosim i cedulju na kojoj je napisano da bolujem od dijabetesa 2 i koju terapiju uzimam.

[Diabeta]

Sto se ne uclanis u beogradsko udruzenje, pa u novcaniku nosis clansku kartu na kojoj sve to pise, uporedo i na engleskom

[mary]

Ja mislim da nema razloga da se bilo šta krije! Da li će te sažaljevati ili ne to zavisi samo od toga kako se ti postaviš prema onome što ti se dešava. Moji prijatelji svi znaju i nikada nisam primetila sažaljenje u njihovom odnosu jer ja i dalje živim kao i pre, pa možda čak i bolje i aktivnije.

[kozelj]

Mislim da je važno da ''okolina'' zna od čega boluješ i naročito treba da zna kako da reaguje na neželjene situacije (hipo napr.)...

[sasa.k]

Diabeta, hvala na korisnoj informaciji. Bila mi je nepoznata. Očigledno je nepoznata i lekarima, jer mi do sada niko nije spominjao tu mogućnost.

[Angel_bg]

Ja sam isto,na samom pocetku krila da imam dijabetes,vise iz razloga sto ja sama nisam mogla da se pomirim sa tom cinjenicom nego zbog toga kako ce drugi reagovati na to.
Danas je sve vec mnogo drugacije! Naravno,ni sada ne dolazim sa recenicom "ja imam dijabetes" ali nije mi ni neki problem da to kazem.U ostalom,kako ce te drugi doziveti zavisi samo i iskljucivo od tebe.

[sasa.k]

Iskustvo mi pokazuje da to kako nas drugi doživljavaju, ne zavisi samo od nas. Iluzija je da mi imamo kontrolu nad drugima, nad njihovim mišljenjem, osećanjima, stavovima. Sve su to promenljive kategorije, na jednu ili drugu stranu (što se može zaključiti i po sebi).Mislim da "doživljaj drugih" i ne treba da bude presudan za doživljaj samoga sebe. Drugi jesu naša "ogledala", ali ima ih i "iskrivljenih".
Naravno, ovo je samo moje iskustvo. I možda se ne uklapa u ovu temu.

[Diabeta]

Diabeta, hvala na korisnoj informaciji. Bila mi je nepoznata. Očigledno je nepoznata i lekarima, jer mi do sada niko nije spominjao tu mogućnost.

Ehhhh... lekari.... Najcesce ces samo od Gradske bolnice cuti da postojimo, ostali jedva procede, ako ih bas pritisnes. Ne razumem zasto i nekako sam prestala da se nerviram zbog toga...

[Diabeta]

Krili ili ne, ali najmanje jedna vama bliska osoba treba da zna. Ja nikad nisam krila, pogotovo ne u skoli ili na poslu, gde sam se najvise trosila i gde su mi drugari i kolege priskakale u pomoc. I ne samo to, nekako je lakse kad sa nekim podelis...

[halle]

A kakva iskustva ste imali sa svojom drugom polovinom? Kako je vas decko/devojka prihvatio/la dijabetes? Sad ce mozda neko od vas da kaze ..Uhh, pa ako me voli,onda joj/mu nece biti bitno da li imam dijabetes ili pak astmu'', ali hteli mi to da priznamo ili ne-diskriminacije postoje

[sasa.k]

Ukratko, za mene, realnost je surova. Ali, nadam se boljem.

[ZOZEFINA]

Od prijatelja i kolega nisam krila iz tog razloga da bi mogli da mi priskoce u pomoc kad treba a ne da se pitaju "Pa sta joj je sad?''
A sto se decka tice e tu je bar kod mene veci problem, kad spomenem tu sitnicu da sam dijabeticar uz to idu 2 opcije: ili pobegnu odmah ili kuliraju do kraja veceri i vise ih nema:)
Sad sam nasla decka kome to ne smeta ali videcemo, bila s jednim kome isto nije smetalo ali je posle mesec dana otisao dotle a sta kad budemo imali decu... a sta ako i ona imaju... i tako dalje i tako blize, ali mi je drago sto je pokazao pravo lice posle mesec dana a ne posle godinu ili ne daj Boze i vise!
Ali ima nas raznih, u svakom slucaju zelim vam vise srece nego sto sam je ja imala

[Sladjana G.]

Mislim da vreme ucini svoje!Znate kako se kaze>ono sto me ne slomi,to me ojaca<.Svaki pocetak je tezak,pa tako i suocenje sa sredinom i primitivizmom u kojem zivimo.Mislim da treba istinu reci,ali na realan i optimistcki nacin.Naprimer,tvoj nedostatak je sto ne radi jedna zlezda i zbog toga zivis urednim zivotom,dajes sebi insulin,a sve to i nije tako lose i takvim urednim zivotom bi trebalo svi da zive.Ljudi prihvataju to na nacin na koji im vi nametnete.To kazem iz licnog iskustva.Sto se tice partnera imate prednost u odnosu na druge!Sigurni ste da se necete vezati za seljacinu koji nerazume sta je poligenetsko nasledjivanje,koji misli da je zdravlje nepromenljiva vrednost...pozdrav svima i bez kompleksa samo napred,pravi prijatelji uvek postoje!