Prijatelji...:)

[Diabeta]

Ja sam valjda u zivotu bila srecne ruke, nikada me ni jedan decko nije zbog dijabetsa izbegavao Naprotiv, uvek su mi bili podrska i to je stvarno lepo... Mada, desavalo mi se kada kazem da imam dijabetes, reakcija bi bila: "Tiii??? Nikad ne bih rek'o!" Kao da se to vidi...

[Angel_bg]

A kakva iskustva ste imali sa svojom drugom polovinom? Kako je vas decko/devojka prihvatio/la dijabetes? Sad ce mozda neko od vas da kaze ..Uhh, pa ako me voli,onda joj/mu nece biti bitno da li imam dijabetes ili pak astmu'', ali hteli mi to da priznamo ili ne-diskriminacije postoje

Ja isto nisam imala losih iskustava sa suprotnim polom,ali...
Mozda zato sto sam zensko,svaki od njih se nekako previse brizno osecao prema meni,a to mi se ne svidja.Stalno me pita da li mi je dobro,dal je sve o.k. kao da je meni uvek lose.To je za mene jedini problemcic,mada i nije neki!

[halle]

Pa dobro, ja sam jos "mala", tako da mi veze sa momcima bas i nisu toliko ozbiljne, da bih im priznala da bolujem od dijabetesa...ali nekada se zapitam kako bi reagovali, pa sam zato postavila ovo pitanje.Sve u svemu , vasa iskustva nisu tako losa.
Ali nije ni njima lako.Ipak cinjenicu da se svaki dan spricamo, svako drugacije dozivljava:-?

[Diabeta]

Da, zato sto im prvo pada na pamet ona ogrooomantna igla i injekcija penicilina! Kad vide da to nije nista, odmah druga prica...

[mary]

Ja moram da priznam da imam kompletnu podršku sa svih strana i zaista ne vidim problem. Ali, ako je neko toliko primitivan da ne može da svari situaciju, pa onda ti takva osoba i ne treba!!!

[K.Sladjana]

Veliki sam protivnik tog skrivanja bolesti, nikada to nisam radila za ovih 30 i vise godina...pa bre, toliko nas mnogo ima vec...Jedan primer krajnosti je moja bratanica koja je krila bolest kada se udala, davala je insulin kad je stigla i kad je niko nije gledao...umrla je u 27 godini