Pozzz svima,
evo tek danas sam otkrila ovaj forum, bas ste me odusevili!
Imam 23g, otkrili su mi hepatitis C, pre dve godine, nije utvrdjeno odakle mi, nisam se drogirala, nisam svesno dolazila u dodir ni sa cijom krvlju, a seksualni odnosi...dr iz vince mi je tada rekla da hcv nemam duze od pola godine, a u tom periodu ih nisam imala, inace uvek sam koristila zastitu, tako da nikad nije utvrdjeno odakle mi...nebitno je sada to.
Do sada virus je bio skoro neaktivan, pre godinu i po dana kada su mi radili biopsiju, nije bilo fibroze, ali u poslednjih pola godine, vrednosti transaminaza su mi se dosta povecale, sa 45 koliko su bile skocile su na 130...konstantno osecam trnjenje sa desne strane, ali u poslednjih par nedelja bas jak umor. Imala sam upalu pluca, pa mi je doktorka prepisala hemomicin, 2 kutije sam smazala kapiram da mi su se transaminaze zbog toga povecale i da ce se mozda smanjiti...ali me brine ovaj umor! Jedva ujutru ustajem iz kreveta, mogu da zaspim kad hocu i gde hocu, samo da zatvorim oci, noge mi se naduvaju, doduse to sa nogama je od pre 1-2g...ali sve se teze drzim na nogama.
Da li to ima veze sa hcv-om i kako mogu da sebi pomognem???
Idem inace kod prof Jankovica u klinickom, ali i mi je rekao da ne dolazim na kontrolu dok ne zavrsim sa endokrinologom.Inace imam problema sa polnim hormonima, trenutno sam neplodna, estrogena nemam skoro, ono 21dan je bio 1,5 a donja granica je 9 ili tako nesto...ali hormone ne mogu da pijem zbog jetre.Dosta se gojim zbog usporenog metabolizma, pa su mi rekli da moram prvo na dijteu od 1800kal tako mi je prepisao endokrinolog, pa u maju kod njega na konsultacije...sve se nesto ceka, znaci kod endokrinologa u maju, a to znaci da pre jeseni ne idem kod gastro...a ja cu zaspati zimskim snom do tada
Moze li me neko posavetovati?Bila bih vam zaista zahvalna!
pozzz
tweety

Tweety, dok nam se ne javi dr, da ti kazem, hepatitis c se leci, a taj umor koji ti smeta, jednostavno ide kao simptom. A sto se tice toga koko si ga "zaradila", mozda i od nesterilisanih instrumenata ako si imala neku operaciju, zubar...
Pozdrav, i samo uporno!

Hvala na podrsci, zaista znaci!
Znam ja da se leci, samo jos da mi se dovoljno pogorsa stanje da stanem na listu za pegazis...sve mi je jasno Razumem i zasto se ceka i celu proceduru, ali me zaista psihicki umara cekanje, dr me pogleda na 2minuta i ni na jedno pitanje ne odgovara...ali sve je to normalno
Eh, operisala sam davno umnjake, ali na stomatoloskom faksu, dr Andric me je operisao, iskreno ne verujem da sam tamo dobila...ko ce ga znati, ne interesuje me da saznam, imam ga, to je cinjenica i zivot tece dalje, nema tu filozofije! Eh da mi je jedini problem hepatitis, gde bi mi kraj bio
Ovaj umor me zbunjuje jer je dosta naglo doslo do njega, pogorsanje nisam ocekivala ovako rano, a imam po ceo dan obaveza, koje zbog njega ne mogu da izvrsim kako treba! Onesvestila sam se pre neki dan na faksu, tj samo sam izgubila ravnotezu i tresnula dole, za malo da udarim glavom o radijator, ne mogu da se koncentrisem...zivot ide dalje, ne staje, tako da mi ovo smeta, niko u zivotu nece mene da ceka da dodjem sebi! To me iritira ponekad, i ljudi u studentskoj...ne volim to zavlacenje, reci istinu, znam ne znam, tako je ovako je, nemam vremena za polovicna resenja, ne volim ih!
Samo me je brinuo umor, da li je od hcv-a ili ne, kako sa njim, sta da radim, koja su tudja iskustva...svako od nas inace ima neki problem, ja imam ovo, neko nesto drugo...to je zivot, ali ga je sjajno ziveti!
Veliki pozz
nadam se da ce se neko od lekara javiti

Znam da ocekujes doktora kad ono ja .

Doduse kakve sam sve zdravstvene probleme imala ladno mogu da prodjem kao doktorka.

Ja sam skoro radila testove na sve vrste hepatitisa i cekala sam rezultate mesec dana ( a keva mi radi u zdravstvu i sve je islo preko veze )

Na kraju nije hepatitis ali jetrini enzimi su i dalje visoki i niko nezna zasto.
Uporedo sam lecila helikobacter pilori pa sad cekam i te rezultate. Tako da se kod mene sve to pomesalo.

Da li postoji mogucnost da ti se spava od lekova?
Neki lekovi stvaraju umor .

Da li mozes da odes kod privatnika za sve te preglede pa da malo ubrzas stvari?

Izvini sto neznam sta drugo da ti kazem

Pozdrav

hvala ti na postu!!!!
ocekujem izmedju ostalog i dr, ali ocekivanje je samo moj problem, niko nije kriv sto ja ocekujem...
elem, izmedju ostalog kazem, jer si i ti neko koga sam ocekivala, osoba dobre volje, kojoj jeste stalo i zato ti hvala!
ma, ne pijem lekove, pa ne moze od toga, kazu to je simptom bolesti, kada se virus replikuje, sto se brze replikuje veci umor, a opet sve je individualno, kod nekog ima kod nekog nema tih simptoma...
Zao mi je sto se i ti patis sa analizama od citave vecnosti, doduse, ja sam imala "vezu" za vincu, kad su mi radili pcr test, a ostalo, pa nisam nesto cekala za analize pricam...inace, najvise volim zakazivanje kod dr-a...ali sta da se radi, ne mogu ni oni sve da stignu! Ne volim generalizacije, ima sjajnih lekara, ima i onih ne divnih, ima nekih za koje se zaista pitam ko im je dao diplomu...ali valjda sto smo svi osetljivi na zdravlje pa nam je to najuocljivije, ali tako je u svim profesijama!
ni meni hcv nije jedini problem, ali sve je to za ljude, sve to mozemo da preokrenemo na svoje dobro!
drzim ti palceve da ti se smire transaminaze, da bude sve ok i da makar saznas brzo sta je po sredi, cekanje ubija!
veliki pozzz i hvala jos jednom!

Opet ja

Ja u ponedeljak idem na gastroskopiju da vidim da nije cir na zelucu ili dvanaestopalacnom crevu, posto mi nisu prestali bolovi ni posle terapije antibiotikom.

Recimi sta ti u stvari cekas?Neke rezultate?Zasto nekrenes sa terapijom za Hep C ?

Pozdrav tweety, sada sam tamo procitala tvoj post, i nadjoh te ovde........


Posto se u C razumem mnogo bolje nego u B, ja sam ti na raspolaganju za svaku nedoumicu ako je imas!!


Umor jeste jedan od simptoma hepatitisa, i to bas takav kakvim ga ti opisujes. Verovatno znas i sama da se kod C retko kada simptomi i jave.


Kakav ti je PCR??!! Koji si genotip, koliko kopija virusa imas u krvi??!!

Pozdrav svima!!!
Eh, sta cekam ponekad ne znam ni sama!
Salim se naravno, zaista ne verujem u slucajnosti, verovatno sam ovu bolest i dobila da bih se malo smirila, da naviknem da ne postoji odmah i sada, to je poenta.Samo nesto cekam, od par nedelja do par meseci, kada cujem od dr-a samo polako, dodji za par meseci za kontrolu pa cemo videti, meni se na pocetku dizala kosa na glavi, a onda sam se smirila...
Za lecenje je pre 2g bilo rano, prosto bolest je tek pocinjala i ona se ne leci dok ne dodje do ozbiljnih ostecenja jetre, bar ne ovde u zemlji Srbiji, preko socijalnog...to jeste malo cudno na prvi pogled, ali kada se uzme u obzir da su ti lekovi kako razumedoh stetniji ako ne i od hemoterapije, da sem osusenih delova jetre (virus dovodi do fibroze tj susenja jetre) on zakaci i ove ok i daje ni malo sjajne propratne efekte, pa i ja bih cekala
To se posle resi, jetra se lepo regenerise, tako da problema nema, samo treba biti strpljiv
To je otprilike ukratko sta cekam, cekacu...pa mozda ne dugo, a mozda par godina i vise, ko zna!
Sto se tvojih bolova tice, ne bih znala kako da ti pomognem, sad cu i ja da zvucim kao i moji dragi dr-i, ali polako, sve dodje na svoje ili ti nicije nije gorelo do veka
Mislim da je sjajna "terapija" da se opustis i da radis ono sto te ispunjava, sto te cini srecnom, a ne da vreme provodis u 24h iscekivanju, zaokupi svoje misli...bolesti koje imamo, pa cinicemo sve da se sredi situacija, ali nista ne ide preko noci, niti na silu, cuvaj svoj mir!
Javi sta su ti rekli u ponedeljak, zbog cega ti je to stanje!

Majjo, vidim da smo se nasle
Sto se pcr tice, tada ga nisam radila, rekao mi je prof da nema potrebe...ja sam na svoju ruku uradila u vinci deo tj znam da sam genotip 1b, ali posto sam sama to ispitivala, nisam ni znala sta da ispitujem, pa nisam trazila da mi vide koliko imam kopija u krvi..
Tada sam bila potpuno van tokova, a sta klinka zna
Trebalo bi da uradim i taj test, ali iskreno, sada nisam finansijski u mogucnosti da odvajam pare i za to.To mi jeste prioritet, ali moji prihodi su 8000 dinara mesecno, morace da saceka
To je vec druga prica...
Svakim danom sam sve umornija, ali pocecu da se privikavam, nazalost ne nalazim razumevanja u porodici za to sto mi se stalno spava, ali i to ide u rok sluzbe...
Nadam se da ce ovaj umor prestati brzo, danas sam morala da propustim par predavanja na faksu, sedela sam 4h, ali kako nemam pauzu, uspavala sam se na poslednja nisam mogla fizicki da odem.
Predavanja su mi obavezna, pa sada,ako ni sledece nedelje ne budem mogla da ih pratim onda je gotovo, necu moci da ih polazem...no, ni to nije strasno ne radim nista po svaku cenu.Inace mi je raspored takav da sam bar po 5h na predavanjima, utorkom cak 11h neprekidno, a jos 2dana imam po 7h...to je za mene mnogo!
Uh ja se raspisa
Nedoumica? Imam ih mlogo, ali ne za hcv, nego za zivot
Hvala ti ako mi bude palo na pamet, ako me nesto bude mucilo, znacu kome da se obratim!
Hvala ti!!!!
Veliki pozz za sve

Uh, bas si se "usrecila" sa genotipom....... ...isto kao i moj muz!!

Samo da ti kazem, broj kopija virusa je vrlo bitna stavka u odredjivanju kada je povoljan momenat za pocetak terapije. I moj muz ima I stepen fibroze, ali je imao 1.500.000 kopija virusa, pa su ga ubacili u taj "program" besplatne terapije!!

Ne znam kako bi bilo da odes na Infektivnu kliniku i tamo otvoris karton, cini mi se da su oni "brzi" od ovih "tvojih".........ako ne uzmes u obzir procedure i cekanje. Ne znam da li je to moguce, obzirom da vec imas karton na VMA ili sta si rekla, gde si sve to radila?!! A na Infektivnoj ti oni urade PCR test i ne placas ga nista, ako imas regularno zdravstvenu knjizicu.

I po meni je suludo cekati da propadne jetra vise, pa onda krenuti sa terapijom. A da je teska-jeste!


Sto se umora tice, moras da slusas svoje potrebe i da odmaras, a ja cu sada pokusati da pronadjem jedan sjajan tekst, pa ga imaj uz sebe, i daj ga drugima ako je potrebno.......

Odoh da ga pronadjem, vidimo se uskoro!!

From:Susie-Hepatitis C Association
To: ONIMA KOJIH SE TICE
Subject: Pismo obolelih o d hepatitisa C



inspirisano pismom Beka Oberina



Nakon sto obolite od hepatitisa C, kao i od bilo koje hronicne bolesti koja nije uocljiva, zivot koji ste jednom poznavali vise nije isti. Samo zato sto te promene nisu vidljive ne znaci da ih nema i da ih ne osecamo.


Vecina ljudi ne zna sta je hepatitis C i ne moze zamisliti sta znaci ziveti sa hronicnom bolesti. U nadi da ima onih koji to zele razumeti, evo sta bih zeleo da saznate o nama.

Shvatite, molim Vas, da to sto smo bolesni ne znaci da smo prestali biti ljudi sa istim onim osecajima koje prozivljavaju i zdravi. Neki od nas moraju pazljivo rasporedjivati svoje vreme kako bi sacuvali ono malo snage koju imaju. Kada nam dodjete u posetu mozda necemo biti zabavni, ali i dalje volimo i cenimo Vase drustvo. Neki od nas zabrinuti su za svoje poslove, skolovanje, porodicu. Najveci deo vremena zeleli bismo slusati sta se dogadja u Vasem zivotu, kao i da podelimo sa Vama svoje zivote.

Shvatite, molim Vas, da se moze biti sretan i kada nisi zdrav. Kada imate grip osecate se prilicno lose, a mi smo bolesni vec godinama. Ne mozemo se osecati lose svo vreme. Sta vise, vecina nas nastoji ne osecati se lose. Zato kada razgovarate sa nama i mi Vam izgledamo srecni, to znaci da mi zaista jesmo srecni. Samo to. Ne znaci da nismo bolesni, da nas nesto ne boli, da nismo umorni, to ne znaci da je pronadjen cudotvorni lek od kojeg smo odjednom ozdravili. Molim Vas nemojte reci: "Izgledas kao da ti je bolje!!!" Ne, ne izgledamo bolje, mi smo samo srecni. Slobodno primetite nasu srecu, samo nemojte pretpostavljati da nam je bolje.

Shvatite, molim Vas, ustati i biti akrivan petnaest ili dvadeset minuta, ne znaci nuzno da mozemo biti aktivni pola sata ili citav sat. Vrlo je verovatno da cmo posle petnaest minuta iscrpiti svoje mogucnosti i da ce nam trebati vremena da se oporavimo. Setite se, da kad odigrate zustru partiju tenisa ne mozete to ponoviti iznova i opet, nekoliko puta zaredom. Takav je osecaj posle bilo cega sto mi radimo.

Shvatite, molim Vas, da je svaka hronicna bolest cudljiva. Moguce je da jedan dan imamo snage za setnju parkom ili za kupovinu, a vec iduceg smo bez imalo energije. Ne govorite nam molim Vas: "Kako to, pa juce si mogao!". Ako zelite da nesto ucinimo, samo pitajte i mi cemo Vam reci imamo li snage. Ukoliko je neophodno da otkazemo dogovor sa Vama u poslednjem trenutku, molim Vas, ne shvatajte to licno. Ima dana kada se osecamo odlicno, a onda se iznenada sve promeni i preplavi nas osecaj umora.

Ne pitajte nas, molim Vas, kako smo dobili ovu bolest. Ima puno nacina da se dobije hepatitis C. Neki od nas su naivno eksperimentisali sa ubrizgavenjem droga, jos dok su bili maldi i nepobedivi. Neki od nas su rodjeni sa hemofilijom i krvni derivati ih odrzavaju u zivotu. Neki od nas su primili transfuziju pre 1992. godine. Neki su od nas hrabri veterani koji su se hrabro borili za svoju domovinu, a neki su od nas bubrezni bolesnici na dijalizi. Mnogi od nas ne spadaju u ove rizicne grupe, i ne znaju kako su dobili hepatitis C. Ako zazelimo sa Vama razgovarati o tome, to cemo i uciniti. Molim Vas, ne bojte se da nas zagrlite, da nas poljubite, da nas uhvatite za ruku. Zaraziti se mozete samo ako se Vasa krv pomesa sa nasom.

Shvatite, molim Vas, ako Vam kazemo da moramo sesti, prileci ili popiti svoje lekove, to moramo uciniti odmah. Hronicna bolest ne ceka prikladan trenutak. Niko ne voli da prekida ono sto radi da bi se pobrinuo za svoje zdravlje. Zapamtite, mi ovo nismo trazili. Mi zalimo za svojim zivotima kakvi su bili pre ove bolesti kada smo slobodno isli za svojim snovima i svojim nadama. Nadamo se da razumete.

Evo i mene
Ovaj tekst sto si postavila jako me je rastuzio, valjda se ja tek sada, posle dve godine saznanja da sam hcv+ zaista suocavam sa bolescu,pa mi ovaj tekst zvuci jako tuzno. Previse je melanholije u njemu, pogotovo poslednja recenica, sestro slatka, dokusurila me je! Ne bih ja na to gledala tako crno, da, ponekad me uhvati takvo razmisljanje, ali se trudim da ga izbegnem!Ma i sada mozemo ici slobodno za svojim snovima, ne zalim za prethodnim zivotom prosto verujem da je ovo na neki nacin dobro za mene! Nije ovo najcrnje sto se moze desiti, naprotiv..zivot treba ziveti, kvalitetno, ispunjeno, pa makar ga ziveli pet dana!Hepatitis me ne sprecava da volim, da budem voljena, da budem covek, da pomognem drugome, da se smejem, da skacem od srece, da citam, da ucim, radim, druzim se sa ljudima, da radim na sebi, duhovno, emotivno kako god...sve je u nasoj glavi!
Moramo da mislimo pozitivno, da pronadjemo prave vrednosti i smisao zivota...ja sam smisao pronasla pre nego sto sam saznala za ovo, znala sam da sam krenula putem koji ni malo nije lak, kroz uska vrata, ali znam i svakog trenutka otkrivam kako je to za mene pravi put, ispunjen srecom!
Bilo mi je par puta jako tesko, jedna poznanica koja je tada bila u drugom stanju nije htela da pije kafu sa mnom, navodno, mora da se pazi u trudnoci pa eto predostroznosti radi bolje da se ne vidjamo Nisam se naljutila ali vise se nismo cule...prvi susret mog brata sa mnom posle otkrivanja hcv bio je malo neprijatan, kao da sam extra zarazno bice sa kojim je neprijatno sedeti u istoj prostoriji, ali i to je proslo, to je samo neznanje, on za razliku od te poznanice je slomio svoju sujetu, izvinio se i edukovao malo bolje!Hvala mu, ljudima je tesko da priznaju da su pogresili, tako da je vec sledeci put bio ok
Ma, bila sam i na infektivnoj, icicu sada ponovo, da vidim za pcr, tamo su mi otkrili, dr koji me je primio rekao mi je : "pa dobro, imas hcv, to nije strasno, dobra si ti, dodji za par godina, sada je sve ok, zivi normalno"
tako mi je saopstio rezultate, a za pitanja nije imao vremena, pa vise nisam isla tamo.
Ma neee, ne na vma, bila sam u Vinci, samo da mi rade pcr, ali bez genotipa, tamo sam za dz radila
Radili su mi biopsiju na klinickom, nemam fibrozu, rekose da dodjem za 2g na ponovnu evaluaciju bolesti, to je sad, u avgustu...
Cim pronadjem rupu u vremenu, verovatno sledece nedelje, oticicu na infektivnu posto se stvari menjaju, ovaj umor me ubi, transaminaze ne padaju...
Povrh toga imam pesak u bubrezima, vidim da imam Ca Ox u urinu, a i zeludac mi je otisao, bez ranisana nisam ziva
Citala sam tvoje iskustvo...nadam se da sa gvozdjem necu imati problema, uvek sam bila anemicna Kako ti je sada muz??Jer mu se zavrsila terapija? Kako je?
Ja sam se na pocetku dosta plasila svega, naravno to sam bila potisnula duboko, ali isplivalo je.Sama sam, imam majku sa kojom zivim, naravno, ona me voli najvise na svetu, samo neke stvari ne razume...npr taj umor, ne moze da razume odakle to, pa kakve veze ima sa bolescu, kako sam ja to sad komirana, u stanju da spavam do 11h, a pri tom legnem u 3h nije da spavam po 15h...razliciti su nam pogledi na svet, a ona znam da se brine, samo iz te brige obe imamo glavobolje
Drugog nikog nemam, gomila prijatelja je naravno tu, ali mojom krivicom samo onda kada njima nije dobro.Za to sam ja kriva, gospodjica dezurni terapeut pa me je plasilo kako cu sama kroz to da prolazim!
Sada vise nemam te strahove, prosto sam sazrela...
Ovo otkrice je za mene bilo predivno, pocela sam da citam vase stare postove, zaista me tesi da postoji ovo mesto, da podelimo svoja iskustva i da podrzimo jedni druge, da pronadjemo objasnjenja i smirimo strahove...
Ni sa kim o ovome ne pricam, ne zelim nikog da opterecujem, ne razumemo se Ne volim da me iko sazaljeva, Bogu hvala, imam 2 ruke i 2noge, mogu da radim, da zivim normalno...sazaljenje na podnosim!
Desavalo mi se nekoliko puta da moram da tesim ljude sto sam JA bolesna malo sam umorna od toga!Ne zameram im, verovatno bih i ja bila ista na njihovom mestu, ko zna!
Mogu da kazem da mi je ova bolest donela i mnogo toga dobrog, mnogo prilika da ojacam, postanem svesna sebe, da se promenim, budem bolja, zivim bolje, sprecila me da ne vidim dalje od svog nosa...ali ja sam imala srece, nisam zivela u raju ni pre toga, ovo je samo prosirilo vidike!
Bogu hvala na svemu, Bog dao, Bog uzeo, nek je blagosloveno ime Gospodnje!
veliki pozzz
nadam se da se citamo uskoro i hvala jos jednom!

Evo i mene
Ovaj tekst sto si postavila jako me je rastuzio, valjda se ja tek sada, posle dve godine saznanja da sam hcv+ zaista suocavam sa bolescu,pa mi ovaj tekst zvuci jako tuzno. Previse je melanholije u njemu, pogotovo poslednja recenica, sestro slatka, dokusurila me je! Ne bih ja na to gledala tako crno, da, ponekad me uhvati takvo razmisljanje, ali se trudim da ga izbegnem!Ma i sada mozemo ici slobodno za svojim snovima, ne zalim za prethodnim zivotom prosto verujem da je ovo na neki nacin dobro za mene! Nije ovo najcrnje sto se moze desiti, naprotiv..zivot treba ziveti, kvalitetno, ispunjeno, pa makar ga ziveli pet dana!Hepatitis me ne sprecava da volim, da budem voljena, da budem covek, da pomognem drugome, da se smejem, da skacem od srece, da citam, da ucim, radim, druzim se sa ljudima, da radim na sebi, duhovno, emotivno kako god...sve je u nasoj glavi!
Moramo da mislimo pozitivno, da pronadjemo prave vrednosti i smisao zivota...ja sam smisao pronasla pre nego sto sam saznala za ovo, znala sam da sam krenula putem koji ni malo nije lak, kroz uska vrata, ali znam i svakog trenutka otkrivam kako je to za mene pravi put, ispunjen srecom!
Bilo mi je par puta jako tesko, jedna poznanica koja je tada bila u drugom stanju nije htela da pije kafu sa mnom, navodno, mora da se pazi u trudnoci pa eto predostroznosti radi bolje da se ne vidjamo Nisam se naljutila ali vise se nismo cule...prvi susret mog brata sa mnom posle otkrivanja hcv bio je malo neprijatan, kao da sam extra zarazno bice sa kojim je neprijatno sedeti u istoj prostoriji, ali i to je proslo, to je samo neznanje, on za razliku od te poznanice je slomio svoju sujetu, izvinio se i edukovao malo bolje!Hvala mu, ljudima je tesko da priznaju da su pogresili, tako da je vec sledeci put bio ok
Ma, bila sam i na infektivnoj, icicu sada ponovo, da vidim za pcr, tamo su mi otkrili, dr koji me je primio rekao mi je : "pa dobro, imas hcv, to nije strasno, dobra si ti, dodji za par godina, sada je sve ok, zivi normalno"
tako mi je saopstio rezultate, a za pitanja nije imao vremena, pa vise nisam isla tamo.
Ma neee, ne na vma, bila sam u Vinci, samo da mi rade pcr, ali bez genotipa, tamo sam za dz radila
Radili su mi biopsiju na klinickom, nemam fibrozu, rekose da dodjem za 2g na ponovnu evaluaciju bolesti, to je sad, u avgustu...
Cim pronadjem rupu u vremenu, verovatno sledece nedelje, oticicu na infektivnu posto se stvari menjaju, ovaj umor me ubi, transaminaze ne padaju...
Povrh toga imam pesak u bubrezima, vidim da imam Ca Ox u urinu, a i zeludac mi je otisao, bez ranisana nisam ziva
Citala sam tvoje iskustvo...nadam se da sa gvozdjem necu imati problema, uvek sam bila anemicna Kako ti je sada muz??Jer mu se zavrsila terapija? Kako je?
Ja sam se na pocetku dosta plasila svega, naravno to sam bila potisnula duboko, ali isplivalo je.Sama sam, imam majku sa kojom zivim, naravno, ona me voli najvise na svetu, samo neke stvari ne razume...npr taj umor, ne moze da razume odakle to, pa kakve veze ima sa bolescu, kako sam ja to sad komirana, u stanju da spavam do 11h, a pri tom legnem u 3h nije da spavam po 15h...razliciti su nam pogledi na svet, a ona znam da se brine, samo iz te brige obe imamo glavobolje
Drugog nikog nemam, gomila prijatelja je naravno tu, ali mojom krivicom samo onda kada njima nije dobro.Za to sam ja kriva, gospodjica dezurni terapeut pa me je plasilo kako cu sama kroz to da prolazim!
Sada vise nemam te strahove, prosto sam sazrela...
Ovo otkrice je za mene bilo predivno, pocela sam da citam vase stare postove, zaista me tesi da postoji ovo mesto, da podelimo svoja iskustva i da podrzimo jedni druge, da pronadjemo objasnjenja i smirimo strahove...
Ni sa kim o ovome ne pricam, ne zelim nikog da opterecujem, ne razumemo se Ne volim da me iko sazaljeva, Bogu hvala, imam 2 ruke i 2noge, mogu da radim, da zivim normalno...sazaljenje na podnosim!
Desavalo mi se nekoliko puta da moram da tesim ljude sto sam JA bolesna malo sam umorna od toga!Ne zameram im, verovatno bih i ja bila ista na njihovom mestu, ko zna!
Mogu da kazem da mi je ova bolest donela i mnogo toga dobrog, mnogo prilika da ojacam, postanem svesna sebe, da se promenim, budem bolja, zivim bolje, sprecila me da ne vidim dalje od svog nosa...ali ja sam imala srece, nisam zivela u raju ni pre toga, ovo je samo prosirilo vidike!
Bogu hvala na svemu, Bog dao, Bog uzeo, nek je blagosloveno ime Gospodnje!
veliki pozzz
nadam se da se citamo uskoro i hvala jos jednom!

Nije mi bila naera da te rastuzim ovim pismom, izvini


Sve sto si ti napisala, i sve kroz sta prolazis, i svako tvoje razmisljanje je identicno kao i kod ostalih koji otkriju da nose virus!! (kao i nas koji smo verni pratioci obolelih ). I mene je nateralo sve ovo na duboko razmisljnje, iako me je sve to slomilo, ojacalo me je u smislu da se ne treba olako predavati i prepustati bolesti! Treba se boriti i to svim raspolozivim sredstvima!


Sto se tice okoline.........pa, kod nas je bilo raznih, od onih koji se otvoreno plase i to i priznaju, preko onih koji samo govore "ma ne plasim se, hajde, kad cemo da se vidimo, a pri tom ih je strah i da pruze ruku (i meni i njemu) kad se sretnemo, i naravno, proslo je vec godinu dana a nismo se ni culi ni videli , do onih koji su obavesteni o tome i koji povremeno i dodju ili nas pozovu u goste, preko onih koji samo kurtoazno pozovu da pitaju za stanje, do onih koji niti zovu, niti pitaju, a na ulici okrenu glavu ili predju na drugu stranu!

Ok, ne krivim nikoga, svi se mi plasimo, narocito nepoznatog, (ja sam u pocetku bila oduzeta od straha i da sam mogla u skafanderu bih isla po kuci -sto i nije tako pohvalno, ali tako je bilo, iskreno pisem), ali sam onda dala sve od sebe da sto vise saznam o bolesti, o nacinu prenosa i zaraze, i glavni adut u toj borbi mi je bio "ako se za tri godine zajednickog zivota i bez ikakve zastite nisam zarazila, ne vidim zasto sada dizati paniku??!!!". Ok, mere predostroznosti su uvek prisutne, ali mi je vazno da sam shvatila da je potrebna njegova krv i moja otvorena rana da bih se zarazila, i tako sam se ja "prizvala pameti" i prestala da se plasim u onolikoj meri u kojoj sam se plasila na samom pocetku.

Zato i pricam (i pisem) na sve strane o tome, da bih olaksala ljudima koji se tek sada suocavaju sa time (kako zarazeni tako i oni koji su u njihovoj okolini), jer dovoljno je saznanje da je neko bolestan, a uzasno je tesko kada se naidje na veliki pritisak, odbacivanje i osudu od okoline!! A kroz sve to smo i mi prosli!!

Najveci neprijatelj je neznanje i ja se iz sve snage trudim da oteram to neznanje, i da bar najblizoj okolini (i svima redom ovako preko neta) pokusam da objasnim da nema potrebe za odbacivanjem, da nema potrebe za osudjivanjem, jer NIKO od nas ne zna sta ga ceka iza ugla i koga ce da "napadne" nesto!! Ova bolest (kao u ostalom i sve druge), ne biraju ni pol, ni godine, ni rasu, ni versku pripadnost......moze je dobiti svako!!

Eto i to sam naucila, da se neke ruzne stvari ne desavaju samo "nekim tamo ljudima", vec i nama dragima, ljudima u nasoj neposrednoj okolini, i nama samima!!


Mi imamo jos 7 nedelja ljute borbe, sto i nije tako malo, ali u odnosu na 41 koja je za nama, ovih 7 je "nista"!!! On je dosta lose, na izmaku je snage, krvna slika je jako losa, smrsao je 15 kg, opada mu kosa........ , ali kazu da se sve to vrati u normalu za par meseci nakon prestanka sa terapijom. Samo da izgura jos ovih 7 nedelja trovanja lekovima, a onda se nadam da ce biti lakse, mada sapAtnici kazu da nevolje pocinju sa prekidom terapije, ali kazu da se i to da preziveti. Najora je depresija, ali je dobro saznanje da kad se organizam iscisti od terapije prodje i ona! Iskreno se nadam da ce biti tako!

uff ovakve stvari me nateraju da se duboko zamislim... zasto... tesko je, verujem, ali ti si tweety_girl, vec savladala ogroman kamen spoticanja, volja, vera, snaga. Svaka cast!!! Bice to dobro, samo treba izdrzati .
Majja, cestitke i tebi, savladacete vas dvoje sve.

Majjo, ne brini se, nemoj da ti bude zao za poruku, ne sekiraj se
Prosledila sam je nekim mojim prijateljima, oni su se odusevili
Ja licno slicne stvari ne volim, jer kroz tu neku pozitivnu stranu, dozu optimizma, slicne stvari imaju i jednu notu ocajnickog u sebi, koje se mozda nesvesno uvuku pod kozu...ne, odbijam da prihvatim da je moj zivot zavrsen, da su moje zelje pale u vodu i da je sve ponisteno, ne mogu, prosto, zivot u meni mi govori suprotno, vera mi govori suprotno!Ako tako gladamo, onda sada svi treba da dignemo sve 4 u vis i da sve stane, jer eto svi cemo umreti jednog dana...nije nego! Ovo su samo moja razmisljanja, i nadovezuju se na poruku, svako od nas dozivljava drugacije stvari!
Hvala tebi sto me bodris, sto bodris muza, sto si ostala tu, sto dajes sve od sebe!!!Retki su takvi ljudi!!!
Ja nisam imala toliko napada okoline, cak suprotno, masa ljudi oko mene pojma nema sta je hcv ali se ne plasi, misle valjda da je to kao grip, sta znam, nisam cak ni sa deckom imala problema, u smislu da ne mogu da nadjem decka zbog toga...doduse, verujem da je veza jedno, a brak drugo, pa cemo videti...sada sam sama, ali ne zbog toga
Zao mi je sto vi prolazite kroz tolika odbijanja sredine, prijatelja, porodice...zaista ne smem da pretpostavim kako je to tesko
Ali gledaj i to nekako pozitivno, oni su na gubitku! Ne ljutite se na njih, oni ne znaju, zaista ne znaju sta rade, a da ih lepo suocis sa cinjenicama, gledali bi te belo Oni gube mnogo vise, gube prijatelje, gube sve!
Naterale su mene druge stvari na razmisljanje, ja sam neki cudan slucaj, hepatitis mi je samo bio nastavak, meni to valjda nije najgore sto moze da se desi, zdravlje?!imas ga danas, sutra ne...
Drzim vam palceve!!!!!Jos samo 7nedelja dakle, videces bice sve to dobro na kraju, glavnica je prosla, ne gubite tnadu sada!Znam da je to maraton, i da ste dosta snage potrosili, ali samo udahnite duboko, svako od nas ima snage, zilavi smo mi ljudi, i ma koliko to poricali, zelja za zivotom je dosta jaka!!!Pazi, ja ne znam sta sme sta ne sme da jede, a da pije npr sok od cvekle il tako nesto za k sliku?Da li bi to pomoglo??
Lako ce se ugojiti, to je najmanji problem, a kosa ce izrasti, sve se to da resiti, iako znam da boli, znam da je tesko, samo da on, a i ti psihicki bude ok, tek vas zivot ceka, uzmite planirajte dalje, neki odmor tamo letos, nke izlete, opustanja u prirodi, da skrenete misli sa sadasnjosti, aj pa mora da ima snage ako ce da trckara za decicom cuvajte zivce za klince procice sve to jednog dana, sta je jos 7 nedelja spram zivota, samo polako, samo pozitivno, smejte se sto vise,salite, gledajte filmove, igrajte se, kao deca, sto da ne
Zaista ne znam sta pametno da kazem kako da ti pomognem???
mi smo tu da bodrimo, ako nesto treba, ako nekako mogu da ti pomognem, samo reci, i ja sam u bg-u, mozemo neku kafu da organizujemo videces bice sve dobro!!!!!!!gore glavu, mozete vi to!!!!
saljem ti veliki pozz ovako online!drzi se!tebi je mozda i teze, gledas ga, mislis da si nemocna, ne znas kako da mu pomognes, sta vise da uradis al veruj mi on zna da si ti uz njega, da ga volis i da mu dajes celu sebe! to osecamo mi koji te citamo, a kamoli on!!mozda to ne ume da iskaze, ali veruj mi da oseca! ovakve stvari neverovatno zblizavaju ljude!!!ne brini se!!!!
cuvaj se!
svako vam dobro zelim!!!!!