Prema nekim autorima, toksoplazmoza je najrasprostranjenije hronicno infektivno oboljenje. Procenjuje se da je 5-20 % svetske populacije inficirano parazitom Toxoplasma Gondii. Horizontalni put sirenja infekcije (sa coveka na coveka) nije potvrdjen, osim u retkim slucajevima kada se ova bolest moze preneti putem transplantiranih organa, a verovatno i transfuzijom krvi. Vertikalni put (sa majke na dete tokom trudnoce) je veoma cesta pojava. U 20-40% slucajeva inficirana majka prenese parazite na plod. Ovo se najcesce desava kod imunodeficijentnih osoba (osobe sa oslabljenim imunitetom, ili u periodima zivota kada je imunitet iz nekih razloga "oslabljen"). Trudnoca je sama po sebi "stanje oslabljenog imuniteta", pa je aktivacija toksoplazme u trudnoci cesta pojava.
Toksoplazmoza je neobicna infektivna bolest. Pored cinjenice da je jedna od najcescih infektivnih bolesti ona je u vecini slucajeva asimptomatska. Prenosioci toksoplazme najcesce su macke i, znatno redje, psi. Postoji misljenje da i neke druge zivotinje mogu preneti toksoplazmu na ljude, ali to nije pouzdano dokazano.
Dijagnoza toksoplazmoze se najcesce postavlja posle pobacaja kada pacijentkinja izvrsi pregled krvi na prisustvo anti-toksoplazmatskih antitela (IgM i IgG). Kod muskaraca se ova bolest retko dijagnostikuje zbog svog, najcesce, asimptomatskog toka. Izolovano prisustvo IgM u serumu zene (pacijenta) znaci svezu infekciju toksoplazmom. Prisustvo IgM i IgG antitela znaci "staru", ali reaktiviranu infekciju. Na kraju, prisustvo samo IgG antitela je znak stare i "mirne" infekcije. Titar (koncentracija) antitela takodje ima odredjeni prognosticki znacaj. Toksoplazma moze da se dijagnostikuje i pregledom menstrualne krvi, ali se na ovaj nacin ne mogu uvek dokazati paraziti, zbog ciklicnosti njihovog razmnozavanja. Zbog toga se u menstrualnoj krvi inficirane zene toksoplazma moze dokazati u 2-6 ciklusa tokom jedne godine.
U patologiji toksoplazmoze svakako je najinteresantnija njena povezanost sa trudnocom, pobacajima, anomalijama ploda i sterilitetom. Sama infekcija ovim parazitom, ceste reaktivacije bolesti, kao i stanja "oslabljenog" imunskog odgovora mogu da budu odgovorni za svaki od nabrojanih problema vezanih za reprodukciju. Zene sa aktivnom toksoplazmozom najcesce mogu zatrudneti, ali se ove trudnoce, nazalost cesto zavrsavaju pobacajima u prvom ili drugom trimestru trudnoce. Zbog cinjenice da parazit moze da prodje kroz placentnu barijeru, infekcije ploda su ceste. Posledice koje toksoplazma moze ostaviti na plod u razvoju, najcesce se odnose na infekcije ociju i centralnog nervnog sistema. Sama posteljica takodje moze biti ostecena. Ostecenja posteljice mogu dovesti do insuficijencije posteljice i intrauterine smrti ploda.
Postoji vise sema i nacina lecenja toksoplazme. Nijedna sema kombinacije lekova ne garantuje radjanje zdravog, terminskog deteta. Jedna od najboljih strategija lecenja zasniva se na prekoncepcionom (pre trudnoce) tretmanu, koji najcesce traje 30-60 dana. Vecina ginekologa se slaze sa misljenjem da u trudnoci lecenje treba nastaviti od 10. nedelje pa do kraja trudnoce. Lekovi koji su kod nas najcesce u upotrebi su Baktrim, Spiramicin (Rovamicin) i Daraprim. Sva tri leka treba upotrebiti u prekoncepcionom tretmanu, dok se u trudnoci izostavlja Daraprim, zbog moguceg teratogenog dejstva. Svaka upotreba Draprima podrazumeva paralelnu upotrebu folne kiseline. Baktrim i Spiramicin (Rovamicin) se smatraju bezbednim lekovima za upotrebu u trudnoci. U svakom slucaju, i pored izvesnog rizika od terapije u trudnoci, steta koju ovi lekovi mozda mogu napraviti (nije dokazano da su stetni) je visestruko manja od moguce stete koju Toxoplasma Gondii moze naneti plodu.
Cista toksoplazme u mozgu:
Oocista toksoplazme
Toksoplazmaticne promene na oku:
