Ranije, tacnije do 17. godine sam bila bucka, ali to je sve bila posledica moje neumerenosti u slatkisima i drugoj kaloricnoj hrani. Onda sam odjednom resila da sve to prekine, da povratim samopouzdanje, ili skraceno-resila sam da smrsam. Zbog moje visine trebalo je skinuti najmanje 10kg, sto sam i mukotrpnim vezbanjem u teretani, tacnije iscrpljivanjem postigla. Pocela sam da se hranim zdravo, ali sam,u bolesnoj zelji da i ja pokazem svoj stomak bez uvlacenja istog, preterala, pocela da se plasim hrane, trosila sve sto bih pojela dugim setnjama, voznjom rolera i bicikle. Tako sam doterala do anoreksije. No, da skratim pricu, to sam nekako pregurala, shvatila da sam preterala, i vratila se u normalu, medjutim u medjuvremenu sam, ne znam ni sama tacno kada pocela da posle obroka povracam...U zadnje vreme gubim kontrolu nad sobom, prejedem se hrane koju inace izbegavam do te mere da mi pripadne muka. Posle se kajem zbog svega,kazem: "necu vise". Neko vreme se cak i zdravo hranim, ali ubrzo kiksnem i ponovim gresku...Ne zelim vise to da radim sebi, jer znam da mi samo steti, posle toga placem, nemam zelju nizacim, a znam da unistavam sebe...zato sam resila da se obratim SVIMA, jer mi treba psihicka podrska, reci ubedjenja da mogu to da prevazidjem...unapred hvala!

Ti si sad vec presla u fazu bulimije (ili bulemije), znaci kompulsivno uzimas hranu cim si depresivna. Posle toga, zbog osecaja krivice, da bi se osecala bolje ponovo uzimas hranu, i tako ulazis u zacarani krug. Lepo je sto trazis pomoc i podrsku, jer to je prvi pozitivan korak.

Mnogi bi ti prvo savetovali posetu psihologa, jer je to psihicki poremecaj prema samom odnosu na hranu. Vecina ljudi hranom, nadoknadjuje nedostatak afektivnosti. Ali na tebi je da odlucis.
Kao sto si i sama rekla povremeno uspevas da se kontrolises i da se "pravilno" hranis, to je super. Nastavi tako. Kad se osecas tuzno i usamnjeno, izbegavaj da se zatvoris u stan, jer tu najlakse padas na iskusenje hrane, izadji, poseti drustvo. Pokusaj da se sto manje dosadjujes kuci i prisecas "ruznih stvari", koje su ti se, ili ti se desavaju, jer to podstice zelju za hranom. Pokusaj sto cesce, da jedes u "drustvu", jer kad imas nekog u prisustvu, retko da ces da se opustis i jedes nekontrolisano.
Nadji sebi sto vise obaveza, tako da nemas vremena da mislis na hranu
I naravno razmisli sta te tisti, poveri se nekom bliskom, nekom u koga imas poverenje, nemoj svu bol da cuvas za sebe.

Verujem da ti hoces i mozes da izadjes iz svega toga, prvenstveno zbog zdravlja, koje takvim postupcima stavljas na kocku, i naravno zbog boljeg buduceg drustvenog i familijarnog zivota.
Zelim ti mnogo hrabrosti, dobre volje i strpljenja. Srecno.

Hvala Gagi na podrsci, mnogo mi znaci sto vidim da me razumes...stavise, pocela sam da treniram ples, nastojim da popravim svoje zdravlje a time i psihu, jer je ovo pocelo stvarno da me unistava a ja to ne zelim! Jos jednom, hvala na ovim recima!

Draga Hijena, drago mi je sto si se ponovo javila, u prvom postu namerno nisam bila ostra jer nisam htela da te uplasim, zelela sam upravo da ti dam do znanja da shvatam o cemu je rec. Jos jednom zelim da ti dam podrsku, ali i da te uverim da nesmes olako da smatras svoj slucaj.
Neznam kakvo je tvoje zdravstveno stanje, koliko dugo bolujes od bulimije, kolika ti je kilaza, koliko dugo vec povracas, da li povracas posle svake krize "zderanja", da li povracas spontano zbog velike kolicine pojedene hrane ili se teras da povracas. Da li si posecala lekara, da li imas problema sa krvnim pritiskom, mozda cak i srcanih aritmija. Da li si okruzena porodicom, ili sama prolazis kroz sve to. Odgovori na ova pitanja su mnogo bitni, zato sto si mozda cak i u vitalnoj opasnosti.

Javi mi obavezno opsirnije tvoje stanje, racunam na tvoj brz odgovor.

Nesmes da se umalovazavas, nisi kriva za tvoje stanje, ali ces biti kriva ako ne stavis sve sanse na svoju stranu da se lecis.

I meni je drago da mogu nekome da se poverim, pa makar i na ovaj nacin, jer nikome nisam rekla sta mi se desava...iskreno i ne zelim da kazem, jer osecam da me niko od ljudi koje poznajem ne bi shvatio i zato sam resila da bar na neki nacin steknem podrsku.
Sto se tice odgovora na ova tvoja pitanja, ovako...mozda najvise traje do dve godine, nisam ni ja sigurna, a teram sebe na povracanje jer se nekad toliko prejedem da mi je muka...najgora situacija mi se desila kad sam dotle dosla da sidjem do prodavnice, pokupujem slatkise i pojedem sve to da bih posle ispovracala...wau...tek sad kad to napisem i procitam vidim koliko to bolesno zvuci, zato i zelim da prekinem. Inace, kilaza mi varira kilo, dva gore-dole...ali odrzavam je na 47-48 kg a visoka sam 160cm.
Hvala na ovim razgovorima, stvarno mi pomazu, i iskreno sanjam o danu kada cu reci: danas je mesec dana od kako nisam povracala, a nadam se da cu uspeti ovo da prebrodim na svoj nacin, jer ne zelim lekarsku pomoc jer cu se prvo osloniti na sebe.

Dobro, super medjutim zabrinjava me to sto nisi bar posetila lekara opste prakse, koji bi mogao da proveri tvoje generalno stanje, jer i ako kazes da povracas s vremena na vreme, moguce je da imas problema deshidratacije organizma, cak i nedostatka vitamina, potasiuma itd.
Brine me i to sto sve to cuvas za sebe, sto nemas nekog pored sebe ko bi mogao da nadgleda tvoje stanje, jer ovim putem je vrlo tesko gledati nadzor nad tobom, s' obzirom da mi se cini da nisi potpuno svesna opasnosti u kojoj se nalazis.

Moras da preduzmes mnogo toga da bi se izvukla iz te lude spirale, neustrucavaj se da trazis pomoc. Mozda ces brze da se izvuces iz depresije uz pomoc adekvatnih lekova.
Slucajno sam jutros videla post, jos jedne devojke sa istim problemom (izgubljena), potrazi, prati savete.

Verujem da ces uspeti, preci preko toga, i nastaviti normalan zivot. Ne gubi nadu, pazi na sebe. Nemoj da se razocaravas ako s vremena na vreme "padnes", jer svaki novi pokusaj, te vodi korak blize uspehu.

PS: Sledeci put kad si u krizi, i kad kupis slatkise, itd, pokusaj da se uzdrzis da udjes u stan, pomisli na decu koja su ugrozena, pa ako nemas blizu sebe kome to da das, daj prvom detetu koje sretnes (sebi izbegavas probleme, a navuci ces simpatiju dece iz kvarta). Pojedine bulimicne osobe koje sam sretala, izlaz su nalazile i u dobrovoljnom radu u sirotistima, ili nezbrinutim osobama, osim cinjenice da su shvatile koliko je besmisleno to njihovo bacanje hrane, videle su i koliko vece probleme drugi prebrodjavaju, zaboravili njihove, i shvatili da njihov zivot i nije toliko los i da vredi. Razmisli i uzmi u obzir i ovu opciju.

Hvala Gagi, to je odlicna ideja i mislim da si totalno u pravu...mislim,neka deca (poput one u Africi i sl.) svakodnevno umiru od gladi, a ja...uf...osecam se kao najveci i najsebicniji kreten na ovom svetu trenutno...
pokusacu da sledim tvoj savet i da cenim svoje zdravlje,kakvo god da je trenutno...stavise,majka me rodila zdravu i pravu, a sta ja cinim sebi...

PPPP, opet ti sebe krivis .
Moras da prestanes, nisi ti sebicna, moras da shvatis da je to BOLEST, protiv koje moras da se boris!!!
Tvoj najveci neprijatelj, je bas da nasednes, i da jedes nekontrolisano. Preporuka da tu hranudas, nije u smislu da te grdim, to je jednostavno nacin da se odupres kompulsivnom "zderanje". U tom momentu, najteze je odoleti i kontrolisati se. Tvoja svakodnevna bitka, je da se ne pokoris tom impulsu. Znaci ako uspes da se kontrolises par minuta u vremenu, kad odes u prodavnicu da kupis slatkise i do povratka kuci, kad pocnes da jedes, uspela si.
Jos par saveta, pokusavaj, da imas kuci sto manje zaliha...
Kupuj hranu pre svakog obroka, bas onoliko koliko je normalno za jedan obrok...
Posle svakog, eventualnog povracanja, ne peri zube odmah cetkicom, ali dobro izaperi usta cistom vodom, da eliminises zeludacnu kiselinu.
Napisi na jedan list papira, sve lepo LEPO sto mislis o sebi. Videces da imas mnogo boljih i lepsih osobina, nego losih. Pa na kraju ako shvatis da nisi izgledom kao neki od top modela koje pratis, shvatices da si dusevno mnogo vredna, i ipak ista kao i svi oni normalni ljudi koji te okruzuju.
Pa sad da predjemo na ono poznato, lepota je prolazna...., niko nije bez mane...., pa cak i oni ruzni nadju srecu....,
Anegnote radi, juce sam gledala reportazu o meksikancu koji je vagao preko 560 kg, zamisli, najobezniji covek na svetu, i nasao tip devojku, koja ga voli i ceni za ono sto jeste dusevno.... prica se lepo zavrsava jer je izgubio neverovatnih 200 kg, i sad lagan kao perce, zeli da stvara svoju porodicu. Pouka koju ja mogu iz ove price da iznesem je da svako od nas ima svoju vrednost nezavisno od toga kako izgleda.
Samo ti nastavi tako, hrabo u boj protiv bulimije!!!!!
I javljaj kako ide. Kad ne podlegnes krizi, dodji da se pohvalis. Pa i ako s'vremena na vreme kiksnes, zali se a mi cemo ovde da te ohrabrimo da nastavis zescu borbu. Zajedno smo jaci!!!

E gledala sam i ja tog Meksikanca, ako se ne varam zove se Manuel. Gledala sam i ranije dok je imao 560 kg, i mogu da kazem da mi ga je mnogo zao, ali isto tako da mu se divim kako je uspeo 200kg da smrsa, to nikako nije lako, ja licno ne bih imala snage za sve to i ne verujem da bih toliko bila hrabra, ali on je karakter! Pa bio je bolestan, sada se leci...ako on moze protiv svog problema, mogu i ja! I hvala ti sto me bodris, tvoje reci mi mnogo znace jer shvatam svoje greske...mislim, ja sam ih i ranije shvatala, ali kao da ih nisam bila svesna...
A sto se tice, zaliha slatkisa i tog...ubedjujem sebe kada ih vidim onako u kuhinji da mi i ne trebaju, a ako pozelim slatko, skoknem do biospajza i kupim 3-4 ona biobela fruktozna ZDRAVA keksica, i fino mi

Da, to je taj Manuel.
E sad je red na tebe "Manuelita". Sta je on veci karakter od tebe, pa on moze da stisne petlju i da odoli snack baru preko puta njegove kuce!!!!
Drzim ti palceve, i samo nastavi tako, cini mi se vec za dva dana da ti se raspolozenje malo popravilo(?). Znaci li to da si poverovala u samu sebe i da ides dalje? Uz tebe sam! Javljaj se cesto i pricaj kako napredujes.
Jos nesto, pokusaj svaki put kad si u krizi, ili posle nje, da napises upravo sta osecas, koji je razlog zasto se osecas tako, tuzna, depresivna. Tek posle nekog izvesnog perioda, kad budes citala shvatices da je uzrok skoro uvek isti. I cim otklonis taj problem (koji je u svakom slucaju psihicki, i nesvestan: iskreno priznaj, sad da te pitam, zbog cega ti se pojavi da s'vremena na vreme nemozes da se kontrolises, i jedes besmisleno, nebi mogla da odgovoris ali za par meseci mozda ces pronaci pravi razlog, i eliminisati ga). Sto znaci pobeda. YES

Ha ha...Manuelita...svidja mi se nick! Pa da znas da mi se popravilo raspolozenje, u tome si ti doprinela, a i pored toga sto mi se nista narocito nije desilo ovih dana, imam zelju da normalno funkcionisem...

Da se pohvalim, jos jutros sam otvorila fioku u kuhinji gde znam da uvek stoje grickalice i slatkisi koje keva pokupuje...jednostavno sam zelela da testiram sebe. Unutra su moji omiljeni roleri punjeni vanilom, puna kutija koju sam (iako se nerado prisecam) jednom prilikom smazala, i to svih 250 g odjednom i ispovracala! Samo sam ih ostavila nazad, kao i piskote i pardon gricke...zatvorila fioku, posla na trening i uz put kupila one keksice sa fruktozom. Sad kad sam se vratila s treninga, castila sam sebe toplom cokoladom koju sam ekstra spremila (ni u kaficu ne znaju tako ) i izvadila JEDNU piskotu...fino sam se zasladila, cak mi se malo pri kraju ona cokolada vise nije ni pila, al' rekoh...nece mi biti nista, varila sam i teze (ovo se malo sprdam na svoj racun, al' mora i to malo).
I tako...sad mogu mirnog, laganog stomacica (jer sam vecerala pre treninga, pa sam do sad sve svarila), i posto tebi otkuckam ovo da legnem da pajkim...

Vesti su super, bas si me obradovala. Nastavi dalje, samo hrabro, i naravno sa osmehom. Eto vidis cak mozes i fioci punoj slatkisa da se odupres!!! Svaki novi dan, blize si pobedi. Uspeces, sigurno!!!

Jao Gagi, da budem iskrena, malopre sam imala manju krizu, i evo zelim da se poverim, jer mi je potrebno i bice mi lakse. Dobra vest je da nisam posustala i sad sam veoma ponosna na sebe, ali plasim se da necu uvek moci da izdrzim, zato mi trebaju dve-tri reci da me ubede.

Malopre mi je bilo neko drustvo, dosli i gosti neki, i ja, ajde da ih posluzim, redjam rolere u tanjir, i onako usput, jer su mi se bas prijeli (a mislim da nema razloga da sad svega lisavam sebe jer to samo moze da pogorsa stanje) gricnem dva rolera, i onako bacim pogled ka kutiji...mmmm...kako bi ih sve pojela, i unervozim se...

E, onda sam osamarila sebe (metaforicki, naravno) i pomislila: koja svrha, posle ce mi biti muka, moracu da teram sebe na povracanje, pa i kad se ispovracam bice mi lose, ona kiselina i grozan osecaj...i setila se i tebe, kako posle, kada me budes pitala kako napredujem, ne zelim i tebe da lazem...

I uspela sam, sve sam rolere iznela gostima, oni navalili ko blentavi, vicu svi kako su ekstra, njima lepo, meni jos vise...bas sam ponosna sto sam "prezivela" krizu, i sad mirne savesti kuckam ovo, pa pocinjem da pravim listu pesama uz koje cu da vezbam koreografiju za trening

Cao,i ja imam isti problem,mozda si videla.Bas mi je drago sto ti ide dobro...
Jesi se pitala nekada kada te uhvati kriza zasto zelis to da uradis?Ja sam bas danas imala krizu,i pokusala da se iskontrolisem,ali bezuspesno i prespavala celo poslepodne...ali citajuci poruke ovih divnih ljudi sa foruma,ponovo dobila neku snagu posle duzeg vremena. Kako to ide kod tebe,kada ne povracas, da li normalno jedes?Ja se uglavnom trudim, da se zdravo hranim,ali ako pojedem nesto sto ne bih smela,sve upropastim...
A ti samo nastavi tako!!!Ja sam izdrzala dve i po nedelje,ali mi je poslednjih nedelju dana bilo uzas...pa od sutra pokusavam ponovo i moram istrajati,bar
2 nedelje...pa sledeci put vise...srecno i nemoj se nervirati sto i imala krizu ,to je normalno, nismo se ni razbolele odjednom, pa se ne mozemo tako ni da se izlecimo...meni bas znaci sto si i ti tu,jer niko ko to ne prozivljava ne moze u popunosti da razume...

Jao ne mogu da ti opisem koliko mi znaci kada vidim da nisam sama na ovom svetu koja se bori sa ovom groznom bolescu...i meni takodje veoma znace reci, podrska, jer samo tako mogu da pokusam da se borim.

Sto se tice ishrane, ja nastojim da se zdravo hranim, a kada pojedem nesto nezdravo ne teram sebe na povracanje...kod mene je problem sto ja ne umem da se iskontrolisem kada me uhvati kriza...strpala bih u sebe sve sto vidim i to su uglavnom slatkisi ili omiljena hrana koju inace ne jedem jer goji...

Bas sam navela primer...vidim kutiju sa omiljenom poslasticom, sva ustreperim i pozelim sve da smazem...jedno vreme sam cak razmisljala: "Pa ok je, najescu se a onda cu sve ispovracati i sve je super." NAPROTIV!!! Posle sledi mucnina, osecaj krivice,kajanje...

Kad smo kod toga, mislim da je tu kljuc izbavljanja...da pomislis, uvek kada imas krizu, kako se osecas posle, sta sledi...jer i meni se desavalo da po ceo dan lezim posle toga, a od grize savesti ne mogu da se uspavam, pa cak pozelim da uzmem lek za smirenje da bih spavala...al nadam se da dotle necu doci.

I takodje je bilo perioda od cak 3 nedelje da ne povratim, pomislim:"sta li mi je to trebalo?" I ko za inat, sledeceg dana keva spremi omiljenu pitu, ja pojedem celu tepsiju i...znas vec!

Ali...nadam se i verujem u sebe, moram da uspem, ne zelim da zivot provedem razvlaceci se po bolnicama i bacajuci novac na psihijatre...Isto to i zelim tebi, da budes jaka, da predjes preko toga...zajedno cemo...