Čovek je od davnina znao za korisno delovanje pokreta na mnoga stanja i telesne tegobe.

Blagotvorno delovanje vežbi uočili su stari Grci, Egipćani i Kinezi.

Hipokrat je u svojim delima isticao značaj i korisni učinak vežbi uz primenu masaže.

U Kini se 2700 godina pre nove ere pojavila knjiga «Kong-fu» (iskustvo čoveka), u kojoj se ističu elementi terapijske gimnastike i njenog uticaja na organizam.

Lekar i filozof Avicena u svojoj knjizi «Kanon medicinskih znanosti» posvećuje paznju terapijskoj gimnastici.

U Europi u 18. veku Ling, osnivač moderne medicinske gimnastike, osnovao je prvi zavod za «medicinsko vežbanje» u Stockholmu. Tzv. «Švedska terapijska gimnastika» dugo je bila prisutna u mnogim zdravstvenim ustanovama i centrima.
Još i danas se većina terapijskih sprava i pomagala zovu švedska klupa, švedski sto, švedske lestve i dr.

U 19. veku razvija se primenjenja medicinska gimnastika za razna obolenja.

Prvi ortopedski zavod u kojima su telesni pokret i masaža primenjivani kao metoda lečenja vezano je uz ime Vernel iz Orbea.

U Nemačkoj snažan doprinos lečenju deformiteta sastava za kretanje daje Klapp.

Daljnji razvoj medicinske gimnastike vezan je uz imena: Fraenkel, McKenzie, Krusen, Kabath, Bobath i dr.



Cudno ce svima zvucati, ali cinjenice su cinjenice, kineziterapija dobija veće značenje u rehabilitaciji pojavom većih ratova.

Upotreba oružja s razornim delovanjem ima za posledicu veliki broj invalidnih osoba (većinom osoba s amputacijama). Javlja se potreba za ubrzanim osposobljavanjem ranjenih i oboljelih, pri čemu su vežbe jedno od odlučujućih sredstava terapije.

Daljnji zamah kineziterapije sledi pojavom profesionalnih bolesti, nastalih zbog povećane industrijalizacije. Te bolesti i povrede većinom zahvataju lokomotorni sastav i postaje važnija potreba za bržim vraćanjem obolelih osoba u proces rada, pri čemu najveće učinke pokazuje upravo kineziterapija.

Fizioterapeut (fizikalni terapeut kako ga se naziva u nekim zemljama) zdravstveni je stručnjak koji radi sa osobama svih dobi kako bi održao i podsticao zdravlje i kako bi nadoknadio funkcije i samostalnost kada pojedinci imaju probleme izazvane telesnim, psihološkim i drugim poremećajima, onesposobljenost koja proizlazi iz tih poremećaja ili hendikep (Svetska zdravstvena organizacija, 1980.).


Fizioterapeut je u sklopu svoje struke osposobljen za sudelovanje u postupku procene bolesnika te delovanje u terapiji kao i područjima prevencije i evaluacije.
On ima etičku i legalnu odgovornost prikupiti informacije potrebne za planiranje i sprovodjenje uspešnog tretmana.

Fizioterapeut osigurava usluge u privatnom i javnom sektoru, u ambulantnim službama, bolnicama, rehabilitacionim centrima, ustanovama socijalne zastite, klinikama, vrtićima, školama, sportsko-rekreacijskim centrima, radnim organizacijama i u samom domu korisnika.

Fizioterapeut je uključen u programe otkrivanja i prevencije putem:

- istraživanja uzroka poremećaja kretanja, naročito rizičnih grupacija populacije,

- organizacija i savetovanja o aktivnostima bolesnika (npr. u posthirurškoj, postkoronarnoj fazi i sl.),

- savetovanja u izradi programa rekreacije, sporta,

- savetovanja u izradi programa za delatnike u industriji, poljoprivredi, zanimanjima koja iziskuju velika statička opterećenja.


Fizioterapeut procenjuje korisnike, tj.:
-
sprovodi dijagnostičke postupke za koje ima potrebna znanja i veštine i koje priznaje njegova profesija,

- provodi specifičnu fizioterapijsku procenu korisnika u cilju što kvalitetnije dijagnostike.

Na temelju procene, a u skladu s dijagnozom i ostalim relevantnim podacima fizioterapeut planira i usavršava terapijski program. Pri tome terapeut primenjuje različite fizikalne tehnike:

- odabrane terapijske vežbe,
- posebne manualne tehnike mobilizacije, facilitacije i dr.,
- fizikalna sredstva.


Izbor fizikalnih tehnika zavisiće od:

- poznavanja kineziologije,
- poznavanja patofizioloških mehanizama koji uzrokuju poremećaj kretanja,
- poznavanja svake terapijske procedure,
- poznavanja učinaka tretmana, kao i
- od sposobnosti interpretacije rezultata tretmana.

Svojim komunikacijskim veštinama i poznavanjem psiholoških činioca fizioterapeut pomaže u razvijanju pozitivnih odnosa s bolesnikom i njegovom porodicom u cilju smanjenja teskobe i izgradnje motivacije neophodne u terapijskom procesu.
Na isti način sposoban je komunicirati s članovima različitih zdravstvenih, terapijskih, rehabilitacijskih, socijalnih i odgojnih timova što pospešuje ostvarenje terapijskih ciljeva.

Fizioterapeut takođe sudeluje u istraživanjima, obrazovanju (studenata na dodiplomskoj nastavi, drugih stručnjaka u zdravstvenim i drugim ustanovama), može biti uključen kao savetnik u nastavi, zdravstvenim i socijalnim ustanovama koje se bave sprovođenjem zdravstvene zaštite, a pridonosi i učinkovitoj organizaciji fizioterapijske delatnosti sudelujući u planiranju organizacije rada.

Fizioterapeut radi prema etičkim i stručnim načelima zdravstvenog delatnika, u skladu s kodeksom etike nacionalne zadruge fizioterapeuta i utvrđenim standardima fizioterapijske prakse. Fizioterapeut poštuje temeljna prava i dostojanstvo svakog pojedinca, pridržava se zakona i pravila fizioterapijske prakse, radi pošteno, stručno i dosledno, te pruža usluge koje odgovaraju zakonom propisanim normama.

Fizioterapeut ima pravo:

- na vreme obavestiti korisnika o postignuću ciljeva te prekinuti, nastaviti ili menjati terapiju u saradnji s lekarom specijalistom,
- odbiti tretirati korisnika kada njegova medicinska dijagnoza ili kliničko stanje upućuje na kontraindiciranost primene fizioterapijskih postupaka,
- kada dijagnoza nije jasna ili željeni terapijski program nadilazi mogućnosti terapeuta, obavestiti korisnika i pomoći uputiti ga kvalifikovanoj osobi.

Fizioterapeut uz sva prava koja ima, mora biti svestan i ograničenja u području svog delovanja. Tako nije ovlašten za provođenje specifičnih terapijskih i dijagnostičkih postupaka koji zahtevaju dodatnu edukaciju.


Neke od kvaliteta potrebnih za bolju komunikaciju između bolesnika i terapeuta su:



· Strpljenje, razumevanje, zanimanje za bolesnika

· Empatija (sposobnost uživljavanja u položaj bolesnika) i poštovanje prema bolesniku

· Sposobnost prenošenja informacija važnih za bolesnika (o dijagnozi, terapiji…)

· Smisao za humor



Saveti za bolju komunikaciju ili kako razviti sposobnost aktivnog slušanja:



1. prestanite govoriti (ne možete slušati dok govorite)

2. smirite sagovornika (tako da smirite sebe)

3. pokažite da želite slušati (ne čitajte dok razgovarate)

4. smanjite distrakciju (zatvorite vrata)

5. pokušajte shvatiti stav sagovornika (empatija)

6. budite strpljivi (naučite kako i kada prekinuti)

7. prihvatite argumente i kritike (zbog pobede u maloj bitci mnogi izgube rat)

8. pitanje (dobra pitanja su deo slušanja)

Sredstva kineziterapije

Osnovno sredstvo kineziterapije je POKRET.

Terapijski pokreti mogu biti PASIVNI ili AKTIVNI.

Po slozenosti mogu biti PROSTI, SLOZENI ili FUNKCIONALNI.

Po nacinu izvodjenja mogu biti VOLJNI ili REFLEKSNI.

Terapeutsku vezbu imaju samo svrsishodni dozirani i sistematizovani pokreti. Vezbe mogu biti pasivne ili aktivne u zavisnosti koju vrstu terapijskog pookreta koriste. Pomocna sredstva mogu biti razni rekviziti, aparati, ortoze, udlage, igracke, jastuci, lopte…


AKTIVAN TERAPIJSKI POKRET


Aktivan pokret izvode misici sopstvenim radom.
Serija sistematizovanih, svrsishodnih i doziranih aktivnih pokreta se smatra aktivnom vezbom.
Aktivan pokret prati intenzivna promena cirkulacije, veca oksigenacija tkiva, punija eliminacija raspadnih produkata metabolizma.
Svaka terapijska aktivnost treba da zapocne aktivnim pokretom ili bar pokusajem ili idejom o njemu.

Aktivan pokret moze biti izveden kao:

- voljni
- refleksni
- automatski


REFLEKSNI pokreti predstavljau streotipne motorne odgovore na specificne drazi tj drazi dovoljne da izazovu refleksnu aktivnost misica. Refleksi mogu biti urodjeni, na nivou kicmene mozdine i steceni kao shto su ucenje nekih motornih aktivnosti.


VOLJNI pokreti zapocinju:

- motornom komandom, u frontalnom reznju mozga, svesnom namerom
- ukljucivanjem programa za kontrolu pokreta koja prenosi drazi u motornu koru a zatim
- motornim nervima nalog stize preko kicmene mozdine , prednjih rogova sve do
- efektora, tj misica koji izvrsavaju naredbu-odrzavaju polozaj ili izvode pokret
- receptori salju povratne informacije sa periferije ushodnim putevima ka CNS
- uporedjivanje naloga i efekta tj odgovora


AUTOMATSKI pokreti ili autopmatizmi nastaju usled duzeg ponavljanja istih pokreta, tj vezbom odredjenih pokreta, najbolji primer je process ucenja pisanja, osoba mora prvo da vidi, zatim da prihvati savete i onda vezbanjem da stvori automatizam tj. pokret pisanja.


AKTIVAN POKRET moze biti izveden kao

- slobodan aktivan pokret
- potpomognut
- aktivan pokret protiv otpora
- kao prost, slozen pokret ili funkcionalna radnja
- preko poluge I, II ili III reda
- u jednoj ili vise ravni
- kao agonista, sinergista, antagonista ili fiksator
- u zatvorenom ili otvorenom kinetickom lancu
- preko donjeg ili gornjeg ili oba misicna pripoja
- dinamickom ili statickom kontrakcijom
- u spoljnom, srednejm ili unutrasnjem obimu misicne kontrakcije


POKRET moze biti ostecen na tri nivoa

1. centralni nivo – CNS ili PNS (NEUROLOSKI NIVO)
2. na fizioloskom nivou (metabolizam misica, pretvaranje hemijske u mehanicku energiju)
3. na biomehanickom nivou (kosti, zglobovi, misici…)


Efekti upotrebe AKTIVNOG pokreta su:

- jacanje misica
- povezanje izdrzljivosti
- povecanje brzine pokreta
- ocuvanje misicne snage
- ucenje pokreta
- ocuvanje ili povecanje obima pokreta u zglobovima
- ocuvanje ili povecanje duzine misica
- postizanje relaksacije
- ubrzavanje cirkulacije i metabolizma
- dejstvo na disanje

Stvaranje programa vezbi zavisice od svih elemenata terapijskog pokreta i njegovog doziranja a sve u zavisnosti od toga sta se zeli postici pokretom.



1. POCETNI POLOZAJ

Pocetni polozaj odredjuje mnoge druge elemente, odlucuje o tome koji ce misici biti aktivni, kojom vrstom kontrakcije ce se vrshiti pokret, velicinu otpora zemljine teze, obim pokreta, ugao pripajanja aktivnog misica, stepen istegnutosti misica


2. POLOZAJ DRUGIH SEGMENATA


Odredjuju otpor pokretu, ogranicenom ekstenzibilnoscu i elasticnoscu udaljavanjem zajednickog tezista


3. OBIM MISICNE KONTRAKCIJE


Pun obim misicne kontrakcije ide od potpune izduzenosti do potpune skracenosti misica. Misicno tkivo se izduzuje, tetiva se skracuje, ukupna duzina misica se ne menja, obim pokreta se ne menja.
Spoljasnji obim misicne kontrakcije - od potpune izduzenosti do sredine punog obima. Misicno telo se skracuje, tetiva izduzuje a ukupna duzina misica se povecava kao i obim pokreta.
Srednju obim misicne kontrakcije – od polovine spoljnjeg obima do polovine unutrasnjeg obima misicne kontrakcije, smanjuje se duzina misicnih vlakana, tetiva se lako izduzuje, a ukupna duzina misica opada kako obim pokreta opada.
Unutrasnji obim – potpuno skracivanje misicnih vlakana, tetiva ne menja duzinu, a ukupna duzina misica opada kako obim opada.


4. OTPOR


Pokreti pri kojima misici savladavaju unutrasnji otpor tkiva i tezinu segmenta zovu se slobodni aktivni pokreti.
Pokreti pri kojima misic savladava unutrasnji otpor, tezinu segmenta i razlicit dopunski otpor naziva se aktivan pokret sa dopunskim otporom.
Otpor moze biti: teg, vrecica sa peskom, ruka terapeuta, drugi segment tela, brzi pokreti u vodi…
Pored same velicine otpora an njegovu efikasnost ce uticati i ugao pod kojim deluje sila otpora tj sila gravitacije (pokret u horizontalnoj ravni je 100% efikasan, jer nema delovanja sile zemljine teze i sva snaga misicne kontrakcije se koristi za vrsenje pokreta), udaljenost tezista segmenta ili grupe segmenata od osovine zgloba.


5. POMOC


Aktivni pokreti koji zahtevaju pomoc se mogu pomoci otklanjanjem ili smanjivanjem tezine segmenata direktnim potpomaganjem takozvanim aktivnopotpomognutim pokretima.

Nacini potpomaganja su:
-spori pokreti u vodi
-pokreti u suspenziji
-kretanje po koturaljkama
-pokreti u kosim ili horizontalnim ravnima
-pomoc rukom terapeuta
samopomoc
razne mehanicke naprave u vidu kontratezine


6.VRSTE MISICNIH KONTRAKCIJA


Dinamicke – koncentricna i ekscentricna- obe su izotonicne
Staticka – je izometricna kontrakcija misica.

Tokom staticke kontrakcije udaljenost od polazista do hvatista ostaje nepromenjenoo. Posebno se koriste za odrzavanje i uspostavljanje refleksnog mehanizma pokreta, za ocuvanje pokretljivosti u zglobu, ocuvanje tonusa, sprecavanja tromboziranja krvi, staze krvi, sprecavanje misicne atrofije radi lakseg naknadnog uspostavljanja funkcije zglobova i misica. Frekvencija statickih kontrakcija je kontrakcija:pauza – 1:2 (kontrakcija ne duza od 6 sekundi) kako bi se tokom pauze okogucilo ponovno uspostavljanje krvotoka i otklonili efekti zamora. Ucestale i duge staticke kontrakcije mogu dovesto do bolnog ishemicnog grca (usled nakupljanja mlecne kiseline i drugih metabolita koji se ne mogu otkloniti i razgraditi zbog smanjene cirkulacije i nedovoljne kolicine O2).


7. MEHANICKE I FIZIOLOSKE PREDNOSTI MISICA

Mehanicke:
- stepen izduzenosti – sile elasticnostidoprinose skracenju
- ugao pripajanja tetive i njegova promena tokom pokreta
- poprecni presek – moguca snaga koju misic moze da razvije
- predodredjenost misica – razliciti misici su predodredjeni za obavljanej odredjenih vrsta pokreta, za fazicne, brze pokrete ili tonicne kontrakcije, odrzavanje stava…
- angazovanje – u onom obimu u kom su predodredjeni da najcesce funkcionisu tokom dnevnih aktivnosti




8. VRSTA POLUGE


Misici funkcionisu preko sve tri vrste poluga. Bitno je znati da je moguce menjati vrstu poluge promenom pocetnog polozaja i promenom slobodnog misicnog pripoja.


9. SLOBODAN I FIKSIRAN MISICNI PRIPOJ


Misici svoje dejstvo prenose na sve misicne pripoje, a od angazovanja misica fiksatora zavisi preko kog pripoja ce neki misic biti aktivan, koji ce pripoj biti fiksiran ili da li ce oba pripoija biti fiksirana ili slobodna. U obnovi misicne funkcije potrebno je raditi na tome da se misic osposobi za funkcionisanje preko svih pripoja.


10. ULOGA U MOTORNOJ RADNJI


Misic moze biti agonista, antagonista, sinergista ili fiksator tako da tokom rehabilitovanaj nekog misica, treba mu odboviti sve funkcije.


11.TRAJANJE POJEDINIH FAZA POKRETA


Razlicito je vreme trajanja pokreta, pauze, zavisi pre svega od cilja, od funkcionalnih sposobnosti misica i onoga sto zelimo da postignemo vezbanjem.

T1 – IZVODJENJE POKRETA
T2 – ZADRZAVANJE U TERMINALNOJ POZICIJI
T3 – VRACANJE U PRVOBITNI, POCETNI POLOZAJ
T4 – PAUZA


12. BROJ POKRETA


Broj pokreta u jednoj seriji se krece od 1(za ocuvanje obima pokreta); 4-6 (vezbe disanja, pocetne vezbe koordinacije); 10-15 (jacanje misica, odrzavanje obima pokreta, poboljsanje cirkulacije); 30-100 (autorizovane vezbe snage).


13. BROJ SERIJA


Vezbe se u toku jednog dana mogu izvoditi jedanput, dva puta, tri puta, svaki drugoi ili treci dan po jedn aserija ili ponavljati vise puta u toku jednog dana, zavisno od cilja, stanja organizma pacijenta, raspolaganja vremenom…Lezeci pacijenti mogu dobiti nalog da svaka dva sata urade zadate vezbe. Terapeut je duzan da dobro prouci stanje pacijenta i druge okolnosti te da napravi program sa intervalima rada i pauza shodno stanju svakoj pacijenta ponaosob.


14. RAVAN POKRETA

Pokret se moze vrsiti u

- anatomskim ravnima - jednodimensionalnim ravnima: frontalna, sagitalna, horizontalna
- fizioloskim ravnima – trodimenzionalne ravni u kojima se mokbinuju pokreti fleksije, abdukcije ili addukcije sa spoljasnjom I unutrasnjom rotacijom, gornjih ekstremiteta koi ukljucuju pokrete ramenog pojasa I gornjeg trupa (lifting, choping) I donjih ekstremiteta koji ukljuchuju pokrete karlice I donjeg dela trupa. Modeli tromenzionalnih pokreta su fizioloske sinergije I obezeleni skracenicama – D1F, D1E, D2F, D2E.


15. SLOZENOST POKRETA


Terapijski pokreti se mogu izvoditi kao:

a) prosti selektivni pokreti pojedinih segmenata (felksija, ekstenzija, add, abd)
b) slozeni pokreti ako ukljucuju vise segmenata I vise pokreta, predvljaju deo buduce funkcionalne radnje (fleksija u kuku, ekstenzija u kolenu, dorzalna fleksija stopala ili neki drugi poznati trodimenzionalni modeli)
c) funkcionalni pokreti – okretanje oko telesne osovine u lezecem polozaju, prelazak u sedeci polozaj iz lezeceg, hod…


16 ZAMOR

Zamor je posledica aktivnog rada misica. Terapeut treba da zna da prepozna znake Zamora, da ih pravilno protumaci i definise. Raniji zamor moze izmeniti vec utvrdjenu dozu aktivne vezbe. Moze biti lokali i opsti, objektivan, subjektivan, opasan…Zamor je efekat koji ocekujemo kod jacanja misica, ili efekat koji zelimo da se sto kasnije javi – kod vezbi koordinacije.

17. KONTRAINDIKACIJE

Kontraindikacije, mere opreza po pravilu upisuje lekar u karton pacijenta a teraput je u obavezi da se vodi njima u toku planiranja vezbi i rada sa pacijentom, da konsultuje lekara o nekim procedurama i doziranju vezbi koju on predlaze za postizanje cilja koji se planom osposobljanvanja zahteva. Zanemarivanje mera opreza i kontraindikacija predstavlja profesionalnu gresku i sa sobom direktno povlaci moralnu i svaku drugu odgovornost.

POCETNI POLOZAJI

Pocetni polozaji su stavovi iz kojih zapocinje terapijski pokreti i osnova su svake terapijske aktivnosti. Pravilan pocetni polozaj je neophodan ne samo zbog terapijskog pokreta nego i zbog zauzimanja i ucenja pravilne staticke posture.
Da bi terapijski pokret bio izveden pravilno potrebno je da pacijent razume neophodnost dobrog posturalnog odnosa glave vtara, trupa ii ekstremiteta medju sobom i u odnosu na prostor. Ako je pocetni polozaj nepravilan kinesteticke informacije koje stizu iz CNS-a bice pogresne a terapijski pokret nekorektan.

Izbor pocetnog polozaja zavisi od:

· Stanja pacijenta – opsteg stanja, lokalizacije povrede, godina starosti, konstitucionalnih karakteristika, kontraindikacija i sl.
· Cilja koji se treba postici (u vezi sa tim se bira najpovoljniji polozaj sa kinezioloskog, fizioloskog i neurofizioloskog aspekta)
· Tehnicke opremljenosti
· Znanja, vestine i inventivnosti terapeuta

Pocetni polozaj treba da osigura udobnu poziciju za pacijenta, da ne izaziva umor, za nije naporan za odrzavanje a sa aspekta terapije treba da je efikasan. Polozaji za vezbe mogu biti aktivno i pasivno zauzeti ili odrzavani ili obezbedjeni kao relaksirajuci.

AKTIVNO ZAUZIMANJE i odrzavanje polozaja zahteva medjudejstvo dinamickih ili statickih kontrakcija. Jednom zauzet pocetni polozaj smanjuje rad misica mada su manja posturalna prilagodjavanja uvek potrebna. Snaga i distribucija misicnih kontrakcija normalno je kontrolisana posturalnim refleksima osim kada se neki polozaj ponovo usvaja kada je potrebna voljna kontrola.

PASIVAN pocetni polozaj obezbedjujese prenosenjem tezine tela na podlogu pri cemu se mogu koristiti razni podmetaci, rekviziti za relaksaciju i sl. Primenjuje se kod pacijenata sa misicnom slaboscu, poremecenim tonusom, izrazenim deformitetima, poremecenom ravnotezom ili kada je aktivno odrzavanje stavova kontraindikovano.

RELAKSIRAJUCI polozaj je u sustini pasivan polozaj u kome su svi delovi tela oslonejni na mekanu podlogu sa zglobovima u fizioloskom polozaju.
U praksi se cesto koristi kombinacija aktivnog i pasivnog polozaja, aktivan za trup i gornje ekstremitete a pasivan za donje ekstremitete, na primer.

Pocetni polozaji u zavisnosti od medjusobnog odnosa trupa i ekstremiteta ili delova ekstremiteta mogu biti:

1 OSNOVNI
–lezeci
- sedeci
- klececi
- stojeci
- u visu
- u uporu

2. IZVEDENI – predstavljaju razlicite varijante osnovnih polozaja, npr. Sedeci na boku, turski sed, stojeci sa rasirenim nogama I sl.

3. DOPUNSKI – podrazumeva osnovne ili izvedene polozaje sa posebnim polozajem pojedinih segmenata tela kako bi pokret mogao biti lokalizovan, npr. Lezeci na ledjima sa desnom rukom abdukovanom do 90 stepeni i savijenim laktom.

Izbor pravilnog pocetnog polozaja omogucava:

- pravilnu poziciju iz koje se izvodi terapijska vezba
- povecanej ili smanjenje povrsine oslonca
- priblizavanej ili udaljeavanej zajednickog tezista povrsini oslonca
- kontrolu ili fiksaciju odredjenog dela tela tako da pokret moze biti lokalizovan
- menjanje polozaja tela prema gravitaciji
- smanjenej ili povecanje misicnog rada
- promena oblika ravnoteze
- promena vrste poluge
- veci ili manji obim pokreta u zglobovima
- promenu efikasnosti sile misicne kontrakcije ili otpora
- delovanje posturalnih refleksa
- postizanje relaksacije
- koriscenje izduzenosti i elasticnosti misica
- progresija u terapiji