Sve stručne diskusije koje ne pripadaju postojećim forumima. Forum je namenjen razmeni iskustava medicinskih stručnjaka. Nije namenjen za pitanja pacijenata.
Recite mi, pogotovo vi lekari sa foruma, da li je tableta za spavanje ipak nešto što bih trebao da isprobam, jer se stvarno osećam kao vampir zbog ovog nespavanja.
Naravno da bi trebalo da probate, ako vec tvrdite da imate tako uredan i disciplinovan rezim zivota i ako ste vec probali druge nemedikamentozne metode. Ukoliko Vasa doktorka ima skepsu ili farmakofobiju, idite kod lekara 'privatnika" da ordinira terapiju.
Sve najbolje.
Primarijus dr med. Ivica Zdravkovic, specijalista opste medicine NEAKTIVAN, osim za savete putem Facebooka.
batulica napisao:
A ostali koji ste učestvovali u ovoj temi, ako čitate još uvek,
kakva su vaša iskustva sa dijalogom sa vašim lekarima opšte prakse na ovu temu ?
Dobar lekar prepoznaje onog pacijenta (ok ne bas uvek) - koji stvarno dolazi po pomoc zbog nesanice i zeli saradnju. Sa druge strane postoji "mladez" koja dolazi maltene kao zapovjedna milicija u stilu "dajte mi nesto za spavanje, treba mi nesto za spavanje i slicno". U tom slucaju ili su nezainteresovani i ne postuju medicinsku pomoc, ili je u pitanju daljna prodaja lekova za zloupotrebu kao "droge".
uz zahvalnost Dr.Ivici na detaljnijim odgovorima preko pp,
imam jedno dodatno pitanje koje mislim da ce biti zanimljivo i
ostalima:
Koja je razlika (ako je ima) izmedju cuvenog Bensedina i ovde pominjanih
lekova za spavanje ?
meni licno treba nesto za spavanje jer ja imam problema sa spavanjem, ali se trudim da se to ne odrazava na moj dan: ujutro trcim, jak dorucak, kuvani rucak, lagana vecera...posao, druzenje...itd...
ali mi je juce prijatelj napomenuo
da "svi ti bensedini umrtve coveka, naprave ga flegmaticnim...". Meni neka logika govori da te dve vrste lekova ne bi trebale da imaju isti efekat, ali ko pita ne skita.
Bensedin (diazepam) je lek za "smirenje". Njegovo dejstvo je aksioliticko, sedativno, i cak relaksirajuce za misice.
Pa time sto smiruju coveka pre spavanja - omogucuju da covek lakse zaspi.
Ali bas zbog gore navedenih funkcija on stvara zavisnost.
Nekako u novo doba izbegava se diazepam (Bensedin/Valium/Normabel) za uspavljivanje. Zato postoji novi lek Zolpidem(Sanval).
Znaci Bensedin (i slicni) su aksioliticki, a ovi za spavanje o kojima pricamo su (tako mi je napisao dr.Ivica) hipnoticki lekovi. Znaci definitivno nisu "ista stvar" ?
pitanje za sve: Kako izgleda vase (ne)spavanje ?
ja se do kraja veceri osecam onako bas kao da bih trebao da odem u krevet:
miran sam, i tv program polako postaje nezanimljiv, i ponekad kada se bas umorim tokom dana, cak mi se i sklapaju kapci i pada glava.
I onda legnem, i desi se ili da se jednostavno to stanje pospanosti ne produbljuje, vec tako u nekom "leru" lezim, ili ako sam bas jako fizicki umoran, onda se onesvestim na 45minuta ili sat, i onda se probudim i lezim.
Zaspim nozda jos jednom ili dva puta tokom noci, i to isto na kratke periode od oko 30 do 45 minuta.
Al tu je vise ljudi u pravu zbog jedne cinjenice. Da "nesanica" kao siroki pojam ima vise razloga. Pa se na ove faktore koji dovedu do nemogucnosti uspavljivanja/spavanja utece preko razlicitih lekova.
Primer nesanice je i to da unatoc normalnom ritmu i zrdavom zivotu ljudi legnu u krevet i "nista". Ne ide i ne ide...
S druge strane neki se bude nocu i slicno.
Laicki, prvome treba lek za uspavljivanje, a drugome nesto za smirenje. Mada taj Sanval ima duplo dejstvo. Ubrzava uspavljivanje i produbljuje san.
Recimo ja sad odjednom normalno spavam...da kucnem u drvo i mislim da je sve to stvar napetosti,ovih dana legnem u krevet ne razmisljajuci dal cu da zaspim jer jednostavno znam da cu zaspati...ja sam samu sebe izlecila. moj savet je da kad osetite da vam se prispavalo,lezite,gledajte tv i zaspacete...ja uz televizor lako zaspim i ne gasim ga uopste,a ako vam se kojim slucajem ne spava ne razmisljajte o tome i tako cete otkloniti napetost i samim tim ce vam se prispavati
Neke subkorteksne strukture igraju ulogu u regulaciji spavanja u budnosti. Strukture koje aktivno izazivaju spavanje se nalaze u distalnom delu mozdanog stabla.
Razaranje predela nucleus tractus solitariusa stvara stanje stalne budnosti, a njegova stimulacija o spavanja. Hipnagogne strukture nalase se i u bulboponsnom delu retikularne supstancije, sistemu nuclei raphe, prednjem hipotalamusu.
Kora mozga ima aktivnu ulogu u odrzavanju budnosti, ona aktivira ascendentni deo retikularne supstancije.
Poremecaji spavanja se dele na insomnije i hipersomnije.
Insomnija je najcheshci poremecaj sna zbog kod se trazi pomoc lekara. Ona se moze manifestovati kao:
-inicijalna insomnija (teshko uspavljivanje)
-rano jutarnje budjenje i
-fragmentacija spavanja (nemogucnost da spavanje traje odredjeno vreme)
Insomnija je chesto posledica drugih poremecaja (sekundarna insomnija). Najcheshce su to psihichki uzroci: afektivni poremecaj biopolarnog tipa, strepnja, psihoze.
Osobe sa inicijalnom insomnijom obichno su napete, zale se da su budne satima chak i danima, ali se chesto otkrije da zaspu brzo a kad se probude imaju utisak da su bile budne. One iz grupe psihichkih poremecaja, pogotovo sa depresivnim crtama, koje trpe ili pate od teshkog usnivanja ili od ranog budjenja, obichno vrlo dobro reaguju na hipnosedativne lekove i triciklichne nantidepresive, a korisni su i anksiolitici.
Za sluchajeve sa fragmentacijom spavanja potrebno je detaljnije obraditi diferencijalnu dijagnozu poshto se kod nekih od njih moze javiti epilepsija i apneja spavanja pa su onda sedativi kontraindikovani.
Jatrogeni (toksichni, nastali trovanjem) uzroci ovih poremecaja su antiparkinsonski lekovi ili kortikosteroidi, derivati ksantina, supresori apetita koji imaju stimultivno dejstvo na nervni sistem. Osobe koje uzimaju alkohol neeposredno pre spavanja mogu se rano buditi zbog povecanja REM spavanja posle metabolizacije alkohola.
Sindrom nemirnih nogu (restless leg), idiopatski ili u vezi sa neuropatijom, moze biti uzrok nesanice.
Kada se iskljuche uzrozi sekundarne hipersomnije ostaje grupa bolesnika sa nepoznatim uzrokom. To su primarne hipersomnije: narkolepsija, apneja u spavanju i Kleine-Levinov sindrom.
Narkolepsija je retko oboljenje koej se najcheshce javlja u trecoj deceniji pretezno kod mushkaraca. Glavni simptomi su: narkolepsijski napad spavanja i katapleksija, redje hipnagogna halucinacija i prodormalna paraliza.
Narkolepcijski napad je iznenadan san koji traje nekoliko minuta do nekoliko sati iz kog se bolesnik moze probuditi bez problema.
Katapleksija se manifestuje kao nagli gubitak tonusa mishica shto dovodi do osecaja slabosti ili do pada, a izaziva je jaka emocija, smeh, ljutnja, iznenadjenje.
Prodormalna paraliza je iznenadna oduzetost koja nastaje pre ili odmah posle budjenja i traje oko jedan minut.
Hipnagogne halucinacije su optichke i akustichne halucinacije u trenucima uspavljivanja ili budjenja.
Apneja pri spavanju se javlja kod muchkih osoba koje su chesto gojazne sa klasichnim 'pikvikovskim izgledom'. Cesto je spavanje praceno hrkanjem i ove osobe mogu imati aritmije, eritrocitemiju i popushtanje desnog srca. U toku sana mogu imati somnolenciju. Za vreme spavanja ovi bolesnici imaju intermitentni orofarinksni kolaps koji dovodi do opstrukcije gornjih disajnih organa posle chega moze doci do respiratorne acidozne ili srchane aritmije.
Kleine- Levinov sindrom ii periodicka hipersomnija je redak poremecaj sa pojavom periodichnog spavanja, patoloshkom gladi, motornim nemirom i mentalnom konfuzijom. U tom stanju se mogu javiti i halucinacije. Napadi traju 2-3 dana, mogu se ponavljati svakih 5-6 meseci. Izmedju ovih perioda je asimptomatski interval. Neki struchnajci misl eda je po sredi psihijatrijski poremecaj dok drugi smatraju da se radi o disfunkciji hipotalamusa, posledicama povrede ili encefalitisa, o endokrinometabolickim poremecajima ili chak tumoru mozga.
Parasomnije su poremecaji ponashanja u toku spavanja. Tu spadaju nocne more, pavor nocturnus i automatska ponashanja (somnabulizam, enuresis, jectatio capitis nocturna, bruximus i nocni mioklonus).
Nocne more se javljaju i toku REM faze spavanja, to su snovi sa strashnim i uznemiravajucim sadrzajima. Cesto se javlajju u periodima stresa i mogu imati spoljni uzor, kod odraslih uzsled korishcenja sedativa ietanola.
Pavor nocturnus je chest kod dece. Zastrashujuci snovi nastaju odmah po uspavljivanju, dete se budi uplasheno, znojavo, uplakano, teshko razaznaje san od jave. Vremenom ovaj poremecaj nestaje spontano.
Somnabulizam je automatsko ponashanje koje lichi na aktivnosti za vreme budnosti. Javlja se za vreme spavanja sa sposim talasima, dakle ne u vreme nastajanja snova. Aktivnosti somnabulichara su obichno hodanje i rpichanje. Spontano nestaje a u upornijim sluchajevima mogu se dati male doze diazepama. Tezi poremecaji ove vrste imaju nasilno ponashanje tokom sna i prilikom budjenja, takvi pokreti koji asociraju i na epilepsiju, ali je veza sa epilepsijom je iskljuchena ispitivanjem bolesnika metodom polisomnografije.
Enuresis nocturna cesta je pojava od dece i kod oko 15% odraslih. Ovo nocno mokrenje moze biti primarno, kada dete ne stekne ontrolu mokrenja posle druge godine zivota i sekundarno kada nastanaknadno, posle 'suvog' perioda. Treba iskljuchiti sistemske poremecaje: epilepsiju, lezije kaude, diabetes insipidus i mellitus, anemija srpaskih eritrocita i drugo. Najcheshce se radi o psihogenim uzrocima i tada treba preduzeti psihijatrijsko lechenje. u nekim sluchajevima pomaze imipramin (Tofranil).
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
Tezak dogadjaj me je naterao da mislim o necemu o cemu cu sada da ovde pitam.Vidim da ima ovde pravih lekara pa mislim da ce mi dati odgovor na bar deo necega sto me je strasno namucilo u zadnje vreme.
Tokom leta umrla je moja drugarica.Sve nas je to tako iznenada i tesko pogodilo.Kazu da je umrla u snu kod kuce.U drustvu se znalo da ona ima nekih dugotrajnih zdravstvenih problema i da osim nekih drugih lekova pije i
tablete za spavanje.
Igrom slucaja ja znam da je to bio lek sanval i pronasla sam ovaj sajt pretrazivajuci internet po imenu tog leka.
U drustvu se siri prica da je se ta drugarica ubila gutanjem previse tableta za spavanje.To je ono sto me povrh tuge zbog njene smrti jos vise boli, ta prica u koju ne zelim da verujem.
Ja sam verovala da su moderne tablete za spavanje bezbedne i da se njima vise ljudi ne mogu trovati, da li je to istina.Treba mi neki argument kojim bih zaustavila te zlobne price.
pomagajte ljudi...vec duzi period zaspim kao sav normalan svet u 10, 11 uvece i ne znam zasto ali probudim se oko 2,3 u noc...i obicno budem budan do 5,6 ujutru da bih se probudio u 2 popodne...To je sve skroz cudno ispreturano kod mene, molim vas da mi neko preporuci sta da radim, da li neki lekovi ili sta vec?> Hvala unapred
i mislim da je sve to stvar napetosti,ovih dana legnem u krevet ne razmisljajuci dal cu da zaspim jer jednostavno znam da cu zaspati...ja sam samu sebe izlecila. moj savet je da kad osetite da vam se prispavalo,lezite,gledajte tv i zaspacete...ja uz televizor lako zaspim i ne gasim ga uopste,a ako vam se kojim slucajem ne spava ne razmisljajte o tome i tako cete otkloniti napetost i samim tim ce vam se prispavati
