pulmologija ili endokrinologija?

[lbilja]

Drage kolege, zanima me sta je po Vasem misljenju bolje izabrati za subspecijalizaciju -pulmologiju ili endokrinu?
cista razmena misljenja

[Guevara]

To sto ti zelis.

[tamaraft]

Endokrina!

[sasasa]

U principu sve je bolje od opste praxe... 10 godina zatvora je bolje od toga! Blago tebi kad mozes da biras
Sustinski sa pulmologijom postoji ozbiljna opasnost da, doveden nevoljom ili besparicom do toga, pokleknes i prihvatis posao u nekom lokalnom domu zdravlja, u ATD dispanzeru ili necem slicnom...
Potom je samo pitanje trenutka kada ce sve tvoje buduce kolege zaboraviti sve o plucima i postajes lekar za sve koji kaslju, kijaju, pljuju krv ili imaju cir na zelucu. Ako se pitas kakve veze ima cir sa plucima... Pa videces

[Guevara]

nije ni cudno da doktori danas rade svoj posao (oprostite izrazu) preko kurca kad ni neznaju sta ih veseli i sta bi zeleli da rade.

Neznam sta je toliko zanimljivog u pulmologiji. Turberkuloze, KOPB i astma. Da ceo zivot pisem aminofiline, kortikosteroide i citam spirometriske nalaze.... hvala najlepsa.

Po tom pitanju endokrina je sire podrucje, bavis se tumorima razlicitih zlezda, secernom bolescu, kongenitalnim malformacijama i slicno.

[lbilja]

kolega sasasa, dobro znam sta me veseli, s obzirom da sam internista.
Kad smo kod subspecijalizacije, to je vec druga stvar.
Htela sam da cujem misljenje drugih kolega.....
Svi dobro znamo da kardiolozi najvise zaradjuju os svih internistickih grana, a subspecijalizaciju iz kardiologije je jako tesko dobiti....

[dr ivica]

Da sam ja internista (a nisam ), i da mi daju da biram, uzeo bih pulmologiju, jer ima vise izazova - bronhoskopija, pleurocenteza...

Sve najbolje.

[sasasa]

kolega sasasa, dobro znam sta me veseli, s obzirom da sam internista...

Ovo se verovatno odnosi na post kolege iza mene
Ali ne mari...
Ja licno nisam neki veliki ljubitelj niti pulmologije niti endokrine
Ne potcenjujem date discipline!
Cinjenica gro mog rada u opstoj odnosi se na kvs, akutne resp. bolesti, bolne sindrome (lumbalni i cervikalni), depresiju i razlicite "gastritise", jer na to otpada gro zalbi mojih pacijenata (stara populacija, hronicni bolesnici, obimna terapija i nepisano pravilo domova zdravlja da opsta praksa pokriva penzionere i (oprostite na izrazu - ali bolji mi zaista ne pada na pamet) socijalu, dok radno sposobne pokriva ono sto se nekad zvalo sluzba medicina rada koja je sada, u vecini mesta transformisana u deo opste prakse)...
75% mojih pacijenata, svakog bogovetnog dana dodje po lekove ili upute, na najrazlicitija mesta - lekove koje uglavnom ne piju ili piju kako sami misle da treba i upute koje im blago receno ne trebaju...
Vecina tih ljudi nase savete ne slusa... Naucili su sve cake kako prakticno svaki lek moze biti napisan da u apoteci bude dzaba i to je njihov cilj! Razumem ja ljude - lose im je, uplaseni su i veruju da ce neki lek resiti sve njihove probleme... Ali nema takvog (jos) I onda ja ispadam zlikovac jer im nedam Panklav na recept, a bas od njega im najbolje padne pritisak (to se stvarno desilo pre desetak dana!) ili sto nekom ne dam hitan uput za skener (i to na klinickom centru) - jer ga boli glava Do otprilike 11h covek ima zivaca da se nateze sa ljudima i pokusava im nesto objasniti... A od jedanaest radimo po zeljama
20-ak posto mojih musterija imaju nekakav minoran akutan problem tipa upale grla...
A otprilike 5% ljudi je stvarno bolesno - i to obicno veoma! Uglavnom su to ljudi koje niko, jednostavno u haosu svakodnevne papirologije, nije imao zivaca pogledati...
Moje licno iskustvo je da su tri budale dovoljne da ti upropaste dan... Da izgubis zivce. Verujem da to vazi i za ostale kolege, hteli to priznati ili ne. Tada nastaje problem jer vise nemam volje da radim i pocinjem otaljavati pacijente... je***a, zaista se trudim da kada se iznerviram udvostrucim paznju, slusam pazljivije i pregledam detaljnije, izmislim pauzu i odem na kavu, popusim cigaretu ili cak dve zaredom... Ali nervoznom mi se greske verovatno potkradaju... Time ja tumacim slucajeve da mi ljudi dodju sa "vristecom" simptomatologijom, a pre toga su prosli citav bataljon specijalista - losa sreca, jednostavno su petorici uleteli u losem trenutku - verovatnoca je mala, ali ipak postoji.

Ja nemam bog zna kakvo misljenje o internistima makar onima koje poznajem - nisu oni tu ljudi bas za sve krivi - jednostavno su prebukirani - gro price koju bi trebali reci i odraditi sa pacijentom, nemaju kada, dijagnostika koja im je u DZ na raspolaganju je oskudna (ajde nazovimo je tako), tako da se njihovo lecenje svodi na nesto bez glave i repa, onako da se zadovolji forma...
Ali imaju i oni svojih bisera - kada vidim polusenilnog pacijenta od 80 godina koji zivi sam (od penzije koja je nekih 8000) da ide sa izvestajem interniste debelim kao knjiga na kome je jedanaest lekova propisano, a koji se piju svaki po svojoj semi - prosto mi pozli!

Evo jedna pricica za kraj - dolazi nam covek pre par nedelja, inace hronican i tezak bolesnik sa nekakvom urinarnom infekcijom - antibiogram kaze neka od enterobakterija (zaboravio sam tacno koja, a nije ni bitno) rezistentna na sve zivo sem imipenema... Svaki mu dan sve gore, lokalna bolnica ga vratila kuci, disa ne da da mi to dajemo... I sta uraditi... Solomonsko resenje koje smo smislili je bilo sledece - ajde da mi tog coveka ne saljemo nigde i ne damo mu ista - da pustimo da se pravo i ozbiljno razboli (mi cemo ga normalno gledati par dana), a onda ce ga bolnica morati primiti - receno ucinjeno... Medicina srednjeg veka! Bogu 'fala on je dobro

To je jednostavno perspektiva sa koje ja gledam stvari... Onaj ko ima srece da pobegne u subspecijalisticke vode, te u, bar, sekundarnom centru sa jos pet kolega istog cina kontemplira nad jednim pacijentom pola dana - to treba i da ucini
Opet kazem - blago tebi, sta god da odaberes neces pogresiti