Strah

[Damir30]

Potreban mi je savet ili misljenje nekog sa slicnim iskustvom. Do pre oko dva meseca sam pio lekove protiv anksioznosti i depresije. Inace sam imao panicne napade. Bio sam na psihoterapiji. I uspeo postepeno da vec dva meseca ne pijem vise nikakve lekove. Borim se sa tim da se naviknem i relativno se dobro osecam. Lekove sam pio oko sedam godina. Sada nije lose, ali, kao da su se neke stare misli ponovo uvukle u mene. Strahovi su malo pojacani, drzim nekako pod kontrolom. Medjutim, moj glavni problem je seksualni odnos. Imam trideset godina, a prosle godine sam prvi put spavao sa mojoj sadasnjom verenicom. Bio mi je problem da se upustim u seksualni odnos jer sam pre dobijao napad panike kada sam pokusavao sa drugim devojkama. Pokusavao sam par puta sa sadasnom verenicom da imam odnos i pre nego sto je normalno krenulo imao sam preranu ejakulaciju u toku i pre samog odnosa, obuzme me panika i strah i samo ejakuliram pre nego sto smo i poceli. U toku predigre ili u samom pokusaju odnosa. Nekako sam to prevazisao i onda smo imali dvadesetak odnosa od kojih su neki trajali i pola sata, a desavalo se da nakon tri odnosa za dan treci put i ne svrsim. I to je bilo ok do jesenas kada je moja verenica bila pod stresom i pocela da izbegava seksualne odnose, jedostavno bi me odbila a nekad i odgurnula. Poceo sam da razmisljam da li je zadovoljna nasim odnosima, i da li je medju nama sve u redu. Sve vise sam se opterecivao a ona je govorila da je pod stresom i da nije ok. Pomazila bi me ali nije htela seks. Imala je neke probleme i bila je lose. Da ne duzim dalje. Posle nekog vremena je htela da imamo seks, krenulo je spontano. I to bas kada sam prekinuo lekove od kojih sam bio zavistan. Medjutim, izgubio sam sampouzdanje i svrsio spontano u toku predigre... Onda smo pokusali drugi put posle par sati i sada je bilo malo bolje ali kada sam trebao da udjem u nju, uplasio sam se i malo izgubio erekciju. Onda sam je povratio ali sam svrsio isto pre odnosa. I sad sam upao opet u stanje anksioznosti i depresije, samopouzdanje mi je otislo ponovo, a mislio sam da sam uspeo. Ovde u stanu ne mozemo nikako da se opustimo, u Becu sam, a ona zivi sa roditeljima. Sinoc me je spontano spopala a ja se opet uplasio i pogadjate, iako sam svrsio dva puta u toku dana (ona me je pomazila), poceo sam da blago drhtim, uplasio se i kada sam naslonio penis na njenu vaginu i poceo da guram ja sam svrsio... Sada se osecam jos gore, ne mogu da prestanem da mislim o tome. Kao da su mi lekovi bili neka sigurnost i opustali me. Sta da radim?

[aaaca]

Особа која се боји свега и свачега треба да паузира са провокативним ситуацијама. Упропастићеш и свој живот и животе других. Имаш ли представу о томе какав би вам био брак у твојој таквој психичкој ситуацији? Распао би се после пар година а ако би добио децу то би био хаос.

Среди своје мисли и прекини да се бојиш своје сенке.

[Damir30]

Особа која се боји свега и свачега треба да паузира са провокативним ситуацијама. Упропастићеш и свој живот и животе других. Имаш ли представу о томе какав би вам био брак у твојој таквој психичкој ситуацији? Распао би се после пар година а ако би добио децу то би био хаос.

Среди своје мисли и прекини да се бојиш своје сенке.

A ja mislio da ovaj forum sluzi necemu. Bas sam dobio savet... Znaci da se sklonim od svega i svih i da se ne bojim. Da se zavucem u misiju rupu po tebi. Upao sam u kriznu situaciju a ti mi pricas da se svega bojim. I da cu upropastiti i sebe i druge. Bas ti hvala. Bolji savet mi nije ni trebao. Genijalan je. Dve godine smo zajedno i zivimo zajedno. Ali ti znas da cu ja nekoga upropastiti. I znas da bih bio los roditelj. Ti si neki pametnjakovic koji zna samo da osudjuje? Niti znas kakva sam licnost niti bilo sta. A psiholog nisi sigurno. Trazio sam savet a ne prorocanstvo. Niti znas u kakvoj sam situaciji niti kakav sam covek. Najlakse je nekoga osuditi kada ne znas nista o njemu.

[aaaca]

Нисам ти ја крив за твоју ситуацију па нема вајде да се на мени истресаш. Такве реакције као твоја су ми познате. Поносне особе које не признају кривицу и којима су други криви на такав начин нападају оне који их упозоравају или критикују.

Могао си бар пажљиво да прочиташ оних пар реченица које сам написао. Рекао сам да се клониш провокативних ситуација а не да се сакријеш у мишју рупу.

Ти ниси упао у кризну ситуацију већ си скоро цео живот у њој. Не можеш о себи да водиш рачуна а хоћеш о жени и деци?!

[Dr.Dzindo]

Aca ti je dobro rekao.Moras da razumijes svoje stanje u kojem si bio.Nagolo si se aktivirao poslije silnih lijekova koje si pio godinama.Sad si se prepao,uplasio i ponovo upao,na neki nacin,u depresiju.Polako,postepeno se oporavljaj,a ne sve odjednom.

____________
Prof.Dr.Dzindo Z.
specijalista patoloske anatomije

[Damir30]

Нисам ти ја крив за твоју ситуацију па нема вајде да се на мени истресаш. Такве реакције као твоја су ми познате. Поносне особе које не признају кривицу и којима су други криви на такав начин нападају оне који их упозоравају или критикују.

Могао си бар пажљиво да прочиташ оних пар реченица које сам написао. Рекао сам да се клониш провокативних ситуација а не да се сакријеш у мишју рупу.

Ти ниси упао у кризну ситуацију већ си скоро цео живот у њој. Не можеш о себи да водиш рачуна а хоћеш о жени и деци?!

Ko spominje da si ti kriv. Kako mozes tako tendeciozno da pricas nesto o cemu ne znas. Da nisam samokritican ne bih ni trazio savet nego bih rekao da je sve u redu. Ti si mene osudio u startu. Etiketirao kao ludaka koji ne moze sam o sebi da brine. O tome se radi. Dao si mi konstruktivan predlog da se sklonim situacija. Citav zivot ti je situacija. Treba li se kloniti zivota... Na osnovu cega ti znas da ja ne mogu da se staram o nekome? Jesi li me video? Da ki me znas? Da li znas da sam ceo zivot brinuo o drugima? Ne znas, ali zato me vredjas ovde na forumu. Ne lecim ja komplekse jer ih nemam. Otvoreno iznosim svoj problem. Ne stidim se da kazem da postoji. Da si mi dao prvo savet a ne pricao da li mogu da imam porodicu ili ne. Celog zivota se brinen o porodici i to je za mene svetinja. Brini ti o ocu koji je ratni veteran i pije, gledaj ti kako ti deda umire i kako gubis najmilije... E moj forumasu. Mene nije sramota da kazem sta me muci. Nisam ponosan. Ali ovakvi komentari... Nemam reci. Mislio sam da ovde ima ozbiljnosti i strucnjaka. Ti mislis da si iznad drugih? Jesi li ti Bog, lekar, mudrac? Ne znam da li si razmislio sta si napisao. Ili ti tako prija. Kad neko ima problem ti mu stanes na muku i slobodno pricenjujes tako da li je neko za porodicu. Hoces da kazes da ljudi koji su pretrpeli stres ne mogu da budu nikada normalni? Ili su ludaci koji ne umeju da se staraju o sebi? Okarakterisao si me na najgori moguci nacin. I eto zahvalan sam ti na savetu. Svaka ti cast. Ti koji si sigurno savrsen u svemu. Kompetentan za sve. Ili tek tako etiketiras ljude. To je meni zasmetalo, ti vec znas sve i vidis. Znas ko sam ja, znas da sam kriv za nesto. Celog zivota se borim za nesto. Da postanem bolji, da ne uvredim i ne povredim ljude koji jnisu zasluzili. Ali aroganciju i drskost ne trpim. Niti volim da ljudima lepim etikete. Pozdrav

[Damir30]

Нисам ти ја крив за твоју ситуацију па нема вајде да се на мени истресаш. Такве реакције као твоја су ми познате. Поносне особе које не признају кривицу и којима су други криви на такав начин нападају оне који их упозоравају или критикују.

Могао си бар пажљиво да прочиташ оних пар реченица које сам написао. Рекао сам да се клониш провокативних ситуација а не да се сакријеш у мишју рупу.

Ти ниси упао у кризну ситуацију већ си скоро цео живот у њој. Не можеш о себи да водиш рачуна а хоћеш о жени и деци?!

Ko spominje da si ti kriv. Kako mozes tako tendeciozno da pricas nesto o cemu ne znas. Da nisam samokritican ne bih ni trazio savet nego bih rekao da je sve u redu. Ti si mene osudio u startu. Etiketirao kao ludaka koji ne moze sam o sebi da brine. O tome se radi. Dao si mi konstruktivan predlog da se sklonim situacija. Citav zivot ti je situacija. Treba li se kloniti zivota... Na osnovu cega ti znas da ja ne mogu da se staram o nekome? Jesi li me video? Da ki me znas? Da li znas da sam ceo zivot brinuo o drugima? Ne znas, ali zato me vredjas ovde na forumu. Ne lecim ja komplekse jer ih nemam. Otvoreno iznosim svoj problem. Ne stidim se da kazem da postoji. Da si mi dao prvo savet a ne pricao da li mogu da imam porodicu ili ne. Celog zivota se brinen o porodici i to je za mene svetinja. Brini ti o ocu koji je ratni veteran i pije, gledaj ti kako ti deda umire i kako gubis najmilije... E moj forumasu. Mene nije sramota da kazem sta me muci. Nisam ponosan. Ali ovakvi komentari... Nemam reci. Mislio sam da ovde ima ozbiljnosti i strucnjaka. Ti mislis da si iznad drugih? Jesi li ti Bog, lekar, mudrac? Ne znam da li si razmislio sta si napisao. Ili ti tako prija. Kad neko ima problem ti mu stanes na muku i slobodno pricenjujes tako da li je neko za porodicu. Hoces da kazes da ljudi koji su pretrpeli stres ne mogu da budu nikada normalni? Ili su ludaci koji ne umeju da se staraju o sebi? Okarakterisao si me na najgori moguci nacin. I eto zahvalan sam ti na savetu. Svaka ti cast. Ti koji si sigurno savrsen u svemu. Kompetentan za sve. Ili tek tako etiketiras ljude. To je meni zasmetalo, ti vec znas sve i vidis. Znas ko sam ja, znas da sam kriv za nesto. Celog zivota se borim za nesto. Da postanem bolji, da ne uvredim i ne povredim ljude koji jnisu zasluzili. Ali aroganciju i drskost ne trpim. Niti volim da ljudima lepim etikete. Pozdrav

[aaaca]

Овај твој текст сасвим довољно говори о теби. Превише беса због неколико мојих речи. Твоја реакција очигледно је превише експлозивна што указује на велико незадовољство животом.

[nebojsa2805]

Damire, moj savet bi ti bio da popravis samopouzdanje, ne preopterecuj se samo se opusti i razgovor sa psihologom bi ti bio od koristi (ne ustrucavaj se i sve reci kako je i sta je)

[nebojsa2805]

Posto ne znam gde je edit, i razgovaraj sa Verenicom ne ustrucavaj se, ako te voli razumece te srecno

P.S: Nemoj burno i agresivno da reagujes, u zivotu ima puno gorih situacija nego na forumu, samo mirno i stalozeno i sve se dogovorom resava

[goran964]

Damire,
imati psihološko psihijatrijske probleme koje su okarakterisane kao dijagnoza nije a niti nesme biti problem a još manje sramota za pojedinca koji ih ima.I ti u tom smeru imaš dobar stav.Ne mogu da vidim da li je to okarakterisano kao akutno ili prolazno obolenje ali anksiozno ponašanje se kod mnogih ne može jasno videti osim ako nije dovoljno stručan da to prepozna.
Činjenica je da anksioznost i depresija obično idu zajedno ali i lekovi protiv anksioznosti mogu uterati pacijenta u depresiju kao nuspojava.U tim slučajevima se daju antidepresivi...Zajednička crta svih tih medikamenata je da utiču na seksualnost ,tačnije na seksualnu funkcionalnu sposobnost.
Kako si dosta dugo bio pod terapijom,samim tim je i taj negativni efekat izraženiji.Napominješ da su ti se javili neki strahovi ponovo.Ti lično moraš shvatiti da sve te poremećaje ako nisu konstatovane neke patološke promene na mozgu izazivaju sami hormoni mozga,žlezde,enzimi,stres.Dakle to su okidači koji kada dobiju dovoljan nadražaj spolja ruše ravnotežu tebe iznutra.
Trebao bi znati da psihijatriski lekovi u suštini ne leče,oni nisu antibiotik.ono što oni čine je kontrola ponašanja,dakle pomažu telu da ne trpi torturu poremećaja ali ne mogu izlečiti strahove,anksiozno ponašanje ....
Pravi i jedino ispravni tok lečenja je kako medikamentozni,tako i uz pomoć crkve koja se kroz liturgiju i svete tajne bavi lečenjem duše i uzrocima nastanka toga o čemu pišeš.dakle,problemi koji tebe muče su samo posledica a ne uzrok.Pokušaj se trezveno suočiti sa tvojim strahovima.Kadam se jave,udahni duboko i pogledaj odakle dolaze,da li ti mogu nauditi i tome slično.Videćeš da je to u osnovi privid i da nema blage veze sa realnošću.I naravno...ne slušaj i ne primaj srcu sve što napišu pojedini pametnjakovići na ovom forumu.To ti svakako neće pomoći.Zbog delikatnosti problemetike koja te muči ako želiš piši mi na PP jer to ipak nije za široku populaciju koja sebi daje za pravo da neozbiljno daje svoje komentare.Pozdrav.