Imam 25 godina, a nažalost još uvek ne znam ni poljubac kako izgleda, a o daljnjem ni da ne pričam. U poslednjih par meseci sam pao u depresiju, počeo sam i da izlazim, da bih možda i našao devojku, ali neuspešno. Problem je što meni devojke prilaze i ja pričam sa njima normalno, ali kada dođe vreme za nešto više, ja se uplašim i odem. Dakle nemam problem da razgovaram sa devojkama, naprotiv, imam puno drugarica, ali jednostavno imam taj neki strah... :/
Dosta sam stidljiv po prirodi, brzo pocrvenim u licu, i uglavnom sam jako nesiguran i neodlučan u većini stvari, mnogi to gledaju da iskoriste, čak iako sam ja svestan, ipak im učinim uslugu (iako znam da je to pogrešno). Ne znam više ni sam šta da radim, kod psihologa ne bih ni išao, jer čisto sumnjam da mi može pomoći, a i mislim da je za sve već kasno, s obzirom na to da mislim da sam sebi dosta narušio zdravlje u ovim depresivnim momentima...

Moras sam da dodjes do toga zasto imas takav strah od devojaka, niko ti ovde to en moze reci jer te niko ne poznaje i ne zna tvoja iskustva iz detinjstva...

Odnos sa majkom, sestrom? Imas li prijateljice?

Ili je u pitanju jednostavno strah od seksualnog iskustva?

Pokusavam da shvatim koji je izvor problema, ali mi nikako ne ide. Odnos sa majkom i sestrama je uvek bio super. Vec sam napisao da imam puno drugarica i da mi uopste nije problem razgovor sa njima, uglavnom me sve smatraju jako zabavnom osobom, uvek ih zasmejavam, ali i sada sam isto imao slucaj da sam upoznao neku devojku na fakultetu (koja mi se jako svidja), i trebala joj je pomoc oko nekog seminarskog i zvala me je da dodjem kod nje (2x) da joj pomognem, i vidim da ima nekih varnica, ali jednostavno ne znam sta da radim. Nazalost, tu priliku sam ispustio, jer je verovatno necu vise videti. Imam i taj problem da sam uopste jako nesiguran, stidljiv, nervozan (stalno tresem noge, znoje mi se dlanovi, grizem nokte), imam naviku da se izvinjavam vise puta (nekada i nije potrebno, ali ja to ipak uradim) i to pocinje sve vise da preovladava, sto mnogi i vide. Uglavnom blizi poznanici kazu kako sam dobar, ali mi je velika mana ta nesigurnost, nekako mislim da ce to i ostati, jer iako sam svestan svega toga, ne znam kako da se borim sa time.Sto se tice straha od seksualnog iskustva ne znam da li ga imam, jer kao sto sam rekao nisam ni do poljupca stigao, a kamoli do seksa (iako imam jaku zelju).

moja definicija je --da--imas strah od seksualnog odnosa,jer si po prirodi nesiguran a za upustanje u seksualni kontakt ipak treba malo hrabosti--posebno prvi put.
JEDAN VECI PROBLEM JE AKO TI ZAPRAVO I NE ZELIS-tj samo teoretski zelis jer ti je kao vreme vec a zapravo -devojke uglavnom prihvatas i dobro funkcionises sa njima ako ne vidis da imaju zelju za seksom????
RAZMISLI DOBRO O TOME-analiziraj neke stvari vec si dovoljno odrastao i suoci se slobodno--a za stidljivost ima leka samo ako tebi hormoni rade i krene seksualni nagon-prelomices ti to--mada mislim da nebi bilo lose porazgovarati sa neuropsihijatrom ili psihologom--pa i seksologom ali skroz otvoreno bez stida.

Vaso, hvala na odgovoru.
Naravno da želim, hormoni rade kod mene (čak su i svi oko mene to primetili), ali eto, jednostavno ne ide. Nemam nikakvih problema sa otvorenošću da o tome pričam, imam starijeg prijatelja sa kojim dosta pričam o tome, ali je i on jednostavno video da to jako teško ide kod mene (neću da kažem da baš nema više nade za mene :/). Sve je ovo jako uticalo na moje sadašnje stanje, a to je da sam skoro stalno depresivan, ništa ni ne pokušavam da radim (ne samo što se seksa tiče, nego uopšte), jer verujem da neću uspeti. Uopšte nemam poštovanja prema sebi, mnogo više poštujem druge, jer vidim koliko su oni učinili, a ja u životu bukvalno nemam ništa. Eto, imam tog prijatelja koji je uvek spreman da me posluša, ali već vidim da sam i njemu teret sa mojim "glupostima" . Kao što već rekoh, odrastao jesam, i najgore je što sam to sve shvatio i zbog toga mi je sve teže da prihvatim ovu situaciju u kojoj se nalazim....

au burazeru nije tebi lako hahahahahahahaha

marko-moras naci neki posao-moras bilo kakav-jer je izuzetno dobro za neko samopouzdanje. Mozda ti to deluje tesko al videces kad pocnes da ti to mozes-ma ni drugi nisu bolji od tebe,svako pomalo gresi i zabusava al posao stvara sigurnost i samostalnost. BUDI JAK I NE DAJ DA BUDU BOLJI OD TEBE-zivot je borba-za svakog a ne samo za tebe
srecno

@fucker - tebi je smesno (uglavnom svako tako i reaguje, naravno ne krivim vas, nismo svi isti )
@vasa - Imam vec posao, jer nazalost tako moram da pokrijem troskove studiranja. I taj posao ukljucuje stalan kontakt sa različitim ljudima. Jednostavno tu sigurnost nisam izgradio do sada, necu je nikada ni izgraditi. Svestan sam da puno njih nije bolje od mene, ali sto se ovoga tice, svako je bolji. U principu sve ide na gore, nikako na bolje, sve cesce padam u neku depresiju, nekako mi je najbolje kada sam sam, jer vidim da ovakav drugima smetam. Zbog svega ovoga sam izgubio dosta poznanika i prijatelja, nazalost verovatno cu ih jos i izgubiti...

Greota da gubiš mladost, zato ću ti dati jedan savet koji će možda da se čini ekstreman i loš, ali ako bolje razmisliš možda i nije.

Plati prostitutku za prvi put, ili prvih par puta.

Zašto? Sam kažeš da imaš strah i nesigurnost. Ne samo od seksa, već od emotivnosti, intimnih dodira, maženja, itd... Tebi je sve to nepoznato i novo. Normalno da imaš od nepoznatog, pozove te devojka kod nje, a ti se bojiš da nećeš znati šta da radiš, da ćeš se izblamirati itd.. I ne odeš. I vreme prolazi.
Ako bi probio led sa seksualnim iskustvom, tada bi ipak već znao šta da radiš i ne bi išao u nepoznato i možda bi stvari posmatrao drugačije.

Neki iz moje generacije su kao klinci tako "skidali mrak" i iako smo ih svi mi pljuvali sada im iskreno ništa ne fali (psihosocijalno sasvim zdravi), čak su možda imali i prednost što su stekli iskustvo.

Marko, pokusaj ti da analiziras i dublje svoj problem, da li tebe muci nesto posebno sto ni sam sebi ne smes priznati ili imas neku traumu iz rane mladosti,tu se nesto krije cini mi se. Verujem da ces pronaci uzrok a ako ne sam potrazi pomoc neuropsihijatra ili psihologa-nisam siguran u ciju oblast vise spada tvoj problem. I nemoj misliti da smo mi rodjeni hrabri i jaki--mislim na neke-i njima naidje kriza al tvoja je malo duza i specificna kao i svaka druga. Treba joj se posvetiti.
Depresivan tip nikad nece uspeti da doceka devojku otvorenih zelja-to moras prevazici.
SVAKO DOBRO