Eh..... ovako.
Vec duze vreme muci me cinjenica da ne osecam nikakvu potrebu za seksom.
Retko razmisljam o tome - mozda 8% celog dana.
To mi je pomalo zalosno jer, na primer, moja najbolja drugarica konstantno razmislja o tome, i cesto mi se smeje [mada joj je to, kao, 'simpaticno'] sto sam nekako apsolutno nezainteresovana.
Imam decka vec tri godine i predivno nam je, i u toku seksa se osecam odlicno, veoma mi je prijatno i sve to, ali jednostavno vrlo retko bas imam zelju za seksom [bukvalno, recimo, jednom mesecno].
Vec dugo sam jako depresivna [nekih 6 godina], sto je verovatno jedan, ako ne i jedini, od faktora koji uticu na taj moj [gotovo nepostojeci] libido.
Takodje zadnjih desetak meseci pijem kontraceptivne pilule [Diane 35], mada otkako ih uzimam nisam osetila nikakvo smanjenje seksualne zelje, samo nastavak konstantne nezainteresovanosti.

Osecam se jako nepravedno, jer sam svom momku jako privlacna i on [naravno] voli seks, i zeleo bi ga sto cesce sa mnom, a ja jednostavno psihicki nisam u stanju da mu to pruzim.
Na srecu, on na mene ne vrsi pritisak, ali volim ga i htela bih da budem bolja i pravednija u necemu sto je drugim parovima svakodnevna aktivnost.

Nikada nisam imala seksualnu zelju, stavise on je jedini momak sa kojim sam ikada pozelela da imam seksualne odnose, i sigurna sam da on nije problem, vec ja.

Volela bih da, ako neko ima slicnu pricu, podeli svoje utiske sa mnom, ili ako je iko u mogucnosti, da mi da neki savet kako bih to mogla eventualno da popravim.

Da porazgovaraš sa nekim o tome. Nedostatak želje ima veze sa depresijom, obično ljudi koji su depresivni imaju smanjenu želju. Kontraceptivne pilule takođe utiču na raspoloženje u negativnom smislu. Trebalo bi prvo da potražiš uzrok depresije i da je izlečiš sigurno će onda biti sve drugačije. Iskreno se nadam da će se još neko javiti sa sličnim problemom.

eo javljam se ja. depresivan oko 80% dana, skoro svakog dana. Nervozan isto oko 80% SVAKOG dana. Zelju za sexom nemam jedno 4 godine. 2 godine sam sa devojkom koju wolim nenormalno, i sa njom mi je diwno. Ali ponekad se posvadjamo ili bar napravimo neq neprijatnu tisinu koja ce me muciti 2 dana i necu biti normalan zbog te gluposti. Savet?

@dusa_koja_ostaje
Nesto sto meni pomaze je to da pokusavam da svaku svadju odmah izgladim i da je ne razvlacim. Ne mislim da se povlacim, vec pokusamo da razgovorom ispravimo to oko cega smo se svadjali. Cini mi se da se, otkako je tako, manje nervozno osecam. Vazna cinjenica u svemu tome je, da, ako se volite, koliko god da je ozbiljna svadja, nista nije vrednije od toga sto imate. Nadam se da je ovaj savet bar malo pomogao.

jeste, ali i poslushao sam te i pre nego shto sam wideo poruq. sinotj smo se dogoworili da tjemo da razgowaramo dosta wishe i tziwilizowanije a ne da se kao 2 debila poswadjamo i posle 3 sata da se wolimo i wishe nego pre. hwala ti na sawetu, poslushao sam te. xD

Stres, način života itekako utiče na nedostatak želje. To je i kod nas slučaj. MM je toliko nervozan da se u poslednje vreme ni ne trudim da porazgovaram s njim nemam snage iskreno se nadam da će mu doći iz dupeta u glavi šta sebi radi.

8% dnevno je bas puto, pa ja ne razmisljam ni toliko. Ja onu pravu, iskrenu seksualnu zelju imam mozda jednom u 2 meseca. Sve ostalo je samo neiskrena, delimicna zelja. I meni je to bas super kad ne razmisljam o sexu, mogu da se skoncentrisem na neke druge stvari, na posao, na karijeru, na uspeh u poslu.

Pa 8% dana [najvise] razmisljam o seksu, ali ne kazem da imam zelju za njim.
Seksualna zelja mi se javlja jako retko, mozda jednom u tri meseca, a i tad je slaba i lako nestane.
U poslednje vreme se trudim da sa deckom imam seksualne odnose svake nedelje, i da na neki nacin pokusam da 'nateram' sebe i svoj organizam da dobijem zelju za seksom. Nisam sigurna koliko mi uspeva.

Dragi moji,

Ovaj vaš problem ja ću sada interpretirati sa moje strane. Naime, moja devojka je na terapiji sa antidepresivima. Malo pre nego što će početi sa tom terapijom (prošle jeseni-zime, ne znam tačno kad), mi smo imali da tako kažem, lep intimni život, baziran na kombinaciji emocija, uzbuđenja, strasti i pre svega ljubavi. Nakon što je ona počela da uzima antidepresive, s vremena na vreme očajavam, koliko ona nema želju. Količina odnosa nam je isključivo obostranom upornošću, kao i sa mojim komplimentima, ohrabrivanjem, zalaganjem i stimulisanjem (reči, znakovi pažnje, dodiri, opuštanje, priprema) ostala relativno ista (malo manja, ali šta je tu je). U toku odnosa, dajem poslednji atom snage da joj izazovem orgazam. Da kucnem u drvo, uspevam u tome, jer toliko volim da je vidim srećnu i zadovoljnu da mi ništa nije teško da joj to pružim.

Ono što je moje pitanje je: kako da postignemo to da nekad i ona poželi to? Meni je jako teško i osetim kako se ona muči da mi pruži to zadovoljstvo. Ponekad sam jako tužan zbog svega što se dešava. Zato uvek dam kompliment i za najsitniju stvar, koja mi se kod nje dopada, za njen trud u seksu, za njen "performans" (kad već ne znam bolju reč) i sve što sada ne bih navodio. Naglašavam: SVE! To znači i za njen izgled, koji Boga mi i zaslužuje komplimente - ona je lepa devojka. Ona mi kaže da je uvek bila introvertna po pitanju intimnog odnosa, ali ja pamtim trenutke kada mi je prilazila sa poljupcima i zagrljajem i željom da vodimo ljubav.

Posle izvesnog vremena, počeli su i kod mene da se javljaju problemi. Počinjem da sumnjam u svoje sposobnosti, umeće, moje telesne osobenosti i uopšte u sebe kao njenog momka i u životu i u intimnim trenucima. Borim se sa nabujalom željom i ponekad mislim da ću eksplodirati. Da me proste svi članovi foruma, hodam sa naglašenom erekcijom, koliko sam već počeo da intenzivno maštam i sećam se ranijeg perioda. Izmišljam načine na koje bih joj probudio tu želju. Pomišljam na razna (naravno prirodna) sredstva, a u trenucima očaja i na afrodizijake tipa španska mušica i slično.

Razgovorom teško da mogu išta da postignem. Nisam sposoban i štafetu bih rado predao psihologu, psihijatru, ili kome već naučenom za to. Molim stručna lica da mi oproste na neznanju. Hoću da kažem da sam spreman i na razgovor, ali ne znam kako da to osmislim, a da ona ne oseća pritisak, ili mučenje zbog svega toga. Pratim njene izraze lica i vidim kako je ona jako napaćena devojka i sve joj smeta i sve je muči. Imala je teško detinjstvo, ali i mučila se tokom godina studiranja, kada je i napustila studije, umro joj je otac, potom je pala u depresiju, jer nije sve do dolaska mene u njen život nalazila pravu ljubav, a i dugo je bivala sama (bez ljubavi). Kada je konačno psihički otvorim, dolazi onaj fizički deo, kada zavisimo od njenih glavobolja, stomakobolja ("gornjih" i "donjih" stomaka), umora i ko zna čega sve još. Borim se sa mislima da je to sve izmišljotina, ali ponekad padnem u toj borbi i s vremena na vreme dođe takva moja misao i do nje.

Počinjem da preispitujem sve, pa i naše prošlosti. Tražim u svakom detalju samopotvrđivanje i povratak narušenog samopouzdanja. Pomišljam da joj nisam u svemu naj naj, jer sam je već par puta pod blagim pritiskom da mi kaže, kako sam ja to "njen san", išao i u neke intimne detalje i dobijao njene iskrene odgovore, koji su po mene i više nego pozitivni i prihvatljivi. Da kažem i to: ona mi je rekla da je sa mnom sve kao neki san. Naglašavam, našu vezu, uz Božiju pomoć, zasnivamo na otvorenosti i iskrenosti. Bojim se da nisam više sposoban da održim našu vezu i da nisam više dobar čuvar i zaštitnik moje drage. Ovim postupcima pravim tenziju, jer se ona muči kada mi ovo govori. Mučim se i ja i osećam njeno mučenje, pa mi je sve nekako još teže. Sve ređe spavam i sve više se predajem lažnom nadanju i zamišljanju lepšeg vremena kada njena terapija antidepresivima prestane. Od sline želje za odnosima, prepuštam se masturbaciji i u tome tražim neki vid rešenja i rasterećenja od tolikog tereta želje. Ni na kraj pameti mi nije da nedostatak u krevetu popunjavam u nekom drugom zagrljaju.

Na kraju, voleo bih odgovore na dva moja pitanja:

Prvo je: da li postoji mogućnost oslobađanja moje devojke i oraspoloživanja njene duše? Naravno i da li postoji mogućnost podsticanja njene otvorenosti u intimnim odnosima i buđenja njene želje? Da dodam, mi vodimo ljubav bez zaštite. Zdravi smo, čisti smo i želimo porodicu.

Drugo je: kako da se u celoj ovoj priči ja postavim? Imam toliko želje i energije da bih joj od srca rado dao jedan dobar deo. Dao bih joj i moju snagu i moj entuzijazam da mogu, samo da mi je ona makar malo bolje. Kako da postignemo da ona meni izađe u susret? Mnogo je volim, hvala Bogu i mnogo je želim. Baš mnogo. Ne mogu bez nje u srcu i ne mogu bez nje u krevetu. Evo, da kažem kratko i jasno: Šta da radim?

Unapred se puno zahvaljujem na odgovorima.

Mnogo mi je zao sto je ovo pismo ostalo bez odgovora.

Ne znam sta bih mu posavetovala, ali mi se dopada kako razmislja i kako i koliko voli svoju devojku.

Nadam se da su do sad resili problem...

Tek sam sada videla sta je ovaj momak napisao i jako mi je zao sto nije dobio odgovor.
Mogu da pokusam da pomognem samo sa aspekta depresivne devojke, mada ne znam koliku bi mu to utehu pruzilo.
...
Cak iako su izgovori mozda izmisljotina, izmisljeni su da bi tebe zastitili od cinjenice da joj jednostavno nije do seksa.
U mom slucaju, desava se da sam toliko nezainteresovana da prosto osecam mucninu kada spontano zapocnemo predigru.

U ovome sto si napisao prepoznala sam mnogo stvari za koje sam sigurna da i moj momak oseca.
Budi siguran da je i njoj tesko sto tebi ne moze da pruzi to sto tako jako zelis, pogotovo zato sto zelis nju, takvu kakva je, a ne bilo koga i bilo kakve intimne odnose. Upravo zbog toga joj je sigurno tesko da te direktno odbije, pa je to verovatno i uzrok njene potrebe da nadje izgovor za svoju nemogucnost da se u datom trenutku upusti u seksualni odnos.

Jednostavno.... zao mi je. Jako se prepoznajem u vasoj situaciji.
Jedino sto mogu da kazem je da mislim da ima nade za poboljsanje situacije, mada se nikad ne zna sta ce se preokrenuti.
Moj primer je da sam na ovogodisnjem letovanju, podstaknuta boljom komunikacijom i emocionalnom bliskoscu, naprasno osetila povecanje seksualne zelje koje traje vec nekih mesec dana.
Jedini savet koji mogu da ti dam jeste da probas da ne mucis sebe time, jer sam sigurna da je i njoj tesko kada vidi koliko se ti mucis. Ako se, nazalost, ne desi nista sto bi povecalo njenu zelju za seksom... Voli je. Budi tu za nju. Ma koliko glupo i pateticno to zvucalo.
Nekada su mozda neke stvari i vaznije od seksa [iako on igra veliku ulogu u vezi].
Najvaznije od svega je da joj u svemu pruzis podrsku. Znam da ti je tesko, ali sam sigurna da si svojoj devojci veliki oslonac, bez koga bi joj bilo neizmerno teze da funkcionise. Iskreno se, iz sveg srca, nadam da ce se situacija popraviti.

Veliki pozdrav za tebe. Jako se retko nadje neko ko toliko voli svoju devojku da bi sve ucinio samo da ona bude srecna.

Idite negde na zajednički odmor gde ćete se opustiti i biće vam super onda će sve doći na svoje mesto sretno. Lepo je pročitati post momka koji toliko voli svoju devojku .

Nisam nikada imala problem sa depresijom i ne znam kako to izgleda. Verujem da nije ni malo lako niti jednostavno da se resi. Mislim da tvoja devojka ima mnogo srece sto si njom i mnogo srece sto je volis. Ali isto mislim i da nije posteno da stalno bude zahvalna zbog tvoje stvarno ogromne ljubavi a da nista ne preduzme da se malo pokrene. Dakle, opet kazem ne znam kako se zena tad oseca ali da to moze da se vremenom smuci moze jer znam jednu zenu koja je takva otkad sam je upoznala pre jedno 8 godina, ima muza koji je lep covek za svoje godine ali je i on sve vise nervozan, bukvalno bezi od kuce kad je uhvati neka apatija i cini mi se da mu se sve to vec smucilo jer je ona stalno na nekim lekovima a nista bolje se ne desava. Ona ima periode kad je raspolozena i kada se smeje ali je cesce vidjam kada se samo na nesto zali i to i mene a kamoli njega ubija. Jos gore sto im je i cerka isto takva ,ima lepog muza ona je isto lepa ali se uzasno ugojila i postaje isto kao njena majka svaki put se na nesto zali. Verujem da to nije uopste jednostavno ali mislim da razgovor mnogo znaci.
Dakle, ti razumes njen problem i stitis je. Ne zelis jos vise da je opterecujes i cutis, nadas se da ce tvoje ponasanje prema njoj nesto da promeni ali nista se ne desava. Ako tako nastavis i ako ja ne gresim doci ce do toga da ce se ona ususkati u svoj svet depresije sigurna da ces ti uvek da budes tu a tebi ce to vremenom da se smuci jer za sada se radi samo o seksu.
Moj ti je savet da ne cutis. Treba da kazes sta ti smeta treba da razgovarate i o tvojim problemima i da ih resavate. Naravno da nece biti lako ali ako nastavis da je previse stitis i branis napravices jos veci problem i sebi i njoj.
Na kraju mislim da tih antidepresiva ima toliko pa mozda joj treba neki drugi ocigledno joj ovaj bas i ne odgovara mislim pricam sad napamet jer antidepresiv valjda treba da je izvuce iz depresije. Opet kazem ovo ne znam ali trazite jos neko resenje.

apropo ovoga sto je rekla jelenas1000....

antidepresivi ne izvlace depresiju iz tebe.
oni [ma koliko ovo nestvarno zvucalo] zatupljuju sva osecanja - medju njima, naravno, osecanje nesrece i depresije, ali i, sa druge strane, radost i sve sto ne zelimo ukloniti. jednostavno tako deluju.
upravo zato neki ljudi ne prihvataju terapiju antidepresivima, zato sto bi radije bili prepuni osecanja nego potpuno prazni.

jos jedna stvar je da njegova devojka sigurno neizmerno vise trpi od njega [ne u vezi, vec prvenstveno u sopstvenoj kozi], pa mislim da bi bilo malo bezosecajno suproststavljati joj se i traziti pravdu, kad je ocigledno da se njih dvoje vole i trude da isprave svoje probleme.

nemoguce je da ga ususka u svoj svet depresije. moze samo da ga sasvim uklopi u svoj zivot kao svoju podrsku protiv iste.
time sto ce je stititi nikome nece napraviti problem.
kao sto ovaj momak sigurno vec zna, kad nekog volis bitno je da umes i da se zrtvujes.

Da verujem da ste u pravu sto se lekova tice ali isto i dalje mislim i da je to mozda velika zrtva za nekog ko voli ali se stalno prilagodjava . Sta je sa njim i onim sto njemu treba? Ne umanjujem njenu bolest, tesko mi je i da zamislim da nemam nikakve osecaje a kamo li da sam stvarno na njenom mestu ali ne kazem da on samo treba da misli na sebe.Neka ravnoteza treba da se uspostavi jer svidjalo vam se ili ne covek ima granice do koje moze da ide pa makar obozavao nekog.
I zbog cega bi bilo bezosecajno? I zbog cega je to suprotstavljanje i trazenje pravde? Zasto sve mora da bude crno belo? Ja na to ne gledam kao na zahtevanje niti kao da on trazi da se svet vrti oko njega. Samo ravnoteza.
Ajde sad,ne mislim ni da ona treba da radi nesto sto joj se nece kad ne moze i ne oseca. Ali ako su joj tako kako rekoste zatupljena sva osecanja kako onda funkcionise? Kako zna da ga voli? I to je osecanje pa kako onda to zna?
Mislim da i njega muci isto pitanje da li bi bilo sebicno traziti nesto za sebe kad njoj nije dobro? Ne ja ne mislim da je sebicno. To sto je on zdrav ne znaci da je njemu mnogo lako on bas i zeli da nadje neko resenje, tesko mu je da je gleda neraspolozenu i nesrecnu.I hoce covek da se uklopi ali da i on bude zadovoljan.Sta je tu lose i bezosecajno?
Da joj je tesko verujem ali ne vidim ni da je njemu mnogo lakse.Vidim da se on mnogo trudi da ispravi probleme a to samo jedan ne moze.
Ako sa njene strane kako kazete ne moze nista da se ucini i da je njoj mnogo teze onda jedino ostaje da on svoje potrebe potiskuje prilagodjava se njoj pa dokle izdrzi. Ali ipak mislim da postoji mnogo bolje resenje. A to je opet razgovor i ogroman trud sa obe strane.