Sve je lepo receno, ali ipak da dodam da izmedju 2 merenja pritiska mora proci minimum 5 min inace rezutat merenja nije pouzdan.
Takodje posle spavanja, TA ne meriti dok ne prodje 30 min od budjenja... to jesu sitnice, ali to treba znati.
pozdrav
PS: danas mladi ocevi imaju velike obaveze prema deci -nekada mi se cini da su to prevelike obaveze, a naravno da su zeljni i profesionalnih uspeha, tako da cesto ne postoji faza relaksacije kada se organizam regenerise... jeste mladost snazna, ali ne bas toliko.
aritmija ili hiatus hernija ili ...
-
jedan_sasha
- Stalni član
- Postovi: 59
- Pridružio se: Čet Mar 22, 2007 2:57 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Banja Luka
@s. niko i neshto licno
Evo nov sam na forumu, pa kopam po temama. Citam vase rijeci pa se nesto sebe sjetih.
Mene je sve to uhvatilo sa 25 godina. Zavrsim u Hitnoj sa 180/120 sa urednim ekgom poslije toga pretrage, ekg i ultrazvuci i nista. Onda s vremena na vrijeme me hvataju periodi panicarenja oko zdravlja, prvenstveno srca. Sta god me zaboli ili zigne ili pecne ja se za srce hvatam. Zaboli me stomak, muka, ja za srce... zaboli glava, ja za srce, zigne ruka, lakat, noga, saka, ja za srce... srce se malo uzlupa (neka lupa i reba da lupa) mene znoj oblije.
2005. zavrsim u hitnoj, osjetim aritmije kod kuce bez nekih dodatnih tegoba, bez pritiska (130/80), ja u hitnu a doktori me u bolnicu zbog stvarnih aritmija.... ali to proslo i nista, opet nema nista da nadju za razlog tome.
Pritisak kad god mjerim je 150/100 ili 150/90 ili minimalno 140/90... ali kod mene je stvar da kada vidim tlakomjer sav se zapalim i uznervozim i osjetim pritisak kako mi skoci u momentu. Zato su mi doktori svaki put uzeli kao relativni, jer se vidi na meni da se uspanicim.
Npr. neki dan sam usao na ultrazvuk abdomena... i dokorica je uzela tlakomjer da mi izmjeri pritisak... kada sam ugledao tlakomjer toliko sam se uzbudio da sam ostatak dana proveo lezeci u kuci pijuci lexilium i neke mamine tablete za skidanje pritiska koji je bio 160/100 ili 90...
Danas pijem beta blokatore (imam 29 godina) i nadam se da necu morati da ih pijem zauvijek.
Glava je najveci krivac ovim oboljenjima, mislim ovim stanjima kada se osjecas jako lose, a u principu sa tvojim tjelom je sve u redu (osim zivaca).
Meni je doktor rekao, masina to je dobra, ali te struja zeza...
Evo nov sam na forumu, pa kopam po temama. Citam vase rijeci pa se nesto sebe sjetih.
Mene je sve to uhvatilo sa 25 godina. Zavrsim u Hitnoj sa 180/120 sa urednim ekgom poslije toga pretrage, ekg i ultrazvuci i nista. Onda s vremena na vrijeme me hvataju periodi panicarenja oko zdravlja, prvenstveno srca. Sta god me zaboli ili zigne ili pecne ja se za srce hvatam. Zaboli me stomak, muka, ja za srce... zaboli glava, ja za srce, zigne ruka, lakat, noga, saka, ja za srce... srce se malo uzlupa (neka lupa i reba da lupa) mene znoj oblije.
2005. zavrsim u hitnoj, osjetim aritmije kod kuce bez nekih dodatnih tegoba, bez pritiska (130/80), ja u hitnu a doktori me u bolnicu zbog stvarnih aritmija.... ali to proslo i nista, opet nema nista da nadju za razlog tome.
Pritisak kad god mjerim je 150/100 ili 150/90 ili minimalno 140/90... ali kod mene je stvar da kada vidim tlakomjer sav se zapalim i uznervozim i osjetim pritisak kako mi skoci u momentu. Zato su mi doktori svaki put uzeli kao relativni, jer se vidi na meni da se uspanicim.
Npr. neki dan sam usao na ultrazvuk abdomena... i dokorica je uzela tlakomjer da mi izmjeri pritisak... kada sam ugledao tlakomjer toliko sam se uzbudio da sam ostatak dana proveo lezeci u kuci pijuci lexilium i neke mamine tablete za skidanje pritiska koji je bio 160/100 ili 90...
Danas pijem beta blokatore (imam 29 godina) i nadam se da necu morati da ih pijem zauvijek.
Glava je najveci krivac ovim oboljenjima, mislim ovim stanjima kada se osjecas jako lose, a u principu sa tvojim tjelom je sve u redu (osim zivaca).
Meni je doktor rekao, masina to je dobra, ali te struja zeza...
-
s.niko
- Novi član
- Postovi: 16
- Pridružio se: Pet Okt 20, 2006 2:57 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: beograd
Jedan_saša
Puno pozdrava!
Vidim da imam toliko sličnog sa tobom uključujući i neki strah od merenja pritiska. Moram da primetim da sam u poslednje vreme dosta poradio po pitanju anksioznosti i mogu reci da je da bi se pobedilo takvo stanje neophodno biti u potpunosti svestan šta ono znači i do sve čega dovodi kao i to da je neophodno otkloniti sve uzroke takvog stanja. Naravno da je neophodno promeniti celokupnu filozofiju življenja i imati na umu da je to dugotrajan i mukotrpan proces sa sjajnim i blještavim ciljem. Prebrodio sam panične napade, u fazi sam da minimalizujem razmišljanja o svom zdravlju. Jedino što mi je donekle ostalo od celog tog korpusa dilema je ponekad strah da mi ne skoči pritisak. Upravo je to dokaz da je moj strah inflatoran, odnosno da gubi na vrednosti uticaja (uticaj sam po sebi ne nestaje) - strah od smrti devalvirao na strah od srca pa u strah od pritiska. Konkretno - kada se vraćam sa posla ja razmišljam o pritisku i o njegovom eventualnom skoku i čim dođem kući izmerim pritisak 140 sa 97 posle pet minuta 130 sa 90 a posle deset minuta kad se opustim 125 sa 82 i takav mi bude posle svo vreme ma šta god radio - moj zaključak je da mene merenje pritiska u neku ruku opusti a svako naredno merenje sa boljim vrednostima dovede u krajnjoj instanci u mojoj glavi do nicanja misli ,, sve je uredu,, te se ja stvarno kasnije i opustim i bude sve o.k. Te se ja zato u potpunosti slažem sa tobom da je SVE iz GLAVE.
Mojoj ženi naravno pretim da je sledeća deflatorna zamena strah od rođene žene i da ta faza bogami traje poduže. Šalu na stranu kako mnogi ovde tvrde borba, borba i to stalna borba za unapređenje sopstvenog ži vota u svakom aspektu mora biti cilj svakog od nas jer pored svega tako reformisani mi i drugima menjamo kvalitet života što nas opet povratno čini zadovoljnijima itd.
Inače od lekova pijem samo enalapril.
Svima puno pozdrava i nadam se da smo na dobrom putu jer treba živeti!
Puno pozdrava!
Vidim da imam toliko sličnog sa tobom uključujući i neki strah od merenja pritiska. Moram da primetim da sam u poslednje vreme dosta poradio po pitanju anksioznosti i mogu reci da je da bi se pobedilo takvo stanje neophodno biti u potpunosti svestan šta ono znači i do sve čega dovodi kao i to da je neophodno otkloniti sve uzroke takvog stanja. Naravno da je neophodno promeniti celokupnu filozofiju življenja i imati na umu da je to dugotrajan i mukotrpan proces sa sjajnim i blještavim ciljem. Prebrodio sam panične napade, u fazi sam da minimalizujem razmišljanja o svom zdravlju. Jedino što mi je donekle ostalo od celog tog korpusa dilema je ponekad strah da mi ne skoči pritisak. Upravo je to dokaz da je moj strah inflatoran, odnosno da gubi na vrednosti uticaja (uticaj sam po sebi ne nestaje) - strah od smrti devalvirao na strah od srca pa u strah od pritiska. Konkretno - kada se vraćam sa posla ja razmišljam o pritisku i o njegovom eventualnom skoku i čim dođem kući izmerim pritisak 140 sa 97 posle pet minuta 130 sa 90 a posle deset minuta kad se opustim 125 sa 82 i takav mi bude posle svo vreme ma šta god radio - moj zaključak je da mene merenje pritiska u neku ruku opusti a svako naredno merenje sa boljim vrednostima dovede u krajnjoj instanci u mojoj glavi do nicanja misli ,, sve je uredu,, te se ja stvarno kasnije i opustim i bude sve o.k. Te se ja zato u potpunosti slažem sa tobom da je SVE iz GLAVE.
Mojoj ženi naravno pretim da je sledeća deflatorna zamena strah od rođene žene i da ta faza bogami traje poduže. Šalu na stranu kako mnogi ovde tvrde borba, borba i to stalna borba za unapređenje sopstvenog ži vota u svakom aspektu mora biti cilj svakog od nas jer pored svega tako reformisani mi i drugima menjamo kvalitet života što nas opet povratno čini zadovoljnijima itd.
Inače od lekova pijem samo enalapril.
Svima puno pozdrava i nadam se da smo na dobrom putu jer treba živeti!
niko