APTAMIL ne valja???

[dolce-vita]

Ova tema se pretvorila u raspravu o dojenju, da nije bilo neki prpzivki koje su neosnovane ne bi isla u ovom smeru, tj.ne bih se ja bila ovoliko ljutila.A, ljutrila sma se s razlogom, ali dobro necu vise o tome.

[dolce-vita]

Izvinjavam se na greskama u pravopisu Pozdrav svima

[katakina]

uuufff ljudi gde odoste.....
Sto se tice teme, cule ste vec da je serija povucena, nema je na trzistu i to je to. Uvoznik je rekao svoje, strucnjaci ce tek za 6-7 dana reci sta je to "karamelizovano" u Aptamil-u bilo.
O odnosu prema malom, nevinom, lepom, umiljatom, nasmejanom detetu pa jos i Vasem ne treba uopste komentarisati kako se treba ophoditi, svaka majka to zna ili bar treba da zna i oseca isto.
Receno je da sve dolazi iz mozga, hhhmmmm, zasto onda majke ne prestaju da puse tokom dojenja ili u bliskoj buducnosti posle dojenja, zasto piju.....pa valjda i one vole svoje cedo???
Jedno je istina "Ljubav ima 100 lica i 1000 nalicja".
Nikako, ali nikako ne treba osudjvati majke koje su prestale da doje.

[Nikolina35]

Posebno kod prvorotkinja, za dojenje se baš treba izboriti, imati i sreće i dobiti prave informacije i puno podrške, posebno u početku. Ne mislim da su mame koje doje superiornije od onih koje ne mogu da doje. Drugo je ako neko u startu nema ni nameru da doji jer mu je to ćef. Ja dojim bebu već 5 meseci, mnogo sam se namučila i čak se još i sad mučim, jer istina je da neke mame imaju puno mleka, neke manje. Imala sam priliku da čujem za taj procenat od 2% mama koje zaista ne mogu da doje, ali ta statistika ništa ne znači nikome. Od onih preostalih 98% mama mnogo je onih koje imaju dosta prepreka na putu uspešnog dojenja. Neko uspe a neko ne jer tako hoće i majka priroda. Naše zdravsto je uređeno tako fino da ama baš ič nikom nije stalo da mama održi dojenje. A mnogim mamama, gde i ja spadam, je neophodno usmeravanje i podrška, čak i kroz duži vremenski period. A i sreća da naiđu na pravu podršku u pravom trenutku. Mnoge mame pregrme i mastitise i ragade itd. ali je često caka da beba navodno ne dobija dovoljno na težini, i tu je stvarno potreban suptilniji prilaz u rešavanju problema.

[wiseslawa]

Posebno kod prvorotkinja, za dojenje se baš treba izboriti, imati i sreće i dobiti prave informacije i puno podrške, posebno u početku. Ne mislim da su mame koje doje superiornije od onih koje ne mogu da doje. Drugo je ako neko u startu nema ni nameru da doji jer mu je to ćef. Ja dojim bebu već 5 meseci, mnogo sam se namučila i čak se još i sad mučim, jer istina je da neke mame imaju puno mleka, neke manje. Imala sam priliku da čujem za taj procenat od 2% mama koje zaista ne mogu da doje, ali ta statistika ništa ne znači nikome. Od onih preostalih 98% mama mnogo je onih koje imaju dosta prepreka na putu uspešnog dojenja. Neko uspe a neko ne jer tako hoće i majka priroda. Naše zdravsto je uređeno tako fino da ama baš ič nikom nije stalo da mama održi dojenje. A mnogim mamama, gde i ja spadam, je neophodno usmeravanje i podrška, čak i kroz duži vremenski period. A i sreća da naiđu na pravu podršku u pravom trenutku. Mnoge mame pregrme i mastitise i ragade itd. ali je često caka da beba navodno ne dobija dovoljno na težini, i tu je stvarno potreban suptilniji prilaz u rešavanju problema.

Slažem se sa svakim slovom. Pa u to ime pozivam mame koje su se izborile za svoje dojenje, da pričaju, pričaju, neprestano ponavljaju svima u svojoj okolini da je moguće, nije uvek lako, ali je moguće. Da razbijemo već jednom te mitove o slabom mleku, o nedovoljno mleka, o analizama, uobročavanju, zelenim stolicama.... Da mame koje nisu uspele prvi put, uspeju drugi i svaki sledeći. Da budemo jedne drugima podrška a ne da se osuđujemo i prozivamo. Jer sve mi, mame, svojoj deci želimo samo najbolje.

[Kathy]

Nista sto vredi u zivotu nije lako. Ni bezbolno. Mit o mami koja sa osmehom doji bebu je samo reklamni trik. U prvih mesec dana (cesto i duze) dojenje je bolan, tezak i spor proces. Narocito ako okolina na svaki bebin plac podgreva maminu nesigurnost recima "beba je gladna"! Mamu sve boli, beba place, niko zadovoljan, okolina vec puni flasicu (kupljenu unapred, i pre rodjenja deteta), i onda se lako podlegne uticaju, sopstvenoj nesigurnosti, manjem bolu...
Kad sam pre 11 godina odlucila da dojim prvo dete svi su bili protiv. I niko nije umeo da mi pokaze kako se doji, i sta treba da radim. Moja mama, koja je dojila mene i brata me je izmlazala na suvo... vristala sam od bola... ali sam bila uporna. I stavljala sam bebu svaki cas da doji. Ustvari, beba je bila od 24 sata 20 na dojci. Tako sam uspela. Na prvoj kontroli, posto je beba napredovala "samo" 800 grama, pedijatar je insistirao na uvodjenju dohrane. Edukovana iz gomile knjiga koje sam procitala (samo mi je literatura pomogla, niko drugi), insisitirala sam da je to dovoljno za bebu koja samo sisa, i ne pije ni vodu cak. Onda je pedijatar insistirao da bebu svaki dan nosim na merenje, kako bi se utvrdilo koliko napreduje. Ispostavilo se da napreduje izmedju 25 i 30 grama dnevno. Onda sam se svadjala. Pa sam promenila pedijatra. Pa sam mislila da sam svojoj bebi najveci neprijatelj - svi hoce da je dohranjuju, jedino je ja morim gladju. Moja beba je spavala danju po 3 i po sata, a nocu se budila samo jednom, a posle seste nedelje nijednom. Pedijatar je tvrdio da spava jer je gladna i toliko izmucena da nema snage da place. Ja sam videla svoje spokojno dete i istrajala sam u dojenju... Zamerila sam se svima u okolini. Svi su znali bolje od mene...
... epilog: moje dete je samo sisalo do 6. meseca, kada sam pocela da joj uvodim cvrstu hranu... cim sam joj, oko prvog rodjendana, uvela kravlje mleko na flasicu, odbila je da sisa (to je greska koju sam napravila). Za 11 godina jednom je primala injekcije, a samo nekoliko puta antibiotike. Prelezala je sve decije bolesti, vrlo brzo i lako...
Sada dojim drugu bebu, vec devet meseci. Pocetak je bio isti: bolan i tezak, sa ragadama i upalom. Ustvari, upale sam imala vec nekoliko puta... ali, prodju... kad je dosla patronazna sestra i krenula da mi daje "savete" o dojenju, pitala sam je da li je ona dojila svoju decu. Zbunjeno je rekla da nije. Isto pitanje sam postavila svima koji su pametovali... niko nije dojio, a svi znaju kako treba ili ne treba.

[dolce-vita]

PA, VAS JE IMAO BAR NEKO DA IZMLAZA I NA SUVO, A MENE I MNOGE MAJKE NIKO.U porodilistu samo prolaze i cere ti se u lice 'samo nastavite', nema nikakve podrske, volje da da se pomogne majci.U SRBIJI SE OCIGLEDNO LJUDI VISE VOLE BAVITI STATISTIKOM,TOLIKO I TOLIKO ZENA DOJI....NIKO GA NE ZANIMA ZASTO JE TAKO...Niste samo vi MAJKA GOSPODJO KETI, I ZAISTA OVO JE POSLEDNJE STO CU RECI NA OVU TEMU, JER MISLIM DA JE BESMISLENO DA SE PRAVDAM BILO KOME.