Pozdrav svima,

Evo ne znam više ni sam šta da radim pa možda vi ako imate neki savet.
Imam ograoman problem sa motivacijom, naime nikako ne mogu da se motivišem na učenje, davno davno kada sam počeo da studiram sve je bilo ok do 3 godine tada sam postavio sebi pogrešno pitanje "a kad će meni zatrebati to što učim u životu?" obnovio par puta istu onda upisao 4, apsolventski i opet ukočio. Ostala su mi 4 ispita do kraja ali ja ne vidim taj kraj. Već dosta dugo ništa nisam položio, svaki put kad se setim faxa dođe mi muka, sajt fakulteta izbegavam jer se plašim šta ću pročitati tu a svaki odlazak na fax mi je fizički stres (putuje se 3 sata i kad izađem iz busa imam osećaj da sam pozeleneo).
Stalno mi je na umu to da uopšte nisam više u toku sa dešavanjim na faxu, neznam više ni kako se polažu ispiti, šta me čeka na ispitima, kako se ocenjuju (ja sam odslušao pre borlandskog sistema), ispitne rokove konstantno propuštam, konstatujem da sam opet zakasnio sa prijavom ispita kako sam kreten što ne obraćam pažnju na to ... a vreme leti bukvalno.
Ostala su još 4 ispitna roka i 4 ispita koja ako ne dam do oktobra moraću da slušam predavanja opet i da platim punu školarinu, to me još više pritiska i potpuno sam više izludeo zbog tog faxa, da mi je neko rekao kako će se to razvući pa ne bi ga upisao. Sve u svemu moram to nekako rešiti, neznam kako...
Svestan sam da je problem u mojoj glavi ali ne znam kako da ga izbacim odatle.

Pa momak koliko imaš godina, kad ćeš da postaneš odgovorno biće? Ko te svo ovo vreme finansira? Misli malo i na druge!
Čuj, nemaš motivaciju, zagrej stolicu, sigurno nebi mogao da upišeš fax da nisi za to.


Nekad pomogne i ovakva kritika!

Nekada zna da pomogne i takav pristup, slazem se!

Ja sma u slichnoj situaciji bila dok nisam shvatila da svakakve budale oko mene zavrshavaju fax i zaposhljavaju se kojekuda, a ja koja sam bila najbolja od svih sedim i chekam Godoa!

Samo se seti, Godo nije ni doshao!

Nemash shta da chekash, daj bre ta 4 ispita verujem a jesu teshki, kako moji poslednji ispiti ali daj breeeeeeee stigao dotle i sad da prekidash, ne moze, ne dam!

Mozda ti pomogne ako nadjesh nekoga da uchi sa tobom, poshto znamo koliko problem mogu da budu veliek pauze u uchenju i koliko je teshko vratiti se u kolosek!

A shta studirash?

Desava se svima da im naleti neki takav period, ali odgovorne, odrasle i zrele osobe znaju da se izbore sa tim. Dakle, zapitaj se sta te dovelo dotle, sta ti donosi diploma, kakav zivot, a kakav ce ti biti da ostanes veciti student Preuzmi odgovornost na sebe i resi to, sedi i uci, prosto. Najteze je sesti a onda sve ide lakse. Ne skrivaj se iza toga da nemas motivaciju, jer ces je naci i u samoj diplomi, kao nagradu za trud, za neodustajanje, za istrajnost.

Dakle, ne gubi vreme na kuknjavu nego preduzmi nesto.

Pa ti prvo treba da razmislis, da li bi zaista voleo da radis posao za koji diplomiras. Ako je samo cilj da imas diplomu, bez ikakve volje da posle taj isti i radis, onda je bolje da promenis smer dok je jos vreme. Dacu ti za primer jednog skolskog druga koji je isao na farmaceutski fakultet, i posle dve godine, jednostavno je shvatio da mu se to ne svidja, napustio i radikalno promenio smer, (postao je sumar i sad je sav srecan).

Ako to za sta studiras, je zaista stvar koju zelis da radis u buduce, a motivacija je jednostavno pala samo zato sto su studije duge, onda trebas da shvatis da si ono najduze vec prosao, i da bi bilo glupo da sad posustanes, kad si vec pri kraju. I da samo gubis vreme, izbegavajuci fakultet, i propustajuci ispitne rokove i ispite.

U oba slucaja, trebas brzo da se odlucis, ovako samo gubis vreme i kao sto neko rece i novac, samog sebe sprecavas za uspesnijim i boljim zivotom. Kad je vec tako, daj sebi mali rok za razmisljanje, stavi sve na kantar, za i protiv, kad rascistis sam sa sobom, motivacija ce se sama pojaviti. Mnogo srece, i jos malo hrabrosti. Mozes ti to!!!!!

Da ti pravo kazem nisam ni ja imala motivaciju za zadnja 4 ispita, ne zato sto sam se pitala da li ce mi trebati ili ne nego mi je ucenja vec bilo preko glave (ako ti je ostalo samo 4, onda si ih ispolagao najmanje 20 do sada).
Ali motivacija nije nuzno potreban da polazes ispite. Upotrebi VOLJU.

Posle skole dolazi posao. Znas koliko puta ti se nece ustajati ujutro iz kreveta, a opet ustanes i odes na posao, nemas motivaciju ali se voljom nateras.

Tako da ako zaista zelis da zavrsis, mozes s voljom. Ako ne, onda sto pre napustaj i ne gubi vreme.

Pozdrav

previše imam godina da bi bio student, do sad sam već trebao i ćale da postanem a ne da studiram.


tačno tako a ja se osećam kao dvostruko veća budala nego one dve koje su ga čekale jer znam da neće doći.
Ispiti su onako, jedan je stvarno težak, jedan je onako, kom si kom sa, a druga dva pa za njih garantujem da bi neko ko je motivisan i ko ima interesa u dotičnoj oblasti iste naučio za mesec dana oba i to za 9-10, a ja jednostavno uzmem knjigu pročitam sve ono što sam podvukao (a uvek podvučem i više nego što treba, prosek mi je 8,16) konstatujem kako sve to znam, kako je sve to meni jasno, kako sam sve to već bezbroj puta pročitao, čak sam i sve lekcije izdiktirao i snimio na komp, narezo na cd i mogu da ih slušam na diskmenu iako nisu baš preterano interesantne, ali kad sam na ispitu jednostavno se ničega ne sećam, kao da nisam učio, kad uzmem knjigu spava mi se, misli mi odu sa ove planete a ako pređem na nešto drugo beskorisno ali zabavno sve je ok koncentracija/pažnja...

Inače "studiram" ekonomiju i to smer poslovnih informacionih sistema što smatram da su dve vrlo korisne stvari odlično poznavanje ekonomije + odlično poznavanje računara razvaja softvera i sve vezano za to.
Radim u jednoj inostranoj firmi koja ima dugu tradiciju na našem tržištu za veoma malo para (20k) nikad ne biste rekli kada bi znali koja ali firma je sranje a ljudi koji je vode (onaj deo vezan za srbiju) su stoke ali pošto se od vazduha ne živi nemam baš izbora. Najveća radost u poslu mi je to što neću biti kod kuće barem pola dana.


Šta me dovelo dotle, pa neznam, mislim previše razmišljanja u pogrešnom smeru, nedostatak snage da promenim sve ono što sam želeo da promenim da bi mi život bio bolji... najveći dobitak diplome bi bio prestanak konstantnog zvocanja keve u stilu "evo da si završio sad bi mogao da biraš posao, imao bi veeeeeeliku platu, ja sam tebe uvek zamišljala u odelu..." ja takođe mislim da diploma još uvek nešto znači i kod poslodavaca, ako ništa drugo a onda barem da se razgovor započne sa nekog višeg nivoa. Osim toga diploma bi barem malo opravdala silne izgubljne godine i sav utrošen novac.



Što više i duže razmišljam, nedostatak hrabrosti mi izgleda kao najveći krivac za sve probleme koje imam... ali kako izaći na kraj s tim?

Znači, u globalu totalno sam nezadovljan svojim životom, niti sam šta postigao niti mislim da ću u skorije vreme nešto postići.

da ti kazem nesto,ja imam bebu godinu ipo dana,kada se on rodio ostalo mi je jos 11 ispita na pravnom fakultetu,sada imam jos samo 3 a pre neki dan sam dala jedan vrlo vrlo tezak i dobila ocenu 10
da li mi je lako,ne nije...po ceo dan cuvam njega sama jer moj muz radi pri tom sam mlada i zeljna druzenja imam 24god...umorna sam kao pas i kad mi se bebac uspava oko 10 sati uvece ja sednem za knjigu i ucim do kasno u noc a onda u 8 ujutru pocinje mi novi naporan dan i sve tako u krug...
zato sedi i uci i znaj da je vrlo glupavo ostaviti jos 4 ispita a toliko si prosao i presao...i nemoj kukati nego kreni covece u akciju...ja ti zelim uspeh!!!

Vitamin,

Pusti ti sta ti ovi pricaju...ma kakav fakultet kakvi ispiti...sta ce ti to u zivotu???
Nego ti ponisti i diplomu srednje strucne spreme, trazi posao u pekari, pa tamo ganjaj neku Jagodinku Simonovic... no pain no brain