Deluje komicno ali mi stvara velike neprilike u zivotu.
Ne mogu da kontrolisem smeh. Ne znam kako bih to objasnio. U situacijama koje su same po sebi vrlo ozbiljne mene jednostavno tera na smeh pa stalno dozivljavam cudne poglede okoline.
Cesto sam u takvim situacijama navescu neke:
-Drugar se selio i otislo je nas nekoliko da pomogne oko stvari da se iznesu. Ja i jos jedan drugar smo nosili plakar i bilo je vrlo tesko, ja sam pogledao njegovu facu kako se napinje i u tom trenutku nisam mogao da obuzdam smeh a sto se on vise drao "Ne smej se, ne smej se" a meni jos gore pa nam je ispao plakar i polomio se.
Uzas
-Kad pricamo o nekoj osobi nekakvu komicnu situaciju, ja cim sam u kontaktu sa tom osobom, cim progovori, ja pocnem da se smejem. I to je toliko neprijatno da reci nemam da opisem.
-Mozda i najgoru scenu doziveo sam na sahrani kod drugara kad mu je umro otac(a i na jos jednoj sahrani posle toga). Tragicno je sto i pisem ovo ne mogu recima da opisem koliko me sve to izludjuje, ali cim je pop poceo da progovara molitvu ja sam jedva smeh obuzdavao, sve sam obraze grizao da se ne nasmejem mislim da bih se ubio da sam se tada nasmejao.
Ovo su bila poslednja 3 primera ali meni se svakodnevno ovo desava kada sam u kontaktu sa ljudima.
Ja ne znam sta da radim, da li da trazim pomoc, posto je ovo stvarno vise nenormalno
Ne radi se to o nekom srecnom smehu pa da kazem dobro, nego tako smejem se nekih par sekundi i posle sam opet ozbiljan ali problem je tih par sekundi, posto cu od oktobra na studije, ne daj boze nekom profesoru u facu da se nasmejem tokom ispita mislice da sam odlepio (mozda i jesam??)
sad me bole pluca ponekad i kad imam najveci bol,ja se smejem,verovao ili ne,neznam zasto je tako.i da,to je u nekim situacijama bas neprijatno.mislim da ti ne trebaju ni lekovi ni doktor ali ako bas hoces javi se nekom strucnjaku.pozdrav