Pravo mesto za sva Vaša pitanja koja ne možete klasifikovati u neki od
podforuma. Pitajte sve što Vas zanima a odgovor će ponuditi stručni
saradnici ili korisnici foruma sa sličnim iskustvima.
Najpre da se izvinim ako ovo pitanje vec postoji,ali ja ga nazalost nisam nasla...
Imam problem koji me muci vec duze vreme...
Imam samo 17 godina i konstantno sam napeta,nervozna,vrlo lako ulazim u konflikte sa drugim ljudima..lekar mi je prepisao ksalol po potrebi ali ja ne zapazam neki efekat niti poboljsanje,samo mi se nakon uzimanja leka javi potreba za snom...
Molim vas pomozite mi..jer se bojim da cu zavrsiti u nekoj ustanovi ako se ovo nastavi....veoma sam zabrinuta...
Uzroci anksioznosti su mnogi i svaka osoba ima posebne razloge zasto ne moze da regulise zivotni stres na bolji nacin. Ono sto ti toplo preporucujem, kao klinicki psiholog, je da nadjes nekog od mojih kolega i pocnes da ides na razgovore da nadjes pravi uzrok tvoje anksioznosti. Ovaj lek koji sada uzimas samo "prikriva" simptome, koji ce se nastaviti sve dok im se ne otkrije pravi uzrok, a bez razgovora sa strucnjakom to neces moci da resis sama. Ne znam gde se nalazis, ali mislim da svako vece mesto u Srbiji ima neki institut ili kliniku gde bi mogla da odes na razgovore jednom ili dva puta nedeljno.
hvala Vam na brzom odgovoru,samo ja bas i ne gotivim psihologe i psihijatre..a osim toga u mojoj sredini su ljudi koji psihologa i psihijatra ne razlikuju tako da mi je jos teze i zbog toga...ja znam neke uzroke ovakvog mog stanja,medjutim svi to shvataju zdravo za gotovo...pricala sam sa neki ljudima iako nisam znala da su oni psiholozi,medjutim nije imalo efekta...postoje li neki lekovi koji mi mogu pomoci?
damo,zasto se uopste brines za misljenje drugih ljudi?Sta te briga sta govore komsije i sta pricaju?probaj da odes negde,ako imas nekog na selu,ili u nekom vikend naselju,provedi tamo nedelju dana i opusti se...mozda pomogne,mozda bude kratkotrajno ali ce pomoci makar malo...a sto se tice psihologa,majmunce nisam znao da ste i vi psiholog,da sam znao,smarao bih vas od pocetka... inace nemas zasto da ih se plasis,ili da ih ne podnosis,sasvim normalne osobe koje ti mogu pomoci u prevazilazenju problema...ni meni nije lako,ja te potpuno razumem jer sam i ja konstatno nervozan,nikada ne mogu da ustanem naspavan ali,radim nesto pa ne mislim na sve probleme...pokusaj i ti da nadjes neku zanimaciju,nesto sto te opusta...takodje moras u sam srz problema da vidis u cemu je problem i da se boris protiv njega...
sve sam pokusala..nista mi ne pomaze..mora da sam ja neki poseban slucaj za ispitivanje...
zaista ne znam sta je sa mnom..to mi se ranije nikad nije desilo..a sad traje konstantno par meseci...zaista ne znam sta vise da radim i kako da se borim protiv toga....
Apsolutno razumem otpor u nasoj sredini (u Istocnoj Evropi, uopste) koji postoji prema mentalnoj higijeni i zdravlju. Nazalost, ljudi misle da kad nekome treba pomoc ove vrste, da je taj "lud" i onda se desi paradoks da covek zaista treba da "izludi" i da "dotera cara do duvara" da bi zatrazio pomoc. Tako da se kod nas ljudi opijaju i drogiraju odnosno lece se po principu "uradi sam" a samo najtezi bolesnici, kao sto su sizofrenicari ili osobe sa poremecajem licnosti, traze pomoc.
Anksioznost koja ne prestaje je hronicno stanje. Lekovi protiv anksioznosti nisu napravljeni da lece anksioznost nego da priguse simptome i omoguce normalno funkcionisanje u odredjenim situacijama - na primer, da pomognu osobi koja je klaustrofobicna da sedne u avion, ili nekome ko ima panican strah od javnih nastupa da odrzi neki govor, itd. To nije resenje za svakodnevnu napetost i nervozu.
Verujem da si svesna velikog broja uzrocnika tvog stanja, ali ne svih i ne znas sta na njih i kako utice. Da si bolesna od, na primer, upale grla, da li bi uzimala lekove na svoju ruku ili bi otisla lekaru da dobijes pravu dijagnozu i plan lecenja? Ovo nije nista drugacije. Samo je problem nase (ne)kulture sto to vidimo kao nesto cega se treba stideti.
Niko drugi ko je dobronameran ti nece reci nista drugo osim da potrazis pomoc. Niko od tebe ne trazi da "gotivis" psihologiju kao profesiju (ko "gotivi" kardiologiju ili otorinolaringologiju??) nego da odes i potrazis pomoc koja ti je potrebna.
Dragi majmunche,mozda neces ocekivati da ovo kazem,ali ja sam budici zdravstveni radnik...imajuci u vidu to ne bi trebala da reagujem ovako na pomen psihologa odnosno psihijatra...znam da moje stanje nije nista drugo da anksioznog stanja i da ukoliko se ne leci na vreme moze postati ozbiljan problem za mene...zaista mi je bezveze sto se ovako osecam,ali u nekoliko navrata sam pokusala da se kontrolisem,da promenim pristup ljudima,da se ne "cimam" za svaku sitnicu...ponekad je imalo rezultata...pokusacu opet u nadi da ce mi pomoci...
ne znam sta mislis o tome...naravno ako ne bude imalo efekta oticicu lekaru....mada se nadam da mi to nece trebati...
hvala za savete i na odvojenom vremenu da to iskuckas....
Mozda ces i moci da prebrodis ovu trenutnu krizu nekim "kucnim lekom" odnosno sama, ali anksioznost ce ti biti uvek ahilova peta. Kao u fizickom zdravlju - neko kad je pod stresom dobije upalu grla, nekoga ukoce ledja, itd tako i u emotivnom zdravlju neko pod stresom postane depresivan, neko anksiozan, neko nekontrolisano agresivan, itd. To ce se kod tebe stalno javljati, to je tvoja predispozicija, i zato moras da naucis kako da to savladas. Odnosno, ne moras - zivot ce te primorati.
Ovo sto sada radis je ekvivalentno tome da, ne daj Boze, polomis ruku pa ne odes da ti stave gips nego nastavis da radis jer ce zarasti samo. I hoce, ali nece zarasti dobro i stalno ce ti praviti probleme. Tako i za ovo - mozda prebrodis ovu krizu ali ce te anksioznost cekati iza prvog coska ako ne naucis kako da se nosis sa njom pravilno. A svaka sledeca kriza ce biti samo veca i teza da se prevazidje, zato bih preproucila da se obratis nekom sto pre. Od sebe ne mozes pobeci, iako bi svako to ponekad voleo.
Puno srece i nadam se da ces prevazici nelagodu i javiti se kome treba.
lady,
alprazolam (xanax, ksalol) je najgora terapija koju ste mogli da dobijete, taj lek se ne propisuje "po potrebi" - pogotovo ne nekome ko nije u konstantnom kontaktu sa psihijatrom!
ne obracajte paznju na druge i njihova "misljenja"!
razjasnite sebi da li se pribojevate zaista toga, ili ste mozda delom i svesni sta potiskujete, i sta je doslo na "dnevni red" da se resi!
u svakom slucaju, jasno vam je da misljenja ljudi koji u vasem zivotu nisu bitni ne treba da vas doticu. skupite hrabrost i idite po strucnu pomoc
hvala vam puno..nadam se da cu uspeti..pokusacu sama najpre,pa ako ne bude islo onda cu potraziti pomoc strucnog lica...ali ja mislim da ce ovo stanje poceti da se popravlja ukoliko ja pocnem da menjam sebe,tj da resavam probleme kojih se pribojavam tacnije receno pribojavam se resenja problema....
skupicu snage da krenem dalje,jer zelim da pomognem sebi...
P.S. ako jos neko ima neki predlog neka pise slobodno,bili bi mi drago da cujem misljenja vise ljudi.
Imas 17 godina i mozes jos uvek da menjas sebe,ali obavezno potrazi pomoc psihologa ili psihijatra,stanje moze toliko da ti se pogorsa da ni sama nisi svesna koliko gadno moze da bude.Nemoj da te zanima ko ce sta da misli,to ti je savet i za zivot koji je tek pred tobom.Ksalol po meni nije adekvatan lek,govorim ti iz licnog iskustva.Ali ti preporucujem da potraziz pomoc i lakse prebrodis sve to.Pozdrav!
inace nemas zasto da ih se plasis,ili da ih ne podnosis,sasvim normalne osobe koje ti mogu pomoci u prevazilazenju problema...ni meni nije lako,ja te potpuno razumem jer sam i ja konstatno nervozan,nikada ne mogu da ustanem naspavan ali,radim nesto pa ne mislim na sve probleme...pokusaj i ti da nadjes neku zanimaciju,nesto sto te opusta...takodje moras u sam srz problema da vidis u cemu je problem i da se boris protiv njega...
