Terminalna faza tumora mozga-da li ima sanse?

[Vlahovic]

Majka ima tumor na mozgu otkriven letos (sitnocelijski, kasnije su rekli da ima nesto malo i na plucima i izvadjen joj je jedan iz pazuha), isla je na onkoloski na zracenja i hemoterapije. Posle toga joj se vratila predhodno oduzeta desna strana (ruka i noga) i bila je relativno promenljivo dobro do pre cetiri dana, kada je dobila napad u vidu gusenja, nesvesti, nemogucnosti govora, nadula joj se desna strana lica i grla, ruke su joj se nadule... Sada je na intenzivnoj nezi, bez svesti, kazu terminalna faza i pitanje je sata. Tako je receno jos pre pet dana, u petak, kada smo je odveli na urgentni i rekli su nam vodite je kuci, to je agonalno disajne i zavrsice se uskoro. Insistirali smo da ostane jer bi kod kuce sigurno umrla jer nije mogla ni da dise, ni da govori, ni da jede... i ljubaznoscu jedne doktorke primili su je na hirurgiju na intenzivnu negu. Evo cetvrti dan traje nasa agonija, stanje je nepromenjeno i svaki put nam kazu isto: to je terminalna faza i brzo ce se zavrsiti. I ovako mrsava, jos je smrsala, vene ne mogu da joj nadju pa su joj kroz palac desne ruke davali infuziju, ali joj se ruka toliko nadula kao balon pun vode, da joj sad infuziju daju u nogu, kod clanka (i stopalo joj je sad naduveno). Samo lezi i dise kroz cev, povremeno dobije i kiseonik. Ne reaguje na zvuk i dodir.

Ono sto Vas molim da mi odgovorite, jer tamo niko nece, je:
U kom je ona uopste stanju, da li je svesna i da li oseca?
Koliko ovakvo stanje stvarno moze da traje? Jer po recima onih u urgentnom, jos pre pet dana je receno da ce to da se zavrsi u toku noci, znaci otpisana u startu, a evo prolazi peti dan i ona sve gore izgleda ali jos uvek dise.
Molim Vas da mi odgovorite i da li ima ikakve sanse u toj terminalnoj fazi i da li ista mozemo da uradimo ili samo da cekamo i tugujemo?
Veliko hvala unapred!
Jaksa Vlahovic sa familijom

[Garfield]

Duboko, duboko saosecam sa Vama i VAsom porodicom, znam na zalost iz licnog iskustva da prolazite kroz pakao (moj otac je u tom stanju bio 15 dana, doduse ne od raka vec od srcane slabosti). Iz svega sto ste napisali zaista se cini da mozete jedino cekati i tugovati, polako se pripremiti na ono sto Vas ceka - na gubitak i na to da cete morati da se oprostite. Sa mozgom je uvek cudna stvar i nikad ne mozete reci sa sigurnoscu sta registruje ili ne (ja sam mom tati pricala, i drzala sma ga za ruku, cak i onda kad nije bio svestan ili su mi tako govorili, cak i onda kad mu monitor nije registrovao nikakvu srcanu ni disajnu aktivnost ni po 30 sekundi....za svaki slucaj). Nista ne mozete da uradte i skoro da mozete biti sigurni da ona zaista ne registruje, da je u besvesnom, komatoznom stanju, i da odrzava jedino jos vitalne funkcije (ne znam kakav je EEG, odnosno mozdani status, dubina kome itd), ono sto jeste negde blagoslov (i to sam zaista sigurna bila i za mog oca) je odsustvo bola i patnje. Telo ima spasonosne mehanizme, mozak takodje, da se odbrani od patnje i bola: gubitak svesti je jedan od njih.....
Pripremite se lagano na gubitak, oprostite se, dok jos dise, i - pustite je neka ide....dajte joj dozvolu, u sebi, i naglas - dajte joj dozvolu da se odmori od svog tela i svoje borbe. Koliko ce dugo trajati to zaista zavisi samo od njene telesne snage i toga da li nesto ceka (da li je neki clan porodice odsutan?). Niko ne moze da Vam kaze koliko ce trajati, prolazite kroz agoniju ali znajte da je agonija vas koji ste oko nje i koji je gledate kako se pati mnogo veca - ona ne oseca nikakav bol, ona ne prolazi nikakvu agoniju. Potrebno je samo da se zavrsi. A kad ce to biti - to zaista nije u Vasim rukama.......Topli pozdrav.