Strah! Molim za pomoc :(

[Mucenik]

Pozdrav drugari evo da vam se ukratko pozalim sta je pocelo da mi se desava od 1999.

Sve je pocelo tokom bombardovanja ali tada nisam osecao toliki strah jer sam konzumirao alkohol, tako da mi je on u neku ruku dolazio kao lek za smirenje, da bi 2000-2001 osetio da imam neke strahove sto se tice gradskog prevoza i setnje kroz grad. 2001 sam se obratio Psihijatru koji mi je tokom nekoliko seansi prepisala lek Fluxilan. Njega sam pio ujutru i morao sam ga popiti pre 12 popodne. Posle te terapje mi je bilo kolko-tolko dobro, mogao sam uci u Dom zdravlja i uzeti lekarsko uverenje za auto skolu (sto ranije nisam smeo) dodjem do ustanove i stanem i nemam hrabrosti da udjem. sve je to lepo funkcionisalo bez lekova i sa malom dozom strahova od setnji da bi mi se sve vratilo posle raskida sa devojkom 2006, tada sam prestao i sa picem i od tada meni fakticki pocinje NOCNA MORA Od tada ja u grad ne mogu otici peske! kolima mogu ali da iazedjem i prosetam nema sanse! najveci problem mi pravi setnja ili otici u neku ustanovu gde znam da ne mogu da izadjem kad ja hocu ili da cekam red i kad dodjem na red gotovo! evo sad cu vam reci sta tacno osecam kad se nadjem u takvoj situaciji: Uzbudjenst,
Ubrzan rad srca, Znojenje i povisena temperaturas(znaci gorim), nesigurnost u hodu(kao da hocu da se zanesem i padnem), neka blaga nesvestica, "vrtoglavica" ,UZBUDJENJE, buka koja mi stvara paniku. znaci kolima mogu u grad ali negde se odvojiti i uci u neku prostoriju, gde znam da necu moci da istrcim iz nje i sesti u kola da se smirim, to je nemoguca misija. ja sam mlad decko i sa ovim problemom sam totalno invalidan! voleo bih da svi ljudi dobre volje koji bar se malcice razumeju u ovo navedeno da mi daju neki savet, da li da uzmem neke tablete, da li se zna koji je naziv za ovu uzasnu bolest! sta mi je raditi! jer ovako vise neide.

VELIKO HVALA SVIMA UNAPRED ZA ODGOVORE. MNOGO MI ZNACI!!!

[kivi zelena]

Savetovala bih ti da bez odlaganja posetis psihijatra ili psihologa koji ce ti sigurno pomoci. Prijala bi ti psihoterapija i uzimanje lekova redovno po preporuci lekara, znaci on ce odrediti koje i koliko dugo!!!! Sto pre odes , lakse ces prebroditi problem koji te je snasao. Nemoj odlagati, jer ovako samo produbljujes problem i mucis se , a mlad si itreba da vodis kvalitetan zivot bez tih simptoma i senzacija koji ti kvare dan. Takodje ti preporucujem yogu, setnje , plivanje , vezbe za opustanje. Opustiti se i to je umece , treba i to znati , zato radi na tome , druzi se , ali bez alkohola dok si pod terapijom, i sve ce polako izceznuti (strahovi, simptomi). Moras biti strpljiv, ne ocekuj rezultate preko noci, budi uporan i doci ce dan kad ces bez straha uci u bilo koji red.

Zelim ti puno uspeha u lecenju!
Pozdravlja te jedna koja je sve to prosla .

[dragan11]

Ја нисам лекар нити професионални терапеут, али ми је читање књига из области психологије и психопатотогије дугогодишњи хоби.
Последњих 9 месеци патим од анксиозно-депресивног поремећаја након последица можданог удара и последица пост трауматског стреса, тако да сам један од нас, нисам чист "теоретичар", због чега сам и на овом форуму.
Разговори на форуму свакако не могу да замене помоћ доктора, али многим људима дају оно што им доктори ретко или никада не дају - пажњу и време других људи, искуство и савете који су лично проживљени, па и понеку алтернативну процедуру или идеју.
Иначе сам за сада прилично незадовољан одзивом ПРОФЕСИОНАЛАЦА, на овом форуму и помоћи коју су спремни да пруже другима.
По твом опису твој проблем спада у неурозе, односно фобије, још ближе у агорафобију (страх од напуштања куће /или кола у твом случају/, од отвореног простора, гужве и сл.). Своди се на страх од паничног напада и губитка контроле над својим телом. Претпоставља се да је везан за сепарациони страх из детињства (да ћеш бити напуштен од родитеља, када си био мали). Знам да су ово општа места која ти можда неће директно помоћи, али треба схватити у чему је срж проблема.
Твој проблем није толико страшан, нити је неизлечив, познат је више од столећа.
Фармаколошки се може прибећи, ради уклањања тренутних сиптома, неком анксиолитику - Ксалол, Лоразепам, итд. Међутим, само лечење спада у технике уклањања неуроза, тј. захтева психотерапију /когнитивно-бихејвиорална и учење техника релаксације. То су дуги, дуги сати, дани и месеци. А треба пронаћи и одговарајућег лекара који те неће тек тако отаљати.

[dr ivica]

Ako naidjete u blizinu Pozarevca, poklonicu vam primerak svoje knjige o panicnom poremecaju, od koga bolujete.

[J.A.C.A]

"MUČENIČE" IMA I GORIH STANJA...TO ŠTO TI IMAŠ JE PANIČNI STRAH. MOŽEŠ SE OSLOBODITI OD NJEGA POMOĆU TERAPIJE ILI ČVRSTOM VOLJOM. TREBAŠ DA SHVATIŠ DA NEMA NI JEDNE USTANOVE IZ KOJE TI NE MOŽEŠ ISTRČATI I SKLONITI SE U AUTO. IZ SVAKOGA REDA MOŽEŠ IZAĆI. A ZNAŠ DA NIKOME NE ODGOVARA ČEKANJE U REDU. SLIČNO IMAM I JA ALI U MNOGO MANJOJ MJERI JER SE KORIGUJEM. AKO SI VJERNIK OBRATI SE NEKOM DOBROM SVEŠTENIKU. JA SAM STRAH POBJEĐIVALA MOLITVOM "GOSPODE ISUSE HRISTE POMILUJ ME GREŠNU" ILI "BOGORODICE DJEVO BLAGOSLOVENA SI TI MEĐU ŽENAMA, BLAGOSLOVEN JE PLOD UTROBE TVOJE JER SI RODILA SPASITELJA DUŠAMA NAŠIM" TO BIH IZGOVARALA KAD ONO NE MOGU VIŠE DA IZDRŽIM I POMOGLO MI JE. SAMO TREBA VJEROVATI DA POMAŽE. SADA JE RIJETKOST TAKVA SITUACIJA ALI KAD KRENE JA MOLITVU I ZABORAVIM SE. TO JE STRAH KOJI MI SAMI SEBI STVARAMO. POMISLI SAMO DA SU SVI LJUDI U ISTOJ SITUACIJI ŠTO SE TIČE ČEKANJA U USTANOVAMA ILI VOŽNJE U BUSU PA NE PANIČE. U OSTALOM RASPITAJ SE KO JE DOBAR PSIHIJATAR U TVOM OKRUŽENJU I ODMAH NA PREGLED JER NELIJEČENJEM MOŽEŠ IZAZVATI NEKI TEŽI POREMEĆAJ. POZZZZ!