Sta da radim osecam da ludim ne mogu vise!!!

[excuse me]

Dobro vece, imam 19 godina i jedan veoma veliki problem. Sve je pocelo decembra meseca kada mi je preminuo otac, tada sam skroz bio poremecen u svakom pogledu a najvise psihicki. Ocekivao sam da ce sve to proci i srediti se vremenom kolko tolko i da ce bar malo biti lakse a onda je krenuo tek zaplet. Saznao sam za prevelike dugove koje je moj otac za sobom ostavio. U pocetku jos uvek nisam bio svestan situacije i mislio sam sve je vruce, sredi ce se sve...evo proslo je skoro pola godine od tad a sve je samo gore nego sto je bilo. Da bi prica bila jos "lepsa" moja majka gubi posao i sve nam krece nizbrdo. Psihicki sam veoma opterecen i puna mi je glava svega i svacega i potreban mi je odmor od svega. Stalno sam napet, nervozan, besan, menjam raspolozenja na 5 minuta gubim se povremeno zaboravim sta sam rekao, po sta sam posao, koj je dan, koliko je sati pa pogledam po 2 puta. Jednostavno zelim da zivim, do sad nikad nisam imao lep zivot kao drugi. Dok su se svi drugi zezali, provodili i uzivali maksimalno ja sam izigravao strinku u 4 zida i razmisljao o problemima koje neko nece imati ni u 50 godina. Evo sad punim 20 godina i shvatio sam da za par godina ce mi proci najlepsi deo zivota - mladost. ne u bukvalnom smislu ali najlepsi period je od nekih 16 pa do 25 godina. Zelim da promenim zivot ali prvo moram da se smirim i stabilizujem psihicki jer osecam da ludim od svega sto mi prelazi preko glave. Uvece ne mogu da spavam, kada legnem osecam neku uznemirenost i zelju za necim a ni sam ne znam za cim, ne mogu pre 5 ujutru da zaspem a i tad je problem a sve to zbog situacije i psihe....imate li neki savet, kako da izbacim ovoliku napetost iz sebe? probao sam da setam, da trcim da radim sve i svasta i nista ne pomaze. Posto se bavim muzikom aktivno 15 godina, mislio sam da ce kao i uvek sviranje da me opusti ali na zalost i to ne pomaze....vise stvarno ne znam ni sta da radim ni gde da idem ni kako da se stabilizujem...imate li neki savet? hvala unapred

[Slavko_slavko]

drugar ja mislim da bi tebi jako dobro dosao psiholog i razgovor sa njim...on ce ti mozda na neki nacin skrenuti misli i vise mozda neces imati takvih problema,sve zavisi od tebe...nije samo sto ce tebi proci najlepsi period zivota,vec cez i zdravstveno puci...ja sam u slicnoj situaciji kao ti,po simptomima(gledanje na sat,cesto zaboravljanje itd.) smo identicni...

[mamacita]

psiholog

[sedefasta]

psiholog

... ili psihijatar, psihoterapeut, ko god od njih.

Saosećam sa Vama i duboko razumem Vaš problem. Bez predrasuda krenite u njegovo rešavanje, jer ćete jedino tako uspeti da izgradite kvalitetan život za ubuduće.

Sve najbolje!

[tamaraft]

Sve to moze da reshi dobar psiholog, par razgovora sa njim i morate sami da se pronadjete u svom zivotu!

Mladi ste optereceni velikim zivotinim problemima, ali to nije kraj sveta i vaseg zivota. Nas sve obichno odgajaju tako da nam je sve ruzichasto i lepo, niko nam ne govori o rachunima, dugovima, pravim problemima...mladi jeste ali ipak je i 20 godina dovoljno da shvatite da sami morate i sami najbolje mozete sebi da sredite zivot!

Odredite prioritete, sto se novca tiche to je vec dogovor sa majkom i duznicima, poshto ne znamo tachno o chemu se radi i koliko ste vi kao sin optereceni tim dugovima...majka ce posao naci, ako to zeli, posla ima u bgd, neka se prijavi na biro i trazi svaku priliku koja joj se pruzi. Nemojte ulaziti u njenu psihu i njene unutrashnje borbe, ona je starija od vas i treba sama da zna da se izbori sa svime!

Brinite o sebi, verujem da ste gubitkom oca dosta ostali povredjeni, svako je iskusio promenu i bol gubitka bliske osobe, bes, nervozu, depresiju, a to su sve blagi poremecaju psihe koji se jednostavnim razgovorom sa psihologom mogu olakshati. Sve kroz shta prolazite i kako prolazite je normalna reakcija na probleme koji su vas pritisli, tako da ne treba previshe da brinete mladi ste, u punoj snazi, odredite prioritete, odluchite shta dalje i krenite u realizaciju toga.

Delujete kao jedan zreo mladic, pishete odraslo i zrelo, svesni ste problema a to mnogo znachi, mozda chak i polovinu problema reshavate time shto trazite nechiju pomoc! Samo naravno, sve cete mnogo lakshe reshiti u razgovoru sa nekim uzivo nego ovako preko foruma!

Nema nishta loshe u tome nekome se pojadati, otvoriti, priznati, reci, isplakati se nekome...Jeste da ste sada vi sada, na neki nachin, postali glava kuce, ali ne sme to ni da vas optereti previshe, to je nesto dobro, neshto za ponos ali i neshto jako vredno i odraslo u isto vreme.

Pishite nam slobodno, tu smo da saslushamo i pomognemo ako mozemo

Glavu gore, lep je dan, zivot je lep, samo ga treba shvatiti i prihvatati svaki problem samo kao izazov

[excuse me]

Pa da, samo sto ja nisam od onih koje su roditelji ucili da je sve lepo i ruzicasto oko nas...kao sto sam rekao, jos od malih nogu sam razmisljao o mnogim problemima i trazio resenje a takve probleme neko nece imati ni u svojih 50 godina. Kao klinac u 6-7 godina poceo sam da razmisljam kao odrastao covek...Sto se tice onoga da se trebam pronaci, pronasao sam se u muzici, dogovorio i snimanje cd-a jer jednostavno zivim zbog muzike i ulagao sam u svoje usavrsavanje i onda kada, moze se reci, nisam imao ni za hleba ali sve ovo me je poremetilo. Problem je sto u gradu gde ja zivim sve se zatvara i svi odlaze, postojale su 4 fabrike a danas ni jedna, postojale je radnji na svakom koraku danas su to samo prazni lokali...Mislim da sam previse mlad da bi mi se ovakve stvari desavale i da bih ovoliko kidao zivce, gledam druge vrsnjake jedina briga im je da slucajno ne ustanu pre 12, da se napiju u gradu, da se provedu i zezaju po citav dan....ja na tako nesto nisam ni pomislio od kako znam za sebe a ne da ostvarim...Bilo je trenutaka kada sam i ja mogao da uzivam u zivotu ali ja sam provodio i dane i nocu ne spavajuci da bih usavrsio svoje znanje u muzici i sada kad sam na korak od svog uspeha sve pada u vodu...Nisam osoba koja panici, u svakoj situaciji ostanem pribran kao sto sam i sada pribran, trazim izlaz a ne vidim ga...jednostavno ne znam kojim putem da krenem a nemam neku osobu od poverenja kojoj bih mogao sve da ispricam sto bi rekli od A do S. Mogao bih svojoj majci ali ne bih da je zamaram svojom glupostima ima i ona 300 briga koje joj stoje na glavu...

[zola29]

exuse, kao i predhodni predlozi i ja sam za to da je dobar psiholog u neprocenjivoj vrednosti da ti pomogne da se nosis sa momentalnim -problemima - na najbolji moguci nacin i prolazis kroz iste .

Nisam mogla da ne odgovorim na tvoj post, jer me vraca u proslost i ako je za utehu -prosla kroz sve to sto je tebi momentalno "servirano " bez tvoje volje. Od smrti oca, gubljenja posla "izgubljenog detinjstva" i svega sto sa tim dolazi. Tada ne videci ni jednu svetlu tacku na putu koji se pruzao u mom vidnom polju. Neko je jednom rekao (mislim Emirson) ili? "svaki zid ima vrata". Drzale su me te reci i prevrcala ih u neprospavanim nocima. Sve u svemu razumem te u potpunosti , ako ti to znaci. Isto tako znam da ces proci kroz sve i izaci na drugu stranu, sa veeelikim iskustvom i nastaviti svoje ciljeve.

Nista nije palo u vodu , samo malo zastalo u mestu . Muzika je veran drugar , ne moze da se udavi u vodi. A sto se tice ne spavanja , pokusaj da ni ne mislis sada sto ne mozes momentalno zaspati kad hoces , ustani i pisi sve tvoje misli koje nailaze, bez citanja , samo pisi dok ne vidis da nema vise sta da se pise, san ce doci pre ili kasnije.

Vidim da imas - zelju, cilj, ljubav i poceo si da pitas, sto je kako je tamaraft navela - mozda i pola odradjenog-. Ne odustaj ni za drugom polovinom , ma koliko ti treblao.

Iskren pozdrav i veruj da mozes!

[excuse me]

ma iskreno ne bih isao kod psihologa jer iz price starijih koji su bili kod psihologa a i drugih koji poznaju nekog psihologa cuo sam da ne postoje vece tracere ( bez uvrede, nisu svi isti, pricam za moj grad konkretno ). Kazu da ono sto ti njima ispricas je kasnije obavezno tema sa nekim uz kaficu itd itd tako da gledam maksimalno da izbegnem to. Mozda to i nije tacno, ja samo kazem sta sam cuo )))

Inace, ja i ne odustajem, konstantno trazim izlaz i resenje iz svega ovoga ali jedino osecam da polako popustam. Ako sam na nesto u zivotu navikao je da kad ustanem cujem losu vest i da posle razmisljam o tome dan, dva, mesec, godinu, dve...ne daj boze da cujem nesto lepo udarice zemljotres odma....ali ovo je vise prevrsilo svaku meru...ovo samo da si lud pa da ne poludis....:s

[zola29]

ja bih te zamolila da ne dozvolis sebi da nasedas na price. Price su jedno istina sasvim nesto drugo. Prvo , psiholog ma gde bijo u kojem gradu ,saradjuje sa pacijentom u punom poverenju i sigurnosti od rekla kazala isto ti govorim iz iskustva , jer sam bila pravi skeptik , prvo sve moram da saznam , kako , zasto , na kojem principu radi psiholog , pa sam posle svih tih proverenih info , odlucla da trazim njegovu pomoc koja je od vece vrednosti nego sam ocekivala.

Svi mi popustamo kad je previse na "tanjiru" ali tada i pocnemo da gledamo realnije i ucimo da ne primamo svaku losu vest , kao da smo mi Bogom dati da sve moramo upiti u nas.

Ako zivis u vecem gradu , mora da imas i veci izbor da dodjes do psihologa sa iskustvom koji odgovara tvojoj potrebi, a za rekla kazala , slobodno precrtaj , jer nije tako, proveri i zakljuci!