Vec duze vreme patim od teskog oblika socijalne fobije. U nekoliko navrata sam se obracala za pomoc i odlazila na terapiju, bivalo mi je privremeno bolje, uspela sam da nekako organizujem svoj zivot. Oko 6-7 godina nisam bila ni na kakvoj terapiji, vec provodila vreme boreci se da nadoknadim propusteno. Ne bih detaljno objasnjavala svoje trenutno stanje, samo bih rekla da vecinu ciljeva mogu da ostvarim kada to odlucim, osim normalnog socijalnog funkcionisanja. Uprkos ogromnim naporima da svoj zivot potpuno ''rekonstruisem'' i da se konstantno unapredjujem u svim oblastima, na socijalnom planu kao da nema pomaka, svaki uspeh izostaje. Zbog toga sam deprimirana i pitam se koliko cu jos izdrzati u takvoj uzaludnoj borbi.
Molim samo da mi preporucite privatnu ordinaciju tj. terapeuta koji se bavi ovakvim stanjima. Znam da se slicna stanja lece kombinacijom medikamenata (antidepresiv i sedativ) i KBT (REBT), eventualno psihoterapijom. Ako postoji neka druga, efikasna metoda, voljna sam da je prihvatim. Trenutno mi je najvaznije da dodjem do odgovarajuceg terapeuta.
Socijalna fobija
Moderatori: moderato, admin, vlada99, mr ph. Silvio, ModeratA
Mislim da ti ne trebaju lekovi vec samo dobar psihoterapeut i odgovarajuca orjentacija. Glasam za nekog ko se bavi kognitivno-bihejvioralnom metodom. Nikako nisam za one dubinske analize od Kulina bana, dugo traju, spore a bez nekih vidljivih rezultata.
TA (transakciona analiza) i AT (asertivni trening) su tkdj.sjajne opcije.
Procesljaj po netu, ima i kurseva po Beogradu, vrlo korisnih, to ti sve moze pomoci a sto se tice psihoterapeuta, ja ti mogu reci za Zorana Ilica. Ako si zainteresovana, dacu ti broj preko PP.
TA (transakciona analiza) i AT (asertivni trening) su tkdj.sjajne opcije.
Procesljaj po netu, ima i kurseva po Beogradu, vrlo korisnih, to ti sve moze pomoci a sto se tice psihoterapeuta, ja ti mogu reci za Zorana Ilica. Ako si zainteresovana, dacu ti broj preko PP.
ivanbgd napisao:"Što je brzo, to je i kuso". Tako je i sa kratkim terapijama, koje ne otklanjaju uzrok, već samo simptom.
Psihoanaliza kao "kraljica" psihoterapija, jedina pomaže uzročno i dovodi do rekonstrukcije ličnost. Istina je da je skupa,dugotrajna i naporna (bolna).
Da, pa ceo zivot provedes na "kaucu" i nikad se ne probudis kako treba.
I ne govorim napamet vec na osnovu rezultata koje ostvaruje tj.uspesnosti lecenja a tome u prilog ide cinjenica da se ona gotovo vise i ne koristi. Jedino ona stara garda, a i njih uskoro vise nece biti.ivanbgd napisao:Da li si bila na kauču?
Ako nisi, ne govori napamet.
Ja sam kauč prošao iz didaktičkih (čitaj terapijskih) razloga 6 godina,
i ne bih tako govorio.
Smatram da bi vecina terapeuta u mom slucaju predlozila brze i konkretne metode kao sto je KBT. Psihoanaliticka psihoterapija se preporucuje uglavnom kada su u pitanju stabilnije, izgradjene licnosti i stanja sa pozitivnom prognozom.
Licno bih zelela da pokusam da se podvrgnem i takvoj terapiji, mozda posle KBT ili slicne metode, mislim da je to najinteresantnija vrsta terapije, a nemam sta da izgubim jer godinama ne mogu da napravim pomak na socijalnom planu. Volela bih da saznam uzroke tolikog straha i nedostatka samopouzdanja, a ne samo da slusam konstatacije kako je to vecim delom urodjeno stanje i da se malo sta konkretno moze uciniti. Inace, socijalna fobija nema bas ohrabrujucu prognozu i posto je u pitanju hronicno stanje, ne znam da li bi ijedan terapeut rado prihvatio dugogodisnji rad sa takvim pacijentom.
Licno bih zelela da pokusam da se podvrgnem i takvoj terapiji, mozda posle KBT ili slicne metode, mislim da je to najinteresantnija vrsta terapije, a nemam sta da izgubim jer godinama ne mogu da napravim pomak na socijalnom planu. Volela bih da saznam uzroke tolikog straha i nedostatka samopouzdanja, a ne samo da slusam konstatacije kako je to vecim delom urodjeno stanje i da se malo sta konkretno moze uciniti. Inace, socijalna fobija nema bas ohrabrujucu prognozu i posto je u pitanju hronicno stanje, ne znam da li bi ijedan terapeut rado prihvatio dugogodisnji rad sa takvim pacijentom.
-
Garfield
- Stalni član
- Postovi: 1224
- Pridružio se: Sub Maj 05, 2007 12:41 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Uz duznu pocast psihoanalizi - ona je apsolutno beskorisna u tretiranju fobicnih sindroma i panicnog poremecaja. Jedino ako se radi o strahovima kao simptomu nekog drugog psihopatoloskog supstrata, eventualno psihoanaliza moze da pomogne - eventualno, ukoliko se utvrdi da je osoba uopste pogodan klijent za psihoanalizu.
No psihodinamska (psihoanaliticka) psihoterapija kao POMOCNA metoda u tretiranju fobija i panicnog poremecaja jeste apsolutno prihvatljiva ukoliko je opet osoba neko ko moze da profitira od takve terapije.
Lenna C: na psihoterapiju mozete svakako ici, ako ste pogodan kandidat; mozda ona nece izleciti Vasu fobiju, ali ce Vam svakako pomoci da spoznate odgovore na mnoga pitanja, da naucite nesto (mnogo sta) o sebi, i da ojacate i izgradite bolje i zdravije nacine odbrane i nacine kontakta sa sobom i sa drugima.
Prvo pravilo svake dobre psihoterapije jeste - ne rasturiti klijenta. Svaka dubinska psihoterapijska metoda to moze, ako se pogresno procene kapaciteti klijenta i sposobnosti da se terapija izdrzi. Zato se svi dobri psihoterapeuti obavezno zapitaju "Sta ce se desiti ako klijentu ODUZMEM njegov simptom?" Od odgovora (makar i procene) na to pitanje, zavisi cesto i podobnost klijenta za odredjenu vrstu terapije.
Nije analiza za sve, kao sto ni svi nisu za analizu; a u najvecem broju slucajeva, fobicni klijenti nisu.
Pozdrav svima
No psihodinamska (psihoanaliticka) psihoterapija kao POMOCNA metoda u tretiranju fobija i panicnog poremecaja jeste apsolutno prihvatljiva ukoliko je opet osoba neko ko moze da profitira od takve terapije.
Lenna C: na psihoterapiju mozete svakako ici, ako ste pogodan kandidat; mozda ona nece izleciti Vasu fobiju, ali ce Vam svakako pomoci da spoznate odgovore na mnoga pitanja, da naucite nesto (mnogo sta) o sebi, i da ojacate i izgradite bolje i zdravije nacine odbrane i nacine kontakta sa sobom i sa drugima.
Prvo pravilo svake dobre psihoterapije jeste - ne rasturiti klijenta. Svaka dubinska psihoterapijska metoda to moze, ako se pogresno procene kapaciteti klijenta i sposobnosti da se terapija izdrzi. Zato se svi dobri psihoterapeuti obavezno zapitaju "Sta ce se desiti ako klijentu ODUZMEM njegov simptom?" Od odgovora (makar i procene) na to pitanje, zavisi cesto i podobnost klijenta za odredjenu vrstu terapije.
Nije analiza za sve, kao sto ni svi nisu za analizu; a u najvecem broju slucajeva, fobicni klijenti nisu.
Pozdrav svima
-
Garfield
- Stalni član
- Postovi: 1224
- Pridružio se: Sub Maj 05, 2007 12:41 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Naravno da je ovo potpuno netacno, i predrasudom obojeno misljenje. Psihoanaliza se sa veremenom menjala, koncepti su ostajali ali su se metode prilagodjavale, svakako nije psihoanaliza savremenog doba ona ista psihoanaliza iz vremena Frojda, niti izgleda onako kako prikazuju holivudski filmovi. Stvarno smesan pogled na znacajan i neosporan psihoterapijski pravac i ljude koji se njime jos kako, i ovde i svuda u svetu, veoma uspesno i intenzivno bave!BetiBup napisao:I ne govorim napamet vec na osnovu rezultata koje ostvaruje tj.uspesnosti lecenja a tome u prilog ide cinjenica da se ona gotovo vise i ne koristi. Jedino ona stara garda, a i njih uskoro vise nece biti.ivanbgd napisao:Da li si bila na kauču?
Ako nisi, ne govori napamet.
Ja sam kauč prošao iz didaktičkih (čitaj terapijskih) razloga 6 godina,
i ne bih tako govorio.