Ne znam da li je pravo mesto za komentar ove vrste, ali jednostavno moram da ovo saopštim, makar članovima ovog foruma. Pisala sam već o "problemu" sa Ca-oksalatom u urinu itd. za šta se danas ispostavilo da je laborant koji je izradio analizu pogrešio, sreća pa je tako, svi smo živi ljudi i verovatno svi ponekad pogrešimo. No, nije u tome problem.
Sa drugim detetom sam došla na kontrolu na Institut za zaštitu dece i omladine u Novom Sadu gde sam blagovremeno zakazala redovnu kontrolu telefonom. Kao prvo, stajala sam pred šalterom br. II sa decom sigurno 40 minuta (to je u suterenu Instituta) da se niko od prisutnih sestara ni jednom nije obratio ni meni, niti bilo kome drugome od pacijenata. Usred radnog vremena, oko 9 sati ujutro montirali su nekakav sto. Kada se na kraju gospodja-sestra koja radi na tom šalteru obratila svima grubo je viknula:"Stavite knjižice na šalter i odmaknite se svi odatle!". Tako smo i uradili. Bila sam prva na redu i položila knjižicu, a zatim i svi ostali ljudi koji su sa decom čekali red. Zatim je prošlo još izvesno vreme i konačno je počela da čita po redosledu koji je bio zbrkan, ali hajde bili smo na trećem mestu. Rekla je da odemo gore na odelenje pulmologije i uradimo spirometriju i da nam knjižica nije potrebna. Kad smo otišli gore, tražili su knjižicu i na odgovor roditelja da je sestra na šalteru zadržala, dobili saopštenje od sestre da nam ubuduće mora dati knjižice da bi ona mogla normalno da obavlja svoj posao, što po meni i jeste tako, ali je stvar njihove organizacije, smatram da pacijenti zaista sa tim nemaju veze. Završili smo spirometriju i vratili se dole, gde je bio opšti haos. Na šalteru kažem da smo završili taj deo i pitam gde da sada čekamo. Dobijam odgovor od žene koja radi na šalteru :"Ispred broja 4", uz komentar da mi uopšte nemamo zakazan pregled. Govorim joj da sam pregled sigurno zakazala telefonom, a ona kaže da kod nje sigurno nisam. Na sve to ja govorim da zaista ne znam ko mi se javio, da zaista ne znam kako se ko zove, da i tada kada mi se javio neko na tom šalteru je rekao:"Sačekajte, daću vam sestru, mislim da se zvala Ljubica", koja je rekla :"U redu 27.02. u 10 časova kod Dr Petrović". Dr u ambulanti je počela da radi, i pre mene i mog deteta su bile žene sa decom koja su uradila spirometriju pre mog deteta, njih dvoje. Ok, oni su se pre nas i popeli na odelenje tako da u tom smislu smatram da je sve u redu. Medjutim, sa ženom sa kojom sam razgovarala dok smo čekali na red sam se konsultovala oko reda, rekla mi je da oni redosled uspostavljaju na taj način što podele kartone i ljudi prate ko je kada na redu. Ispred mene se progurala jedna žena sa malim detetom i na moje pitanje tj. konstataciju da mislim da smo mi na redu pre nje, slegla je ramenima i stala ispred nas. Velim hajde, dete je mladje od mog, lakše je nama sačekati jer moja ćerka ima 13 godina. Ali ni tu nije kraj, javlja se žena koja je sedela na stolici sa detetom, koju inače uopšte pre toga nisam primetila i koja nikako nije mogla biti na redu, jer sam knjižicu ipak prva predala i kaže da je ona posle te žene sa malim detetom, zatim još jedna... Meni naravno ništa ne biva jasno i pitam sestru koja se pojavila i rekla sledeći, na koji način oni uopšte uspostavljaju red pacijenata i ukratko kažem šta se desilo. Ona odlazi i poziva "šalterušu" koja dolazi sva bitna i pita u čemu je problem, naravno veoma drskim tonom, i ponovo govori šta ja hoću kad nemam ni zakazano. Naravno, ne ostanem joj dužna već joj kažem da je sramota za takvu instituciju takvo ponašanje kao što je njeno, da je sramota to što pacijenti trpe njihovu "neorganizaciju" ili šta već. Stanem u red, onako kako sam smatrala da treba, iza onih žena koje su po mom mišljenju trebale ući pre mene i sva se tresem od besa. Dete me pita šta se dešava, govori da nikada više ne želi da dodje na to mesto itd. Kod dr sve prolazi u najboljem redu, ali se moram ponovo javiti na šalter da bi mi vratili knjižicu (izveštaj smo već dobili). Stojim sigurno 10 minuta, a "šalteruša" me jednostavno ne primećuje, roni po istim papirima, prevrće ih, okreće bezbroj puta (namerno) i na kraju se udostoji i pita :"Izvoli". Kažem: "Htela sam samo knjižicu, završile smo kod doktorke". Ona naravno grubim tonom, vičući iz sveg glasa govori da mora da nosi kartone doktorki, i ne znam šta već. Mirno kažem :"Nema problema, sačekaću" i dalje stojim na istom mestu pred šalterom. Ona izlazi ispred ambulante, na drugi kraj hodnika i proziva pacijente, deli kartone, a onda čujem ime i prezime mog deteta. Odlazim tamo, uzimam knjižicu i pitam je zar nije mogla da mi kaže da predjem tamo, već me je ostavila da čekam pred šalterom i tada mi zaista "puca film". Pitam je, mogu li da znam njeno ime i prezime, a ona automatski odgovara :"Ne". Par puta joj postavljam isto pitanje, na šta mi ona odgovara pitanjem:"Zašto". Šta je mislila, da je pohvalim, verovatno... I naravno, nije mi ga rekla. Mislila sam zaista otići kod načelnika, ali mislim da nije vredna ni toga da se bilo ko udostoji da uopšte sa njom razgovara o njenom ponašanju, jer je to zaista neopisivo primitivno, i zaista jedna velika sramota što nekog ko se tako ponaša uopšte drže na takvom mestu. To je sramota ne samo za ustanovu, već za čitavo zdravstvo. Prosudite sami, da je ispravno postupila verovatno bi svoje ime i prezime rekla sa ponosom, ali pošto nije tako nije ga smela izgovoriti. Ne znam šta više da kažem, ali upamtite IZZDiO u Novom Sadu, Dečje ambulante- Šalter br.II (mislim ipak da sam čula ime IVANKA, ali nisam sigurna) zaista ne zaslužuje da bude tamo gde jeste... Znam da nisam jedina sa ovakvim iskustvom, ali je danas pokazan takav jedan javašluk, nemar, primitivizam, da je to neoprostivo. Šta mislite da sam odćutala ? Kada bi moje dete došlo na red ? Ili još gore, šta mislite o ljudima koji ćute i čekaju, šta prolaze njihova deca i oni sami ???
Pozdrav svima na forumu !!!
Sestra sa šaltera br II Institut ....pročitajte pažljivo !
Moderatori: vlada99, mr ph. Silvio, ModeratA, moderato, admin