da li sam pravilno postuplia?
Moderatori: vlada99, mr ph. Silvio, ModeratA, moderato, admin
da li sam pravilno postuplia?
Pozdrav.,...konacno sma nasla neki forum u vezi ovog problema...mama mi je leceni alkoholicar (davne 1979). sve je bilo ok, sporadicnih pijansta jednom u 6 meseci i toje sve. E onda su mama i tata dosli kod mene u New york sa namerom da ovde rade. Prvi mamin ispad je bio pred Bozic, pa onda svakihmesec dana po jednom. Od poslednjeg incidenta u Aprilu ( ne moze vise da stoji na nogama i samo se sruci na patos. Cudi me kako nije razbila glavu ili tako nesto. Rusila je sve po kuci, ormane, lomila sve sto stigne i svaki put sma oprastala) Ona je od lekara dobila pilule Rivotril koje rtreba da pije. Ja krenem da ih joj dajem dnevno, ja sma prisutna kad ih uzima... Sta se desava, meni se cini da ona pije ali moja tetka koja je lekar lkaze da ukoliko pije sa tim tabletama ona ce povracati stalno...Onda ja otpisem tu opciju i u medjuvremenu razgovaram sa njom da mi treba odgovorna osoba kojoj cu da poverim stan na cuvanje i nove cimere..bla.bla.bla...I u nedelju ce ode ona kod zene da cisti stan, cula sma se sa njom nekoliko puta i od recimo 6 uvece nikakvog kontakta nemam sa njom. Ne javlja se na telefon. Zovem tatu, tata da li je dosla kuci, on kaze da nije. I negde oko 12:00 (ponoc) ja je dobuijem sa nekom pricom da je kod nekoga (kod koga znam da nije), ja je pitam kada ces kuci, ponoc je... a ona ce kakva ponoc sta ti je, pa sta me stalno proveravas bla, bla, bla....i ja nazovem tatu i kazem mu sta se desilo a u medjuvremenu se vrati ta devojka vlasnica stana sa vikenda i javi mom tati da je stan u haosu. papiri po podu, poplava i sve sto ide uz to. Moj tata se pokupi i ode tamo, medjutim nisu uspeli da probude mamu i onda on pocne da cisti sve to...Ja stanujem sat vremena od cele te price i nemojte da me shvatite pogresno ali LJUTA sam, ljuta sam zbog gledanja u oci i lazi, ljuta sam jer nisam ja roditelj mojoj mami nego je ona meni. jednostavno ne zelim da imam nikakvih dodornih tacaka sa ovom pricom. Spakovacu je u avion i ono malo para sto je zaradila ovde ce da ponese i da iskoristi za lecenje (jos jedno). Ili nemora neka radi sto god hoce ali mene nece da maltretira, mentalno...Mislim da cu da poludim..U stomaku mi sve igra, i ne znma gde se nalazim. Pokusavam da dobijem, moju lekarku i da vidim da mi prepise neke pilule za smirenje jer jednostavno nemam vise nerava...imam osecaj u glavi da polako skrecem sa pravog puta. Cupam obrve prstima od nervoze (znam, znam...smesno je ali sta da radim to je valjda neki moj nacin smirivanja)...i evo konacno danas ne placem zog svega toga. Mislim da sam sve suze ovog sveta isplakala. Ja mogu mnogo da trpim i da me ljudi gaze i da me pljuju , sve cu da trpim ali kad mi pukne film, zavrsili smo se... i evo definitivno film mi je pukao i nemam vise gde....Ja imam 32 godine bar jos pola zivota je predamnom i ako hocu da budem "zdrava" za svoju decu i muza (jednog dana) ja moram da mentalno funkcionisem 100%. POslednji put kada se desilo kod nas u stanu rekla sma ako se desi jos jednom ides nazad da se lecis (brat mi je YU, i s obzirom da mama ne prica engleski mislim da ce joj biti lakse da se sporazume sa nasim lekarima a i terka je lekar.) Medjutim tati se ne ide odavde (niko mu nije ni rekao da ide, ali on hoce da "pomogne" mami, a u principu joj odmaze-jer je i onposebna prica). Ja sma rekla da on moze da ostane ali mama mora da ide, jer mora da se leci...a on kaze da bi joj on pruzio jos jednu sansu da je na mom mestu...nemojte da me shvatite pogresno, ja sma se islelila iz tog stana, kupila sam svoj stan zajendo sa deckom (koji je sve to trpeo i gledai i dizao je sa poda)....i nama je po 32 godine i zasluzili smo da imamo svoj zivot jer smo ziveli sa njima 2 godine, bilo je tu i lepih momenata lai jako, jako malo. Ja sam spremna da jednu sobu izdam i da roditeljima na taj nacim pomognem (smanjenje kirije). I sad ako joj ja dan sansu i ona se opet urnise u kuci i to vidi novi stanar i pobegne glavom bez obzira ja sma opet na istom... mene grize savest sto me otac kritikuje da ih ja teram odavde, a ja znam da njoj treba pomoc i da je pravo resenje da se leci. On ne mora da ide, ali....Eto toliko, ne trazim savet nego eto smao da vidim da li ja imam ciste misli uglavi i da li pravilno razmisljam....Pozdrav od Natase
Jako mi je zao zbog svega sto ti se desava.. Ja ti stvarno cestitam na snazi i volji koju imas. Iz tudjeg iskustva ali bliskog mojoj porodici...mogu samo da ti kazem sledece.
Tvojoj mami treba terapija. U tu terapiju mora da bude ukljucena porodica. Tvom tati treba da kazes ovo sto si napisala ovde. Ako ti je tesko da pricas, odstampaj i neka procita.
Ne znam kakva je situacija sa tvojim bratom i koliko zeli da se bavi svim time. Ali jedina moguca stvar je da se ona vrati u zemlju i da na svom jeziku odradi terapiju. Svima vama je potrebna i psihoterapija jer je to kljuc ka uspehu. Ti mozes to da odradis tu gde jesi, oni zajedno kod kuce.
Veruj mi znam da moze da uspe, videla svojim ocima.. Da je tesko, tesko je, nazalost i jako skupo.. Cesto je ozbiljna psihoterapija kod privatnih lekara.
Centar za bolesti zavisnosti mnogo moze da pomogne ali i kada kod njih prestane terapija, terapija mora da traje i traje.. Ne kaze se dzabe da je alkoholicar posle lecenja, leceni alkoholicar...Osoba lecena od alkoholizma nikada nije do kraja zdrava osoba....Treba jaka osoba da bude pored nje, ne znam da li je tvoj tata takav ali morace da bude, za svoju decu.
Srecno!!! I nadam se vasem uspehu!!!!
Tvojoj mami treba terapija. U tu terapiju mora da bude ukljucena porodica. Tvom tati treba da kazes ovo sto si napisala ovde. Ako ti je tesko da pricas, odstampaj i neka procita.
Ne znam kakva je situacija sa tvojim bratom i koliko zeli da se bavi svim time. Ali jedina moguca stvar je da se ona vrati u zemlju i da na svom jeziku odradi terapiju. Svima vama je potrebna i psihoterapija jer je to kljuc ka uspehu. Ti mozes to da odradis tu gde jesi, oni zajedno kod kuce.
Veruj mi znam da moze da uspe, videla svojim ocima.. Da je tesko, tesko je, nazalost i jako skupo.. Cesto je ozbiljna psihoterapija kod privatnih lekara.
Centar za bolesti zavisnosti mnogo moze da pomogne ali i kada kod njih prestane terapija, terapija mora da traje i traje.. Ne kaze se dzabe da je alkoholicar posle lecenja, leceni alkoholicar...Osoba lecena od alkoholizma nikada nije do kraja zdrava osoba....Treba jaka osoba da bude pored nje, ne znam da li je tvoj tata takav ali morace da bude, za svoju decu.
Srecno!!! I nadam se vasem uspehu!!!!
Pozdrav za natural....
veruj mi vise nemam ni reci. Sve sam muovo pricala i pokusala da mu ubacim u glavu ali ne ide...Za njega je Amerika obecana zamlja i ja sma njemu unistila san...Ne znam kako ja, ali dobro....Danas su sa bratom razgovarali i on jer poludeo, ali je rekao da ce otici u ustanovu i videti sta je na njemu da uradi. Ja sam ovde vec razgovarala sa mojom lekarkom i oticicu i videti sta ja mogu da uradim. Sve u svemu hvala ti...znas treba mi de sa nekim razmenim misljenja jer kad sa mamom pricam cvrsto sam ubedjena da radim pravu stavr, a kad otac pocne da me moli da joj dam jos jednu sansu meni je onda zao a znam da ne treba tako da bude....Hvala jos jednom
veruj mi vise nemam ni reci. Sve sam muovo pricala i pokusala da mu ubacim u glavu ali ne ide...Za njega je Amerika obecana zamlja i ja sma njemu unistila san...Ne znam kako ja, ali dobro....Danas su sa bratom razgovarali i on jer poludeo, ali je rekao da ce otici u ustanovu i videti sta je na njemu da uradi. Ja sam ovde vec razgovarala sa mojom lekarkom i oticicu i videti sta ja mogu da uradim. Sve u svemu hvala ti...znas treba mi de sa nekim razmenim misljenja jer kad sa mamom pricam cvrsto sam ubedjena da radim pravu stavr, a kad otac pocne da me moli da joj dam jos jednu sansu meni je onda zao a znam da ne treba tako da bude....Hvala jos jednom
Stvarno zalosno...
Kada jedan clan boluje od alkoholizma, pati cela porodica.
Teska bolest koja zahteva lecenje, te tebi i ne preostaje nista drugo engo da ti se roditleji vrate.
Mislim da tvoj tata mora da se puno angazuje, ti si na savim drugom delu sveta i tesko da mozes pomoci... svakako da se morate dogovoriti sta i kako dalje, ali mama mora na lecenje.
Kada jedan clan boluje od alkoholizma, pati cela porodica.
Teska bolest koja zahteva lecenje, te tebi i ne preostaje nista drugo engo da ti se roditleji vrate.
Mislim da tvoj tata mora da se puno angazuje, ti si na savim drugom delu sveta i tesko da mozes pomoci... svakako da se morate dogovoriti sta i kako dalje, ali mama mora na lecenje.
hvala danka....problem je sto je i otac jedna neuracunljiva osoba...i onvoli da popije ali zna kad da stane i nikada nije pravio probleme takve vrse kao ona. ali ja mislim da se on plasi da ode jer ce onda i njemu pronaci da je u neku ruku alkoholicar. napije se on, i onda pocne da kuva pa sve zagori ili sve ostane polu zivo jer on nema snage da nastavi dalje samo ode i zaspi....
hvala jos jednom
hvala jos jednom
Bon Jovi, nemam reci za ovo.
Kod tebe se sve vise postavlja dilema izmedju toga da li ces ti unistiti svoj zivot tako sto ces nastaviti da njima bezuspesno pomazes (jer oni ocigledno ne zele istinsku pomoc), ili ces biti "surova" i okrenuti glavu od svega toga koliko mozes, a svoju pomoc svesti na "najbezbolniji" deo - materijalnu pomoc i tehnicku oko eventualne organizacije lecenja i sl.
Mislim da te ova moralna dilema unistava, ali znaj da sta god da odlucis i kako god da se postavis, NIKO ali bas NIKO nema prava da ti prigovori i da te osudi zbog tvoje odluke.
Zelim ti puno srece i snage da sve izdrzis! Navijam za tebe.
Kod tebe se sve vise postavlja dilema izmedju toga da li ces ti unistiti svoj zivot tako sto ces nastaviti da njima bezuspesno pomazes (jer oni ocigledno ne zele istinsku pomoc), ili ces biti "surova" i okrenuti glavu od svega toga koliko mozes, a svoju pomoc svesti na "najbezbolniji" deo - materijalnu pomoc i tehnicku oko eventualne organizacije lecenja i sl.
Mislim da te ova moralna dilema unistava, ali znaj da sta god da odlucis i kako god da se postavis, NIKO ali bas NIKO nema prava da ti prigovori i da te osudi zbog tvoje odluke.
Zelim ti puno srece i snage da sve izdrzis! Navijam za tebe.
U potpunosti se slazem sa Snezanom!
Svi znamo da nije svejedno i da je najteze moguce kada si prinudjen da donosis takve odluke i to u vezi sa roditeljima!
Iskreno se nadam da ce se ta nepodnosljiva situacija resiti sto pre.
Ni u jednom trenutku ne zaboravi da i ti sutra treba da budes majka i da ce tvoje dete da trpi ako ti, ne daj Boze, zdravlje ne bude u redu. Zato pokusaj da resis to sto pre ali sa sto manje glavobolje i nervoze.
Znam da je tesko, ali pokusaj da se uneses u problem sa sto je moguce manje emocija. Disi duboko i cuvaj se!
Zelim ti sve najbolje!
Svi znamo da nije svejedno i da je najteze moguce kada si prinudjen da donosis takve odluke i to u vezi sa roditeljima!
Iskreno se nadam da ce se ta nepodnosljiva situacija resiti sto pre.
Ni u jednom trenutku ne zaboravi da i ti sutra treba da budes majka i da ce tvoje dete da trpi ako ti, ne daj Boze, zdravlje ne bude u redu. Zato pokusaj da resis to sto pre ali sa sto manje glavobolje i nervoze.
Znam da je tesko, ali pokusaj da se uneses u problem sa sto je moguce manje emocija. Disi duboko i cuvaj se!
Zelim ti sve najbolje!
Choveche, prochitao sam tvoj problem i veruj mi da sam se najezio...Neverovatno kako zivot moze da se pretvori u horor film preko noci....
Ovaj....Shta god da uradish, slazem se da treba dobro da promislish, stavljajuci na prvo mesto svoju buducnost, jer ipak, kada sve to jednog dana prodje, life will go on, i ti sa njim, i najbitnije je da raskrstish sama sa sobom, tj svojom saveshcu.....S druge strane, tuzno je to shto ce tvoja odluka u svakom sluchaju da povredi nekoga...bilo da je to tvoj brat ili otac....U svakom sluchaju, mislim da bi obavezno trebala da posetish nekog struchnjaka, psihologa ili koga vec, upravo zbog pihosomatskih smetnji koje osecash......lepo je kad neko ko je objektivan moze da ti da pravi savet kako dalje.....
Shto se tiche tvoje majke, slazem se da je najbolje za sve da je poshaljesh nazad, jer ipak si ti pretpostavljam otishla u sad da gradish svoju buducnost, i mislim da tvojim roditeljima treba da bude jasno (ako vec nije) da oni pre svega ne smeju da ti odmazu u tome......ipak, smatram da roditeljstvo ne treba da iziskuje tolike zrtve.....
Ako mislish da tvoj otac nije kompatibilan da bude uz majku za vreme lechenja, mozda je bolje da unajmite neku sesrtu, ili nekog profesionalnog da brine o njoj....
Naravno, chini se da je lechenje neizbezno.....
Shto se tiche tvog oca, ja sam stekao utisak da je malo sebichan, ili da bezi od prave sushtine problema.......
Anyway, svaka ti chast shto si odrzala pravi nachin razmishljanja, i zelim ti da uspesh da prebrodish probleme uz shto manje cima. Jaka si lichnost, bar mi se chini iz toga kako razmishljash, tako da samo napred....... Uradi ono shto mislish da je najbolje....
Puno pozdrava i josh jednom, zelim vam da uspete........
Ovaj....Shta god da uradish, slazem se da treba dobro da promislish, stavljajuci na prvo mesto svoju buducnost, jer ipak, kada sve to jednog dana prodje, life will go on, i ti sa njim, i najbitnije je da raskrstish sama sa sobom, tj svojom saveshcu.....S druge strane, tuzno je to shto ce tvoja odluka u svakom sluchaju da povredi nekoga...bilo da je to tvoj brat ili otac....U svakom sluchaju, mislim da bi obavezno trebala da posetish nekog struchnjaka, psihologa ili koga vec, upravo zbog pihosomatskih smetnji koje osecash......lepo je kad neko ko je objektivan moze da ti da pravi savet kako dalje.....
Shto se tiche tvoje majke, slazem se da je najbolje za sve da je poshaljesh nazad, jer ipak si ti pretpostavljam otishla u sad da gradish svoju buducnost, i mislim da tvojim roditeljima treba da bude jasno (ako vec nije) da oni pre svega ne smeju da ti odmazu u tome......ipak, smatram da roditeljstvo ne treba da iziskuje tolike zrtve.....
Ako mislish da tvoj otac nije kompatibilan da bude uz majku za vreme lechenja, mozda je bolje da unajmite neku sesrtu, ili nekog profesionalnog da brine o njoj....
Naravno, chini se da je lechenje neizbezno.....
Shto se tiche tvog oca, ja sam stekao utisak da je malo sebichan, ili da bezi od prave sushtine problema.......
Anyway, svaka ti chast shto si odrzala pravi nachin razmishljanja, i zelim ti da uspesh da prebrodish probleme uz shto manje cima. Jaka si lichnost, bar mi se chini iz toga kako razmishljash, tako da samo napred....... Uradi ono shto mislish da je najbolje....
Puno pozdrava i josh jednom, zelim vam da uspete........
To je apsolutno tacno, i zato je i tacno da niko nema prava da joj zameri sta god d auradi.Uranium napisao: jer ipak, kada sve to jednog dana prodje, life will go on, i ti sa njim, i najbitnije je da raskrstish sama sa sobom, tj svojom saveshcu.............
To je, nazalost, nuznost. Uvek dodje trenutak u zivotu nas, dece, da hteli-ne hteli moramo da povredimo roditelje, iz najbolje namere. Nisam imala takvu dilemu kao Bon Jovi, ali u jednom trenutku pre tri godine, kada su mi istovremeno oba roditelja obolela od raka i kod oboje je bila metastaza, morala sam da nacinim uzasan izbor: nisam mogla oboje da ih negujem u njihovoj kuci (vec dugo sam zivela odvojeno, ali sam se tada ponovo "doselila" kod njih), jer sam na sve to imala i sestru snizenih sposobnosti koja je zivela sa njima, i o kojoj je takodje trebalo voditi racuna u celom tom uzasu. Moj izbor je bio surov: oca sam ostavila u bolnici, a majku zadrzala u kuci. U vise navrata dok je to trajalo (oko 3 i po meseca) htela sam da ga izvedem iz bolnice, jer je to bila njegova najveca zelja, a i nema nista uzasnije nego umirati sam u bolnici u kojoj svaki dan neko do tebe umre u najgorim mukama. Ali svaki put kad bih to pozelela, prijatelji su bili tu da me dozovu k svesti. Jer cinjenica je da bih pukla sa dva kancerogena bolesnika u kuci + sestra snizenih sposobnosti, o kojoj se takodje treba brinuti i koja je cesto bila veci problem od njih dvoje.Uranium napisao:S druge strane, tuzno je to shto ce tvoja odluka u svakom sluchaju da povredi nekoga...bilo da je to tvoj brat ili otac....
I danas me cesto izjeda griza savest zbog toga, iako znam da nije bilo sanse da drugacije uradim. U jednom trenutku sam dovela sebe do toga da od iscrpljenosti, oslabljenosti i umora nisam mogla da ustanem iz kreveta, a morala sam, jer nije imao ko drugi. Ne znam sta bi tek bilo da su oboje bili u kuci - na patronaznu ne mozete da se oslonite, sve morate sami, a ne mozete da se toliko rastrgnete na tri strane.
Sve to znam i sve to jeste tacno, ali ne znam da li cu sebi ikada da oprostim sto je otac umro sam (majka mi je umrla na rukama), sto nisam bila tamo (iako sam odlazila bar jednom dnevno kod njega i davala sve od sebe, da ne pricam, mnogo je ruzno i tuzno kada menjate pelene sopstvenom ocu...).
Pisem sve ovo jer mogu dosta dobro da zamislim kroz kakve dileme prolazi Bon Jovi. Nema tu resenja koje ti neko moze dati. Moras sama da ga napravis ali da pri tom budes svesna da kako god da uradis, griza savest ti ne gine i nekoga ces povrediti. Ali moras da mislis ipak najvise na sebe, jer tebi buducnost tek predstoji. Posebno sto je alkoholizam njihov izbor, svestan ili nesvestan, ali njih nije zadesila neka bolest za koju nisu krivi. Znaci, oni su to odabrali i zasto ti da unistis svoj zivot zbog njihove slabosti?
I jos bih nesto dodala. Bolest je sebicna i to je tako (a alkoholizam je definitivno bolest). Bolest je galaksija za sebe i tu ne vaze ni moralne ni bilo kakve druge norme iz zdravog sveta. Bolest vuce sa sobom na dno, iako je cinjenica da ti roditelji uvek zele sve najbolje. Ali u bolesti se to menja, postaje mnogo ruzno i gadno, nekad ti se ucini da bi najradije i tebe povukli sa sobom ( it o takodje jeste tacno, ma kako bilo surovo). I nije to moje otkrice, psiholozi su davno pisali o tome.
Pazi da ne zavrsis tako sto ces njih izvlaciti celog zivota, a pri tom svoj zvot poptuno upropastiti, oni se nece izleciti (daj boze da hoce), a ti ustanes jednog dana i shvatis da si pukla i pishicki i fizicki, da tebi sad treba lecenje, a nemas ni decu, ni porodicu, ni nikoga ko bi tebe lecio.
Izvini, ovo je samo najcrnja moguca projekcija buducnosti, nikako ti ne zelim tako nesto. Naprotiv, svim srcem navijam za tebe da nadjes solomonsko resenje i izvuces i njih i sebe na najbolji moguci nacin.
Puno, puno srece!
narode hvala na recima podrske....Pa evo da posaljem update....Ja sma nacinila korak napred i iselila se iz tog pakla, pocela zivot sa covekom koga volim i koji me voli i mogu vam reci da je ona u ovom trenutku najsvetlija tacka moga bitisanja. A sto se mama i tate tice....ostali su u stanu i tu su gde su. Posle nekoliko razgovora sa lekarima i posle dugog razmisljanja ona je resila da ce bolje lecenje dobiti ovde u USA nego tamo u YU. tata je naravno procvetao, nasi razgovori su se sveli na jedan dnevno i to ja pozovem da proverim kakvo je stanje a i zato sto me naravno grize savest. Pozvala sma kliniku ovde i evo dobila ovakav odgovor (cisto da znate ako ikada ikome koga znate i smatrate prijateljem, ne daj Boze, zatreba). Prvo se vrsi konsulatcija, pa onda detox u bolnici pa onda postepeno grupno lecenje. meni je sve to sumnjivo da ce uspeti zbog njenog ne znanja engleskog jezika, ali iskreno ja sma uradila sta sam mogla. Moje je da napravim korak i uputim je na pravi put. na njoj je da li ce da uradi bilo sta ili ne. neka proba pa ako ide-ide a ako ne uvek moze da se vrati kuci. Ne svidja mi se ta njihova odluka da ostanu ali veruj te mi da nisma imama vise snage i nerava da se raspravljam i slusam kako me moj otac moli i prica da ce je on leciti (?) (covek definitivno ne razmislja svojom glavom). ja cu svoju ulogu odigrati do kraja, kao sto rekoh usmericu je na pravi put ali necu dozvoliti da mi unisti zivot. Ja tek imam 30 godina i bar jos ovoliko imam nameru dazivim...a svi znamo da ce tih 30 godina da proleti veoma brzo....Postoji ovde grupa gde se sastaju ljudi ciji su roditelji, brat, sestra ili bilo ko drugi pod drogom ili alkoholom, pa cu otici na neki sastanak i videti kako to izgleda.
Hvala na savetima i recima podrske....pisacu kako se situacija odvija...a sada idem da im uvalim cimera pa neka osete i onu stranu medalje....
Pozdrav svim ljudima dobre volje i glavu gore, zivot a i ceo svet je pred nama....
It's my life
It's now or never
I ain't gonna live forever
I just want to live while I'm alive
(It's my life)
My heart is like an open highway
Like Frankie said
I did it my way
I just wanna live while I'm alive
It's my life
Hvala na savetima i recima podrske....pisacu kako se situacija odvija...a sada idem da im uvalim cimera pa neka osete i onu stranu medalje....
Pozdrav svim ljudima dobre volje i glavu gore, zivot a i ceo svet je pred nama....
It's my life
It's now or never
I ain't gonna live forever
I just want to live while I'm alive
(It's my life)
My heart is like an open highway
Like Frankie said
I did it my way
I just wanna live while I'm alive
It's my life