Pravo mesto za sva Vaša pitanja koja ne možete klasifikovati u neki od
podforuma. Pitajte sve što Vas zanima a odgovor će ponuditi stručni
saradnici ili korisnici foruma sa sličnim iskustvima.
MOLIM DOBRE LJUDE ZA SAVET.
STA CINITI KADA SHVATITE DA VAS RODITELJ TOLIKO SPUTAVA, MALTRETIRA I VAS I VASU PORODICU, OMALOVAZAVA,NIPODASTAVA, PONASA SE SEBICNO I RADI SVE SAMO DA VAM ZAGORCA ZIVOT. A SVE TO POD IZGOVOROM DA JE BOLESTAN(TEK OTKRIVENI DIJABETICAR)I DA VAM JE ON DAO I OMOGUCIO SVE U ZIVOTU.
Sa takvim roditeljem prichate, date mu do znanja da VI sada imate SVOJU porodicu i da to hteli ne hteli moraju da shvate.
Takvi razgovori znaju svakojako da zavrshe, ljutnjom, psovkama ali zaista, shta vam je preche, morate na neki nachin biti i sebichni, uz svo duzno poshtovanje shto su oni Vashi roditelji oni su ipak samo to.
Roditelj je tu da donese na svet dete koje ce da podigne i vaspita i na kraju pusti da ima svoj zivot i svoju porodicu. Chak je to i moj sveshtenik rekao. Deca nisu svojina i hipoteka za starachke dane.
Sada imate svoju porodicu, svoju decu, svoj zivot koji ne oni vishe ne mogu da kontrolishu, a poshto se u najvishe sluchajeva i radi o tome, zele da imaju uvid u sve shto radite pa se taj vid kontrole kod starih ljudi tako manifestuje, stalno su oni ti kojipate i zele paznju, i Vi uvek budete krivi ako nemate vremena za njih, i Vi ispadate nezahvalni i nevaspitani, nemate poshtovanja...
Morate da znate da takvo ponashanje ide u prilog godinama u kojima se oni nalaze, shto ja kazem, ko zna kakvi cemo mi biti kad budemo u njihovim godinama, ali ochigledno je da sto smo stariji postajemo sebichniji, sve se otidjuje tokom zivota, ljudi umiru, odaljavaju se, porodice rastavljaju pa je vrlo chesto pod izgovorom bolesni najbolji nachin da se neko privoli i zadrzava oko sebe.
Znam isto tako da je ovo sve lako napisati i dati kao savet a Vi ste ti koji to morate da uradite, ali sedite i razmislite koliko Vam to zaista sve smeta, u kojoj meri remeti Vashe planove ili planove Vashe porodice, koliko vremena tokom dana, nedelje Vam oni uzmu?
Pozdrav i sve najbolje
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
Hvala na vremenu i razumnom odgovoru.Medjutim sta kada je taj isti roditelj toliko godina u nazad i sa tako jakim intezitetom ubio sve emocije u vama , svu pozitivnu energiju i naterao vas da jednostavno prezirete svaki minut proveden sa njim, mucan vam je svaki razgovor i plasite se da priznate da vam je mnogo dobro kada ga manje vidjate.
Odmah da vam kazem u pitanju je otac, udovac,od skora bolestan i pored mene ima jos dvoje dece, mladje , koje manje maltretira.
Mog supruga mrzi i na sve nacine to i pokazuje.
UNISTAVA MI ZIVOT! MOZE LI RODITELJ DA SE MRZI?
Pokusavam da ne verujem da je moguca mrznja prema roditelju,mozda vi zapravo mrzite TO sta vam on radi i na koji nacin jer sto je i normalno od njega ocekujete sve suprotno tome.
Takodje verujem da je tesko starom coveku promeniti cud,nacin razmisljanja i slicno.
A mozda je on samo uplasen od svega,starost,samoca ,bolest pa na ovaj nacin trazi pomoc jer ne zna kako?
sve u svemu sretno
Naravno da je moguce mrzeti, ali nije hriscanski.
Mada ne bih rekla da vi mrzite, mislim samo da vam je puna kapa, shto bi rekao nas narod.
Ako je pricha zaista takva kakvu nama prichate, godine i godine nipodishtavanja prema vama, 'ubijanja' emocija u vama ili slichnog ponasanja onda moram da se zapitam pa i vas da upitam, zashto ste ostali u kontaktu sa takvim osobama?
Na stranu shto su roditelji, ali kada ste postali samostalna osoba i kada ste imali svoj a ne roditeljski krov nad glavom, podrshku supruga i svoje porodice, zashto niste prekinuli sve kontakte sa roditeljima ako vam je pola sata sa njima tako muchno?
Takvo ponashanje roditelja zna jakoooooooooooo dobro da vam usadi ogromnu grizu savesti, znam vrlo dobro, i jednostavno ne znate ni sami kako da se ponashate i shta da chinite.
Jel to navika vasha da se ljudi ponashaju tako prema vama? Ili jednostavno nemate srca da to uradite? Nemate hrabrosti? Prichace ljudi kako ste prestali da prichate sa roditeljima? Aman! Ko je bitniji u vashem zivotu, vi i vasha porodica ili takvi roditelji?
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
Postavite granice i budite dosledni u tome. Jasno recima i delima pokazite da ste spremni toliko i toliko da mu se nadjete u bolesti i problemima, pod uslovom da on postuje ono sto vi postavite. Ne pristajte na uobicajene emotivne manipulacije i podelu uloga koju on zeli da odrzi. Ako nema kompromisa, vi niste duzni da trpite takvu osobu, makar vam bio i sto puta roditelj, nego ste duzni da ocuvate svoje i zdravlje svoje porodice.
Razmislite da potrazite strucnu pomoc, posto vas ovi nezdravi odnosi opterecuju i od ranije. Njegova bolest je to samo potencirala i postala mocno sredstvo da vam izazove grizu savesti. Potrazite razgovor i savet sa bracom i sestrama, verovatno ste u slicnoj situaciji. Takodje, neregulisani dijabetis svakako moze da utice na oscilacije u ponasanju. Ali, nije moguce da vi nekome pomognete protiv njegove volje i preko sopstvenog dobra.
tamara, s obzirom da neki ovde misle kako samo u sekciji 'neuropsihijatrija' postoji sansa da ljudi slepo slede savete a zbog toga je i zatvorena ta sekcija, mislm da malo sale nije na odmet na ovim drugim sekcijama gde dolaze 'zdravi ljudi'
