uglavnom, poslednjih nekoliko meseci često mi se dešava da sanjam svoju okolinu tj. svoju sobu, veoma realno, i budim se na nogama. Na primer sanjam da duva uragan, ustajem da zatvorim prozor u sobi i budim se stojeći ispred prozora. Ili se budim stojeći i radeći vežbe koje sam sanjala da radim. Ili vidim kako je nešto šmugnulo iza ormara, ustajem, proveravam i kad se vratim u krevet shvatim da iz tog položaja uopšte nisam mogla to da vidim tj. sanjala sam. Pretpostavljam da je u pitanju stres, nemam egzistencijalnih problema ali jesam anksiozan tip a život mi je nesređen profesionalno i emotivno i to mi verovatno poslednjih meseci smeta više nego što sam svesna. Zanima me da li još neko ima takvih iskustava, koliko je ozbiljno, mogu li da uradim nešto po tom pitanju (osim što pokušavam da sredim život).
