Potrebna mi je pomoc oko tumacenja nekih nalaza krvne slike koja je data u nekim skracenicama za koje nemam objasnjenje sta je sta i u kojim slucajevima se javljaju takvi poremecaji:
WBC 8.35 10e9/L
NEU 3.83 45.8 %N
LYM 3.38 40.5 %L
MONO .711 8.52 %M
EOS .324 3.88 %E
BASO .103 1.24 %B
RBC 4.34 10e12/L
HGB 143. g/L
HCT .432 L/L
MCV 99.7 fL obelezeno kao abnormalno
MCH 32.9 pg obelezeno kao abnormalno
MCHC 330. g/L
RDW 15.0 %CV obelezeno kao abnormalno
PLT 336. 10e9/L
MPV 7.38 fL obelezeno kao abnormalno
PCT 2.48 mL/L
PDW 16.7 10(GSD)
Interpretation
------WBC-----------------------------------RBC---------------PLT--------
USER-DEFINED ABNORMALITIES:
Macrocytic RBC Microcytic PLT
Anisocytosis
Receno mi je da su eritrociti mnogo uvecani.
Podebljanim slovima su prikazane vrednosti koje su abnormalne.
Da li mi neko moze pojasniti te skracenice i poremecaje u vrednostima ?
Sta je Macrocytic RBC, Anisocytosis, Macrocytic PLT i gde bih mogla da nadjem informacije o tim poremecajima, i u kojim slucajevima se javljaju ?[/b]
Potrebna pomoc oko tumacenja krvne slike i poremecaja
Moderatori: vlada99, mr ph. Silvio, ModeratA, moderato, admin
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Anisocytosis je medicinski termin koji se odnosi na stanje kada pacijentova crvena krvna zrnca nistu iste velichine. Ovo stanje se srece kod anemija i drugih bolesti krvi.
Zatim, megaloblastna anemija je oblik anemije koji nastaje usled poremećaja sinteze DNK u matičnim ćelijama kosne srži.
U najvećem broju slučajeva (95%) megaloblastna anemija nastaje usled nedostatka vitamina B12 ili folne kiseline, a u samo 5% slučajeva zbog naslednog ili stečenog poremećaja u sintezi DNK. Kako pri deficitu ovih vitamina nije smanjena sinteza RNK, pa stoga ni hemoglobina, sazrevanje citoplazme se odvija normalno. S druge strane, sazrevanje jedra je usporeno, a to utiče na sposobnost ćelija za deobu i proliferaciju.
Kao posledica nastaju megaloblasti (umesto uobičajenih eritroblasta), a od njih megalociti koji dospevaju u perifernu krv. Veliki broj megaloblasta i megalocita se raspada još u kosnoj srži, a skraćen je i životni vek eritrocita u krvotoku. Ovaj fenomen izaziva hiperplaziju eritrocitne loze, ali ona ipak ne uspeva da kompenzuje pojačanu razgradnju ovih ćelija, što dovodi do anemije.
Najčešći oblik megaloblastne anemije je perniciozna anemija, koja nastaje usled deficita vitamina B12. Ona je posledica nestvaranja unutrašnjeg faktora u sluzokoži želuca, potrebnog za apsorbovanje vitamina B12 u terminalnom delu ileuma. Nestvaranje unutrašnjeg faktora je posledica atrofije sluznice želuca, koja je uslovljena autoimunim procesima. Postoje i drugi oblici megaloblastne anemije, a jedan od njih je i eritroleukemija.
Deficit vitamina B12 je veoma redak, jer se dovoljne količine unose putem hrane (osim kod striktnih vegetarijanaca). Deficit folne kiseline je nešto češći, zbog velikih dnevnih potreba (oko 50μg) a malih rezervi istog u organizmu (5-10mg). Nedostatak ovih vitamina izaziva i druge poremećaje, kao npr. atrofiju epitelnih ćelija u gastro-intestinalnom traktu, neurološka oštećenja i sl.
Oblici megaloblastnih anemija koji nastaju zbog urođenih ili stečenih poremećaja u sintezi DNK su: orotska acidurija, Lesch-Nihan-ov sindrom i dr. Takođe, bolest se javlja i kao komplikacija pri davanju mnogih hemioterapijskih sredstava pri lečenju leukemija i tumora.
I na kraju Microcytic anaemia je termin za anemiju sa malim eritrocitima.
Promer takvih eritrocita je manji od normalnog (76-100fl).
Karakteristichno za ovakvu anemiju je da su eritrociti ujedno i hipohromni, tj eritrociti su tanji nego shto bi trebalo da budu i sa manjom kolichinom gvozdja. Ovo moze dovesti do manjka hemoglobina u celiji a i u celom organizmu (MCH)
Tipichan naziv za ovakvu anemiju je "microcytic, hypochromic anemia".
Microcytic anaemia je izazvana:
- manjkom gvozdja
- urodjenim anemijama
- trovanje gvozdjem, retko
- neka hronichna oboljenja
- talasemija
Zatim, megaloblastna anemija je oblik anemije koji nastaje usled poremećaja sinteze DNK u matičnim ćelijama kosne srži.
U najvećem broju slučajeva (95%) megaloblastna anemija nastaje usled nedostatka vitamina B12 ili folne kiseline, a u samo 5% slučajeva zbog naslednog ili stečenog poremećaja u sintezi DNK. Kako pri deficitu ovih vitamina nije smanjena sinteza RNK, pa stoga ni hemoglobina, sazrevanje citoplazme se odvija normalno. S druge strane, sazrevanje jedra je usporeno, a to utiče na sposobnost ćelija za deobu i proliferaciju.
Kao posledica nastaju megaloblasti (umesto uobičajenih eritroblasta), a od njih megalociti koji dospevaju u perifernu krv. Veliki broj megaloblasta i megalocita se raspada još u kosnoj srži, a skraćen je i životni vek eritrocita u krvotoku. Ovaj fenomen izaziva hiperplaziju eritrocitne loze, ali ona ipak ne uspeva da kompenzuje pojačanu razgradnju ovih ćelija, što dovodi do anemije.
Najčešći oblik megaloblastne anemije je perniciozna anemija, koja nastaje usled deficita vitamina B12. Ona je posledica nestvaranja unutrašnjeg faktora u sluzokoži želuca, potrebnog za apsorbovanje vitamina B12 u terminalnom delu ileuma. Nestvaranje unutrašnjeg faktora je posledica atrofije sluznice želuca, koja je uslovljena autoimunim procesima. Postoje i drugi oblici megaloblastne anemije, a jedan od njih je i eritroleukemija.
Deficit vitamina B12 je veoma redak, jer se dovoljne količine unose putem hrane (osim kod striktnih vegetarijanaca). Deficit folne kiseline je nešto češći, zbog velikih dnevnih potreba (oko 50μg) a malih rezervi istog u organizmu (5-10mg). Nedostatak ovih vitamina izaziva i druge poremećaje, kao npr. atrofiju epitelnih ćelija u gastro-intestinalnom traktu, neurološka oštećenja i sl.
Oblici megaloblastnih anemija koji nastaju zbog urođenih ili stečenih poremećaja u sintezi DNK su: orotska acidurija, Lesch-Nihan-ov sindrom i dr. Takođe, bolest se javlja i kao komplikacija pri davanju mnogih hemioterapijskih sredstava pri lečenju leukemija i tumora.
I na kraju Microcytic anaemia je termin za anemiju sa malim eritrocitima.
Promer takvih eritrocita je manji od normalnog (76-100fl).
Karakteristichno za ovakvu anemiju je da su eritrociti ujedno i hipohromni, tj eritrociti su tanji nego shto bi trebalo da budu i sa manjom kolichinom gvozdja. Ovo moze dovesti do manjka hemoglobina u celiji a i u celom organizmu (MCH)
Tipichan naziv za ovakvu anemiju je "microcytic, hypochromic anemia".
Microcytic anaemia je izazvana:
- manjkom gvozdja
- urodjenim anemijama
- trovanje gvozdjem, retko
- neka hronichna oboljenja
- talasemija
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.