Tip sam osobe koja voli da spava i kojoj je odmalena potrebno bar 10 sati spavanja da bi normalno funkcionisala tokom dana(pod normalno podrazumevam bez nervoze, zevanja itd), E sad naravno da neki put ne mogu svih 10 sati da odspavam ali to i nije tako bitno za celu pricu.
Moj problem je sto se nocu budum svaka 2-3 sata. To izgleda ovako: probudim se, konstatujem da sam sanjala to i to(posto sanjam vise puta u toku noci), odem u wc, vratim se u krevet i opet zaspim. S tim sto neki put ne odem u wc. To mi je postala neka rutina ali me brine a i pocinjem da zavidim ljudima koji spavaju po 8-9 sati u kontinuitetu
Recimo moj decko... On je taj tip, cvrsto spava i tesko ga je probuditi ali ako ga neko probudi posle se tesko uspava. A inace uvece kad treba da zaspi, zaspi za cas, uz galamu, uz svetlo-uvek moze da zaspi. Dok je meni za to prvo uspavljivanje potreban potpuni mir, nema sanse da zaspim uz muziku, tv, neciju pricu, osim ako bas nisa mrtva umorna sto se retko desava. Jos sam primetila da cesto spavam sa blago otvorenim ustima. Ali se ne otvore zbog zapusenog nosa(osim kad sam prehladjena) vec sam primetila da kako god lezim, kad pocnem da tonem u san vilica se opusti i otvore mi se usta, narocito kad lezim na ledjima, ali i u svim drugim polozajima.
Da li bi se to moglo svrstati u neki poremecaj spavanja(citala sam nesto o apnei kod spavanja?) i na koji nacin bih mogla to da "izlecim"? Pitam posto bih zaista volela da se jednu noc naspavam kao covek
