pomoc za brujanje u grudima i kocenje leve noge i ruke

calenzi · Post od **calenzi** » Uto Avg 19, 2008 10:11 pm

Moja supruga, koja ima 40 godina, boluje od spondiloze koja se do pre mesec dana nije preterano maniofestovala u vidu bolova i ostalih simptoma vezanih za tu bolest. Medjutim, u zadnjih nekoliko dana, pojavila se vrtoglavica, brujanje u grudima, bledilo, kocenje i trnjenje leve ruke i leve noge sa veoma slabom cirkulacijom u njima i pojave veoma hladnih prstiju. To stanje traje oko sat vremena, nekad duze, posle toga se vrati na nromalno stanje da bi se mozda posle nekoliko sati isto to ponovilo. Radila je snimak svratnog dela, gde je utvrdjeno da boluje od spondiloze, zatim snimanje stitne zlezde gde su takodje utvrdili da postoji cista promera oko 5mm na desnom lobusu i vise mikrocisti, vaskularizacija zlezde je naglasena u celosti. Pitao bih, ako neko zna da objasni jer smo obisli dosta lekara a da pritom niko od njih nije dao adekvatnu terapiju da bi se stanje poboljsalo, da li je to stanje od spondiloze iliti od stitne zlezde ili od neceg sasvim treceg. Koji lekar bi to mogao da otkrije i kako?

calenzi · Post od **calenzi** » Uto Avg 19, 2008 10:14 pm

Nisam dodao da je supruga radila analizu krvi i da je po njoj sve u redu i u granicama normale osim povecanog holesterola u vrednosti od 6.4.

tamaraft · Post od **tamaraft** » Uto Avg 19, 2008 10:18 pm

Obratite se fizijatru i da se urade krvne pretrage, reuma faktor, da se uradi MR cele kichme, mozda je spondiloza bila samo pochetak veceg degenerativnog procesa na celom kichmenom stubu, to bi objasnilo tegobe u grudima, a spondiloza tegobe u rukama.
Neverovatno je da sa dijagnozom spondiloze nije dobila nikakvu terapiju! Ni fizikalnu ni kineziterapiju!

Shto se tiche shtitne zlezde, treba na svaka tri meseca ako ne i cheshce da se proveravaju nivoi hormona koji isto tako mogu izazvati niz pojava koje mozda mogu da se povezu sa tegobama koje oseca u grudnom koshu, uz gushenja, napade panike, teshko disanje, tahikardije tj ubrzan rad srca...i tu cistu podhitno sredite, neka operishe to obavezno, zashto je takva i tolika cista ostavljena??

calenzi · Post od **calenzi** » Uto Avg 19, 2008 10:35 pm

Od fizijatra je dobila terapiju u vidu masaze, lampe i struje. Otisla je na dve terapije ali je od njih bilo samo gore. Da li je to od tih masaza ili od stanja u kome se nalazi. Kome se obratiti za neki dalji tretman, koga traziti?

tamaraft · Post od **tamaraft** » Uto Avg 19, 2008 10:36 pm

pogreshno sam prochitala 5cm umesto 5mm, pardon.

Mogli ste josh neshto da nam napishete, od simptoma, da li je prisutan poremecaj sna, nesanice, kada se javljaju vrtoglavice...da li je to kochenje leve noge i ruke istovremeno? I da li se tada javlja i bledilo, gubitak svesti, da li se seca tog napada kochenja? Da li je vasha supruga bila ikada kod neurologa na pregledu? Kako konkretno izgleda taj napad kochenja noge i ruke? Opishite malo opshirnije!

calenzi · Post od **calenzi** » Uto Avg 19, 2008 10:47 pm

Sto se sna tice, nema problema sa tim, bar za sada, ali se simptomi javljaju u bilo koje vreme i iznenada malase. To stanje traje po pola sata ili malo vise. Trnjenje leve ruke i leve noge ispoljava se sa bolovima i unutrasnjim brujanjem u grudima i bolovima u desnoj strani glave. Ona se seca tog napada i ne gubi svest ali se javlja malaksalost i vrtoglavica. Kod neurologa je bila juce i ona joj je prepisala terapiju: vitaminski infuz, tablete sulpirid (3x2), anafranil 25 (1x1) i oligovit.

tamaraft · Post od **tamaraft** » Uto Avg 19, 2008 10:59 pm

Da li je neurolog napisao dijagnozu??

Antidepresivi antipsihotici i lekovi protiv vrtoglavice, opsesivnih radnji, i za hranjenje nerava vitamin B. Znachi da je u pitanju neuroloshki neki sindrom. Mozda su u pitanju napadi painike. Da lis te razgovarali sa neuropsihijatrom?

calenzi · Post od **calenzi** » Uto Avg 19, 2008 11:05 pm

Neuropsihijatar je napisao dijagnozu: Depressio i Neurosis ali se to stanje javlja kada je supruga, bar po meni, potpuno mirna i iznenada. Istovremeno je trazila eho stitne zlezde, sto smo mi i uradili, kao i hormone za koje cemo rezultate dobiti u petak. Lekar koji je radio eho stitne zlezde nam je saopstio da ova cista ne bi trebalo da pravi navedene probleme. Da li uopste moze kako Vi kazete "napad panike" da stvara takve probleme kada je osoba bar po meni potpuno mirna?

tamaraft · Post od **tamaraft** » Uto Avg 19, 2008 11:13 pm

Naravno, ne mora se javiti u nekog ekstremnoj situaciji.

Iznenadili biste se koliko su napadi panike panike postali cesti. U zapadnom svetu procenjuje se da ih dozivljava scaka 10-ta, a prema drugim procenama svaka treca osoba.

Jedan od razloga za porast njihove ucestalosti je to sto danas ljudi spremnije priznaju da su zrtve panike.
Drugi razlog je sve brzi tempo zivota, zbog kojeg je sve veca izlozenost
stresu.

Napad panike je snazna iznenadna teskoba koju karakterise mesavina telesnih i psihickih simproma. Izaziva ih iznenadna navala hormona adrenalina kad se covek oseti
nacim ugrozen. Sledi reakcija po principu "napadni ili bezi" - organizam zeli pobeci ili se suprostaviti onom sto ga ugrozava. Zbog adrenalina, u panici se ubrzava rad srca, osoba ne moze da dodje do daha, slabije vidi, dlanovi joj se znoje, telo drhti, javlja se mucnina i vrtoglavica i navala krvi u lice. Ljudi cesto pomisle da ce se onesvestiti, doziveti srcani udar, "poludeti" ili umreti. Simptomi se stisaju vec za nekoliko minuta, ali se napadi mogu ponoviti nekoliko puta u kratkom roku pa se
pogodjenom cini da se radi o jednom dugom napadu.

Uzroci su razliciti od osobe do osobe. Ponekad je dovoljan samo jedan traumatski dozivljaj u detinjstvu, koji onda pokrece napad panike uvek kada se osoba nadje u slicnim okolnostima. To je cest slucaj sa osobama koje je u detinjstvu napao pas.

Sreca u nesreci je sto se napad cesto moze predvideti. Prvi napad moze izazvati prethodna duga izlozenost stresu, npr. zbog selidbe, dugog prekovremenog
rada, gubitka voljene osobe. Ljudi su cesto ranjiviji nakon prelezane virusne bolesti ili duzeg razdoblja depresije, a neki podatci govore da bi se
moglo raditi i o nasledjenoj sklonosti. Panika se cesto javlja kod najblize rodbine kao sto su naprimer majka i cerka.

Kod nekih su panicni napadi cesti, kod drugih se javljaju samo jednom ili dva puta u zivotu. Ima pacijenata koji sklonost pretvore u hronicno stanje.
Kod takvih osoba svako brze kucanje srca moze pokrenuti niz simptoma teskobe, a zatim i napad panike. Oni brzo steknu naviku da strahuju od sledeceg
napada pa se povlace u sebe i izoluju od svakodnevnih aktivnosti. Zene su dvostruko sklonije takvom ponasanju od muskaraca ali jos nije razjasnjeno zasto.

Lekari naglasavaju da napadi panike nisu opasni po zdravlje. Sastavni su deo telesne odbrane koja uzrokuje pojacano lupanje srca koje pumpa vece kolicine
kiseonika u ruke i noge kako bismo mogli pobeci iz potencionalno opasne situacije ili se suprostaviti. Ljudi se cesto plase da ce se onesvestiti tokom napada
ali medicinski gledano to nije moguce. Da bi se covek onesvestio potreban je znatno snizen krvni pritisak, dok je kod panike situacija obrnuta - krvni
pritisak se povecava.

Preporucuje se preventivan odlazak kod lekara opste prakse, pogotovo ako stitna zlezda pokazuje znake preterane aktivnosti, sto takodje moze dovesti do
pojave uzbudjenosti, panike i teskobe.

Tokom napada panike mozete pomoci sebi:

Vezbe joge i meditacije pomocice da smanjite ukupan ucinak stresa na telo. Korisne su i vizualizacije jer podrazumevaju ovladavanju sposobnosti stvaranja
ugodnih slika u umu, cime odvracata paznju od turobnih misli i ovladavate simptomima.

Preerano ubrzano i duboko disanje jedan je od simptoma panike. Isprobajte ovu vezbu kako bi ste ovladali disanjem: polozote ruke na stomak malo iznad pupka
i usredsredite se na disanje posmatrajuci podizanje i spustanje ruku. Disite polako i mirno, brojite do tri pri udahu i cetiri pri izdahu.

Izbegavajte napitke sa kofeinom, kafa, caj i sve vrste kola napitaka deluju uzbudjujuce pa zato potsticu sklonost ka stresu.

Alkohol nece spreciti paniku. Naucnici su otkrili vezu izmedju konzumiranja alkohola i panicnih napada.

Redovno jedite, glad moze povecati osecaj napetosti.

Nastojite da se drzite svkodnevne rutine, ne podredjujte svoj zivot nastojanjima da po svku cenu izbegnete situacije za koje mislite da ce izazvati
napade panike.

calenzi · Post od **calenzi** » Uto Avg 19, 2008 11:25 pm

Nisam Vam napomenuo da smo 1999.g. nakon ratnih desavanja izbegli sa prostora Kosova i metohije, koje je moja supruga jako tesko podnela, kao i to da se to stanje naglo pojavilo nakon smrti oca supruge prosle godine. Ona je sigurno imala mnogo tih stresnih situacija i verovatno je ovo stanje finale tih stresova. Ali sta dalje. Ko tu moze dosta pomoci, mislim na profil lekara. Da li je to neuropsihijatar ili fizijatar? U svakom slucaju puno Vam se zahvaljujem na strpljenju i na stvarno opsirnom objasnjenju stanja panike. Mislio sam da ce ovo biti samo mrtva tema na forumu i nista vise. Iskreno nisam ocekivao neku pomoc. Vidim da sam pogresio. Hvala Vam!!!

tamaraft · Post od **tamaraft** » Uto Avg 19, 2008 11:41 pm

Neurolog bi trebao da proceni da li je potrebno psiholoshko savetovanje. Ja bih svakako uz medikamentoznu terapiju uvela i psihijatra, poshto je ovo problem koji ce samo ici sve dublje u depresiju ako se psihichki ne sredi stanje, lako je dati lek za bol u zglobu ili u bilo kom delu tela, ali dusha se malo teze lechi, zato ne bi bilo loshe da nadjete dobrog psihijatra.

Pozdrav i samo strpljivo!