Panicni poremecaj pracen depresijom

[Kaliopi]

Prvi put sam imala ove simptome jos u srednjoj skoli,a pre pet godina je bilo bas bilo grozno zbog raskida duge veze,isla sam kod psihijatra koji me je poslao u Institut za mentalno zdravlje u Palmoticevoj,isla sam i u dnevnu bolnicu i bila na Fluxilanu i ksalolu,nisam napredovala tamo nisam komunicirala,ali mi je bilo bolje samim tim sto sam videla ljude da imaju vece probleme i to me je ohrabrivalo.Inace problem koji ja imam je,krene osecaj da je sve bezveze smoreno,neko nezadovoljstvo,ne smejem se kao nekad,i od svega toga krene panicni napad, dodje mi da bezim iz kuce kao da bezim od same sebe.Inace pre tri godine ostavila sam lekove,bila ok,udala se porodila imam dete koje ima 16 meseci,i od februara ove godine je pocelo ponovo isti simptomi kao na pocetku,pre pet godina,bezvoljna sam depresivna nezadovoljna,a razloga nema,idealno mi je,muz predivan ljudi oko mene,imam utisak kao da mi se ne da,da uzivam u zivotu,meni kad je neki lep trenutak,krece strah od toga,jer su mi se u zivotu desavale ruzne stvari.Posecujem svog doktora redovno u Palmoticevoj,dao mi je Zoloft i ksalol,medjutim bilo mi je ok mesec dana i ponovo isto.A sada je ubacio neki antidepresiv zvani Alventa od 75mg i ksalol 3 puta od 0,5.Vidi se promena na bolje,imala sam jake teskoce u grudima i gubitak apetita pre toga,ali sad je bolje,sem sto sam usporenija i spavala bih dva puta dnevno,ali sam smirenija i opustenija.Doktor mi je rekao da je to neka trauma iz detinjstva koje se sada ispoljava,svega je bilo,ali konkretno neznam da objasnim sta je to sto mene plasi i muci.Volela bih da to jednom za svagda nestane iz mog zivota,jedan je zivot ne bih da ga provodim u strahu i napetosti,imam dete koje tek treba da gajim.Ali ti strahovi su jaki strahovito.Rekao mi je da probamo jos sa Alventa lekom ako ne ponovo da krenem u dnevnu bolnicu.Nadam se doktore da ce te mi odgovoriti na sve ovo???Hvala unapred!

[donka]

Ti lekovi razlicito deluju na razlicite ljude, ako jedan ne funkcionise probaj drugi, dok ne nadjes lek ili kombinaciju koja ti odgovara. Nemoj da se opterecujes razmisljanjem kako i zasto ti se to desava, prosto to prihvati kao hronicnu bolest kao sto je i svaka druga, nekada ces osetiti pogorsanje kao sto ti se sada desava, ali i kada ti se stanje pogorsa seti se da ti se to vec desavalo i da si se izvukla, da je bilo bolje.