Da li je ovo Opsesivno Kompulzivni kompleks?

[SashaB]

Pozdrav svima i nadam se da cete mi pomoci da rijesim problem koji me muci jer pocinjem da ludim, blago receno...

Naime prije nekoliko dana sam izasao sa sincicem na balkon i drzao ga u narucju, u momentu mi je prosla misao kako bi mogao da mi ispadne, a ubrzo zatim misao kako ga namjerno ispustam iz ruku. Od tog dana prodju mi kroz glavu neke odvratne misli i jednostavno sam se opteretio time sto mi nesto tako odvratno prodje kroz glavu, sad jednostavno zelim da nadjem nacin da mi takve misli nikako ne dolaze. Sada imam neki osjecaj koji ne mogu da definisem, osjecam se kao da vise ne volim svoje dijete, kao da nemam emocija, do prije tog dana sve je bilo ok, ali od tog dana nekako sam previse opterecen. Osjecam se kao da cu da poludim, da treba dao bih svoj zivot za dijete bez sekunde razmisljanja, ali imam taj gadan osjecaj taj trip, kako ne osjecam nista prema njemu, kao da sam ravnodusan, kao da sam los otac. Molim vas pomagajte...

[drbgd]

za pravo dijagnostikovanje problema je nezahvalno nemati susret uzivo...
ono sto ste vi opisali jeste kompulzija. da li ste ranije imali obicaj da ponavljate neke radnje? da vam se neke misli vrzmaju po glavi?

[SashaB]

Pa recimo, kad pojacavam televizor uvijek ide na neparne brojeve, sta god da radim trudim se da su brojevi neparni, jer ako su parni mislim da ce mi se nesto lose desiti, cesto sam znao, prije ovoga, da "umirem" i da se razbolijevam od svega sto cujem. Recimo cuo sam da je covjek umro zbog trbusne aneurizme, automatski je i ja imam...

[aa_aca]

Када два пута узастопно повећаш звук за непаран број, добићеш паран. Или, ако повећаш звук на непаран број, а касније онет на непаран број, то значи да си га повећао за паран број. Како год окренеш, не гине ти паран број.

То што те сналази уопште није наивно, али решење је једноставно. Прво треба да схватиш да то са непарним бројевима нема везе ни са чиме. После тога, једноставно намерно појачај на паран број. То је борба, али такав је живот.

Оне којекакве мисли јесу чудне. Мени се понекад слично дешава. Једноставно их отерам и не дружим се с њима.

Знаш како каже једна стара изрека: Не можеш птицама забранити да ти лете око главе, али можеш да их спречиш да ти направе гнездо на глави.

[SashaB]

@aa_aca hvala na odgovoru, evo upravo sam pojacao TV na 6 Svjestan sam problema i u cemu je problem,a kazu da je identifikacija problema 50%. Citao sam dosta po netu dosta roditelja ima tako nekih bezveznih misli, da baci bebu preko sobe, da je ugusi i ostale gadosti... Mene samo nervira sto od tog dana ja jednostavno kao da nemam emocija prema sinu, a nema mi nikakve logike jer to se desilo bukvalno preko noci. Jednostanvo ne zelim da se osjecam ovako kako se osjecam, a to je paradoks. Umislio sam da ne volim svoje dijete, a ovamo necu tako da se osjecam. Nalazim se u nekom konfliktu i kao da vise u svojoj glavi razmisljam o problemu nego o tome kako da se posvetim sinu. Kad uzmem da ga nosim samo mi kroz glavu prolazi kako me ovo stanje nikada nece proci, kako sam ga iznevjerio, kako sam losa osoba.

[aa_aca]

Онај "парни проблем" си решио неочекивано брзо. Свака част. Само тако настави.

Са мислима ћеш мало теже. Као што ти рекох, када ти наиђе тако нека мисао само је истерај из главе. Одмах је замени неком другом. Нема ти друге. Постоје разни узроци таквим мислима, а неки много превазилазе тему овог форума и не бих о томе да причам. Ако хоћеш можеш да ми пишеш на емаил - адреса је у профилу.

Узгред, наведи ми једну добру особу. Чик!

[toda]

@aa_aca hvala na odgovoru, evo upravo sam pojacao TV na 6 Svjestan sam problema i u cemu je problem,a kazu da je identifikacija problema 50%. Citao sam dosta po netu dosta roditelja ima tako nekih bezveznih misli, da baci bebu preko sobe, da je ugusi i ostale gadosti... Mene samo nervira sto od tog dana ja jednostavno kao da nemam emocija prema sinu, a nema mi nikakve logike jer to se desilo bukvalno preko noci. Jednostanvo ne zelim da se osjecam ovako kako se osjecam, a to je paradoks. Umislio sam da ne volim svoje dijete, a ovamo necu tako da se osjecam. Nalazim se u nekom konfliktu i kao da vise u svojoj glavi razmisljam o problemu nego o tome kako da se posvetim sinu. Kad uzmem da ga nosim samo mi kroz glavu prolazi kako me ovo stanje nikada nece proci, kako sam ga iznevjerio, kako sam losa osoba.

Nestvarno je koliko aca lupeta i nemoj slusati nestrucnu osobu. Ovo sto si opisao podseca na opsesivne misli, cak mislim i da jesu, jer sam zbog istih isla na psihoterapiju. Sigurno je da ih se neces brzo resiti, ali moguce je ovaj poremecaj staviti pod kontrolu, sa ili bez medikamenata, a uz psihoterapiju, koja ce ti predociti stvari toliko, da ces biti zaprepascen. elem, zanimljivo je da sam imala misli slicne sadrzine, samo uglavnom sam ja bila akter, a brojala sam i korake do 7, citala 7 strana, itd, mada nisam mislila da ce se desiti nesto lose, ako to ne uradim. Posle duze terapije ne brojim korake, misli se ponekad jave, ali ne izazivaju panicne napade, koje su izazivale ranije.
Dakle, nema sramote ( da ne kazem primitivizma ), nego lepo kod dobrog psihoterapeuta i pocni sa radom. Na zalost, kod nas su dobri samo oni kod kojih ides privatno, a to nije jeftino.

[aa_aca]

Nestvarno je koliko aca lupeta i nemoj slusati nestrucnu osobu. Ovo sto si opisao podseca na opsesivne misli, cak mislim i da jesu, jer sam zbog istih isla na psihoterapiju.....

Јок, него тебе да слуша? Опсесивне мисли? Којешта.

И шта му саветујеш? Да оде код психотерапеута. Јел' то она варијанта: пређи муко моја на другога?

[SashaB]

Uspijevam da se "odbranim" od raznoraznih losih misli to mi vise nije problem, citao sam na jednom sajtu od jednog vrlo dobrog psihologa da sto se vise boris protiv tih misli vise naviru. Njegov savjet je recimo bio pusti ih neka dodju i tako koristeci taj savjet misao dodje i ode, a i vise me nije strah tih pomisli jer znam da to nijesam ja, nego eto desava se.

Ono sto mene sada nervira, a to je posljednji stepenik koji moram da predjem je emocije, osjecanja. Evo nekoliko primjera:
- Sincic kad spava pogledam ga i istopim se. Sad ga pogledam i pitam se " ako se sad nijesam istopio znaci li to da ga ne volim".
- Zaplace ja se rastuzim iako je majka pored njega. Sad zaplace jer je bezobrazan i nervozan , a ja se pitam "ako sad nijesam tuzan zato sto on place da li ga volim".

Jednostavno sva moja osjecanja kao da preispitujem i uporedjujem ih sa nekim ranijim situacijama. A sto je najgore dolaze mi i misli tipa " A sta ako ja bas nemam osjecanja, sta ako to nije neko psihicko opterecivanje". A paradoks po meni je kao sto sam i rekao, sto sa jedne strane "umisljam da gubim osjecanja", a sa druge strane ne zelim da se osjecam tako, jer kad god pocnem da se preispitujem bude mi tesko, place mi se, i imam osjecaj da sam iznevjerio svog sina. On mi je nesto najbitnije u zivotu, iako dok sad kucam ovu recenicu moj bolesni mozak se pita "kako da dokazem samom sebi da jeste".

[aa_aca]

Љубав нема никакве везе са осећањима. Због погрешног схватања настају многи проблеми, највише у браку.

Осећања су сплет разних околности и хемијских реакција у телу. Осећања веома много зависе од наших мисли. Најједноставнији пример је када смо због нечега забринути. Тада су "позитивна" осећања потиснута и могу да пређу у страх. Тада се "осећајна" љубав не види јер је нема.

Љубав је ствар воље и не може да се манифестује ни на један начин осим по делима. Љубав је ствар акције.

Ако је дете неваљало и отац га изгрди и лупи по дупету, то не значи да га не воли. Осећања које се овом приликом јављају су многобројна, како са стране оца тако и са стране детета. Поред тих осећања, љубав и даље постоји.

Треба прочитати из Библије, Прву посланицу Коринћанима, 13. главу. Овде ћу да цитирам само део текста:

Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се, Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, Не радује се неправди, а радује се истини, Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.