Imam 45 godina i dijagnozu luxatio billi i cohsartrosis.
Znam da imam urodjenjo iscasenje oba kuka. Da su se moji roditelji pomucili dok su me postavili na noge, i da sam dobar deo zivota zivela sasvim kvalitetno. Rodila sam dvoje dece, radila..., sve u svemu zivela kao sav ostali svet. Pocelo je sa bolovima u ledjima, dok jednog dana nisam shvatila da je sve to posledica primarne bolesti. Onda su krenule fizikalne terapije. Srecom radila sam u obrazovanju, imala letnje raspuste za banjska lecenja i leta na moru, gde sam i rodjena.
Sticajem okolnosti kvalitet zivljenja bitno mi se promenio poslednjih godinu i pol i od tada pocinju pravi problemi. Hodam sve otezanije, sve cesce idem na fizikalne terapije i tako se nekako odrzavam "u funkciji".
Operacija je, izgleda, postala neminovnost.
Tako sam se stavila na listu za obostranu operaciju kuka na VMA, ali sam potom morala otici i na Banjicu i odluciti se za operaciju jedne, pa potom i druge noge.
I tako, odjednom...poslednjih godinu dana nista mi nije jasno. Primetila sam da mi ne odgovara ravna obuca, ali ni moje cipele sa potpeticom. Nekakav vid cipele sa ortoped petom, i u predelu prstiju odignute od tla (kao da me i sam asfalt vredja). Ispostavilo se da je moja doktorka fizijatar sasvim u pravu i da ne mogu da pesacim vise od 1 km dnevno.
I... da za sada ne nabrajam, ja hocu svoj normalan zivot natrag!!!!!!!!! Hocu da do svog kabineta dodjem preskacuci po dva-tri stepenika, hocu da radim, zivim, privredjujem, volim...kao pre.
Elem, molim sve upucene, sve one koji su prosili operaciju i postoperativni tok da me poblize upoznaju sa zivotom koji me ceka.
Pokusala sam da se informisem kod svojih ortopeda. Oni nikada nemaju vremena za "pricu" i pacijente..., listala stranice neta, molila da mi preporuce nesto od literature... I,...mozda sam sve to radila tek povrsno jer sve nije bilo i nisam htela tako ozbiljno sve ovo da shvatim.
Operacija kuka i zivot nakon toga?
Moderatori: vlada99, mr ph. Silvio, ModeratA, moderato, admin