neobicni napadi nervoze

[ludazatobom]

ne znam sta se samnom desava u poslednjih nekoliko godina. najednom krecem da se tresem, muka mi je, prebledim, vrti mi se u glavi, ne znam zasto! npr. desilo mi se kad sam spavala kod drugarice na selu, na zurci na ekskurziji u italiji, u kaficu koji se nalazi van grada, u bolnici... nekad budem toliko nervozna da cak i povracam. osetim se bolje kada cujem glas bliske osobe, izadjem iz prostorije i sl. interesantna stvar je da mi se ovo dogadja uglavnom nocu i na mestima gde nikad nisam bila a koja su daleko od mog grada, poznatih ljudi, ulica...
trenutno mi sve ovo deluje smesno, ali u opisanim trenutcima mi je stvarno strasno.
zamolila bih vas za neke savete za prevazilazenje ovog problema, i zasto mi se to uopste desava?

[Justitija]

Klasican napad panike i anksioznost.Upravo smo o tome Ontario i ja pisale.

[ontario]

Da,da pisale smo o tome,obrati se psihijatru,psihologu ili psihoterapeutu.
Imas ankcioznost kao sto kaze Justitija veruj joj na rec!
Pokusaj da se zapitas:
imas li stresova,kakvo ti je mantalno stanje,da li te nesto muci,imas li nesto sto te "grize"iznutra?
Ako ga ne mozes pronaci,nemoj se obeshrabriti,potrazi pomoc strucnog lica.
Ja sam odustala od trazenja tako je kako je
Treba se nauciti kako ziveti sa tim,kao sto nasa Justitija kaze,prepoznati ankcioznost!
Ti imas i agorafobiju isto kao i ja.....
prepoznaces se ovde verujem:


Agorafobija je prvobitno označavala strah od otvorenog prostora, dok se danas pod tim pojmom podrazumeva skup strahova u vezi sa javnim mestima, otvorenim prostorom i velikim brojem ljudi, sa strahom da na takvom mestu nakon iznenadnog onesposobljenja ne bi bili u stanju pobeći ili potražiti pomoć. Agorafobija čini 60% svih fobija otkrivenih kliničkim pregledima. Češća je kod žena, a započinje u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi.

Kada se oboljeli nalazi izvan svoje kuće, doživljava zamahe vrlo intenzivnog straha, sve do panike, praćenog osjećajem velike slabosti, strahom od gubitka kontrole, smrti ili ludila, uz brojna neprijatna tjelesna doživljavanja. U najtežim slučajevima, agorafobični strah toliko osiromašuje osobu da ju veže za krevet, jedino mjesto gdje se osjeća sigurnom. Izbjegavanje je najkarakterističniji oblik ponašanja, a može ići do takve krajnosti da osoba više i ne doživljava strah jer izbjegava sve što do njega može dovesti.

Suvremena terapija bolesnika s agorafobijom danas se uglavnom svodi na farmakoterapiju i bihevioralnu terapiju koja je osobito učinkovita u fazi resocijalizacije bolesnika. Danas se u farmakoterapiji primjenjuju antidepresivi iz skupine selektivnih inhibitora ponovne pohrane serotonina (SIPPS) uz dodatak viskopotentnih antipsihotika koje treba dati samo privremeno u početnoj fazi liječenja.

[ontario]

Evo pronasla sam zasto nam se to desava,nisam ni ja znala

Uzrok nastanka
Prema psihoanalizi iza ovog nerazumljivog, besmislenog straha krije se zapravo neurotski strah od sopstvenih nesvesnih infatilnih seksualnih impulsa pre svega od egzibicionizma. Agorafobija je, zapravo, prikriveni strah od nepoštovanja. Zahtev ovakve osobe za poštovanjem je ne samo prevelik jer počiva na manjku samopoštovanja. Poštovanje, koje traži da joj se ukazuje, trebalo bi da nadomesti nedostatak samopoštovanja, što je nemoguće. Ono što smo sami sebi oduzeli, niko nam drugi ne može dati. Kada joj zahtev za poštovanjem biva onemogućen, osoba se povlači iz sveta i zatvara u svoja četiri zida. Kloneći se javnih mesta i otvorenih prostora, čovek bi da izbegne muke koje mu stanje teško narušenog ili čak uništenog samopoštovanja nanosi. Tako sve više sebe slabi, sve više skučava i siromaši svoj život. Primarna korist od ove neuroze dolazi od prikrivenog zadovoljenja egzibicionističkih i promiskuitetnih želja, a sekundarna korist predstavlja izbegavanje nepodnošljive usamljenosti i zadobijanja pažnje, sažaljenja i brige drugih ljudi.

Strah od otvorenog prostora, od javnih mesta, do gužvi iz kojih se može veoma teško ili nemoguće izvući je strah od okolnosti kojima ličnost ne uspeva da ovlada. Napadi panike posledica su činjenice da nije „gospodar situacije“.


Agorafobija je, zapravo, prikriveni strah od nepoštovanja. Zahtev ovakve osobe za poštovanjem je ne samo prevelik jer počiva na manjku samopoštovanja. Poštovanje, koje traži da joj se ukazuje, trebalo bi da nadomesti nedostatak samopoštovanja, što je nemoguće. Ono što smo sami sebi oduzeli, niko nam drugi ne može dati. Kada joj zahtev za poštovanjem biva onemogućen, osoba se povlači iz sveta i zatvara u svoja četiri zida. Kloneći se javnih mesta i otvorenih prostora, čovek bi da izbegne muke koje mu stanje teško narušenog ili čak uništenog samopoštovanja nanosi. Tako sve više sebe slabi, sve više skučava i siromaši svoj život.


Osoba koja pati od agorofobije vraća se u infatilno stanje kada je imala zaštitu svemoćnih roditelja.

[ontario]

Neke osobe trude se da funkcionišu normalno, sakrivajući neugodni osećaj od okoline, što ipak otežava njihov normalni život. Osobe koje imaju agorafobiju prilikom boravka na mestima koja provociraju napade panike osećaju nelagodu, nemir, slabost, osećaj kao da su bolesni od neke organske bolesti pri čemu imaju manifestacije poput lupanja srca, vrtoglavice, slabosti, preznojavanja, osećaj dolazećeg infarkta, moždanog udara i slično.

[Justitija]

Ja sam to hvala Bogu prevazisla,i bukvalno sam rekla sama sebi "ma dosta mi je ovo anksioznosti,necu vise da se druzim sa njom",sto verovatno zvuci smesno.Najgore je kad dodjete u situaciju da imate "strah od straha".Ja znam da je to jako neprijatno stanje,kad se nalazite negde u nekom kaficu,ili na javnom mestu i imate osecaj da cete se onesvestiti i sl.Kasnije vi imate strah da idete na ta mesta i stalno razmisljate o tome da vam se to ne desi.Posto sam bila apsolutno upoznata sa tim sta je anksioznost,ja sam kasnije ignorisala te simptome,u glavi mi je bilo "bas me briga nek se onesvestim",u momentima kad sam se tako osecala,i jednostavno prodje samo od sebe.