nedostatak vazduha

[gogi999]

Imam 47 godina ,uglavnom nizi pritisak i moze se reci da sam metereopata.Povremeno imam tahikardiju a jutros od 4-5h sam budna i stalno mi je plici udah.Nekako kao da nemogu da udahnem punim plucima.Merila sam pritisak i on je oko 115/75 a puls je bio ujutro 49 a kasnije oko 57 a u toku dana oko 70 Inace puls mi je uvek bio malo nizi sa povremenim ispadima.Kao da mi nesto ne doszvoljava da udahnem punim plucima.Nema bola u drudima samo blagi pritisak vise u gornjoj polovini grudnog kosa.Kao prema grlu.Pila sam Bromazepam od 1,5mg medjutim nikako da se opustim i da pocnem da "normalno"disem.Jako mi smeta promena vremena i vise mi prija hladno vreme.Skok ka visoj temperaturi mi smeta.Nekad mi i pred kisu bude tako tesko.Kao da imam neki slajm,neku skramu koja mi ne dozvoljava da normalno ,duboko disem.Ne znam jesam li dobro opisala?
Nekada se isto tako desavalao ali posle Bromazepama je obicno prolazilo.Ne znam jel treba da vidim o cemu se radi da bas do popodnevnih sati budem na "pola udisaja"?Doktor mi ne radi trenutno a ne znam koga bih pitala za pomoc.Ne znam sta da radim i kako da olaksam sebi?

[tamaraft]

Ocigledno je u pitanju stres, nervoza, anksioznost, nesto sto vas tokom dana optereti a ne znate da se suochite sa stresom kako treba ili ne chinite nishta da se izborite sa stresom.

Pronadjite neku od tehnika relaksacije koja vam odgovara, popornevno spavanje, citanje knjige, setnja, voznja biciklom, meditacija, nauchite da kanalisete negativnu energiju i stres koji se nagomila tokom dana, jer sedativi koje pijete nisu resenje!

[gogi999]

Znam Tamara da tableta nije resenje!To me najvise i brine.Jako sam svesna gde gresim ali ne umem nazad.Jednostavno se uplasim i mislim da previse paznje poklanjam tome.Svakoga u nekom periodu nesto zaboli i znam da ljudi imaju strasne zdravstvene probleme u raznim zivotnim dobima.Ujedno me najvise boli kad mladi imaju problem sa zdravljem ali naprosto ne umem da se ponasam drugacije.
Mislim da se ta plasljivost i prevelika briga za zdravlje javila jos u ranijoj mladosti kao posledica prevelike roditeljske brige.
Sto se konkretnog dogadjaja i tegobe tice ja uvek prvo pomislim na srce.To mi je nekako usadjen strah jos od davno.Imam blagi prolaps valvule 1+(niko od lekara nije posebno obratio paznju na to)i to mi uvek provo padne na pamet kad mi se neka "srcana"i "disajna" tegoba javi.Volela bih da nije tako ali...jace je od mene.Evo,tek sada,dok ovo pisem mi je malo laknulo.Ali zar bas mora posle Propranolola i Bromazepama?Mislim da bi proslo i onako ali se ja uplasim i posezem za pogresnim sredstvom.
Mislim da mi i priblizavanje perimenopauze veoma "kumuje"takvom stanju.

[biljanag]

i meni se to desava.ja imam 34 godine i pusac sam mozda ima veze sa tim.poslednja dva meseca sam pocela da trcim mozda je i to u pitanju.ne znam