napadi panike,socijalna fobija

[9999]

pozdrav,
imam blagi poremecaj napada panike i oblik socijalne fobije,mozete li mi pomoci u razumijevanju ovoga,procitao sam neke tekstove i isao kod psihijatra (tako sam i saznao sta mi je),da li je tu u stvari igra veliku ulogu problem sa samopouzdanjem ,ja sam mislio da imam samopouzdanje ali realno kad sagledam stvari ne bih rekao da je tako,inace psihijatar mi je rekao da su razlozi ovim poremecajima mogu zbog mnogo stvari i da nije bas lako reci zbog cega je tacno to nastalo,inace imao sam problem u skoli od malih nogu zbog maltretiranja ucenika i u osnovnoj skoli je taj problem prvi put i nastao ni u srednjoj nije bilo nista bolje,ali sam dijagnozu dobio mnogooo kasnije,sada imam 24 godine a problem je ustanovljen prije 3,iskreno idem korak napred nazad 2,nikad nisam bio dobar direktnoj komunikaciji sa ljudima ,onda veliki problem sa djevojkama nikad nisam imao neku vezuu...i tako dalje..da li je problem u mom povucenom ponasanju i stavu i manjku samopouzdanja ,jer ja stalno kao da ocekujem da ce mi se ljudi smijati,povrediti,ne znam neki pritisak je prisutan koji me ne mogu reci ometa vec ubija.
ako neko moze da pomogne bio bih mu zahvalan !

[aaaca]

Због чега су те малтретирали у основној па онда и у средњој школи?

[9999]

pa izgled ,ali ne bih rekao da je to razlog,jednoavno osecaj da mogu to da rade jer ocigledno nemaju postovanja prema meni...
imas li sta da kazes na osnovu ovoga sad odgovora i predhodnog teksta?

[aaaca]

Не знам о каквом поштовању говориш код деце. Деца немају појма шта је поштовање.

Верујем да је најважније да будеш сигуран због чега су те малтретирали и да треба добро да размислиш о том питању. Убеђен сам да у томе лежи узрок и данашњих проблема.

[9999]

Htio sam da kazem "strahopostovanje" jer ipak se u svakom odeljenju a kasnije i u zivotu zna kako se moze ponasati prema kojoj osobi a ja sam oduvijek bio stidljiv,osjetljiv,emotivan nisam uzvracao i samim tim podlozan zlostaljanju vrsnjaka.
U pravu si to je ostavilo oziljke na moju psihu jer sam u osnovnoj prvi put zavrsio u bolnici ali tada nisu nasli nista na pretrage a u stvari bio je to prvi napad panike i pocetak pakla.
Maltreiranje je bilo na osnovu fizickog izgleda te ovakav si te ovakav si ruzan si ,lupanje samara guranje tako neke stvari,(gledao sam mnoge da prolaze kroz slicne stvari ali nikoga nije to slomilo kao mene,barem da ja znam)
znaci psihicko-fizicko zlostavljanje iz dana u dan ....
na to jos mogu dodati ogorman pritisak od roditelje zbog loseg uspjeha u skoli...
Iako sa ovim godinama vidim da je to sve bila cista ljudska zloba ( ne od rodielja naravno)
i da je to sve laz ne mogu da zaboravim to,i sad dok ovo pisem srce mi lupa ,gdje god da izadjem uvijek osecam pritisak ,kao da uvijek mene neko komentarise,kad da ce neko da me ismijeva i tako te stvari...
Mislim da sam ti priblizio desavanja najblize sto sam mogao .....

[aaaca]

Да, да, то је то. Да си и ти постао хулиган као они што су те малтретирали, сада не би имао те психичке последице. Међутим ниси имао подршку родитеља па ниси тако лако могао да постанеш хулиган али ниси успео ни да останеш нормалан, ако ме разумеш шта хоћу да кажем.

Да ли си размишљао да упишеш аикидо? То много може да ојача самопоуздање и осећај личне вредности.

[9999]

Nazalost treba coveku mnogo vremena dok shvati neke stvari,vrijeme nazalost ne mogu da vratim a u buducnost,stalno vucem te okove...

Trenirao sam malo kik-boks nakon srednje i na pocetku mi je bilo neobicno u toj grupi i sve to,ali kasnije mi je zaista prijalo i gradilo samopouzdanje ali sam prestao da treniram jer su mi svi ukucani pricali o tome kako cu da se povredim,nagrdim ,ubijem ,ne znam ni ja...a ne shvataju da mene jedino ovaj problem ubija toliko vremena a ne nikakv trening...

Ali ono sto je najbitnije je moj buduci odnos sa ljudima,i dalje imam problema u tom odnosu,stalno kao ja razmisljam da ne povredim nekoga, pa onda kazem "nije on tako mislio","nema veze pusti ga".. a onda se konstatno nerviram zbog te situacije i tako u krug..

[aaaca]

И ти баш нашао шта ћеш да тренираш. Идеш из крајности у крајност.

Само ти навали на аикидо. То је изразито одбрамбена техника.

[Molko]

Smatram da psihicko samopouzdanje mozes najbolje gradit koristenjem tudjih primjera nekih "stvarnih" ljudi, mnogo inspiracije ima oko nas, mnogo su lose stvari ljudi dozivjeli. Svako ima neke bolne situacije i slabe tacke a eto tvoje su to sto jesu. Ja stvarno smatram da je suocavanje lijek, ili u tvom slucaju to bi bilo ponavljanje i svjesno dovodjenje sebe u te nelagodne situacije koje te cine anksioznim. tesko je zaboraviti bolnu proslost ali o tebi ti zlostavljaci ne razmisljaju pa zasto im ostaviti toliko prostor u tvom zivotu!? Ovo je period zivota koji treba da pamtis, da uzivas. Odgovorno je bilo javiti se psihologu, ali oni etiketiraju i sad kada ti znas svoju dijagnozu fokusiras se samo na nju i ona te posjeduje. Smatram da se treba objasnit pacijentu da to sto ima djagnozu ne znaci da ona zivi njegov zivot, a smatram da si jak iz tog poteza odlaska ljekaru jer je ti mnogimA zadnja stanica iz straha sto moraju razgovarat i skinut svoje okove sa emocija. Nemoj se fokusirat na uzrok svega sto ti se dssava, to si zakljucio s ljekarom, sada se fokusiraj na to da je sve lose proslo, sad si osoba sa losim iskustvom s losim ljudima, ali budi sretan jer ste bili djeca a ti imas lekciju iz pripravnosti, sada sa 25 ti imas zostren vid za losd ljude i to bi trebao iskoristit pozitivno a ne da te to blokira, jer ces za par godin biti zrtva samog sebe jer ces stagnirat, trebat ce nekad otic na neki razgovor za posao koji ce te dovest do super djevojke i porodice u buducnosti... ne dopusti da te drugi sputavaju