MRZIM HRANU,MRZIM SEBE
Moderatori: mr ph. Silvio, ModeratA, moderato, admin, vlada99
MRZIM HRANU,MRZIM SEBE
Vec dugo me hrana kontrolise,od nje zavisi hocu li biti srecna,hocu li izaci medju ljude ili cu se jednostavno zatvoriti u svoju sobu i prepustiti ocaju.Pocelo je pre 3 godine i od tada jedino o cemu mislim je hrana,kilaza,...Postoje dve faze-izgladnjivanja i prezderavanja(bez povracanja ili veoma retko sa),i tako stalno,u krug u krug..Vise ni za sta nisam sposobna osim za planiranje unosa kalorija.Polako se i ljudi udaljuju od mene,umorili su se..,razumem ih.Ali nemam snage da se borim sama,zapravo ne znam ni sta zelim.Kao da postoje dve osobe u meni,jedna zna da ovo ne vodi nikuda i zeli s tim da prestane,a druga zivi za osecaj praznog zeluca i kontrole.Kada se prezderem pozelim da umrem ili da se kaznim,a ponekad to i uradim,osecam se masno,prljavo,slabo...Isla sam jedno vreme kod psihijatra,ali mi ne pomaze.Postoji li nacin da ovo sama resim i kako,sta da radim,ne mogu vise ovako.Nemogu vise da gledam kako zivot prolazi pored mene,zelim i ja da zivim.Molim vas pomozite mi!!Unapred zahvalna ANIE 91
-
minjab
- Stalni član
- Postovi: 1329
- Pridružio se: Čet Mar 16, 2006 12:33 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: BEOGRAD
Anie,kod tebe je definitivno problem iz glave.....(odmah da ti naglasim da nisam ni lekar ,ni psiholog-tako da te savetujem prijateljski).....ti si definitivno svesna da imaš problem ,koji definitivno nisi u stanju da sama prebrodiš,psihijatar ti nije pomogao ,možda nije taj ,ali drugi možda hoće (ima ih svakakvih....).
Dobro je da si svesna problema ,ja poznajem osobu koja ne ume da ubaci ništa u usta a da nije proračunato - i za divno čudo ,šta god da je ''mnogo'' je kalorično,pa i list salate je ''mnogo'' kaloričan,ali to ne primećuje,i kad joj skreneš pažnju,prijateljski,to je maltene uvreda....
Tako da ,probaj poradi na sebi ,sama,jakom voljom ,ako ne ide,onda ti treba ''uputstvo''stručnjaka,ali stručnjaka u kog ti stekneš poverenje da je moguće da može da ti pomogne,jer ti si definitivno u začaranom krugu!Hoćeš ,a ne možeš ,htela bi ,a ne znaš kako!
Pozdrav i samo budi uporna!
Dobro je da si svesna problema ,ja poznajem osobu koja ne ume da ubaci ništa u usta a da nije proračunato - i za divno čudo ,šta god da je ''mnogo'' je kalorično,pa i list salate je ''mnogo'' kaloričan,ali to ne primećuje,i kad joj skreneš pažnju,prijateljski,to je maltene uvreda....
Tako da ,probaj poradi na sebi ,sama,jakom voljom ,ako ne ide,onda ti treba ''uputstvo''stručnjaka,ali stručnjaka u kog ti stekneš poverenje da je moguće da može da ti pomogne,jer ti si definitivno u začaranom krugu!Hoćeš ,a ne možeš ,htela bi ,a ne znaš kako!
Pozdrav i samo budi uporna!
cao
Cao Anie,tacno je sto Minjab kaze jer.......isto radim kao i ti!
Zbog stresa jedem i dobila sam puno kila.
Tacno je da je sve u glavi i verovatno nije samo hrana problem kod tebe nego se iza toga krije mnogo toga.
Kada pronadem nesto drugo sto bi me preokupiralo mesto hrane rado cu podeliti sa tobom.
Ne budi tuzna jer nisi jedina!
Pozdrav
Zbog stresa jedem i dobila sam puno kila.
Tacno je da je sve u glavi i verovatno nije samo hrana problem kod tebe nego se iza toga krije mnogo toga.
Kada pronadem nesto drugo sto bi me preokupiralo mesto hrane rado cu podeliti sa tobom.
Ne budi tuzna jer nisi jedina!
Pozdrav
-
Garfield
- Stalni član
- Postovi: 1224
- Pridružio se: Sub Maj 05, 2007 12:41 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Re: MRZIM HRANU,MRZIM SEBE
anie: na klinici 'Dragisa Misovic' u Beogradu imas odeljenje za adolescente (pretpostavljam po pisanju da spadas u grupu onih izmedju 15 i 25 godina?), oni rade sa adolescentima koji imaju problema sa poremecajima ishrane. Ovo sto ti opisujes svakako lici na bulimiju i bilo bi dobro da se javis na odeljenje (tamo kao nacelnik radi Dr Pirgic Biljana, sjajna, mlada, psihoterapijski edukovana), da te mozda prime na neko vreme i da ti pomognu da se izboris sa tvojim problemom. Bulimija, ukoliko je to ono sto imas a lici, kao ni anoreksija, ne mogu se leciti ni izleciti u 'kucnim' uslovima i 'nasamo', vec zahtevaju ozbiljnu strucnu pomoc. Obe bolesti su nesto sto moze da te zivotno ugrozava poremecajem metabolizma i balansa u organizmu. Obzirom da si svesna da postoji problem, na korak si od resenja. Samo je potrebno da napravis jos jedan korak. Ne oklevaj. Moze ti samo biti bolje, nista ne gubis...Pozdravanie napisao:Vec dugo me hrana kontrolise,od nje zavisi hocu li biti srecna,hocu li izaci medju ljude ili cu se jednostavno zatvoriti u svoju sobu i prepustiti ocaju.Pocelo je pre 3 godine i od tada jedino o cemu mislim je hrana,kilaza,...Postoje dve faze-izgladnjivanja i prezderavanja(bez povracanja ili veoma retko sa),i tako stalno,u krug u krug..Vise ni za sta nisam sposobna osim za planiranje unosa kalorija.Polako se i ljudi udaljuju od mene,umorili su se..,razumem ih.Ali nemam snage da se borim sama,zapravo ne znam ni sta zelim.Kao da postoje dve osobe u meni,jedna zna da ovo ne vodi nikuda i zeli s tim da prestane,a druga zivi za osecaj praznog zeluca i kontrole.Kada se prezderem pozelim da umrem ili da se kaznim,a ponekad to i uradim,osecam se masno,prljavo,slabo...Isla sam jedno vreme kod psihijatra,ali mi ne pomaze.Postoji li nacin da ovo sama resim i kako,sta da radim,ne mogu vise ovako.Nemogu vise da gledam kako zivot prolazi pored mene,zelim i ja da zivim.Molim vas pomozite mi!!Unapred zahvalna ANIE 91
Hvala vam svima na savetima.Imam jos jedno pitanje-da li je moguce da odlazim kod psihijatra u drzavnoj ustanovi bez znanja keve,posto sam maloletna?Zelim da i dalje misli da je sve uredu,dovoljno je briga imala sa mnom..I da,jos nesto-kako bulimija,kad ja veoma retko povracam nakon prejedanja?pozdrav svima
-
Boki
- Aktivan član
- Postovi: 321
- Pridružio se: Sre Jan 05, 2005 6:52 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Pisite mi na mail
Cao, nisam mnogo upucen iako su mi poznate ove dve bolesti. Ne znam tacno koliko imaju veze sa psihom i sta je uzrok nastanka. Ali ono sto primecujem je da se one desavaju pretezno devojkama.
Ispricao bih svoje iskustvo sa gladovanjem. Jednom sam zaista gladovao nekoliko meseci do skoro godinu dana, isprobavajuci razne dijete, vegetarijanstvo, ili smanjen unos hrane, ili jednostavno hranu baziranu na samo odredjenim pravilima kojih se striktno pridrzavas. Razlog je bi taj sto sam zeleo da se licno uverim u delotvornost zdrave ishrane na zdravlje. Igubio sam nekoliko kilograma, a posle nekog vremena poceo osecati uzasnu glad i zelju za hranom. Takav nacin ishrane trajao je skoro godinu, do Bozica, kada sam maltene zderao. I za nekoliko dana pojeo toliko hrane da mi je bilo muka, a obrazi skoro otekli. Osecao sam se grozno, zato sto sam izdao divne zelene izdanke a pojeo vise kila prasetine. Pomisao na masnocu koja se nalazila u toj kolicini me je uzasavala. Moje psihicko stanje je bilo ocajno toliko da mi se cinilo da organizam zeli da odbaci celu tu hranu i izbaci je kroz sve otvore na telu i kroz kozu, tako sam se lose osecao.
Mi muskarci uglavnom jedemo na sledeci nacin: Zelimo da se odvalimo od hrane. Pogotovu ako se bavimo spotom. Ja sam atletski tip, i nemam sala vec sam muskulaturno gradjen. I sada obavezno jedem masnu neprzenu slaninu za dorucak. Ili jaja koja su prepuna horesterolom takodje. I cini mi se da sto vise jedem masno da imam vise energije za svoj trening. A imam holesterol na donjoj granici.
Zelim da kazem sledece. Vazno je imati dobar odnos sa hranom. U poslednje vreme razmisljam dosta o vaznosti masnoca u ishrani i koliko su vazne za zdravlje. Svaki put kad pojedem nesto masno, svestan sam koliko je to blagodatno za organizam. I toliko mi prija recimo slanina. Organizam ga zatim bas tako i prihvati, za razliku od toga kako ga sa gadjenjem prihvata kada umislimo da smo nesto strasno lose uradili, po zdravlje, ili ako mislimo da je veca kolicina hrane sama po sebi uzasna. Naravno do odredjene mere, i odredjene vrste masnoca. Najvaznije su nezasicene masti, recimo omega 3,6,9, zatim biljne masti, ali mislim da podjednako i zivotinske. Zatim ishrana vocem kojeg pojedem do 1 kg dnevno. Sa tom kolicinom prestaju opasnosti da se masnoce nataloze na krvnim sudovima.
Zatim jako vazno je znati da se covek najvise goji ne od masti, ne od mesa, nego od hleba, testenina, skrobaste hrane uopste, koja je vrlo zastupljena u ishrani. Zapravo misljenja sam da se covek samo od toga i goji. A zatim je jako vazno razmisliti o tome kako se hrana kombinuje. Kazu da ako se jede zajedno belancevinasta i skrobasta hrana, da se covek goji, a ako istu kolicinu pojede odvojeno u razmaku od nekoliko sati ne desi se nikakva promena, osim sto moze da se ako je imao manjak kg normalizuje.
Misljenja sam da je zdrav nacin ishrane muski. Jedem dok se potpuno ne najedem, a zatim idem da sagorim i otkinem od sporta. Pomisljam da ljudima koji drze dijete ovo zvuci kao san, ali verujte da je to sasvim ispravan odnos prema svom telu.
Poriv za hranom koji se ne moze ugasiti moze biti uzrokovan manjkom odredjenih masti, vitamina, manjkom secera u krvi, odredjenih amino kiselina... koje u odredjenom periodu pomanjkaju organizmu. Zatim usledi prezderavanje hranom koja uopste ne sadrzi tu komponentu. Organizam je ocajan i oslabljen jer ne moze da nastavi svoje procese bez te komponente, i javlja se neka nova glad i jos veci manjak.
Manjak secera u krvi je mnogo rasproostanjeniji nego sto su ljudi svesni. Do njega dolazi losim nacinom ishrane, ili iz nekih drugih razloga. On se leci jednostavno hranom. Moj izbor je musli sa vodom. U sasu ubacim malo muslija classic koji se kupuje u prodavnici zdrave hrane, pomesam sa malo vode i psenicnih klica koje su jako zdrave, kad se omeksa pojedem, i za deset petnest minuta skoci secer, glad prestaje, a osecam obilje energije.
Sto se tice cokolade i slatkisa, mislim da potpadaju pod stetne namernice, da ih treba redukovati. Cokolada je ipak jos uvek suvise privlacna i ponekad pojedem pola jer se ne mogu obuzdati. Ali to je sasvim psihicki. Misljenja sam da cokolada i slatkisi narusava metabolizam secera u organizmu, da ga remete i da organizam zatim ne iskoriscava secer iz drugih izvora. Pa predlazem svima da je jedu posle rucka recimo ili pre obilne fizicke aktivnosti.
Moje vidjenje situacije je da se oslobodis i jedes raznovrsnu hranu, voce, povrce, meso, masno, skrobasto, da izbacis sva pica sem vode, cak i vocne sokove, jer su suvise prepuni secerom ili konzervansima i emulgatorima. I uopste sva visoko preradjena hrana. Njih zameni svezim vocem. I mislim da ako jedno dva meseca zaista jedes mirne duse neogranicenu kolicinu, koliko stvarno osecas da mozes ili da ti je potrebno, sa svecu koliko je hrana blagodatna za organizam da ce poboljstati. Cak bih rekao da i kad ne osetis glad pomislis da li sam sve pojela sto je bilo potrebno, u smislu, da li sam danas unela dovoljno vlakana, minerala iz voca, da li sam pojela dovoljno skrobaste hrane, ili da li sam slucajno unela manje alkalotvorne hrane nego sto je trebalo, ili da li sam danas unela dovoljno proteina, da li sam popila predvidjenu kasicicu maslinovog ulja (vrlo je zdravio), i sve tako. Veruj mi sve je to potrebno organizmu. Zatim kad stvoris dobru ravnotezu i usvojis izbalanisarni nacin ishrane prestaces da obracas paznju na ishranu. Sto bi jedan moj dobar prijatelj rekao, zdrav nacin zivota je onaj koji ne primecujes, tako je sa zdravim nacinom ishrane
Dakle udjes u knjizaru i kupis jedno tri- cetiri knjige o zdravom nacinu ishrane. Cisto da naucis koja hrana sta sadrzi, a sto je vazno i zdravo. Moja preporuka je nesto tipa: Vitaminska biblija, Zdavo kombinovanje hrane, Lecenje hranom, Vegetarijanstvo itd...
naravno trebalo bi ti nekoliko meseci ili godina da shvatis kako i koliko. Ali evo preporuke ukratko. Vitamini i minerali, nezasicene masne kiseline, proteini i aminokiseline, ugljeni hidrati i skrob, masti, voda, lekovito bilje(umereno)... Kad sve ovo pojedes tokom dana to je otprilike to sve sto treba. Zatim koliko: vise skroba od mesa, vise voca i povrca, vaca najmanje 500g, masnoce omega 3,6,9, i maslinovo ulje, makar malo vise nego sto se unese rafinisano ulje koje sadrzi lose transmasnoce i hidrogenizovane masnoce koje su stetnije od horesteerola. Eto za pocetak svima, to je recept za oporavak.
Da, opet svima da preporucim da se manje nerviraju, ljute i razmisljaju koje kome sta zgresio, da imaju dobre odnose sa svim ljudima, da vise rade stvari koje ih ispunjava, zabavljaju i uveseljavaju, da citaju, i da se bave sportom jer je sport toliko toliko dobar! Da i svima bih preporucio da se interesuju da za Boga, veru, jer ce biti mnogo zdraviji, sretniji, imati mnogo potpuniji zivot ispunjen ljubavlju, prijateljtvom i isceljujucim duhom.
Budite zdravi i sretni!
Ispricao bih svoje iskustvo sa gladovanjem. Jednom sam zaista gladovao nekoliko meseci do skoro godinu dana, isprobavajuci razne dijete, vegetarijanstvo, ili smanjen unos hrane, ili jednostavno hranu baziranu na samo odredjenim pravilima kojih se striktno pridrzavas. Razlog je bi taj sto sam zeleo da se licno uverim u delotvornost zdrave ishrane na zdravlje. Igubio sam nekoliko kilograma, a posle nekog vremena poceo osecati uzasnu glad i zelju za hranom. Takav nacin ishrane trajao je skoro godinu, do Bozica, kada sam maltene zderao. I za nekoliko dana pojeo toliko hrane da mi je bilo muka, a obrazi skoro otekli. Osecao sam se grozno, zato sto sam izdao divne zelene izdanke a pojeo vise kila prasetine. Pomisao na masnocu koja se nalazila u toj kolicini me je uzasavala. Moje psihicko stanje je bilo ocajno toliko da mi se cinilo da organizam zeli da odbaci celu tu hranu i izbaci je kroz sve otvore na telu i kroz kozu, tako sam se lose osecao.
Mi muskarci uglavnom jedemo na sledeci nacin: Zelimo da se odvalimo od hrane. Pogotovu ako se bavimo spotom. Ja sam atletski tip, i nemam sala vec sam muskulaturno gradjen. I sada obavezno jedem masnu neprzenu slaninu za dorucak. Ili jaja koja su prepuna horesterolom takodje. I cini mi se da sto vise jedem masno da imam vise energije za svoj trening. A imam holesterol na donjoj granici.
Zelim da kazem sledece. Vazno je imati dobar odnos sa hranom. U poslednje vreme razmisljam dosta o vaznosti masnoca u ishrani i koliko su vazne za zdravlje. Svaki put kad pojedem nesto masno, svestan sam koliko je to blagodatno za organizam. I toliko mi prija recimo slanina. Organizam ga zatim bas tako i prihvati, za razliku od toga kako ga sa gadjenjem prihvata kada umislimo da smo nesto strasno lose uradili, po zdravlje, ili ako mislimo da je veca kolicina hrane sama po sebi uzasna. Naravno do odredjene mere, i odredjene vrste masnoca. Najvaznije su nezasicene masti, recimo omega 3,6,9, zatim biljne masti, ali mislim da podjednako i zivotinske. Zatim ishrana vocem kojeg pojedem do 1 kg dnevno. Sa tom kolicinom prestaju opasnosti da se masnoce nataloze na krvnim sudovima.
Zatim jako vazno je znati da se covek najvise goji ne od masti, ne od mesa, nego od hleba, testenina, skrobaste hrane uopste, koja je vrlo zastupljena u ishrani. Zapravo misljenja sam da se covek samo od toga i goji. A zatim je jako vazno razmisliti o tome kako se hrana kombinuje. Kazu da ako se jede zajedno belancevinasta i skrobasta hrana, da se covek goji, a ako istu kolicinu pojede odvojeno u razmaku od nekoliko sati ne desi se nikakva promena, osim sto moze da se ako je imao manjak kg normalizuje.
Misljenja sam da je zdrav nacin ishrane muski. Jedem dok se potpuno ne najedem, a zatim idem da sagorim i otkinem od sporta. Pomisljam da ljudima koji drze dijete ovo zvuci kao san, ali verujte da je to sasvim ispravan odnos prema svom telu.
Poriv za hranom koji se ne moze ugasiti moze biti uzrokovan manjkom odredjenih masti, vitamina, manjkom secera u krvi, odredjenih amino kiselina... koje u odredjenom periodu pomanjkaju organizmu. Zatim usledi prezderavanje hranom koja uopste ne sadrzi tu komponentu. Organizam je ocajan i oslabljen jer ne moze da nastavi svoje procese bez te komponente, i javlja se neka nova glad i jos veci manjak.
Manjak secera u krvi je mnogo rasproostanjeniji nego sto su ljudi svesni. Do njega dolazi losim nacinom ishrane, ili iz nekih drugih razloga. On se leci jednostavno hranom. Moj izbor je musli sa vodom. U sasu ubacim malo muslija classic koji se kupuje u prodavnici zdrave hrane, pomesam sa malo vode i psenicnih klica koje su jako zdrave, kad se omeksa pojedem, i za deset petnest minuta skoci secer, glad prestaje, a osecam obilje energije.
Sto se tice cokolade i slatkisa, mislim da potpadaju pod stetne namernice, da ih treba redukovati. Cokolada je ipak jos uvek suvise privlacna i ponekad pojedem pola jer se ne mogu obuzdati. Ali to je sasvim psihicki. Misljenja sam da cokolada i slatkisi narusava metabolizam secera u organizmu, da ga remete i da organizam zatim ne iskoriscava secer iz drugih izvora. Pa predlazem svima da je jedu posle rucka recimo ili pre obilne fizicke aktivnosti.
Moje vidjenje situacije je da se oslobodis i jedes raznovrsnu hranu, voce, povrce, meso, masno, skrobasto, da izbacis sva pica sem vode, cak i vocne sokove, jer su suvise prepuni secerom ili konzervansima i emulgatorima. I uopste sva visoko preradjena hrana. Njih zameni svezim vocem. I mislim da ako jedno dva meseca zaista jedes mirne duse neogranicenu kolicinu, koliko stvarno osecas da mozes ili da ti je potrebno, sa svecu koliko je hrana blagodatna za organizam da ce poboljstati. Cak bih rekao da i kad ne osetis glad pomislis da li sam sve pojela sto je bilo potrebno, u smislu, da li sam danas unela dovoljno vlakana, minerala iz voca, da li sam pojela dovoljno skrobaste hrane, ili da li sam slucajno unela manje alkalotvorne hrane nego sto je trebalo, ili da li sam danas unela dovoljno proteina, da li sam popila predvidjenu kasicicu maslinovog ulja (vrlo je zdravio), i sve tako. Veruj mi sve je to potrebno organizmu. Zatim kad stvoris dobru ravnotezu i usvojis izbalanisarni nacin ishrane prestaces da obracas paznju na ishranu. Sto bi jedan moj dobar prijatelj rekao, zdrav nacin zivota je onaj koji ne primecujes, tako je sa zdravim nacinom ishrane
Dakle udjes u knjizaru i kupis jedno tri- cetiri knjige o zdravom nacinu ishrane. Cisto da naucis koja hrana sta sadrzi, a sto je vazno i zdravo. Moja preporuka je nesto tipa: Vitaminska biblija, Zdavo kombinovanje hrane, Lecenje hranom, Vegetarijanstvo itd...naravno trebalo bi ti nekoliko meseci ili godina da shvatis kako i koliko. Ali evo preporuke ukratko. Vitamini i minerali, nezasicene masne kiseline, proteini i aminokiseline, ugljeni hidrati i skrob, masti, voda, lekovito bilje(umereno)... Kad sve ovo pojedes tokom dana to je otprilike to sve sto treba. Zatim koliko: vise skroba od mesa, vise voca i povrca, vaca najmanje 500g, masnoce omega 3,6,9, i maslinovo ulje, makar malo vise nego sto se unese rafinisano ulje koje sadrzi lose transmasnoce i hidrogenizovane masnoce koje su stetnije od horesteerola. Eto za pocetak svima, to je recept za oporavak.
Da, opet svima da preporucim da se manje nerviraju, ljute i razmisljaju koje kome sta zgresio, da imaju dobre odnose sa svim ljudima, da vise rade stvari koje ih ispunjava, zabavljaju i uveseljavaju, da citaju, i da se bave sportom jer je sport toliko toliko dobar! Da i svima bih preporucio da se interesuju da za Boga, veru, jer ce biti mnogo zdraviji, sretniji, imati mnogo potpuniji zivot ispunjen ljubavlju, prijateljtvom i isceljujucim duhom.
Budite zdravi i sretni!
Tvoj problem se moze dvojako posmatrati: jedno je ako je u pitanju visak kilograma, a ti uprkos zelji da smrsas ipak jedes puno- obicno je u pitanju neki psihcki momenat koji se da kazem reflektuje potrebom i neodoljivom zeljom za hranom i tada se treba usresrediti na njega, i druga je stvar ako ti objektivno imas skladnu gradju a hoces da smrsas jos jer smatras da si debela (sto je u tvom uzrastu pojava koje se cesto srece). Naravno, posto ne mozes sama, potrazi pomoc strucnjaka, i to sto pre, a mi smo tu ako ti nesto treba .
.Pozdrav!
Anie,
Ovde se ocigledno radi o bulimiji. S obzirom da sam magistar psihologije, reci cu ti ukratko. Pravi nazivi su:
1. anorexia neurosa
2. bulimia neurosa
Oba oboljenja imaju zajednicki uzork - neurotski poremecaj. To je uzrok problema, a izgladnjivanje (anorexia) ili preterana gojaznost (bulimia) su samo posledice i simptomi po kojima se jasno razaznaju.
Najosnovnije kod takvih poremecaja je da se pacijent ne sme izolovati (a to osobama sa ovim problemima najvise prija, da sada ne ulazim u detalje) od ostalih clanova, kako porodice, tako i drustva. Tvoja neuroza je najcesce indukovana pritiscima i neadekvatnim zahtevima koje sredina postavlja pred tebe, a ti si ih usvojila kao svoje standarde ponasanja koje ne moze da ostvaris. Posledica je anksioznost i nezadovoljstvo koje osecas, a nacin na koji se ti boris sa stresom je kroz hranu. Dakle, koristis se nekonstruktivnim resenjima kada se suocis sa problemom. Razgovor sa psihoterapeutom ce ti sigurno pomoci. Ali, moras reci i svojim roditeljima i sto je najvaznije moras biti jako DOSLEDNA u tome.
Verovatno ce lekar po uzimanju anamneze zeliti da se vidi i poprica sa tvojim roditeljima. Oni mogu biti uzrok problema (a prema psihoanalitickoj teoriji, najcesce i jesu). Koga interesuje, neka procita knjige od poznate autorke Karen Hornaj (Neuroza i razvoj licnosti, Nasi unutrasnji konflikti, Neuroticna licnost naseg doba).
Nemoj da te bilo ko pokoleba. Ti si sklona da se pred problemom povlacis, ali sada je pravi trenutak. Povukla si crtu (javila se na ovaj forum i iznela problem i to je hrabrost), sada samo treba zakoraciti. A to nije tesko.
Mozes da se obratis Centru za mentalno zdravlje (Palmoticeva).
Dakle, u akciju.
Puno pozdrava,
mr M.
Ovde se ocigledno radi o bulimiji. S obzirom da sam magistar psihologije, reci cu ti ukratko. Pravi nazivi su:
1. anorexia neurosa
2. bulimia neurosa
Oba oboljenja imaju zajednicki uzork - neurotski poremecaj. To je uzrok problema, a izgladnjivanje (anorexia) ili preterana gojaznost (bulimia) su samo posledice i simptomi po kojima se jasno razaznaju.
Najosnovnije kod takvih poremecaja je da se pacijent ne sme izolovati (a to osobama sa ovim problemima najvise prija, da sada ne ulazim u detalje) od ostalih clanova, kako porodice, tako i drustva. Tvoja neuroza je najcesce indukovana pritiscima i neadekvatnim zahtevima koje sredina postavlja pred tebe, a ti si ih usvojila kao svoje standarde ponasanja koje ne moze da ostvaris. Posledica je anksioznost i nezadovoljstvo koje osecas, a nacin na koji se ti boris sa stresom je kroz hranu. Dakle, koristis se nekonstruktivnim resenjima kada se suocis sa problemom. Razgovor sa psihoterapeutom ce ti sigurno pomoci. Ali, moras reci i svojim roditeljima i sto je najvaznije moras biti jako DOSLEDNA u tome.
Verovatno ce lekar po uzimanju anamneze zeliti da se vidi i poprica sa tvojim roditeljima. Oni mogu biti uzrok problema (a prema psihoanalitickoj teoriji, najcesce i jesu). Koga interesuje, neka procita knjige od poznate autorke Karen Hornaj (Neuroza i razvoj licnosti, Nasi unutrasnji konflikti, Neuroticna licnost naseg doba).
Nemoj da te bilo ko pokoleba. Ti si sklona da se pred problemom povlacis, ali sada je pravi trenutak. Povukla si crtu (javila se na ovaj forum i iznela problem i to je hrabrost), sada samo treba zakoraciti. A to nije tesko.
Mozes da se obratis Centru za mentalno zdravlje (Palmoticeva).
Dakle, u akciju.
Puno pozdrava,
mr M.
mr M,
ako si zaista magistar psihologije, verujem da znaš, da u Palmotićemov postoji Institut za mentalno zdravlje a ne Centar.
Drugo, za dijagnozu ima vremena. Stari psihijatri kažu da ako za to ima zaista stvarne potrebe, svako dođe po svoju dijagnozu. To što reče da si siguran da je to bulimija, ona od toga nema koristi, možda to zna i sama, ali to joj ništa ne pomaže da reši problem.
Prema tome, za početak, ako si zaista psiholog, razmisli kako si došao do diplome...
P.S. To što će čitati Hornajku, tek joj, kao laiku, neće pomoći, još će je više uvući u paranoju! Ovo što si devojci objasnio pomalo liči na divlju analizu koju je praktikovao Ferenci
ako si zaista magistar psihologije, verujem da znaš, da u Palmotićemov postoji Institut za mentalno zdravlje a ne Centar.
Drugo, za dijagnozu ima vremena. Stari psihijatri kažu da ako za to ima zaista stvarne potrebe, svako dođe po svoju dijagnozu. To što reče da si siguran da je to bulimija, ona od toga nema koristi, možda to zna i sama, ali to joj ništa ne pomaže da reši problem.
Prema tome, za početak, ako si zaista psiholog, razmisli kako si došao do diplome...
P.S. To što će čitati Hornajku, tek joj, kao laiku, neće pomoći, još će je više uvući u paranoju! Ovo što si devojci objasnio pomalo liči na divlju analizu koju je praktikovao Ferenci
Vlado,vlada99 napisao:mr M,
ako si zaista magistar psihologije, verujem da znaš, da u Palmotićemov postoji Institut za mentalno zdravlje a ne Centar.
Drugo, za dijagnozu ima vremena. Stari psihijatri kažu da ako za to ima zaista stvarne potrebe, svako dođe po svoju dijagnozu. To što reče da si siguran da je to bulimija, ona od toga nema koristi, možda to zna i sama, ali to joj ništa ne pomaže da reši problem.
Prema tome, za početak, ako si zaista psiholog, razmisli kako si došao do diplome...
P.S. To što će čitati Hornajku, tek joj, kao laiku, neće pomoći, još će je više uvući u paranoju! Ovo što si devojci objasnio pomalo liči na divlju analizu koju je praktikovao Ferenci
Da, jesam magistar psihologije (mentor je bio N. Havelka).
U pravu si, pravi naziv je Institut za mentalno zdravlje, ali to ne menja sutinu stvari. Devojka mozda zna a mozda i ne zna o cemu se radi, a poenta odgovora je bila da se podstakne da ode do specijaliste, koji ce joj pomoci.
Iza diplome stojim, mada nisam sklon da delim savete tek tako, jer verujem, da kao sto znas, terapija se ne izvodi na daljinu (putem racunara) bez kontakta sa drugom stranom, a i procedura nije tako jednostavna da bi se mogla redukovati na nekoliko postova. U najosnovnijim crtama sam joj izneo sustinu problema i smatram da je to dovoljno. Kada ode u Institut, zna se dalja procedura.
Pozdrav,
mr M.