mononukleoza

[jovami]

Otišavši kod lekara sa sumnjom da mi ćerka ima zaušnjake, doktorica je posumnjala na virusnu mononukleozu.O čemu se radi i kakva je to bolest? Da li ostavlja posledice i kako se leči?

[hana]

To je bolest poljupca. Prenosi se pljuvackom. Na internetu se moze naci puno o njoj,a sigurno i na ovom forumu,pomocu opcije "trazi". Mislim da ne mora biti posledica,ali mojoj drugarici su posle mononukleoze otkazali krajnici...

[majja]

Morate drzati pod kontrolom jetru i njene enzime (analizama krvi i da lekar redovno opipava jetru ne bi li doslo do njenog uvecanja). Ne bi bilo lose drzati i neku dijeticu koja nece puno opterecivati sve te organe u stomaku tj. najvaznije je da ne jede przeno i ne pije gazirano (ne znam koliko cerkica ima godina?!). A ako je mladja, ne bi bilo lose izbaciti cokolade, bombone i slatkise uopste (najbolje je voce samo malo prokuvano).
Pozdrav

[tylerova]

Cao!Zanima me koja je razlika izmedju mononukleoze i sindroma mononukleoze?Analiza krvi je bila negativna na virus,pa mi je doktor rekao da je to nekav sindrom mononukleoze!Temperaturu nisam imala niti su mi uvecane jetra i slezina.Jedino su mi otecene veoma malo limfne zlezde na vratu!Bila bi zahvlana ako neko moze da mi odgovori na pitanje..
Takodje me zanima da li HPV virus moze da izazove sindrom mononukleoze????

[tamaraft]

Mada smo pisali vec o o ovome...

Infektivna mononukleoza

Infektivnu mononukleozu ili mono, ili žlezdanu groznicu, izaziva Epštajn-Bar virus. Ova bolest nije visoko zarazna, veruje se da se prenosi pljuvačkom (zato se kaže i da je „bolest poljupca”), a ugroženo je najbliže okruženje zaraženog kada ovaj kašlje, kija, ili kada, na primer, neko koristi čašu iz koje je pila zaražena osoba.
Iako virus ostaje u telu doživotno, mononukleoza obično ne poprima razmere ozbiljne bolesti. Najveći broj ljudi je izloženo Epštajn-Bar virusu do 35. godine. Organizam inficirane osobe proizvodi antitela koja se bore protiv virusa pri ponovnom kontaktu. Na taj način osoba postaje imuna i više ne oboleva od mononukleoze. Lečenje uglavnom podrazumeva odmor u krevetu i uzimanje velikih količina tečnosti.
Mala deca imaju samo minimalne simptome, pa infekcija ponekad prolazi neprimetno. Kod dece uzrasta od četiri do petnaest godina virus može da izazove lak oblik bolesti koja liči na običnu virusnu upalu disajnih puteva. Kompletna klinička slika mononukleoze je najčešća kod adolescenata i mlađih odraslih ljudi. Kod starijih, mononukleoza izaziva mnogo ozbiljnije tegobe koje traju duže.
Protiv mononukleoze ne postoji vakcina.

Simptomi

Tegobe koje se mogu javiti kod mononukleoze su: umor, malaksalost, bol u grlu i otežano gutanje (moguća je čak dodatna infekcija bakterijama koje slabo reaguju na antibiotike), povišena temperatura, otečene limfne žlezde na vratu i u pazušnim jamama, otečeni krajnici, glavobolja, raš kože, gubitak apetita i uvećana slezina.
Od momenta kontakta sa virusom, do momenta pojave prvih tegoba, obično prođe od četiri do šest nedelja, ali kod male dece ovaj period može biti kraći. Simptomi kao što su povišena temperatura i bol u grlu obično nestaju unutar par nedelja, dok umor, uvećane limfne žlezde i uvećana slezina mogu trajati nekoliko nedelja duže.
Ako lekar proceni da je potrebna dodatna potvrda dijagnoze, radi se Monospot test da bi se dokazalo prisustvo antitela na Epštajn-Bar virus u krvi. Ovo je dijagnostički test čiji se rezultati dobijaju za jedan dan. Međutim, infekcija se ne može detektovati u prvoj nedelji bolesti. Drugi testovi za otkrivanje antitela zahtevaju duže čekanje na rezultate, ali mogu da otkriju bolest čak i u prvoj nedelji od pojave tegoba. Od ostalih testova krvi, krvna slika može biti od velike koristi. U slučaju mononukleoze povećan je broj belih krvnih zrnaca, a takođe se mogu otkriti specifični oblici belih krvnih zrnaca, takozvani „virociti”.

Komplikacije

Značajna komplikacija mononukleoze je uvećana slezina. U ekstremnim slučajevima, slezina može da pukne izazivajući oštar iznenadni bol ispod levog rebarnog luka. Kod takve boli hitno bi trebalo potražiti medicinsku pomoć.
Najveći broj ljudi sa mononukleozom ima blago uvećanu jetru (hepatitis). Žutica se javlja ponekad, obično kod ljudi starijih od trideset pet godina. Približno polovina ljudi sa mononukleozom ima smanjen broj trombocita, čiji nedostatak otežava zaustavljanje krvarenja.
Mononukleozu ređe prate anemija, da virus napadne srce ili
komplikacije od strane centralnog nervnog sistema (meningitis, encefalitis, epilepsija, Belova paraliza, Žilijan Bar sindrom).
Epštajn-Bar virus može da izazove i mnogo ozbiljniju bolest kod ljudi sa kompromitovanim imunim sistemom, kao što su ljudi sa HIV-om/AIDS-om, ili kod ljudi koji uzimaju imunosupresive posle transplantacije nekog organa. Postoje podaci koji sugerišu postojanje veze između mononukleoze i povećanog rizika od razvoja multiple skleroze – bolesti koja izaziva mišićnu slabost.

Lečenje

Nema specifične terapije protiv infektivne mononukleoze. Antibiotici ne deluju na viruse, pa ni na Epštajn-Bar. Lečenje podrazumeva odmor u krevetu i uzimanje tečnosti.
Ponekad streptokokna infekcija učestvuje u upali grla koju izaziva mononukleoza. Moguć je razvoj infekcije sinusa ili infekcije krajnika. Ako se to dogodi, biće potrebno lečenje antibioticima koji će delovati na pridruženu bakterijsku streptokoknu infekciju.
Mononukleoza može imati produženi tok, čime obolelog nedeljama drži kod kuće, dok se ne oporavi. Neophodno je biti strpljiv prema organizmu dok se bori protiv infekcije! U toku prve nedelje mogu se osećati toliki umor i slabost, da je teško i ustati iz kreveta. Umor vremenom popušta. Bol u grlu je najgori prvih pet do sedam dana bolesti, a potom slabi. Otečene limfne žlezde bi trebalo da se vrate na normalu u četvrtoj nedelje bolesti. Kod mononukleoze nije neophodno da oboleli bude u karantinu!