MIOM NA MATERICI
Moderatori: mr ph. Silvio, ModeratA, moderato, admin, vlada99
Imam vecc 2-3 godine miom na unutrashnjem zidu materice. Sada je velichin 40mm x 37mm i ginekoloshkinja mi savetuje shto hitniju operaciju, obzirom da miom ne mozze drukchije da se ukloni a izaziva mi jaka mesechna krvarenja i ozbiljnu anemiju (gvozdje=3,hemoglobin=70). Obzirom na ovakvu krvnu sliku, moram prethodno da idem na transfuziju, pa na tretman gvozdjem, pa tek onda na operaciju. Mene zanima postoji li alternativno reshenje za ovaj problem? Neoperativno - ishranom, vezzbama, kako god samo ne operacija. Molim za pomocc?
-
ilankovn
- Moderator
- Postovi: 138
- Pridružio se: Sub Jun 29, 2002 2:00 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Konsultujet jos dva Ginekoloka i ako sva 3 lekara budu imali isto misljenje, odlucite se za operaciju ili prvo za drugi predlozeni vid lecenja. Obavezno proverite moguce genitalne infekcije /vag.sekret, cerv. bris na klamidije/. Korekciju krvne slike odnosno gvozdja u serumu, morate poceti odmah, najbolje u konsultaciji sa hematologom. Dobar peroralni preparat gvozdja je LEGOFER, sirup 2x1 vel. kas. dnevno pre jela /plus Multivitamin sum. tabl. 1xl, i C-Vitamin sum. tabl. a 1000 mg 2xl/2 dnevno/.
-
nervozna
- Novi član
- Postovi: 12
- Pridružio se: Čet Nov 21, 2002 1:00 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: sicg
- Kontakt:
imam slican problem, samo sto imam vise mioma, ali nesto manje velicine
bila sam kod vise specijalista i svi su mi rekli isto --
ukoliko dodje do rasta bar jednog (a imam kontrolu za nekoliko dana) lecenje jedino moguce je operacija
ne postoji ni alternativno resenje, ni ishrana da se njom problem bar koriguje, nista bas...
poz
bila sam kod vise specijalista i svi su mi rekli isto --
ukoliko dodje do rasta bar jednog (a imam kontrolu za nekoliko dana) lecenje jedino moguce je operacija
ne postoji ni alternativno resenje, ni ishrana da se njom problem bar koriguje, nista bas...
poz
I meni je recheno da je operacija jedino reshenje, poshto miom mozze samo da raste, a ja od njega imam vecc dosta ozbiljen posledice - obilna krvarenja, koja prouzrokuju anemiju, zbog chega se osecam bukvalno kao pola osobe - konstantan umor i iscrpljenost, nesvestica, slabost, bezvoljnost, ukratko - nesposobnost za normalan zzivot. Medjutim, na internetu sam nashla da se praktikuje i embolizacija mioma, koja je lakshi zahvat od miomektomije (klasichna operacija), pa me zanima da li se to radi i kod nas i kakvi su rizici???
Ima li ovde neke osobe koja je lechila (i izlechila) miom alternativno? Jako me zanima ima li nachina da se izbegne operacija, iako se doktori uglavnom slazzu da bi ona u mom sluchaju trebalo shto hitnije da se obavi. Veoma strahujem od operativnog zahvata i mogucih komplikacija, narochito obzirom na veoma loshu krvnu sliku i iscrpljenost organizma.
-
nervozna
- Novi član
- Postovi: 12
- Pridružio se: Čet Nov 21, 2002 1:00 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: sicg
- Kontakt:
Meni je receno da me operacija ceka kad tad.
E sad, ti i ja se razlikujemo u tome sto se ja operacije ne plasim, pa samim tim i ne istrazujem taj problem toliko detaljno.
Ono sto sam ja saznala od svojih lekara je da ne postoji iskustvo nekog njihovog pacijenta, a da oni znaju za njega, da se pacijent izlecio drugacije osim operacijom.
Pazi sad, svima njima je poznata laserska metoda odstranjivanja mioma, bezbolna i netraumaticna, metoda koja se obavlja uspesno u Americi, mislim. Razlog zbog kog se to ne radi kod nas je nedostatak finansija i neopremljenost drzavnog zdravstva.
Nije mi poznato da li neka privatna klinika ima potrebnu aparaturu, tu bi vec trebala da se nekako raspitas, ali pretpostavljam da je sam zahvat jako skup u tim uslovima.
Ono sto bih ti ja rekla sasvim dobronamerno je da ne treba toliko da se plasis operacije (naravno, u slucaju da zaista budes morala tako da resis svoj problem)
Ja sam operisana vise puta i u opstoj i lokalnoj anesteziji i kad bi me neko pitao sta bih pre ponovo da mi rade -- biopsiju jetre ili operaciju, izabrala bih operaciju. Zato sto pod opstom anestezijom nisi svestan onoga sto ti rade, ma sta radili.
Osim toga, obzirom na hitnost tvoje intervencije, zaista ne bi trebalo tako da odlazes, da ne bi sama sebi napravila jos neke dodatne komplikacije. Ipak doktor nije slucajno naglasio da je intervencija hitna, zar ne?
poz.
E sad, ti i ja se razlikujemo u tome sto se ja operacije ne plasim, pa samim tim i ne istrazujem taj problem toliko detaljno.
Ono sto sam ja saznala od svojih lekara je da ne postoji iskustvo nekog njihovog pacijenta, a da oni znaju za njega, da se pacijent izlecio drugacije osim operacijom.
Pazi sad, svima njima je poznata laserska metoda odstranjivanja mioma, bezbolna i netraumaticna, metoda koja se obavlja uspesno u Americi, mislim. Razlog zbog kog se to ne radi kod nas je nedostatak finansija i neopremljenost drzavnog zdravstva.
Nije mi poznato da li neka privatna klinika ima potrebnu aparaturu, tu bi vec trebala da se nekako raspitas, ali pretpostavljam da je sam zahvat jako skup u tim uslovima.
Ono sto bih ti ja rekla sasvim dobronamerno je da ne treba toliko da se plasis operacije (naravno, u slucaju da zaista budes morala tako da resis svoj problem)
Ja sam operisana vise puta i u opstoj i lokalnoj anesteziji i kad bi me neko pitao sta bih pre ponovo da mi rade -- biopsiju jetre ili operaciju, izabrala bih operaciju. Zato sto pod opstom anestezijom nisi svestan onoga sto ti rade, ma sta radili.
Osim toga, obzirom na hitnost tvoje intervencije, zaista ne bi trebalo tako da odlazes, da ne bi sama sebi napravila jos neke dodatne komplikacije. Ipak doktor nije slucajno naglasio da je intervencija hitna, zar ne?
poz.
O tome sa trudnoccom sam chula jako oprechne savete od doktora do doktora. Jedni je toplo preporuchuju, drugi kazzu da je za mene rizichna i da ne dolazi u obzir pre operacije. Kome verovati? Uglavnom, ostave ti da sama kopash po informacijama i odluchish shta cesh. Brine me poslednji nalaz krvne slike (od pre par dana) gde su mi posle mesec dana uzimanja koprivinih kapi, vitamina C i B6 i Feofola koje mi je doktorka prepisala, gvozdje i hemoglobin malo skochili (Fe sa 3,2 na 4,2 i Hgb sa 70 na 75), ali isto tako i trombociti koji su bili 957, sa sada su 970, dok je gornja granica 450. To ranije nije bilo uobichajeno za moje stanje, pa me interesuje koliko to mozze biti opasno?
-
nervozna
- Novi član
- Postovi: 12
- Pridružio se: Čet Nov 21, 2002 1:00 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: sicg
- Kontakt:
Sad vec pisemo off...
Dala si mi povoda da se prisetim jednog razgovora sa hematologom sa VMA. Moj problem, pored mnogo ostalih, je i trombocitopenija, uzrokovana terapijom ili osnovnom bolescu i to neki oblik kom ne znam ime. Naime, pored nesto snizenih vrednosti trombocita, moji trombociti nemaju normalan sastav. Kako mi nije bilo jasno u cemu je tu problem, pitala sam doktora da mi objasni (jer su mi upravo na osnovu samo tog rezlultata odlozili neku operaciju do daljnjeg). Izmedju ostalog, rekao mi je da postoji mnogo analiza koje je neophodno dodatno uraditi da bi bilo moguce ustanoviti i uzrok i posledice, a da sam broj trombocita bez uvida u njihov sastav ne govori nista (da ne zaboravim i faktore koagulacije koji moraju biti u granicama normale). Tad mi je rekao da bez problema pustaju pacijente kojima su trombociti na svega 30 da se operisu, ako je sve ostalo s njima u vezi u redu, ali da isto tako ne dozvoljavaju da se operise neko sa normalnim brojem trombocita ciji trombociti nemaju dobar sastav. Drugim recima, vazniji je kvalitet od kvantiteta.
Ono sto nisam ocekivala da cujem je sledece : na moje pitanje -- mogu li hranom, nacinom zivota ili sl da popravim i broj i sastav svojih trombocita, doktor se nasmejao i rekao mi -- ZNATE, U NASOJ KULTURI, PORED OGROMNOG BROJA ZABLUDA I PREDRASUDA, UVREZILA SE I ONA DA CVEKLA ODLICNO UTICE NA KRV. PA NAM LJUDI NE DOLAZE NA PREGLEDE MISLECI DA CE IH CVEKLA ILI NESTO SLICNO IZLECITI! Hteo je da mi kaze da iskljucivo lekovi mogu nesto da promene, barem na osnovu njihovih iskustava...
Zato mislim da je najbolje da trazis svom lekaru uput za hematologa i pitas upravo njega sta tacno znaci povisen broj trombocita. Kao sto sam ja pitala svog.
Ako i cujem da neko ima problem sa njima, obicno je u pitanju premali broj.
poz
Dala si mi povoda da se prisetim jednog razgovora sa hematologom sa VMA. Moj problem, pored mnogo ostalih, je i trombocitopenija, uzrokovana terapijom ili osnovnom bolescu i to neki oblik kom ne znam ime. Naime, pored nesto snizenih vrednosti trombocita, moji trombociti nemaju normalan sastav. Kako mi nije bilo jasno u cemu je tu problem, pitala sam doktora da mi objasni (jer su mi upravo na osnovu samo tog rezlultata odlozili neku operaciju do daljnjeg). Izmedju ostalog, rekao mi je da postoji mnogo analiza koje je neophodno dodatno uraditi da bi bilo moguce ustanoviti i uzrok i posledice, a da sam broj trombocita bez uvida u njihov sastav ne govori nista (da ne zaboravim i faktore koagulacije koji moraju biti u granicama normale). Tad mi je rekao da bez problema pustaju pacijente kojima su trombociti na svega 30 da se operisu, ako je sve ostalo s njima u vezi u redu, ali da isto tako ne dozvoljavaju da se operise neko sa normalnim brojem trombocita ciji trombociti nemaju dobar sastav. Drugim recima, vazniji je kvalitet od kvantiteta.
Ono sto nisam ocekivala da cujem je sledece : na moje pitanje -- mogu li hranom, nacinom zivota ili sl da popravim i broj i sastav svojih trombocita, doktor se nasmejao i rekao mi -- ZNATE, U NASOJ KULTURI, PORED OGROMNOG BROJA ZABLUDA I PREDRASUDA, UVREZILA SE I ONA DA CVEKLA ODLICNO UTICE NA KRV. PA NAM LJUDI NE DOLAZE NA PREGLEDE MISLECI DA CE IH CVEKLA ILI NESTO SLICNO IZLECITI! Hteo je da mi kaze da iskljucivo lekovi mogu nesto da promene, barem na osnovu njihovih iskustava...
Zato mislim da je najbolje da trazis svom lekaru uput za hematologa i pitas upravo njega sta tacno znaci povisen broj trombocita. Kao sto sam ja pitala svog.
Ako i cujem da neko ima problem sa njima, obicno je u pitanju premali broj.
poz
Vecc sm bila kod moje hematoloshkinje sa tim rezultatima. Rekla mi je da je poveccan broj trombocita chesta posledica snizzenog nivoa gvozzdja i losheg hemoglobina. Potom sam bila u Nar. Fronta odakle su me (internista) poslali da uradim faktore koagulacije. Medjutim, poshto sama operacija sigurno necce biti pre Nove godine, rekli su mi i da je besmisleno da to radim sada, nego pred samu operaciju. U principu, imam poverenja u lekarske savete i cenim njihovo znanje, ali ne smatram da je sve shto kazzu ispravno ni dobro. Chesto gledaju samo svoj uski deo koncentrishucci se na bolest, a ne na choveka koji je bolestan. Cvekla chini mnogo za krvnu sliku, to nikako nije predrasuda. Ne kazze se dzabbe da zdravlje na usta ulazi. Lekovi mogu da pomognu, ali chesto imaju i nuspojave, shto sa hranom nije sluchaj. Ja pokushavam da uradim sve u mojoj mocci da mih popravila svoj imunitet (dakle: hrana, lekovi, koprivine kapi, eliksiri od gvozzdjem bogatih namirnica). Nije dovoljno. Dodatni problem je i shto sedim na poslu svakog dana ispred kompjutera po osam sati i shto se slabo kreccem, tako da ne zzivim bash najzdravije. U poslednjih nekoliko dana oseccam i teshku muchninu od gvozzdja koje uzimam, tako da sve shto pojedem uglavnom posle i povratim, a i jedva se nateram da jedem iako glad oseccam. Izvinjavam se na duzzini i u svakom sluchaju, hvala na savetima.
-
nervozna
- Novi član
- Postovi: 12
- Pridružio se: Čet Nov 21, 2002 1:00 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: sicg
- Kontakt:
Verovatno nisam zvucala najpreciznije ili najjasnije... Nema veze, u svakom slucaju, jako mi je drago zbog ovakve rasprave.
U globalu se slazem sa svime sto si napisala, jos i zato sto zaista ne bih zalila sredstva niti bilo kog doktora da postoji neka mogucnost da ja ozdravim, recimo. Ali ono cemu me je iskustvo naucilo je da prvo moras da pitas svog lekara o svemu sto ne znas, pa tek onda dalje traziti informacije. I sto je jos vaznije, stvoriti takav odnos sa svojim lekarom da ne moras od njega da krijes bilo sta cime pokusavas sebi da pomognes, a mislis da on o tome ne treba nista da zna.
Pokusacu da objasnim na sta mislim. Jos moram da primetim da se to ne odnosi na svakog...
Obzirom na prirodu svoje bolesti, moram strogo da pazim na ishranu, na nacin zivota, na ritam spavanja, na sve, maltene sto jedan zivot cini zivotom. Stoga sam jos veci zagovornik pravilne i zdrave ishrane i lecenja metodama koje ne ukljucuju uvek lekove i medicinske tretmane. Ja ne smem da pojedem nesto cemu ne znam sastav u nekom restoranu dok ne pitam svog doktora! Da ne pominjem da ne smem popiti anelgetik dok se sa njim ne konsultujem! Stoga je prirodno da glavobolju lecim cajem, autosugestijom ili bilo cime sto nema veze sa tradicionalnim lekovima. Dakle, izbegavam ih maksimalno i iz drugih razloga i trazim bilo kakva moguca alternativna resenja.
Jednom mi je prijatelj rekao da je crni luk, iako jako zdrav za sve, posebno zdrav za jetru. Naravno, odmah sam povecala 'doze' istog u svojoj ishrani, da bi se kasnije ispostavilo da je to bila ogromna greska i da ne treba uopste da ga jedem. Eto najbanalnijeg primera za 'narodske' savete, iako dobronamerne. Ne kazem da taj slucaj treba generalizovati, osim da zaista treba posvetiti najvecu mogucu paznju u razmatranju tih saveta.
Jednostvano mislim da treba odabrai lekara u kog mozes i smes imati poverenja i sa njim pricati o svemu sto cujes da je eventualno resenje ili da nije dobro.
Mozda ja imam srecu da imam dobrog coveka i odlicnog strucnjaka koji se brine o mom zdravlju i sa mnom razgovara, ali opet mislim da to i nije pretesko naci, cak i u ovom nasem sistemu zdravstva.
Mislim da smo delom i sami krivi sto ne pitamo koga bi trebalo ono sto nas zanima, sto nismo uporniji i sto vise brinemo da li ce se doktor naljutiti ako mu uzmemo suvise vremena. I ako ga adekvatno ne nagradimo.
Bar ja, u svetu koji nas okruzuje, ovakvom kakav je, ne dozvoljavam sebi da za svog lekara imam nekog cije cu reci uzimati sa rezervom. Cini mi se, ipak, da svi mi to mozemo...
Jos jednom, ne bezim od bilo cega sto moze da mi pomogne, a nije lek, prosto volim da se konsultujem sa svojim lekarom o svemu novom sto cujem.
poz
U globalu se slazem sa svime sto si napisala, jos i zato sto zaista ne bih zalila sredstva niti bilo kog doktora da postoji neka mogucnost da ja ozdravim, recimo. Ali ono cemu me je iskustvo naucilo je da prvo moras da pitas svog lekara o svemu sto ne znas, pa tek onda dalje traziti informacije. I sto je jos vaznije, stvoriti takav odnos sa svojim lekarom da ne moras od njega da krijes bilo sta cime pokusavas sebi da pomognes, a mislis da on o tome ne treba nista da zna.
Pokusacu da objasnim na sta mislim. Jos moram da primetim da se to ne odnosi na svakog...
Obzirom na prirodu svoje bolesti, moram strogo da pazim na ishranu, na nacin zivota, na ritam spavanja, na sve, maltene sto jedan zivot cini zivotom. Stoga sam jos veci zagovornik pravilne i zdrave ishrane i lecenja metodama koje ne ukljucuju uvek lekove i medicinske tretmane. Ja ne smem da pojedem nesto cemu ne znam sastav u nekom restoranu dok ne pitam svog doktora! Da ne pominjem da ne smem popiti anelgetik dok se sa njim ne konsultujem! Stoga je prirodno da glavobolju lecim cajem, autosugestijom ili bilo cime sto nema veze sa tradicionalnim lekovima. Dakle, izbegavam ih maksimalno i iz drugih razloga i trazim bilo kakva moguca alternativna resenja.
Jednom mi je prijatelj rekao da je crni luk, iako jako zdrav za sve, posebno zdrav za jetru. Naravno, odmah sam povecala 'doze' istog u svojoj ishrani, da bi se kasnije ispostavilo da je to bila ogromna greska i da ne treba uopste da ga jedem. Eto najbanalnijeg primera za 'narodske' savete, iako dobronamerne. Ne kazem da taj slucaj treba generalizovati, osim da zaista treba posvetiti najvecu mogucu paznju u razmatranju tih saveta.
Jednostvano mislim da treba odabrai lekara u kog mozes i smes imati poverenja i sa njim pricati o svemu sto cujes da je eventualno resenje ili da nije dobro.
Mozda ja imam srecu da imam dobrog coveka i odlicnog strucnjaka koji se brine o mom zdravlju i sa mnom razgovara, ali opet mislim da to i nije pretesko naci, cak i u ovom nasem sistemu zdravstva.
Mislim da smo delom i sami krivi sto ne pitamo koga bi trebalo ono sto nas zanima, sto nismo uporniji i sto vise brinemo da li ce se doktor naljutiti ako mu uzmemo suvise vremena. I ako ga adekvatno ne nagradimo.
Bar ja, u svetu koji nas okruzuje, ovakvom kakav je, ne dozvoljavam sebi da za svog lekara imam nekog cije cu reci uzimati sa rezervom. Cini mi se, ipak, da svi mi to mozemo...
Jos jednom, ne bezim od bilo cega sto moze da mi pomogne, a nije lek, prosto volim da se konsultujem sa svojim lekarom o svemu novom sto cujem.
poz
Re: MIOM NA MATERICI
sto se tice mioma postoje neki cajevi,kupujte casopise tipa zdrav zivot,nwegde sam cula za neki.obratite se Radi Milosevic,fitoterapeutu,prica se da je izlecila rak,mozda ona zna.u svakom slucaju ona vam sigurno nece preporuciti nesto ako ne zna,to vam je 100 posto provereno.ordinacija je u Sumicama tel2850249